Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Valerij Pavlovič Čkalov

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 Valerij Pavlovič Čkalov taj Pet Maj 11, 2012 2:06 am

Valerij Pavlovič Čkalov





Vlerij Pavlovič Čkalov (Вале́рий Па́влович Чка́лов (20.januar (2.februar) 1904. Василёво, Балахнинский уезд, Нижегородская губерния, Российская империя — 15.decmbar 1938, Москва, РСФСР, СССР) bio je sovjetski test-pilot, komandant brigade, Heroj Sovjetskog saveza. Poznat po podvigu, kada je kao kapetan posade aviona 1937. Izvršio prvi prelet preko severnog pola: od Moskeve do Vankuvera, bez sletanja.

Biografija

Valerij Čkalov se rodio u selu Vasiljevo, u Nižegorodskoj guberniji, sada grad Čkalovsk, u porodici Kotelschik Vasilievo, državnog trgovca. Majka mu je rano umrla, kada je imao 6 godina.
Sa sedam godina otišao je u grad da pohađa osnovnu školu, a 1916 po završetku iste, otac ga upisuje u Čerepovecku tehničku školu. Međutim 1918. škola je zatvorena, a Valerij Čaklov je morao da se vrati kući. Isočetka je radio kao fizički radnik kod svog oca. Od 1919 radi u početku u kotlarnici jednog parobroda (Bojan) na Volgi. Tada je prvi put video avion i poželeo da bude pilot. Da bi to ostvario, morao je nekako da dođe do jedinica Crvene armije. Tako je kao dobrovoljac u Crvenoj armiji, počeo da radi kao monter-mehaničar u jednoj avijacijskoj jedinici.

Rad u Crvenoj armiji

Nastvalja školovanje uz rad, te je 1922. diplomirao na Jegorovskoj vojno-teorisjkoj vazduhoplovnoj školi, a naredne godine je začeo Borisoglebskuju vojno-vazduhoplovnu školu. 1923-1924 diplomirao je na Moskovskoj Visokoj školi, postavši vojni pilot, nakon čega je služio u jedinicama sovjetskog vojnog vazduhoplovstva. Nastvlja stručno osposbljavanje, te završava i Serpuhovsku školu za borbene pilote .
Juna meseca 1924. Pilot-lovac Valerij Čkalov je raspoređen u Lenjingradski crvenoarmijski lovački puk, i to u eskadrilu koja nosi ime čuvenog P.N.Nestorova.
Tokom službe stekao je ugled odvažnog i energičnog pilota. Prema legend Čkalov je izveo let ispod mosta “Равенства” u Lenjingradu, što je zbog dimenzija lukova, stvarno prestavljao podvig.

1927 Čkalov se oženio sa lenjingradskom učiteljicom Ольгom Ореховой, sa kojom je sledeće godine dobio sina, a on sam prekomandovan u 15.Brjansku avijacijsku eskadrilu. Tu je imao jednu havariju tokom leta, pa je na osnovu njegovog ranijeg ponašanja, komisija konstatovala da se radi o posledicama nedisciplone. To ga je odvelo na sud, a onda je dobio i kaznu. Lišen je slobode i izbačen iz službe.

Čkalov je bio poznat i priznat pilot, pa je iskoristio svoj ugled, obratio se visokim državnim rukovodiocima, a posebno K.E.Vorošilovu, ruskom maršalu, pa mu je kazna preinačena u uslovnu, pušten je iz zatvora a i vraćen je u službu.

Test - pilot

Vraća se u Lenjingrad 1929. i do 1933 radi kao test-pilot u Naoučno istraživačkom institutu sovjetskog vazduhoplovstva, Za ovo vrme je napravio preko 800 ispitnih letova na preko 30 različitih tipova aviona.
Jedan od tih aviona bio je i avion matica (Воздушный авианосец, летающий авианосец,авиаматка) u projektu “Звено“. Bilo je to 3.decembra 1931. Pokušaja ovakvih vrsta bilo je i kasnije , pa i posle Drugog svetskog rata, ali praktične primene nije bilo.


Januara 1933. Ponovo se vraća Moskovski vazduhoplovni zavod – Menžinski gde učestvuje u testovima tada najmodernijih sovjetskih lovaca I-15 i I-16 (И-15 Чайка, "Seagull", и И-16 "Ishak"- "Mosca" - "Rata") konstruktora Polikarpova. Takođe, uzeo je učešće i u testovima “lovaca tenkova” – “ВИТ-1”, “ВИТ-2”, ali i teških bombardera “ТБ-1”, “ТБ-3”. Krasi ga i uvođenje nekih novih test-manevara, koji sun a njegovu inicijativu uvedeni kao standard.

5.maja 1935 zajedno sa konstruktorom Polikarpovim bili su nagrađeni najvišim sovjetskim odlikovanjem – ordenom Lenjina.

