Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Brewster F2A Buffalo

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 Brewster F2A Buffalo taj Uto Maj 15, 2012 3:11 am

Brewster F2A Buffalo
Brewster Aeronautical Corporation







Brewster F2А "Buffalo"- bio je palubni lovac naručen i proizveden za potrebe RM SAD (US Navy). Njegova eksportna oznaka bila je B.239

Projekat aviona započet je pre Drugog svetskog rata 1937. Uveden je u upotrebu nedugo zatim 1939. Što govori o veoma brzom razvoju i početku eskploatacije. S obzirom na izgled, reklo bi se da je autohtone konstrukcije, koja podseća na "bure", vise zdepastog trupa, koji je uslovljen postavljanjem zvezdastog motora velikih gabarita.
U vreme uvođenja, završen je rat u Španiji, a na pomolu je bila druga kriza u Evropi. Sukob Rusije (SSSR-a) i Finske, pa su se Finci opredelili za nabavku . Stigli su nakon završetka "Зимней войны", ali su ostali u naoružanju do kraja Drugog svetskog rata.

R a z v o j

U 1935. US Navy izdao je konkurs za izradu novog lovca, koji će zameniti neproizvedene, a već zastarele Grumman F3F dvokrilne lovce sa otvorenom kabinom, čiji je prototip tek poleteo, a čije je uvođenje u naoružanje trebalo da bude naredne godine. Možda je to bio zenith dvokrilaca, ali su se pojavili novi monoplani, koji značajno prevazilazile karakteristike dotadašnjih, pa makar bili i najsavremenijih dvokrilaca. U to vreme od dvokrilaca su se posebno isticali Ruski Polikarpov I-15 Čajka, Italijanski Fiat CR.32, Britanski Fawker Fury koji su tokom Španskog građanskog rata pokazali inferiornost u odnosu na monoplane tipa Meserschmitt Bf-109B i Heinkel He-46. Britanci su ubrzano radili na svojim monoplanima Hawker Hurricane i Supermarine Spitfire.



Grumman F3F - zastareo pre uvođenja u upotrebu




XF2F-1

Novi lovac mora biti metalne konstrukcije, monoplan, za baziranje na nosačima aviona, koji će parirati tada pojavljenim sličnim lovcima u svetu. Brewster je ponudio projekat XF2F-1, projektovan od strane tima kojeg je predvodio Dayton T.Brown, bio je to jedan od dva punuđena projekta. Pojavljuje se i XF4F-1 sa motorom duple zvezde, ali po izgledu klasičan “biplane”. US Navy dozvoljava još jedan pokušaj reprojektovanja i pojavljuje se novi model XFNF-1, to je u stvari mornarička verzija armijskog lovca Seversky P-35.






Oštra konkurencija u kojoj P-35 gubi trku jer tokom opitovanja nije uspeo da dostigne 430 km/h (267 mph). Tako Brewster sa svojim monoplanom, čudnog zdepastog izgleda, nastavlja razvoj. Njegov XF2A-1 imao je prvi let 2.decembra 1937 i pokazivao je bolje performance od Grummanovog XF4, u to vreme biplane. Grumman je takođe, uočio da je došao kraj biplanima, izvršio redizajan svog lovca, napravio od njega monoplan, srednjekrilca, koji je prvih godina rata bio glavni lovac za zaštitu plovnog sastva US Navy, pod nazivom F4F Wildcat.


[center]





Da se vratimo na Brewster XF2A-1. Dakle, to je srednjekrilni monoplan, sa uvlačećim stajnim trapom, potpuno metalne konstrukcije, sa metalnom oplatom, mada su kontrolne površine još uvek presvučene platnom. Poseduje hidraulični pogon za upravljanje krilcima i zakrilcima, pogon uređaja za stajni trap, kao i delimično uvlačenje zadnjeg (repnog) točka. I pored niza tehnoloških unapređenja, izostala su neka već prisutna rešenja savremenih lovaca, od kojih svakao treba spomenuti, zaštitne ploče za oklop kabine pilota, samozaptivajući rezervoarai za gorivo. I pored debelih krila, kao i značajnog prostora u trupu, avion je nosio svega 606 litara goriva u rezervoru u trupu. Za pogon je iskorišten zvezdasti motor Wright R-1820-22 Cyclone



Wright R-1820-22 Cyclone 950 KS (708 kW)





Motor mu je obezbedio veoma upečatljive performance. Posebno se to povoljno manifestovalo u brzini penjanja. Brewster je penjao 2.750 fit/min (15,1m/sec), i dostizao maksimalnu brzinu u horizontalnom letu 277.5 mph (447 km/h), nakon izvršenih modifikacija na karburatoru i uljnom sistemu ovaj motor mu je omogućio maksimalnu brzinu od 304 mph (489 km/h) na visini od 16.000 fit (4.879m). Bez ugrađenog jednostepenog turbokompresora, ove performance bi bile drastično umanjene. Brewster je umao ugrađen po jedan mitraljez Browning .50in (12,7mm) u oba krila sa po 200 metaka i po jedan Browning .303in (7,62mm) sa po 600 metaka. Mornarica je nakon ovih testova poručila prvu seriju od 54 aviona od Brewster Aeronautical Corporation pod tipskom oznakom F2A-1.


