Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

I-Z lovac sa topovima

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 I-Z lovac sa topovima taj Čet Maj 24, 2012 5:15 pm

И-З Пушечный истребитель
I-Z lovac sa topovima





N a s t a n a k:

U kasnim dvadesetim godinama prošlog veka u Sovjetskom savezu je postojala kampanja za izradom novih i boljih aviona u odnosu na ostali svet. Paralelno sa razvojem vazduhoplovstva tekao je i napor nauke za proizvodnjom novih oružja. Što se tiče vazduhoplovstva, njih je interesovao avion, koji bi se suprotstvio bombarderima, ali nekim efikasnim oružjem. Dakle nešto mnogo efikasnije u odnosu na mitraljeze, koji su zahtevali dosta veliku količinu ispaljenih metaka, da bi se bombarder oborio. To je imalo za posledicu duži boravak lovca u zoni dejstva mitraljeza za samoodbranu tih bombardera.

Tako je 1929.konstruktor L.V.Kurčevski (Леонид Васильевич Курчевский) pronašao novo oružje. Bilo je to oružje nalik bestrzajnom topu (динамореактивным пушкам - ДРП), kod kojeg se granata ispaljivala reaktivnim punjenje. Država je naredila razvoj tog novog topa, koji je isproban 26.jula 1929. pod tipskom oznakom APK-1 u kalibru 76,2mm. Predstavnici države odmah su uočili da bi ovo bilo efikasno i protiv bombardera. Da bi jedan pogodak bio dovoljan za obaranje velikog aviona. Ideja je rođena, samo što nije bilo adekvatnog lovca. Naime isprobavanje na dotadašnjih lovcima bila su neuspešna. Avioni bi se zapalili kada bi vatreni jezici na zadnjem delu cevi zahvatili platnenu oplatu krila i trupa.



Zadatak za dizajn novog aviona, a prema postojećem oružju, dobio je konstruktor A.N.Tupoljev iz (конструкторское бюро ЦАГИ) i Centralni konstruktorski biro (Центральное конструкторское бюро (ЦКБ) ОГПУ) pod neformalnim upravljanjem tehničkog direktora D.P.Grigoroviča (Дмитрий Павлович Григорович)


Дми́трий Па́влович Григоро́вич (6 февраля 1883,Киев — 26 июля 1938, Москва)

Grigorovič je još 1928 imao formiran istraživački tim, sastavljen od uhapšenih, darovitih konstruktora, i već su bili razradili jedan projekat lovca pod oznakom I-5, koji im je poslužio kao osnova za razradu naručenog lovca, koji će nositi top konstruktora Kurčevskog.

Primenjena je sva ondašnja aerodinamika i poznati materijali i ubrzo je nastao novi lovac pod oznakom I-Z. Bila je to novina, koja se karakterisala nezgrapnošću i ružnoćom. Monoplan neobične konstrukcije i izgleda. Prilično težak za svoje vreme i koji nije obećavao visoke manevarske karaktersitike, ali je zato nosio ove neverovatne topove.


Vezano za ime aviona, postoji nekoliko verzija: jedna od njih je vezana za konspirativnost pa otuda “Z”, kao atipična oznaka; druga verzija je da je to zapravo poteklo od hangar broj “7” u kojem je rađen prototip, a onda da je zbog toga što je u tajnosti rađen prototip aviona X-7 (Z(H-7), projekat - Хейнкель НО-37), da je Grogorovič odlučio da se lovac projektuje kao "И-ЗЕТ" (I-ZET).

Dobro napredovanje u projektu, ugled koji je Grigorovič imao u vrhu partije, doprineo je da se uhapšeni inžinjeri oslobode, a rad je krenuo još predanije, čak je usledila i velika novčana nagrada.