Rekordni preleti

U jesen 1935. Pilot Bajdukov(Байдуков) predložio je Čkalovu da izvedu rekordni let iz SSSR-a do SAD, a preko Severnog pola. To do tada niko nije izveo. Trebalo je odabrati avion, kaoi još jednog saradnika, sa vrhunskim znanjem navigacije.Pripreme su trajale skoro godinu dana, pa je u jesen 1936. ekipa sastavljena od Čkalova, Bajdukova i Beljakova predložila državi da im se izda dozvola za jedan ovakav spektaularan let. SSSR koji je težio da se u svetu priakže kao nova sila, kao zemlja prosperiteta, i sposobnih ljudi na ovaj predlog gledao je blagonaklono. Sam predsednik J.V.Staljin je bio upoznat i zainteresovan za jedan ovakav podvig, koji ne bi bio samo lični – pilotski, već i podvig jedne socijalističke zemlje (normalno i partije).
Staljin je ipak, pre ovog predloženog leta zahtevao da se obavi prelet na relaciji Moskva – Petropavlovsk – Kamčatka. Naime i u toku predhodne godine je bio jedan neuspešan pokušaj (avgusta 1935) preleta na relaciji Moskva – Severni pol – San Francisko (С. Леваневского, Г. Байдукова и В. Левченко). Staljin je želeo uspeh. Ako do njega i ne dođe ostaće u okvirima države, nema političke štete.

Let je obavljen 20.jula 1936. Nakon 56 časova i 20 minuta leta, avion je sleteo na peščanu plažu ostrva Udd. Savladao je daljinu od 9.375 kilometara. Korišćen je avion ANT-25. Za ovaj podvig 24.jula stigla su zvanična priznanja i nagrade.



Valery Chkalov, Joseph Stalin, Belyakov, Voroshilov, Kaganovich. August 10, 1936. {{Русский}} Встреча товарищей Чкалова, Байдукова и Белякова на Щёлковском аэродроме

Čestitke od Staljina lično 10.avgusta 1936. Maršruta je dobila naziv “Сталинский маршрут” što u suštini i jeste, jer je on bio inicijator.



The crew of the Stalin's Route, from left, navigator Belyakov, pilot Chkalov and co-pilot Baidukov, as they arrive at Pearson Field.

Stalin's Route Parked at Pearson Field.

Nagrade i priznanja su bile podstrek za posadu da se sprema za novi poduhvat.
Let preko Severnog pola






АНТ-25


Беспосадочные перелёты Арктики экипажами Чкалова и Громова в 1937 г. "Атлас командира РККА", 1938 г..
Maja 1938. stiglo je odobrenje za prelet prema SAD. Avion je već bio pripremljen, tako da je trebalo samo odrediti datum sa povoljnom meteo prognozom. I dana 18. Juna posada je poletela, prešla preko Severnog pola i bez spuštanja stiga sretćno u Vankuver (zapadna obala Severne Amerike). Na dan 20. Juna 1938 preletevši 8.504 km ANT-25 se spustio na aerodrome grada Vankuvera. Najveća priznanja pripala su svakako, Valeriju Čkalovu, kao pokretaču i organizatoru poduhvata.




Avion sa kojim je izvršen istorijski let i skica leta

Posada je nagrađena ordenom Crvene zastave (Красного Знамени).



Soviet Flyers at White House. Washington D.C June 28. The three Soviet Flyers who conquered the North Pole route between the U.S.S.R. and the United States are shown leaving the White House today after being received by President Roosevelt. In the photograph, left to right: en:Georgiy Baidukov, co-pilot (Байдуков, Георгий Филиппович);en:Valeri Chkalov (Чкалов, Валерий Павлович}, Pilot; Soviet ambassador; Alexander Beliakov, navigator (Беляков, Александр Васильевич).
Još 12.decembra 1937. Čkalov je bio izabrana za delegate Vrhovnog Nacionalnog Saveta SSSR (депутатом Совета Национальностей Верховного Совета СССР). Za života je njegovo rodno mesto dobilo novo ime "Čkalovsk".


Staljin je za poslednji uspeh, lično predložio Čkalova da preuzme dužnost Načelnika NKVD (Наркома НКВД), što je Čkalov učtivo odbio, izražavajući želju da ostane u avijaciji.

Simpatije su prevladale (jer se Staljinova ne odbija) pa je 1.decembra 1938. uključen u ispitivanje novog naprednog lovca I-180, konstruktora Polikarpova.

Pogibija Čkalova

Sticajem nesretnih okolnosti dana 15.decembra 1938 prilikom testiranja novog lovca I-180, na centralnom sovjetskom aerodromu na samom prvom poletanju dolazi do tragedije. Avion je pao i ubio svog pilota.
Priprema aviona za ovaj let bila je jako ubrzana (reklo bi se stihijna), da bi se avion verifikovao pre nove godine. Let je otkazivan nekoliko puta (7-og; 15-og; 25-og novembra i 2-gog decembra). Do tada je otklonjeno nekih 190 uočenih neispravnosti i otkaza. Sam Polikarpov je dao niz primedbi na rad tehničke ekipe u pripremi leta, ukazao na površnost. Čak su ga 7.decembra odstranili sa aerodrome.

