Hawker Fury - najbolji dvokrilac

Na vazduhoplovnoj izložbi u palati Olimpija u Londonu 1929, firma Hoker (Hawker) je izložila tri atraktivna prototipa aviona - hoker hart(Hawker Hart) — bombarder. tomtit — trenažni avion i divan mali jcdnosed presretač hornet koji je kasnije kao hoker fjuri (Hawker Fury) postao poznat širom sveta.

Sva tri modela bila su delo nadarenog i iskisnog Hokerovog konstruktora Sidnija Kuma (Sydney Camm). Mnogima je fjuri bio najatraktivniji avion koji je ikada konstroisan - imao je izuzetno čiste linije i skladne proporcije. Razvoj ovog aviona bio je prilično složen. Posle niza raznih prototipova lovaca, koje je Kam proizveo između 1925. i 1928. On se uspešno javio na konkurs ministarstva vazduhoplovstva. Taj prototip je postizao brzinu od 325 km/h. sa zvezdastim motorom bristol jupiter od 450 KS. Avgusta 1928. je izvršio svoj prvi let pod komandom Hokerovog probnog pilota Balmena (Buhnan). Od samog početka stekao jc glas aviona lakih komadi, brzog penjanja i odlične pokretljivosti.



Klasičan avion

U to vrcme Kam je radio na avionu dvosedu hart, dvokrilnom bombarderu sa motorom kestrel — verzijom rols rojsa F XI (Rolls Royce F XI)- i upravo je taj motor tokom proba marta 1928. pokazao svoju pravu vrednost. Stoga su rukovodstvo fabrike i konstruktor odlučili da sa tim motorom izgrade verziju lovca F20/27. Kam je upotrebio ista krila, samo je sproveo minimalne izmene oko kabine, stajnog trapa i repnih površina. Hornet, kako jc nazvan prototip J 9682. je izazvao pravu senzaciju u Olimpiji, a onda je krajem 1929. sa motorom sa kompresorom Rolls Royce F-X1 S od 430 KS bio upućcn na ispitivanje u Martlešam Hit. Vojni piloti su bili oduševIjcni novim lovačkim avionom.
Ministarstvo vazduhoplovstva je u septembru 1929. prototip honeta zvanično preimenovalo u Fjuri. tako da jc sledećeg marta nova specifikacija F 13/30 napravljena prema njegovim mogućnostima. Na nesreću, Britanija je u to vremc bila u najdubljoj privrednoj krizi, a RAF se opredelio za standardni lovac presretač bristol buldog — koji je bio onda upotrebljavan niz godina — pošto je predračunska vrednost fjurija bila za gotovo 15 odsto veća od one za buldoga.



Bez obzira na sve to, sa svojom maksimalnom bizinom za skoro 50 km/h, većom nego kod Buldoga, Fjuri je i dalje privlačio pilote i na kraju je odlučeno da se naruči toliko tih aviona da se popuni jedna lovačka grupa. Tako je Hoker juna 1930. dobio porudžbinu na 24 Fjurija. a idućeg maja ih je 16 isporučeno 43. lovačkoj grupi (43.Suqdron) u Tangsmeru, ćiji jc komandant bio major L.H. Slater (Slatter). Ova grupa, poznata kao “borbeni petiovi”("The Fighting Cocks") postigla je veliki ugled svojim grupnim akrobacijama na aeromitinzima, gde je nastupala sa lovcima gloster gemikuk i amstrong vitvort siskin III A, a odonda niz godina blistaju sa svojim Fjurijima I.



Na manevrima 1931 – Fjuri je bio do te mere nadmoćan da je odmah naručeno aviona za još dve lovačke grupe. Tih 48 aviona proizvedeno je početkom 1932. a dati su 1. lovačkoj grupi, pod komandom majora Spakmcna (Spackman) u Tangmeru. 25. lovačkoj grupi u Haukingu, pod komandom majora Brajanta (Bryant). Tri lovačkc grupe RAF-a koje su imale avione Fjuri I. smatrane su elitnim jedinicama.