Najviši vojni vrh razgleda novog lovca

Avion je bio spreman u leto 1931. Tačan datum se ne zna, osim da ga je leteo probni pilot Benedikt Bugholc (Бенедикт Бухгольц).
6.jula 1931. fabriku aviona br.39 posetio je lično Staljin, koji je bio odlično informisan o razvoju ovog oružja – lovca sa topovima(Kurčevski-Grigorovič). Staljin je čak seo u avion, a usput su mu pokazali i ostale projekte državnog konstrukcionog biroa. Interesantno da Grigorovič nije prisustvovao ovom svečanom činu. Međutim, oba konstruktora su bila raspoređena na druge zadatke, a brigu oko projekta je vodio predstavnik CKB E.Paufler (Е.С.Пауфлер)

Od tada do marta 1932 nije proizveden niti jedan primerak aviona I-Z. Formirana je inspekcija za ovaj projekat. Paufler je referisao da se sve odvija utvrđenom dinamikom, da su testovi ohrabrujući kako po pitanju aviona, tako i po pitanju efikasnosti novog oružja, koje nosi. Da je sve spremno za serijsku proizvodnju. Zbog tako lepi izveštaja, komisija je zahtevala da se 12.marta priredi demonstracija vrhu države.

Nije poznato da li je, i kako održana prezentacija, ali je 27.aprila 1932. potpisan ugovor za proizvodnju prve serije od 20 lovaca presretača I-Z. Predložena cena po jednom primerku od 77.594 rubalja, zbog neočikavanih troškova do 1.septembra 1933. narasla je na 119.945 rubalja.

Jedan od prvih proizvedenih I-Z (No39009) ispitivan je februara-marta 1933 na državnom poligonu (УВВС - Монино). Avion je imao samo jedan top, pod levim krilom, a na desnom je bila gabaritno-težinska maketa. Inžinjer iz tima Tupoljeva, izvesni I.O.Nezval ( И.О.Незваль) je ispričao storiju kako je to proteklo. Kazao je da na ispitivanju nije bilo glavnih aktera projekta “Kurčevski-Grigorovič”. Da je prisustvovao gađanjima, da nisu ostvareni predviđeni rezultati. Te da je komisija na kraju predložila obustavu projekta. Međutim I.O.Nezval, kao mladi inžinjer, postavljen je, na njegovo zaprepašćenje, za daljeg vođu projekta. Sam je priznao da njegovo iskustvo ne može da se poredi sa glavnim projektantom, a takođe, on ovaj projekat čestito nije ni poznavao.


Pristupilo se određenim modifikacijama, pa je od 14.septembra do 1.oktobra 1933. izvršeno novo ispitivanje modela I-Z No39010. Avion je sada opremljen sa dva, sada već serisjka topa APK-4, koji su u magacinu imalo po 6 metaka plus jedan u sanduku topa. Leteo je probni pilot Sceljnikov (М.Сцельников) koji je već imao 16 sati i 20 minuta naleta sa ovim avionom. Avion se brzo odvojio od piste. U 14-tom minute je bio na 5.000m, a potom je dostigao 7.000m. Izmerena je maksimalna brzina od 259 km/h (mala) i tehnički dolet od 310 km (nedovoljan). Gađanje je bilo problematično, sa osnovnom ocenom da je 6-7 metaka nedopustivo malo. Inače Kurčovski se u projektu zalagao za magacin od 14 metaka. Na kraju je opšti zaključak bio da konstrukcija aviona neće omogućiti značajnija poboljšanja

Odmah je data nova vizija za uspešno privođenje projekta, kraju, kako bi ga Crvena armija prihvatila: neophodno je povećati maksimalnu brzinu preko 300km/h; magacin oružija proširiti na 20 metaka; obeznediti elektično opaljenje i ugraditi radio-stanicu u avion. Obezbediti veću trajnost konstrukcije trupa, koja je tada procenjena na 300-500 opaljenja na minimalno 1.000 opaljenja.



Top APK-4 pod krilom

To je trebalo sve završiti do 1.marta 1934. Ponovno testiranje je pokazalo stare nedostatke. Oštećenja na trupu (otkidanje zakovica), prebrzo trošenje cevi topa (maksimalno 150-200 ispaljenja), napukao je nosač repa. Samo je nekoliko aviona iz serije moglo da podnese ova naprezanja (No13534). Zaključak je: ugrađeno oružje smanjuje upotrebu aviona na svega 400 opaljenja.
Početko 1936 u službi je ostalo svega nekoliko komada aviona I-Z, pa je praktično testiranje gotovo obustavljeno. Zapravo tiho je ponestalo interesovanja za ovaj avion.

Projekat Zvono-5:

Postojala je jedna ideja da se ovaj avion nađe u u projektu Aviona-nosača aviona TB-3. Tokom jednog ispitivanja, prilikom odvajanja od matice, Z-Z se vinuo napred i pocepao krilo i zaglavio se na nosaču. Oba aviona su pala. Poginuo je pilot. Time je i ovaj deo projekta obustavljen.