Prvi serijski F2A-1



Nastavljeni su testovi sa modelom XF2A-1 i 1938. Ujedno je otpočela serijska proizvodnja naručenih aviona. Ugrađen je pojačani motor R-1820-34 snage 940 hp (895 kW), sa novom elisom efikasnijom vučnom silom. Na zahtev mornarice dodata su još dva mirtaljeza Browning .50in (12,7mm). Ipak serijski avioni nisu imali fabričku brzinu penjanja. Ona je bila nešto niža, oko 2.600 fir/min. Mornarica je primila prvu isporuku od 11 aparata F2A-1. Nešto se iskomplikovalo u proizvodnji, a i stigla je odluka vlade da se proizvodnja preusmeri kao novom naručiocu – Finskom RV. Ovi avionic su dobili eksportnu ozunaku Model 239.




Kasniji modeli F2A-2

Učinjene modifikacije dodaju novu oznaku Brewsteru F2A-2 i nastvalja se proizvodnja za US Navy sa snažnijim motorom R-1820-40 od 1,200 hp (895 kW), sa poboljšanom elisom. Međutim, i dalje nema oklopne zaštite za pilota i samozaptivajućih rezervoara, koje traže piloti. Povećana snaga motora pozitivno se manifestovala na performance, ali je učinila avin težim, sada je njegova težina 2.701 kg. Ipak je avion poboljšao maksimalnu brzinu na 323 mph (520 km/h) na visini od 16.500 fit (5.029m). Međutim brzina uzdizanja je još pala i sada je iznosila 2.500 fit/min. Oba aviona F2A-1 i F2A-2 su se dopala američkim pilotima u pogledu lakoće upravljivosti i stigle su prve pohvale fabrici, ali istovremeno uz bojazan da kad dođe do postavljanja panzirnih-zaštitnih ploča, pašće i manevarske mogućnosti. U to vreme obaveštajna služba dostavila je neke podatke o manevarskim mogućnostima budućeg protivnika u imenu japanskog lovca “Zero”




Naredna i poslednja verzija je F2A-3 "Buffalo" bila je namenjena za potrebe Korupusa američkih marinaca (U.S. Marine Corps). To je serija od 108 aparata isporučenih do januara 1941. Rat u Evropi trajao je već treću godinu. Mnoga dešavanja u vazduhoplovstvu doprinela su razvoju tehnologije i taktike u lovačkoj avijaciji. Do tog vremena mornarica je već bila razočarana u Bufala, poebno u odnosu prema kompaniji Brewster, koja nije ispoštovala određene zahteve, prolongiranju nekih rokova u isporukama, ali i sve češćim pritužbama pilota na upravljivpost isporučenih aparata. Ima tu nekih opravdanja u negodovanju. Recimo prvi prototip F4U Corsair poleteo je 29.maja 1940. Avion je bio za "vise" od klase bolji od Buffala i piloti su to znali. Sledeće, Brewster je veću pažnju poklanjao pripremi proizvodnih linija za taj novi lovac i zapostavljao potrebe već naručenih aviona za US Navy. Politika Amerike je bila usmerena na neutralnost, pa se o nekom budućem ratu nije i razmišljalo, tako da neki proizvodni elan nije ni postojao.




Dobro, postojala je i narudžbina za Buccaneer/Bermuda obrušavajući bombarder. Sve se to skupa negativno odrazilo na razvoj “Bufala”. Ipak je F2A-3 zamišljen kao lovac daljeg dejstva ujedno izviđač. Za tu namenu dobija i rezervoare u krilima, što pak povećava težinu aviona za dodatnih 227kg uz povećanje zapremine goriva od 300 lit. Konačna ugradnja pancirnih ploča za zaštitu pilota, kao i dodatne minucije za mitraljeze uz napred spomenuto smanjilo je pokretljivost i maksimalnu brzinu ove varijante.
Mornarica je negodovala i time, što su izvršene izmene dovodile do čestih oštećenja pri sletanju, a kao posledica povećanja težine aviona.



Jedan od udesa F2A-1 na nosaču aviona Saratoga, mart 1940.



Bez ozira na ove problem, F2A-3 je zahvaljujući boljem motoru i većem gorivu ostajao daleko duže u vazduhu što nije bilo zanemarljivo.

Još krajem 1940. Znalo se da "Buffalo" postaje zastareo i da neće moći da se nosi sa novom generacijom lovačkih aviona, a koji su već na ratnoj pozornici. 1941. u toku isporuke "Buffala" za US Marines, mornarica je odlučila da ih stavi u drugu liniju odbrane, uklonivši ih sa nosača aviona i rasporedivši ih na ostrva. Tako je jedna eskadrila razmeštena na Midway Island a druga na Palmyra Atoll na Pacifiku.

Poslednja prilaka da se “Buffalo” iskaže u borbi kao palubni nosač, bila je kada su se nosači uputili u pomoć odbrani ostrva Wake, ali se od te operacje odustalo. Najveći broj ovih aviona je prebačen u baze za intezivnu-naprednu obuku pilota, a mornarica se naoružavala novim avionima, pre svega sa F4F Wildket. Toliko o razvoju.

