Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Bell FM-1 Airacuda - razarač bombardera

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 Bell FM-1 Airacuda - razarač bombardera taj Pet Maj 25, 2012 6:58 pm

Bell YFM-1 Airacuda
long-range bomber destroyer






Američka vazduhoplovna kompanija Bell Aircraft Corporation, izradila je svoj prvi avion za potrebe US Air Force pod nazivom Bell FM Airacuda. Prvobitno je nosio oznaku, koja dolikuje prvencu, dakle, "Bell Model 1". Airacuda (Airacuda - Artificial Fish)je prvi put poleteo 1.septembra 1937. Airacuda je i pored neverovatnog dizajna za to (a i za današnje vreme) posedovao značajne nedostatke, što ga je kasnije učinilo ne upotrebljivim, pa i dovelo do obustave projekta.




Po prvobitnoj zamisli Airacuda je trebao biti Bellov "razarač bombardera". Nekako slično zamisli nemačkog Messerschmitt sa svojim Bf-110. Lovci 30-tih godina su imali slabo naoružanje, a bombarderi sve jače i jače. Taktika primene lovaca se nije mnogo izmenila, ali su zato napredovali bombarderi. Postajali su sve čvršći i dobijali efikasnije odbrambeno oružje.

Treba napomenuti, da je ovo stvarno avion prvenac pomenute kompanije, ali je ona nastala iz jedne mnogo veće i jače kompanije pod imenom Consolidated Aircraft Corporation, kada se tim inžinjera na čelu sa Larry Bell odlučio da odvoji od matice, zadrži staru lokaciju korporacije i nastavi sa sopstvenim programima. Tako je nastala nova firma Bell Aircraft Corporationh i ujedno novi avion.


Lawrence Dale "Larry" Bell
(5.april 1894 – 20.octobar 1956)

Bell FM Airacuda je osmišljen kao lovac-presretač konstruktora Larry Bella. Idejni projekat se zasnivao na lovcu koji će imati snažno naoružanje koje se satojalo od postavljanja topova 37mm u posebnim gondolama. Snažni motori bi mu obezbedili brzinu i pokretljivost, što je bilo primamljivo za finasijere iz krugova vlade. Projekat je prema tvrdnjama bio izrazito skup. Svaki Bell FM Airacuda koštao je 219.000 dolara a troškovi projekta su iznosili ondašnjih 3,6 miliona dolara.

Razvoj je tekao ubrzano, što karakteriše dobro uigran tim. Prvi let prototipa realizovan je već 1.septembra 1937. a uvođenje u operativnu upotrebu završeno je 23.februara 1940. Bell FM Airacuda je zadržan kratko vreme u operativnoj upotrebi, tako da je penzionisan već u 1942.

Normalno da Bell Aircraft nije imao takvu ideju, on je stvorio FM Airacuda u snažnom pokušaju afirmacije sbe kao ozbiljne avionske industrije. Amerika do tada nije imala dalekometnog lovca-presretača, a posebno ne sa epitetom “razarača-bombardera”. Ta jedina potpuno operativna eskadra Airacuda stvarana je od 1938 do 1940. Sredstva za nastavak su prikupljena, ali nikada nije sprovedeno u delo nastavk opremanja još jedne jedinice. Glavni problem ispoljen u dizajnu i problemaična upotreba, doneli su mu nadimak “hangar queen".

Nesporna vatrena moć anulirana je odsustvom manevarskih mogućnosti, koje treba da krase svakog lovca. Iskustva iz “Bitke za britaniju” koja se odnose na upotrebu lovaca, a posebno Bf-110, koji je bio lak plen okretnim jednomotornim lovcima, i pre borbene upotrebe Airacuda aviona su mu namenili mesto u istoriji. Pred sam kraj svog životnog veka FM Airacuda prvenstveno se koristi za izviđačke zadatke aerfotosnimanje i to uvek uz lovačku pratnju. Kasnije su povučeni u unutrašnjost, van mogućih ratnih poprišta pa su piloti letove s njih koristili za popunu svojih obaveznih časova naleta.






FM Airacuda je prikazan 1940. na Svetskoj izložbi naučnih dostignuća u New Yorku. Nekoliko pilota je bilo zainteresovanih za letenje na ovom čudnom avionu. Bell je imao planove za poboljšanje sposobnosti konstrukcije i instaliranje snažnijih motor na FM Airacuda, međutim, to se nije ostvarilo jer je vojska odustalo od namere korišćenja ovog aviona i pored neposredne opasnosti koja se premala americi.