Onda je projekat preimenova u "Звено-5" (Z-5) i izvršeno je niz uspešnih odvajanja i spajanja u vazduhu. Tako je zabeleženo da je 15.marta 1935 izvršeno prvo uspešno odvajanje i spajanje lovca i bombardera matice u svetu vazduhoplovstva. Izgledalo je da ovaj projekat obećava. Organizovana je demonstracija pred državnom komisijom 23.marta 1935.


Da spomenem zaključak komisije:
- Testovi su pokazali uspešnost odvajanja i spajanja ovih vazduhoplova u vazduhu;
- Pri brzinama 125-155 km/h (poletanje i hvatanje visine) nisu primećene određene vibracije koje bi uticale na stabilnost aviona nosača;
- Oba aviona koje nosi nosač mogu se aktivirati jednovremeno;
- Održavanje veze pilota omogućenoje vizuelno i pomoću radio-telegrafa;
- Opravdano je nastaviti dalja ispitivanja.


U nastavku ispitivanja kombinovani su različiti tipovi lovaca a I-Z je i dalje zauzimao svoje centralno mesto pod trupom, jedini sa mogućnošću povratka na maticu.

Testiranja su nastvaljena uz neprekidno napredovanje i nazadovanje. Izuzev lovca I-16 Rata ostali su polako postajali zastareli i neperspektivnu, Sam bombarder je bio prevaziđen sa svojim TT karaktersitikama. Projekat zvanično nije obustavljen, ali praktično nije primenjen, i ako je testiran i tokom Drugog svetskog rata.






Opis aviona I-Z:

Šema aviona: monoplane, niskorilac sa podupiračima.
Trup aviona, potpuno metalne konstrukcije. Okvir je od zaverenih hrom-molibden cevi. Rep je polu-monokok konstrukcije.
Trup je obložen dur-alumijumom. Krila sa čeličnim ramom. Postoje izveštaji da je serisjki avion imao krilo drvene konstrukcije sa rebrima od šper-ploča. Krila su prekrivena platnom. Ugrašeni rezervoari u krilima su od dur-aluminijuma.
Stajni trap neuvlačeći sa profilisanom oblogom točkova i instaliranim amortizerima. Zadnji točak sa gumenim odbojnikom.
Za pogon je korišćen radijalni vazdušno hlađeni motor M-22.

Streljačko naoružanje sastojalo se od mitraljeza PV-1 kalibra 7,62mm u trupu ispred pilota, sa sinhronizujućimuređajem PUL-9.

Glavno oružje su dva topa APK-4 ili AIC-4bis, kalibra 76,2mm podvešani pod krilima. Na prvim I-Z topovi sun a mestima gde se spajaju nosači krila, a na kasnijim modelima su postavljeni dalje u stranu. Istaknute je da je postojao magacin sa 6 metaka i jedan metak je već bio u cevi topa. Opaljenje je bilo električno.


Taktičko-tehničke karakteristike:

Opšte karakteristike:
Namena lovački avion

Posada 1 član
Zemlja porekla SSSR

Proizvođač Григорович
Prvi let 1933.

Dimenzije
Dužina 7,65 m
Razmah krila 11,50 m
Površina krila 19,60 m²

Masa
Prazan 1320 kg
Normalna polenta 1648 kg

Pogon
Klipno-elisni motor 1 М-22
Snaga 1 x 353 kW

Performanse
Brzina krstarenja 212 km/h
Maks. brzina na Hopt 258 km/h
Plafon leta 7000 m
Brzina penjanja 358 m/min


Da zaključim: Projekat koji je obećavao, neopravdano se odužio, i kada je bio spreman dogodilo se nešto ne očekivano. Dva glavna aktera su uklonjena iz razvoja. Postavljen je čovek, koji ni sam nije ništa znao o tom projektu, ali koji je sve učinio da se projekat završi. Nema validnih objašnjenja za ovaj postupak. Mada je već na pomolu bila savršenija varijanta konstruktora Grigoroviča lovac DG-52 (ПИ-1). To ćemo saznati kad budemo obradili ovaj avion.








Љуба

Pogledaj profil korisnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Dozvole ovog foruma:
Možte odgovarati na teme u ovom forumu