Operativna upotreba



Prva eskadrila opremljena "Buffalo" avionima je VF-3, koja bazira na NA USS Saratoga od 8.decembra 1939. Imala je 10 od prvih 11 proizvedenih aparata. Ostatak od 43 predat je vazduhoplovstvu Finske. Iako je F2A-1 u to vreme bio slabiji od Bf-109E, jagma za avionima jednokrilcima bila je očita u svim vazduhoplovstvima sveta.

Shodno tome, vazduhoplovstva potencijalnih učesnika u budućem svetskom ratu traže F2A za popunu svojih jedinica. Tako je jedan pomalo zastareli avion postao tražena roba u Velikoj Britaniji (RAF), Holandiji za potrebe odbrane kolonijalnog carstva (Netherlands East Indies)i Belgiji, što će kompaniji Webster doneti porudžbine za vise stotina aviona.

O tome u nastavku.
Љуба



prvi operativni Buffalo


U centrima za obuku pilota-lovaca



Poslednji izmenio ljubasav dana Sre Maj 16, 2012 2:19 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

Pogledaj profil korisnika

2 Re: Brewster F2A Buffalo taj Uto Maj 15, 2012 10:53 pm

Belgija kao korisnik

Neposredno pred početak Drugog svetskog rata Belgija je tražila lovački avion za svoje RV. Susedi (GB, Francuska i Holandija) su bili zaokupljeni svojim problemima, pa je odluka pala na nabavku 40 aparata B-339 Buffalo (eksportna varijanta F2A-2). Ovi lovci su dobili motore Wright R-1820-G-105 sa nešto umanjenom snagom od 1.000 KS (746 kW), ili za oko 200 KS manje u odnosu na standardni mornarički model F2A-2. Uklonjen je arester, koji se koristi na NA, takođe i spasilački čamac, koji deo opreme US Navy, a i rep je nešto bio produžen.

Buffalo nije opravdao ulogu koja mu je namenjena. Samo se jedan uspeo spasiti u toku napada Nemačke. Prebegao je u Francusku, a potom je tamo zarobljen gotovo netaknut. Šest belgijskih Buffala su bili raspoređeni na ostrvu Martinique u Francuskim Caribbean, tamo su tavorili na obali i nikad nisu poleteli u borbu, dok nisu prebačeni u sastav RAF-a.




Belgijski B-339 Buffalo


B-339B Buffalo ovo su "Grand Bretagna", koji su spremani za Fnacusku, a preuzeti su RAF




British Commonwealth (Malaya)


Brewster Buffalo Mk Is being inspected by RAF personnel at RAF Sembawang, Singapore on 12 October
Britanija koja je imala odlučujuću ulogu u borbi sa fašističkom Nemačkom 1940-1941. Nije uspevala da podmiri svoje gubitke, pa se odlučila da za zaštitu kolonija u okviru svoje imperije izvrši nabavku lovačkih aviona od svog glavnog saveznika. Formirana je komisija (British Purchasing Commission) za izbor i nabavku. Komisiji je za oko zapao upravo Brewster B.339. S obzirom da je Francuska kapitulirala, to je njena nabavka ovih aviona suspendovana i 32 gotovih Buffala je preusmereno za potrebe UK. Da ne ulazimo u priču da li je 1941. to bila najbolja opcija, tek eto tako je odlučeno.

Pripadnici RAF-a kritikovali su ovu odluku, ukazujući na slabe karakteristike ovog aviona, ali je prevagnula ocena da će eventualni protivnik na Dalekom istoku biti inferioran po pitanju vazduhoplovstva i da će ovo biti najbolje rešenje do nekog boljeg vremena. Posebno su isticali slabo naoružanje i ne postojanje oklopne zaštite pilota. Ovo je već iskustvo iz dvogodišnje lovačke odbrane ostrva. Zatim su tu istaknuti slabiji rezultati eksploatacije Buffala na većim visinama, kada je dolazilo do pregrevanja i otkaza rada motora. Sa maksimalnom brzinom od 520 km/h i izuzetno slabom manevarbilnošću na 6.400m ovaj avion 1941. nije imao šta da traži na evropskom ratištu. Ipak je očajnička potreba za lovačkim avionom prinudila vladu da uzme ono što ima u ponudi, a ne ono što joj j stvarno potrebno.

Tako je došlo do porudžbine dodatnih 170 aviona za potrebe snaga na Pacifiku za Veliku Britaniju i države Komovelta. Poručena je verzija Brewster B-339E. Avioni su upućeni u sastav Royal Australian Air Force, i Royal New Zealand Air Force. Opremljene su i eskadrile RAF u bazama Singapur, Malya i Burma, baš neposredno pred izbijanje rata sa Japanom.