Fjuri I imao jc motor rols rojs kestel II S od 525 KS sa vučom od dvokrake drvene elise marke vats i posiizao jc najveću brzinu od 333 km/h, na visini od 4.270 m. Imao jc dolet do 490 km i postizao najveću visinu od 8.500 m. Penjao je na visnu od 3.000m za 4 minute i 25 sekundi. Naoružan je bio sa dva mitraljeza vikers mark III kalibra 7,7 mm. sa po 600 metaka

Uspešan izvoz

Pošto nije postojao pravi prototip Fjurija, tri prva izrađena primerka je zadržalo ratno vazduhoplovstvo za završna ispitivanja u eskadrilama. a prvobitni hornet prepušten je fabrici. Na ovom avionu je pilot Balmen krenuo na let po Evropi i Bliskom istoku, čime je obezbedio nekoliko narudžbina. Prva je homete naručila Jugoslavija i to šest aviona (po jugoslovenskim podacima samo tri), a jedan od njih je bio opremljen motorom hispano suiza 12 MB od 500 KS. Ali ova vcrzija Fjurija je razočarala toko da je izvežen samo jedan primerak. U julu 1932. jedan od jugoslovenskih Fjurija, sa motorom kestrel, kojim jc pilotirao kapetan Zlatko Štintić pobedio je na međunarodnim alpskim trkama u Cirihu. Postigao je prosećču brzinu od 323 km/h, što dotle još niti jedan lovac nije bio postigao na trkama.




Jednog jedinog Fjurija sa zvezdastim motorom amstrong sideli panter (Armstrong-Siddley Panther IIIA ) kupila je Norveška novembra 1932. i katsnije ga opremila skijama umesto točkovima. Za ovu varijantu je bila zainteresovana i Švedska, ali je odustala. Godine 1933 Persija (sada Iran) je kupila 16 Fjurija sa američkim zvezdastim motorom Pratt & Whitney Hornet S2 Bl G, koji je pokretao trokraku elisu hamilton. Uprkos većoj snazi, ovi fjuriji su postizali najveći brzinu od svega 286 km na čas, pa je sledeća grupa od šest aviona za Persiju opremljena motorima Bristol Mercury VI od po 550 KS. Ipak je njihova najveća brzina bila 341 km/h.



Tri Fjurija I sa motorima kestrel prodata su Portugaliji 1934. Kako su se lovci pa i avionski motori širom sveta veoma brzo razvijali u periodu 1932— 34. bilo je razumljivo očekivanje da će i Kam nastojati da svoj za to vreme više nego odličan avion učiniti još boljim.

Persijski Fury I


Fury Mk.I Portuguese Arma de Aeronautica

Upravo tada ministarstvo za vazduhoplovstvo je raspisalo novu speciflkaciju F 7/30 za lovačke avione i Kam se na to odazvao sa prototipom lovačkog aviona, na kome je radio po sopstvenoj inicijativi, a poznat je u dokumentaciji kao lovački avion PV. 3. Speciflkacija je zahtevala korišćenje motora rols rojs gošavk (Rolls-Royce Goshawk) sa vodenim hlađenjem i sa četiri mitraljeza. Hokerov prototip izgrađen sa motorom gošavk III postigao je maksimalnu brzinu od 360km/h, no zbog teškoća sa usavršavanjem motora, to je dostignuto tek u junu 1934, kade je specifikacija F 7/30 već uveliko bila zastarela.


Na konkursu je pobedio Gloster Gladijator. No i on je izabran kao privremeno rešenje, pošto se uveliko pripremala serijska protzvodnja harikenu i spitfajeru. Iako je PV. 3 bio vitkiji i veći od Fjurija, po konstruktivnim elementima sasvim jc odgovarao svom predhodniku. a ujedno je proučen i niz izmena na uobičajenom Fjuriju. Sto je dovelo do razvoja novc verzije. Fjuri mark II (Fury Mk.II).

Fjuri velike brzine

Godine 1932. Hoker je izgradio Fjuri sa civilnom rcgistracijom G-ABSE, poznat kao srednjl fjuri. Sa ovhn avionom su vršeni probni letovi sa specijalnim kestrel IV S motorom. koji je imao gošavkov kompresor. Na njemu su ispitivali i aerodinamične "gamaše" ili "papuče" za točkove, sužavana krila, ugrađene uljne amortizere mesijer za stajni trap i upornice "V" oblika. Rezultati svih ovih ispitivanja doveli su do izgradnje još jednog prototipa sa vojno registrarijom K 3586, brzinskog fjurija nezvanično nazvanog Super Fjuri. pod spcciflkacijom F 14/32. Njegov prvi let 3. maja 1933. je izvršio Balmen, a onda su ga i dalje stalno isprobavali i menjali. Bio je opremljen nizom motora kestrel i gošavk pa i sa novinama isprobavanim na G-ABSE. Jcdan od nujupečatljivijih dokaza o kvalitetima ovog aviona izveo je Balmen na izložbi britanskih konstruktora 1933. na super fiurij, sa motorom kestrel VI S sa 680 KS avion je postigao najveću brzinu od 392 km/h. na visini od 3.660 m i tako dokazao du je najbrži od svih Fjurija.