10.decembra 1938. Čkalov je izvršio probnu vožnju po aerodromu, gde je prijavio problem sa radom motora. Što se ponovilo i 12.decembra. NKVD šalje svoje ljude da posmatraju pripreme, ne bi li osujetili sabotaže.
“13.decembra je sam N.N.Plikarpov izneo plan opitnog leta, insistirajući na veoma kratkom letu, nekih 10-15 minuta u krugu aerodrome. Da bi se zatim izvršio pregled kompletnog aviona. Pa bi onda, nakon tog leta, moglo da se ide na duže i manevrirajuće letove, kao i na postizanje viših plafona leta.
Čkalov je trebao da napravi baš taj prvi let, a kasnije bi se uključili ostali test-piloti”.— С. П. Супруна.


po sećanju jednog od učesnika projekta D.L.Tomaševiča. toga dana (15.decembra) temperature je bila -25 0C. Polikarpov je predlagao odustajanje od leta. Čkalov je to glatko odbio. Već priliko vožnje prema pisti za poletanje motor M-88 se bio ugasio. Ni to ga nije bilo ubedilo da odustane. Poleteo je i to se isto desilo u toku leta. Komisija je konstatovala, da u tom momentu je Čkalov mogao da iskoči, ali je avion bio upravljen prema selu u okilni aerodrome. Skretanjem kursa, avion je gubio visinu, a zatim udario u električni stub.

Čkalov je od saline udara glavom udario u instrumentalnu tablu. Izvađen je iz aviona i prebačen u bolnicu. Dva sata kasnije je izdahnuo u Botkinskoj bolnici od posledica zadobijenih opovreda..


Место падения самолёта Чкалова

Čkalov je sahranjen u Moskvi, a urna sa njegovim pepelom i danas se čuva u zidinama Kremlja, uz ostala obeležja znamenitih ljudi.
Nakon pogibije Čkalova, uhapšen je rukovodeći tim koji je pripremao avion za let. Ustanovljeno je niz propusta i nepravilnosti u pripremi letilice, što je i sam konstruktor prijavio.

Druge verzije pogibije:

Postoje sumnje u oficijalnu verziju pogibije V.P. Čkalova. Jedna od njih sumnja da je opitni let mogao da se dogodi sa aerodroma Ходынско поле, koji je civilni aerodrome i ne priliči ispitivanju novog lovačkog aviona I-180.
Ćerka pilota Čkalova Валерией Валерьевной, okrivljuje NKVD i to njene čelne ljude: Николай Ежов i Лаврентий Берия, koji su insistirali da se let obavi sa neispravnim avionom.

Nećemo ulaziti u spekulacije, šta bi bilo, da je bilo. Ostaje da se zaključi da je Vlerij Pavlovič Čkalov bio jedan od pionira vazduhoplovstav i da će kao takav biti pamćen.




ТТ – karakteristike za avion TUPOLJEV "ANT-25"

Opšte karakteristike
 Posada: 3
 Dužina: 13,4 m
 Raspon krila: 34 m
 Visina: 5,5 m
 Površina krila: 87,1 m 2
 Masa: 3.700 kg
 Bruto težina: 8.000 kg
 Rezervoar goriva: dubler (1936) - 5.880 kg + 350 kg
 Pogonska grupa: 1 × Mikulin M-34 V-12 tekućinom hlađeni klipni motor, 560 kW (750 KS)

Performanse
 Maksimalna brzina: 246 km / h (153 mph, 133 kn)
 Dolet: 7.200 km (4.474 km, 3.888 NMI)
 Izdržljivost: 48 sati leta
 Operativni vrhunac leta: 2.100 m (6.890 ft) kada je maksimalno opterećen
 7.850 m (25.755 ft) normalno opterećen


ТТ – karakteristike za avion POLIKARPOV "I-180S"




Opšte karakteristike
 Posada: jedan, pilot
 Dužina: 7,0 m
 Raspon krila : 10,09 m
 Visina: 2,45 m
 Površina krila: 16,11 m²
 Masa : 1,815 kg
 Normalna težina: 2,429 kg
 Max. uzletanje težina : 2.650 kg
 Pogonska grupa : 1 × M-88R radijalni motor , 820 kW (1100 KS)

Performanse
 Maksimalna brzina : 585 km / h (316 kn, 363 mph) na nadmorskoj visini
 Dolet : 900 km (486 NMI, 560 km)
 Operativni vrhunac leta : 11.000 m (36.080 ft)
 Brzina penjanja : 16,7 m / s (3.280 ft / min)
 Površina krila : 151 kg / m²
 Snaga / masa : 0,34 kW / kg (0,21 KS / lb)

Naoružanje
 2 × 12.7 mm Berezin BS mitraljeza
 2 × 7,62 mm ShKAS mitraljeza
 200 kg (440 lb) bombe


Љуба

Pogledaj profil korisnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Dozvole ovog foruma:
Možte odgovarati na teme u ovom forumu