Brewster B-339E (AN196/WP-W) of No. 243 Squadron RAF. This aircraft was flown by Fg Off Maurice Holder, who flew the first Buffalo sortie in the Malayan Campaign on 8 December 1941, strafing landing barges on the Kelantan River.[19] Damaged by ground fire, it was abandoned at Kota Bharu, where it was captured by the Japanese


Ovaj uslovno rečen britanski model, B.339E Buffalo, imao je izvesne modifikacije koje su učinjene na zahtev RAF. U odnosu na Belgijske avione učinjena su razna poboljšanja na opremi aviona. Ugrađena je zaštita pilota pancirnim pločama, a i čeono stalklo je bilo neprobojno. Zadnji poluvlačeći točak je zamenjen fiksim, nešto većih dimenzija. Takođe, ugrađena je i gun.camera. I tako učinjena poboljšanja, bez ojačanog motora, uz povećanje težine, rezultovalo je padom perfomansi u odnsu na originalni F2A-2. Maksimalna brzina je redukovana na svega 502 km/h na stvarnim borbenim visinama. Nepouzdani kompresor motora uticao je da se vrlo retko i ova brzina ostvari.



Brewster B339E wrecks cannibalized for parts, probably in Singapore circa late January 1942. Two of the Buffalos, serials W8156 and W8207, were operated by 453 Squadron RAAF

Problemi sa motorima Cyklon uslovili su njegovu zamenu sa nešto pouzdanijim varijantama, osnovnog modela, koji se korisri na avionima Douglas DC-3 / Wright R-1820-G102A Cyclone. Postoje podaci da su piloti u eskadrilama od mehaničara zahtevali uklanjanje svih modifikacija, kako bi povratili manevaske karakteristike originalnih američkih avionia. Tako se pouzdano zna da je uklonjen oklop kabine, zaštitno staklo, čak i dva dodatna Browning .50 mitraljeza. Rezervoari u krilima bi se punili minimalnom količinom goriva, a motor je koristio visokooktanski benzin. Tako je zapisano da su Japanci na aerodrome Alor Star zarobili oko 1.000 m3 ovog benzina i odmah ga koristila za svoje potrebe.




Buffalo Mk I formation over Malaya, late 1941.

Mnogi piloti dodeljeni eskadrilama sa Buffalo avionima, nisu imali adekvatnu početnu obuku, tako da je od 169 primljenih aviona 20 izgubljeno tokom preobuke na ovog lovca.

Početkom rata u decembru 1941. Najzastupljeniji lovački avion RAF, RAAF i RNZAF na dalekom istoku bio je Brewster B-339E(Mk.I) koji se suprtostavio japanskom armijskom i mornaričkom vazduhoplovstvu sve do kraja januara 1942.

Bez obzira na svoju tehnološku zstarelost, to nisu bili stari avioni. Ipak je splet negativnih okolnosti uticao da se i one pozitivne osobine umanje. Analize su pokazale, da se ovom avionu nije pridavala dužna pažnja u održavanju, hroničan je nedostatak rezervnih delova i niska pouzadnost istih. Tehnički kadar još uvek nije ovladao svim obavezama u održavanju. Slaba PVO aerodrome uticala je na veliko uništavanje ovih aviona i pre upotrebe u borbi. Čak i je uklanjanje Browninga .50 znatno umanjilo vatrenu moć, jer je elektro sistem opaljivanja Browning .303 često padao u zastoj i avion ostao bez oružja.



Postoje i zapisi o netrpeljivom odnosu osoblja RAF i RAAF koji su dodatno uticali na neefiksnu upotrebu Brestwe Buffala.



Buffalos of No. 453 Squadron RAAF lined up at RAF Sembawang, circa November 1941. Buffalo AN185/TD-V was flown by Flt Lt Richard Vanderfield, who shot down three Japanese bombers (two Ki-48s and one Ki-51) over Butterworth, Penang on 13 December 1941, while his undercarriagewas still down.
Kako je to bilo u borbi postoji sledeća analiza.
Sa otpočinjanjem dejstva na zapadnom Pacifiku (severne teritorije Malaje), Buffalo je odmah uključen u zaštitu svog vazdušnog prostora. Hrabri piloti dobro su ih koristili i postignuto je dosta vazdušnih pobeda u obaranju Nakajima Ki-27 "Nate". Međutim, sve veći dolazak u ratnu zonu naprednijih lovaca tipa Nakajima Ki-43 "Oscar", desetkovao je redove Buffala, kako u vazduhu tako i na zemlji. 60 Brewstera Mk.I (B-339E) je oboreno, a sledećih 40 uništeno je na aerodromima. Takođe, narenidh 20 je uništeno u raznim incidentima.

Samo 20 aparata je preživelo i uključeno u vazduhoplovstvo Dutch East Indies.

Nema pouzdanih podataka o oborenim japanskim avionima (kamere su bile uklonjene). Piloti RAAF su prijavili oko 20 obaranja japanskih aviona, Još oko 80 obaranja su prijavili britanski piloti. Kako bilo, nema pouzdanih podataka, a i najveći deo oborenih aviona odnosi se na japanske bombardere, pa se ne može izvući prava vrednost lovačkih duela.


karta rasporeda lovačke avijacije na dan 8.decembar 1941

Već 20.janura 1942. RAF šalje svoje Hawker Hurricane za popunu gubitaka. Buffalo je imao okršaja i na Evropskom ratištu – na Mediteranu u okviru bitke za Krit 1941. Dejstvovao je u sklopu snaga Fleet Air Arm.
Za uspehe u borbenoj primeni Brewster Mk.I Buffalo u borbi sa nepreijateljem nekoliko pilota je steklo zvanje pilot – AS. To su pripadnici snaga Commonvwealth: Geoff Fisken, Maurice Henry Holder, Alfred Wattle Benjamin Clare i Richard Douglas Vanderfield. Još jedan novozelandski pilot je bio na pragu osvajanja ovog priznanja, ali ga je kasnije zaradio na mnogo boljem lovcu tipa P-40.

