Prijem
BORENOVIĆ Mile MLADEN
У Београду је у понедељак 14.10.2013. преминуо Бореновић Младен, пуковник авијације у пензији.
Младен је рођен 14.03.1950. године у Земуну. Након завршене Гимназије у Мостару и 21. класе ВВА, службовао је Титограду, Скопљу, Тузли и Београду. Обављао је дужност пилота, командира авијацијског одељења, копилота у СУКЛ, шефа пилота у авио одељењу СУКЛ, начелника авио-одељења СУКЛ. Активна војна служба престала му је 30.06.2002. године у чину пуковника авијације. Добитник је Ордена за војне заслуге са сребрним мачевима, Ордена Народне армије са сребрном звездом, Ордена витешког мача и више пута је похваљиван и новчано награђиван. Цео свој радни век провео је као активни летач и „из кабине“ је отишао у пензију остваривши преко 6.000 летова и 4.500 часова налета. Иза њега је остала супруга Софија и кћерке Марија и Јелена.
Младен ће бити сахрањен сутра, четвртак, 17. 10. 2013. године. у 14:15 сати на Новом Бежанијском гробљу. Опело почиње у 13:15 сати!
Младен је поред изузетних људских особина, смисла за хумор и свих оних вредности које су га красиле и због којих је био омиљен међу колегама, широј јавности био познат и по томе што је уочи НАТО агресије на нашу земљу спасао летелицу, којој су Данске власти припремале "заробљавање". Ево шта је о томе Радољуб Матовић написао за ратно издање листа Војска 1999. године...
ЛЕТ У СЛОБОДУ-авионом из данског Билунда до белоруског Минска
Лет без дозволе изнад копна Данске и Балтичког мора.Лака мета за ловце НАТО-а и ракета и срећно слетање у братски Минск била је храбра авантура којом је од заробљавања спасен авион Савезне управе за контролу летења Јак-40, са скупоценом електронском и компјутерском опремом за калибражу аеродрома.
Лет подвиг извео је потпуковник пилот Младен Бореновић, са копилотима Миланом Остојићем и Здравком Алексићем; флајт-инжењером Драганом Глигорићем; навигатором Драганом Чорлијом, телеграфистом Здравком Ивановићем и специјалистима за ту летећу лабораторију Небојом Филиповићем и Предрагом Ћебићем.
- Наш авион налазио се од почетка фебруара 1999. године у градићу Билунд у Данској, на монтажи електронске и компјутерске опреме, која обезбеђује калибражу аеродрома
треће категорије - прича пилот Бореновић.
- Радови су по програму текли до почетка злочинаке агресије армаде НАТО-а на нашу земљу...
А онда су наши ваздухопловци свим чулима осетили презир и тријумфализам на сваком кораку. Вођа тима, потпуковник Бореновић, схватио је да мора реаговати хитро и мудро, да свој авион и људе мора извући из гнезда НАТО-а. Ако сачека да се они отрезне - биће касно!
- Решио сам да што пре бежимо у слободу! Али немачке ваздухопловне власти одбиле су прелет преко своје територије, Данске и Шведске власти оставиле су нас без
одговора. Трачак нада стигао је из Пољске и Белорусије.
Од могуће три дестинације - Хелсинки, Санкт Петербург и Минск - вођа ваздухоплова је одлучио да се докопа аеродорма у Белорусији.
У највећој тајности, кријући своју одлуку чак и од сарадника, Бореновић је разрадио све етапе лета подвига. На “часну реч” од домаћина је добио сву потребну опрему, чак и резервне делове. Правдао је то потребом за пробни лет, који му је одобрен у суботу 27. марта у 13 сати.
- Полетели смо у одобрено време и тек тада сам неким својим сарадницима саопштио намеру да бежимо из Данске. Никоме, па ни мени лично, није било лагодно.
Знао сам: ако схвате нашу дрскост - разнеће нас као бесни вуци!
Мотори су радили беспрекорно, крила су већ била на 5.000 метара. Уместо да кружи, капетан је летелицу усмерио према Копенхагену. На висини 7.000 метара
упловио је изнад Балтичког мора и смиреним гласом позвао контролу летења у Малмеу.
- Зној ми је цурио низ леђа, срце да искочи! Чекам и чујем нестварну реч - “Continue!”
Близу два сата изнад копна и мора, у раљама ракета и авиона НАТО-а, један блесак - заувек 'е нестати у хладним таласима Балтика.
-И сад ми није јасно како смо избегли трагичну судбину - прича вођа смеле посаде. - Мало смо их надмудрили, мало су нас потценили, чини ми се да је дрскост и одлучност упалила...
Изнад територије нове чланице НАТО-а Пољске наш авион је коректно навигацијски вођен, све до границе са Белорусијом, где је посада дочекана братском радио-поруком. Авион, заједно са скупоценом компјутерском и електронском опремом, вредан близу пет милиона долара, смештен је потом у братски “дом” и тек након тога се осмочлана посада вратила у отадџбину.
Потпуковник пилот Младен Бореновић, након свега каже:
- Одлука да спасем скупоцени авион била је јача од страха, од живота. Поносан сам на моје ваздухопловце и у име свих истичем да се нисмо могли вратити без свог авиона, јер би смо се осећали дезертерима! Подвизи злогласних летелица
НАТО-а инспирисали су нас за тај лет - у слободу!
MR
Plavo nebo nebeski letaću!!!.