Da navedem izjavu jednog od poznatijih test pilota amerike - Erik Shilling:

"Letenje jsa Bell Airacuda je novo iskustvo za mene, jer je to prvi avion sa potiskujućom elisom na kome sam leteo. Ovo upravljanje je za mene strano jer ništa takvo nisam imao svojim rukama. Bio je nestabilan na pisti, ali stabilno u vazduhu sa isključenim motorom ……………………… jer tokom prilaza i slijetanja, bio vrlo stabilan, a i bilo je lepo letjeti ovim avionom "

Ne treba sumnjati u ovo. Lepo letenje i borbene sposobnosti ne idu uvek ruku pod ruku. U toku eksploatacije bilo je dva incidenta u kojima su stradali ovi avioni. Sedmi serijski avion s/n 38-492, prilikom prinudnog sletanja nepovratno oštećen, i dvanaesti s/n 38-497, zapalio se u letu. Pilot kojem se nije otvorio padobran, poginuo je tom prilikom.

Napravljen je jedan prototip i svega 12 serijskih aviona, koji su imali slabije karakteristike od prototipa. Operativno je oprmljen samo jedan squadron USAAF. To je bilo sve, pre nego što je projekat obustavljen.

Posada se satojala od 5 članova:
• Pilot;
• Dva strelca, po jedan u gondolama na krilima;
• Navigator, čiji je zadatak bio da kontroliše SUV Sperry Instruments "Thermionic". Ovaj system je prvobitno bio namenjen za upravljanje vatrom PA topova, na stabilizovanim platformama uvezan sa optičkim sistemom nišanjenja;
• Strelac-radiooperater. Rukovao je sa 2 mitraljezima za odbranu iz zadnje polusvere, ugrađeni u trupu.

Podaci o oružju:

- Automatski top 37mm M-4 (zapravo pozajmljeni PA top T-9). Smešten je u zastakljenoj gondoi na svakom krilu. Nišandžije su imale dobru preglednost. Međutim topovi su tokom dejstva stvarali veliku količinu dima, koja je ostajala u gondola i zaslepljivala nišandžije. Za svaki top je bilo obezbeđeno po 110 metaka.
- U svakoj gondola nalazio se i po jedan mitraljez Browning 7,62mm sa po 500 metaka;
- Trbušna turela sa mitraljezom Browning M2 12,7mm. Prednja i zadnja turela.





Varijante

XFM-1 (model 1). Prototip, sa motorima V-1710-13 1.150 КS – jedan aparat.

YFM-1 (model 7). Modifikacija aviona opremljenog sa dva motora, V-1710-23 1.150 КS i sa dva 37-мм topa u gondolama, urađeno 9 primeraka, a kasnije se dva od njih pretvaraju u YFM-1B

YFM-1А (model 8). Modifikacija aviona, koja dobija stajni trap tricikl (nosni točak) – tri aviona (s/n 38-496; 38-497 i 38-498). Pogon stajnog trapa je elktični.
YFM-1B Dva modifikovana YFM-1sa motorima V-1710-41 snage 1.090 КS

YFM-1C (model 17). Opcija predložena od firme Bell, koja nije realizovana.


Taktičko-tehničke karakteristike:

Opšte karakteristike:

Namena lovački avion
Varijanta Y FM-1 / YFM-1B
Raspon krila, m 21,30 / 21,33
Dužina, m 14,00
Visina, m 3,90 / 3,78
Površina krila, m2 55,80 / 55,74

Težine, kg
Prazan 6.200
Normalna u polijetanju 8.650 / 8.618

Vrsta motora 2 PD Allison V-1710-1713 / V-1710-41S
Snaga, KS 2 x 1.133 / 2x 1.090 KS

Performanse
Najveća brzina, km / h 490 / 431
Krstareća brzina, km / h 383
Dolet, km 2.880 / 2.687
Maksimalna brzina uzdizanja, m / min
Operativni vrhunac leta, m 9.755

Posada 5

Naoružanje: dva 37-mm topa, dva 12,7-mm mitraljeza, dva 7,62 mm mitraljeza.
Moguće je ugraditi bombu do 146 kg






Љуба

P.S. Avion je projektovan i uveden u naoružanje pre početka Drugog svetskog rata. Po otpočinjanju rata na Pacifiku, veće je doneta odluka o njegovom povlačenju iz operativne upotrebe. Tako da sam doneo odluku da pripada ovoj generaciji vazduhoplova.

Pogledaj profil korisnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Dozvole ovog foruma:
Možte odgovarati na teme u ovom forumu