Љуба














Nastavlja se

Pogledaj profil korisnika

3 Re: Brewster F2A Buffalo taj Sre Maj 16, 2012 4:07 pm



Lt. August Deibel of 2-VLG-V with his Buffalo (serial B-3110) at RAF Kallang, early 1942. He shot down two Nakajima Ki-27fighters on 12 January before being wounded and having to bail out himself

Holandska istočna Indija (Netherlands East Indies)

Ratna avijacija Holandije na dalekom istoku imala je ovaj zvanični naziv Militaire Luchtvaart van het Koninklijk Nederlands-Indisch Leger (odnosno na engleskom: "Military Air Service of the Royal Netherlands East Indian Army", ML-KNIL), a posedovala je impozantan broj od 71 aparata tipa Brewster B-339C i Brewster B-339D. To su modeli sa nešto modifikovanim motorima Wright G-105, koji su kasnije zamenjeni sa jačim Wright R-1820-40 snage 1,200 KS(895 kW) kupljenim po posebnom program (zapravo, to su motori koji su ugrađivani na F2A-3 za US Marines). Holandija je planirala da te svoje kolonijalne snage opremi sa 144 aviona Brewster B-339, ali je samo deo bio modernizovan. I deo od tog broja nije bio operativan u potpunosti. Deo je učestvovao u borbama za Singapur, a potom se sa preživelim britanskim Buffalima prebacio na ostrvo Java, radi njegove odbrane.


Aerodrom Buitenzorg – Java, (Netherlands East Indies)



Brewster Buffalo B-339C iz sastava ML-KNIL, aerodrom na o.Borneo
Holandski avioni B-339 bili su nešto lakši po gabaritima od osnovne varijante B-339E Mk.I koju su koristili u RAF i RAAF, odnosno u RZNAF. Oni su pružili nešto efikasniju odbranu nadmoćnijim armijskim lovcima Ki-43 "Oscar", ali kad su se pojavili mornarički lovci A6M Zero, nisu imali izgleda u vazdušnim borbama.



Brewster Buffalo B-339D iz sastava ML-KNIL

Osim njegove prvobitne uloge - lovca, Brewster je korišćen i kao obrušavajući bombarder, protiv brodova koji su prevozili japanske trupe. Iako pojačani sa delom preživelih aviona British Commonwealth Brewster Mk I (B-339E) iz odbrane Malaje, i pružanja snažne odbrane japanskim trupama, nisu uspeli da spreče japansko kopneno nadiranje, potpomognuto efikasnom vazdušnom podrškom.

Herojsku borbu zabeležili su 19.februara 1942. Osam holandskih Brewstera presreli su formaciju od 35 japanskih bombardera, praćenih sa 20 lovaca Zero. Uspeli su da obore 11 japanska aviona, uz gubitak svoja 4 lovca, i dva poginula pilota.

Buffalo je svoj zadnji nastup u borbi imao 7.marta 1942.
U akcijama ua odbranu imperije, stradali su 17 pilota iz sastava ML-KNIL, 30 aviona je oboreno u borbenim okršajima, a 15 je uništeno na zemlji. Nekoliko aviona je stradalo u incidentima tokom obuke. Prema tvrdnjama holandskih pilota, njhov učinak je 55 oborenih japanskih aviona. Dva holandska pilota su posebno istakla Jacob van Helsdingen i August Deibel, koji su imali po tri priznate vazdušne pobede.

Nakon predaje Holandske istočne Indije, 8.marta 1942. Preživeli avioni tipa Brewstwr Buffalo preleteli su u sastav RAAF i USAF.
Međutim nisu uspeli svi da se spasu, biće da ih je jedan broj ispravnih ipak ostao na aerodromima, a koje su Japanci uvrstili u svoje vazduhoplovne snage






Zarobljeni primerci Brewster Buffalo lovaca


Љуба





prikaz Brewster B.339 Buffalo u sastavu Holandskog RV, sa starim i novim oznakama


Nastavlja se

Pogledaj profil korisnika

4 Re: Brewster F2A Buffalo taj Čet Maj 17, 2012 12:55 am

Brewster u USAAF/RAAF u Australiji

Nakon kapitualacije Kraljevine Holandije, pa time i nestanka Militaire Luchtvaart van het Koninklijk Nederlands-Indisch Leger sa ratne pozornice, njihovih 17 aviona tipa Brewster Buffalo koji su ranije bili naručeni kao modeli B-339-23 upućeni su u sastav U.S. Fifth Air Force koja bazira u Australiji.


Brevster 339-23 Buffalo US AAF

Amerikanci su nakon pregovora ove avione ustupili RAAF-u, koj ih koristi kao lovce druge linije odbrane, kao avione za izviđačke zadatke, za korekciju artiljerijske vatre i za obuku.