-
У Београду је у понедељак 14.10.2013. преминуо Бореновић Младен, пуковник авијације у пензији.
Младен је рођен 14.03.1950. године у Земуну. Након завршене Гимназије у Мостару и 21. класе ВВА, службовао је Титограду, Скопљу, Тузли и Београду. Обављао је дужност пилота, командира авијацијског одељења, копилота у СУКЛ, шефа пилота у авио одељењу СУКЛ, начелника авио-одељења СУКЛ. Активна војна служба престала му је 30.06.2002. године у чину пуковника авијације. Добитник је Ордена за војне заслуге са сребрним мачевима, Ордена Народне армије са сребрном звездом, Ордена витешког мача и више пута је похваљиван и новчано награђиван. Цео свој радни век провео је као активни летач и „из кабине“ је отишао у пензију остваривши преко 6.000 летова и 4.500 часова налета. Иза њега је остала супруга Софија и кћерке Марија и Јелена.
Младен ће бити сахрањен сутра, четвртак, 17. 10. 2013. године. у 14:15 сати на Новом Бежанијском гробљу. Опело почиње у 13:15 сати!
Младен је поред изузетних људских особина, смисла за хумор и свих оних вредности које су га красиле и због којих је био омиљен међу колегама, широј јавности био познат и по томе што је уочи НАТО агресије на нашу земљу спасао летелицу, којој су Данске власти припремале "заробљавање". Ево шта је о томе Радољуб Матовић написао за ратно издање листа Војска 1999. године...
ЛЕТ У СЛОБОДУ-авионом из данског Билунда до белоруског Минска
Лет без дозволе изнад копна Данске и Балтичког мора.Лака мета за ловце НАТО-а и ракета и срећно слетање у братски Минск била је храбра авантура којом је од заробљавања спасен авион Савезне управе за контролу летења Јак-40, са скупоценом електронском и компјутерском опремом за калибражу аеродрома.
Лет подвиг извео је потпуковник пилот Младен Бореновић, са копилотима Миланом Остојићем и Здравком Алексићем; флајт-инжењером Драганом Глигорићем; навигатором Драганом Чорлијом, телеграфистом Здравком Ивановићем и специјалистима за ту летећу лабораторију Небојом Филиповићем и Предрагом Ћебићем.
- Наш авион налазио се од почетка фебруара 1999. године у градићу Билунд у Данској, на монтажи електронске и компјутерске опреме, која обезбеђује калибражу аеродрома
треће категорије - прича пилот Бореновић.
- Радови су по програму текли до почетка злочинаке агресије армаде НАТО-а на нашу земљу...
А онда су наши ваздухопловци свим чулима осетили презир и тријумфализам на сваком кораку. Вођа тима, потпуковник Бореновић, схватио је да мора реаговати хитро и мудро, да свој авион и људе мора извући из гнезда НАТО-а. Ако сачека да се они отрезне - биће касно!
- Решио сам да што пре бежимо у слободу! Али немачке ваздухопловне власти одбиле су прелет преко своје територије, Данске и Шведске власти оставиле су нас без
одговора. Трачак нада стигао је из Пољске и Белорусије.
Од могуће три дестинације - Хелсинки, Санкт Петербург и Минск - вођа ваздухоплова је одлучио да се докопа аеродорма у Белорусији.
У највећој тајности, кријући своју одлуку чак и од сарадника, Бореновић је разрадио све етапе лета подвига. На “часну реч” од домаћина је добио сву потребну опрему, чак и резервне делове. Правдао је то потребом за пробни лет, који му је одобрен у суботу 27. марта у 13 сати.
- Полетели смо у одобрено време и тек тада сам неким својим сарадницима саопштио намеру да бежимо из Данске. Никоме, па ни мени лично, није било лагодно.
Знао сам: ако схвате нашу дрскост - разнеће нас као бесни вуци!
Мотори су радили беспрекорно, крила су већ била на 5.000 метара. Уместо да кружи, капетан је летелицу усмерио према Копенхагену. На висини 7.000 метара
упловио је изнад Балтичког мора и смиреним гласом позвао контролу летења у Малмеу.
- Зној ми је цурио низ леђа, срце да искочи! Чекам и чујем нестварну реч - “Continue!”
Близу два сата изнад копна и мора, у раљама ракета и авиона НАТО-а, један блесак - заувек 'е нестати у хладним таласима Балтика.
-И сад ми није јасно како смо избегли трагичну судбину - прича вођа смеле посаде. - Мало смо их надмудрили, мало су нас потценили, чини ми се да је дрскост и одлучност упалила...
Изнад територије нове чланице НАТО-а Пољске наш авион је коректно навигацијски вођен, све до границе са Белорусијом, где је посада дочекана братском радио-поруком. Авион, заједно са скупоценом компјутерском и електронском опремом, вредан близу пет милиона долара, смештен је потом у братски “дом” и тек након тога се осмочлана посада вратила у отадџбину.
Потпуковник пилот Младен Бореновић, након свега каже:
- Одлука да спасем скупоцени авион била је јача од страха, од живота. Поносан сам на моје ваздухопловце и у име свих истичем да се нисмо могли вратити без свог авиона, јер би смо се осећали дезертерима! Подвизи злогласних летелица
НАТО-а инспирисали су нас за тај лет - у слободу!
MR
Plavo nebo nebeski letaću!!!.
-