Avioni su raspoređeni u sledeće jedinice i sastave RAAF: 1 PRU, 24. Squadronn, 25.Squadronn, 85.Squadronn i RAAF Gunnery Training School.
Između avgusta i novembra 1942. deset od tih Buffala formirali su vazdušnu odbranu grada Perth u zapadnoj Australiji i ušli su u sastav 25. i 85.Squadrons smeštenih u vojnoj bazi RAAF Pearce i vojnoj bazi RAAF Guildford u samom gradu Pertu.

U 1944. Godini kada su snage Japanske imperijalne armije odbačene i nisu predstvaljale opasnost po Australiju, avioni su vraćeni USAAF.






Brevster 339-23 Buffalo australisjkog RAAF





Brewster B-339-23


Modeli Brewster Buffalo od prototipa do finalne vezije




Љуба

nastavlja se

Pogledaj profil korisnika

5 Re: Brewster F2A Buffalo taj Čet Maj 17, 2012 4:53 pm


Brevster Buffalo u operatvnoj upotrebi u U.S. Marine Corps





Vazduhoplovstvo korpusa mornaričke pešadije ( United States Marine Corps) svoje avione Buffalo držalo je na ostrvu Midvej (Midway) u okviru VMF-221. Bila je to mešovita avijacijska jedinica naoružana sa 20 Brewster F2A-3 Buffalo i 6 Grumman F4F-3 Wildact. Prva borbena akcija ove grupe bila je u okviru odbrane ostrva 10.marta 1942. Tada su se marinski lovci Buffalo sukobili sa japnaskim Kawanishi H6K "Mavis", koji je izviđao za potrebe predstojeće invazije na ostrvo. Njega je oborio kapetan James L. Neefus nedaleko od Midveja. To je prva vazdušna pobeda američkih Buffala tokom rata.



Kawanishi H6K (Mavis) - 九七式飛行艇, prva žrtva marinskih Buffalo lovaca



U bici za Midves (Battle of Midway, 4–7.jun 1942.) zapažena je herojska upotreba ovih već zastarelih aviona. Po otkrivanju naleta japanskih bombardera uzletela je cela VMF-221. U drupi je bilo i svih 20 aviona Buffalo i 6 Wildcat, a njih je predodio komandant major Floyd B. Parks. Analize kazuju, da to nije bila kompaktna grupa, podeljena u podgrupe i parove lovaca, već je dejstvovala individualno. Presreli su jednu veliku vazduhoplovnu formaciju od 30-40 bombardera Aichi D3A1 "Val" dive bombers i 36 aviona lovačke pratnje A6M Zero. U prvom sudaru ovih formacija oboreno je nekoliko bombardera, dok se nisu umešali avionic iz lovačke pratnje. Onda je nastala ogorčena vazdušna borba. Zabeleženo je da je oboreno 13 Buffalo i 4 Wildcat aviona. Nema pouzdanih podatataka o japanskim gubicima, ali je ta grupa za bombardovanje ostrva imala mali učinak.



Ipak je zabeleženo, da je Buffalo pružio snažan otpor. Neka iskustva stečena iz odbrane Indokine usvojena su u taktiku upotrebe. Naime Buffalo je nastojao da prilikom susreta sa Zeroom pređe u obrušavanje, a potom zaokret i zalazak u rep. Zbog svoje težine uspevao je ovde da kompenzuje brzinu Zeroa i da koliko toliko ima izgleda u duelu.
Gubici Buffala su bili veliki i zbog odstarnjenih pancirnih ploča u kabinama tako da se za sigurno zna da su u more padali neoštećeni lovci, samo zbog pogibije pilota u nezaštićenoj kabini.

Pošto je ovo u stvari prvi veći okršaj avijacije, negativno su se manifestovala i neka podcenjivanja lovaca Zero, a ona se ogledaju u primenjenoj taktici presretanja. Bila je to taktika bez taktike. Nešto iz perioda WW1, kada su piloti sami birali s kim će u duel. Bez obzira na izneto američki piloti iskazali su hrabrost i umešnost u rukovanju svojim letilicama.

Zaključeno je da Brewster Bufalo, bilo koje verzije, nema šta da traži u borbenim jedinicama.








Slabosti Buffala pomno je izučavao finski vazdušni As Hans Wind . Koristio je iskustva i jedne i druge strane. Saznao je kojom se taktikom japanski piloti koriste u ekspoloataciji svojih prednosti, kao i kako su na to odgovorili američki piloti. Sublimirao je to i kasnije tokom 1942-1943. Veoma umešno primenio u borbi sa ruskim lovačkim snagama.

Onaj avion koji nije uspeo na konkursu, s početka ove priče, razvijen je superiornijeg lovca, pouzdanijeg i žilavijeg, mada ni on nije bio dorastao odličnim A6M Zero.
Kraj bitke za Midvej označio je i kraj borbene upotrebe Buffalo u US Marines. Svi su transportovani nazad u Ameriku u baze za obuku. 1943 je obeležena uvođenjem u njihove sastave odličnih F6F Hellcat i F4U Corsair, a Buffalo je ostao u bolnom sećanju.












Љуба

nastavlja se

Pogledaj profil korisnika

6 Re: Brewster F2A Buffalo taj Uto Maj 29, 2012 1:51 pm

U operatvnoj upotrebi u Finksoj

(Finnish Air Force, Suomen ilmavoimat, Finska flygvapnet)


sklapanje u Švedskoj





Finnish Air Force Brewster B-239
Zaoštravanje odnosa sa SSSR, Finska je videla opasnost od izbijanja rata. Zato se u aprilu 1939. obratila Americi za nabavku savremenih lovaca-presretača. Istakli smo da na Evropskom ratištu nije postojao slobadan lovac za eksport. SAD ceneći da neće biti u prilici da ratuju, obilato su izvozili avione Brewster Buffalo zainteresovanim stranama, iako nisu izvršili popunu svojih planiranih squadrona.
17.oktobra nešto vise od mesec dana pred izbijanje rata (30.novembar 1939 – 13.mart 1940) Finska vlada dobila je odgovor iz Vašingtona da je odobrena isporuka traženog lovca. Pošto je odabran avion trebalo je izvršiti određene dorade za korišćenje avionskog benzina od 87 oktana, koji se koristi u Finskoj. Spomenuli smo ta su englezi koristili visokooktanski benzin. I tada je već planirani kontigent Buffala za US Navy preusmeren za potrebe Finske. Bili su to prvi iz serije Brewster F2A-1. Popuna sopstvenih jedinica, trebala je da bude izvršena kasnije sa poboljšanom varijantom F2A-2.


Finski predstavnici 16.decembra 1939. potpisali su ugovor za kupovinu 44 aviona Modela 329. Bilo je to tek dvadesetak dana po otpočinjanju rata. Vrednost ugovora iznosila je 3,4 miliona dolara. Ugovor je predviđao, pored aviona da bude isporučena i kompletna oprema za održavanje i opsluživanje aviona kao 10 rezervnih motora i 20 rezervnih “Hamilton Standard” propelera. Avioni su, zbog hitnosti, bili upućeni u originalnoj “naval” varijanti, da bi tek po pristizanju bili uklonjeni delovi oprem koja se koristi za upotrebu na nosačima aviona. Ovo će Buffalo učiniti nešto lakšim, verovatno i pokretljivijim. Ipak problem ove varijante je nepostojanje samozaptivajućih savitljivih rezervoara i oklopa kabine.


Piloti pristigli na preobuku

Spomenuto je da su prvi ugrađeni motori bili slabiji Wright R-1820-G5 devetocilindrični od 950 KS (708 kW). Finska je zahtevala instrumente sa metričnim označavanjem, ali je to ipak morala sama da izvrši konverziju i ugradnju iz sopstvene firme Väisälä. Takođe, Finska je odmah ugradila pancirne ploče za zaštitu svojih pilota. Rat je vić bio u toku i iskustva iz upotrebe avijacije, odmah su primenjivana na nove Brewstere. Lovci su imali 4 Browning 0.50 mitraljeze. Maksimalna brzuna koja je dostignuta iznosila je 297 mph (478km/h) na 4.750m visine i težio je poletanju 2.640 kg.

Hitnost isporuke bila je takva da su iz fabrike direktno voženi do luka i ukrcani u četiri transportna broda u New Yorku i transportovani su do luke Bergen u Norveškoj, gde su pristigli u tokom januara-februara 1940. Odatle su železnicom transportovani do Gothenburg u fabriku Saab u Šedskoj, gde su sklapani.



Prva ispitivanja u Finskoj

Tu je u februaru izvršeno prvo testiranje finskih Buffala od strane poručnika Jorma "Joppe" Karhunen. Ne iskustvo sa ovim avionom dovelo je do incidenta, kada je proforsirani motor u niskom letu pregrejan otkazao i avion je prinudno sleteo u mekani sneg. Tom prilikom je uništena elisa i došlo je do oštećenja oplate trupa. Kasnije su došli fabrički piloti iz Amerike i izvršili preobuku Finaca. Pilot Robert A. Winston, je izvršio i demonstriranje borbenih sposobnosti, vodeći test-vazdušnu borbu sa jednim Fiat G.50 Freccia, koji tu bio u sklopu njegove demonstracije radi prodaje. Buffalo je pokazao (mada Finci nisu ni znali za to njegovo ime, već samo za oznaku Model 239) bolje manevarske brzini i češće je ulazio u rep italijanskom lovcu (koji je bio neznatno brži).


Pripremljeni za borbu

Finci su bili presrećni zbog kupovine tako “dobrog” lovca. Od prve serije kupljenih lovaca, pet od šest aparata je bilo borbeno spremno pre završetka rata (13.mart) ali se odustalo od njihove borbene upotrebe. Finci su mu dali svoje ime Pylly-Valtteri ("Butt-Walter"), a bilo je još nekih naziva poput Amerikanrauta ("American hardware" ili "American car") i Lentävä kaljapullo ("flying beer-bottle").
Vojne oznake ovih 44 Buffala su bile od BW-351 do BW-394.



Polazak na zadatak



Finski piloti zavoleli su ovaj avion. Finska je imal još neke zapadne lovce u upotrebi, ali im je ovaj bio veoma omiljen, Finski mehaničaru su veoma brzo ušli u tajne održavanja i opsluživanja, čak su izvršili određene dorade (da ne kažem modifikacije) na motoru i učinili ga znatno pouzdanijim. Sve ovo mu je obezbedilo visoku reputaciju, pa čak podiglo rejting u svetu, što je kompaniji Brewster bila svojevrsna reklama.

Za razliku od ostalih korisnika, koji su do sredine 1942. ove lovce dezangažovali, finsko RV ih je koristilo uspešno do kraja rata 1945. Svi su oni službovali u početku u Lentolaivue 24 (Fighter Squadron 24), a od maja 1944. u Hävittäjälentolaivue 26 (Fighter Squadron 26). Prema prijavi finskih pilota Buffalo je bio vanredno efikasan. Naime oni su tvrdili da su oborili 477 sovjetskih aviona, uz sopstveni gubitak 19 aviona tipa Buffalo. Ne zaboravite da Buffalo nije imao ugrađenu kameru za snimanje dejstva mitraljeza, pa je sve ostalo na “časnu reč”. Rusi se o ovom nisu izjašnjavali, ali možemo reći da su rezultati prenaduvani, posebno podatak o odnosu 26:1, i ako se uzme, koji su lovci ulazili u naoružanje Crvene armije od 1942.

Prvi sukob u kojoj su Buffala učestvovala u vazdušnoj bici dogodio se 25.juna 1941, kada je dežurni lovački par iz sastava 2/LLv24, presrelo 27 sovjetskih bombardera Tupoljev SB iz sastava 201 сбап. Prema izveštaju, oborili su 5 ovih bombardera na prilazima bazi Turku. Do kraja dana uključila se cela eskadrila i izvršila ukupno 77 misija odbijanja sovjetske avijacije.
Spomenuto je da je finska imala analizu slabosti i razraćenu varijantu njenih kompenzacija kod upotrebe Buffala u borbi. Bez obzira na preterane “pobede” ostaje činjenica da je rat završio impozantni broj Buffala.



Priprema pilota i aviona

Jedna od činjenica je, da je na frontu prema Finskoj SSSR, koristio svoje zastarele lovce Polikarpov I-153 i I-16, sve do kraja 1942. Koji su svakako bili inferiorni. Kasnije sui h zemenili američki lovac P-40 Tomahawk i sovjetski LaGG-3, kada broba postaje izjednačena.
Ipak da spomenemo jednu od tih briljantnih upotreba. Naime 18.avgusta 1942. Lt Hans Wind sa 6 Buffala iz eskadrile presreli su formaciju od 60 sovjetskih aaviona u okolini Kronštata. Oborili su 2 bombardera P-2, jednog Hurricane i 12 zastarelih lovaca I-16 Rata. Uz gubitak samo jednog svog lovca (BW-378). Impresivno. Naravno, ovo je finski izveštaj, Crvena armje se o ovome nije izjasnila.



Jedan od najboljih ....

Jedan od najboljih finskih asova kapetan Jorma Karhunen imao je 31 ½ priznatih pobeda. Njegova slava datira još od 17.decembra 1941. kada je presreo sovjetsku grupu sastavljenu od 9 Hawker Hurricane (kao izvidžača) i I-16 kao lovačka zaštita. Lično je oborio 2 aviona iz ove grupe.




U nastavku rata, Finci su koristeći konstrukciju Buffala 1944. konstruisali svoj avion naznav VL Humu. Prototip je poleteo 8.avgusta 1944. Ipak nije bio bolji od originalnog pretka Imao je slabije letne karakteristike. Moroto nešto jači po snazi davao je slabije eksploatacione karakteristike. Nakon 19 sati letnih ispitivanja projekat je obustavljen.







VL Hamu




Poslednja borba u kojoj je učestvovao Buffalo odigrala se 3.oktobra 1944. Finska je već sklopila separatni mir sa SSSR-om, te je time stekla novog neprijatelja. Dojučerašnji saveznik je upotrebio svoju Luftwaffe angažujući jednu borbenu grupu J-87 protiv finskog konfoja. Buffalo je stupio u zaštitu, presreli su, sada već inferiorene Štuke. Tvrdi se da su dve oborene, a ostale se razbežale.
Na kraju rata ostalo je ukupno 5 oerativnih Buffala. Od 1943. Finska je uvela “savzničke” Messerschmitt Bf-109G daleko superiorniji lovac. Ipak je Buffalo ostao u naoružanju do 1948. Zadnji profesionalni let imali su 14.septembra, kada je otišao u zasluženu penziju. Dva od njih BW-377 i BW-382 su konzervirani predate muzeju, a ostali su isečeni 1953.






Služba pod dve oznake, a jedno vazduhoplovstvo






Impresivan pregled ostvarenih finskih pobeda sa Brewster Buffalo od 1941 do 1944




nastavlja se

Pogledaj profil korisnika

7 Re: Brewster F2A Buffalo taj Uto Maj 29, 2012 3:30 pm



Pogledaj profil korisnika

8 Re: Brewster F2A Buffalo taj Ned Feb 03, 2013 10:41 pm

Pogledaj profil korisnika

9 Re: Brewster F2A Buffalo Danas u 11:09 am

Sponsored content


Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Dozvole ovog foruma:
Možte odgovarati na teme u ovom forumu