No tada su se na vidiku već nazirali i novi jednokrilni lovci sa savim novim letačkim sposobnostima koji su najavljivali potpunu izmenu dotadašnje taktike vazdušnih borbi, pa su poslednji dvokrilci u jedinice prstizali u manjem broju, bili su to laki bombarderi hoker hajnul. lovci Glster Gauntlet i Gladijator kao i Fjuri II.


Do 1935. kada je Hokerova proizvodnja usmerena na Fjuri II. izradeno je 144 fjurija I. Fjuri II se razlikovao po jačem motoru kestrel VI, sa 640KS, koji mu je omogućavao postizanje makstmaine brzine od 359 km/h na visini od 5.030 metara.

Prvo su proizvedena 23 aviona (novog modela. za popunu 25. Sqn RAF, kojim je tada komandovao major V. F. Diksen, kasnije maršal RAF (W. Dtckscn). Mcđutim srazmerno mala Hokerova fabrika bila jc tako zauzeta proizvodnjom bombardera Hind da 1936. nije mogla preuzeti nove obaveze za izradu Fjurija, pa je taj ugovor ustupila Dženeral Erkraft Ltf. () u Hamortu gde su su izrađena sledeća 72 Fjurija II, koji su dati u 25; 41; 43; 73 i 87.Squadron RAF. Pred sam početak Drugog svetskog rata, do tada tako favorizovani Fjuri, RAF je proglasio zastarelim avionom i većina upotrebljivih aviona poslatata je južnoafričkom vazduhoplovstvu, koje ih je sa uspehom koristilo za trenažu pilota.

Interesovanje za Fjurije je u inostranstvu još postojalo 1936. uprkos najavama novih lovačkih jednokrilaca. Jugoslavija je u jesen 1936. kupila 10 Fjurija Mk II sa mostorima krestel XVI od po 745 KS, koji su za razliku od originalnih engleskih imali ne poduprte noge stajnog trapa, bolje oblikovan oklop hladnjaka kao i naoružanje od 4 mitraljeza. Ovi avionic postizali su maksimalnu brzinu od 389 km/h. Uz to Jugoslavija je otkupila licencu za 40 Fjurija II, koji su proizvedeni u fabrikama Zmaj i Ikarus u Zemunu. Ovi su se avionic u sastavu 5.lovačke grupe borili u aprilskom ratu 1941. i normalno pretrpeli velike gubitke od nemačkih Messerschmitt Bf-109E, ali sun eke i oborili.


Tri Fjurija II je naručila Španija krajem 1935. i oni se nisu razlikovali od jugoslovenskih, ali su imali motor hispano-suiza 12X bes, a postizali su najveću brzinu 383 km/h. sva tri aviona su korišćena u Republikanskom RV za vreme španskog građanskog rata, a poslednji je leteo sve do pred kraj 1938.


Lovci za mornaricu

Iako je dosta mala fabrika Hoker bila zauzeta proizvodnjom dvokrilnih bombardera Hart i lovaca Fjuri, konstruktor Kam je već poduže vreme razmišljao o projektu lovca za mornaricu.
Godine 1926. Kam je radio na zameni aviona Fajrej Flajkačer, no od toga se kasnije odustalo. Međutim, odmah se zainteresovao za zahtev Danaca, koji su želeli da hoker dankuk upotrebe kao mornarički lovac što ga je navelo da tim zahtevima jednostavno prilagodi Horneta i tako je nastao donekle novi avion Norn, nazvan po jednoj nordijskoj boginji.

Početkom tridesetih godina Kam ubeđuje da se i na mornaričkim lovcima može montirati motor krestel, što je dovelo do rezultata i mornarica je raspisala specifikaciju F 16/30. Hoker je odmah predložio Norn. Avion je prihvaćen i dobio je ime Nimrod. Po konstrukciji je uglavnom bio sličan Fjuriju, iako sa vise aluminijumskih delova trupa a imao je i nepropusne plovke ugrađene na nosaču gornjeg krila i zadnjem delu trupa, kako prilikom sletanja aviona na more, neko vreme ne bi potonuo.

Hoker je dobio porudžbinu za proizvodnju 35 Nimroda, i prvim je leteo probni pilot Geri sajer (Gary Sayer) 14.okrobra 1931. Ovi lovci su korišćeni u 800. I 801.Sqn na nosaču aviona Korejdžjus(HMS Courageous), i u 802.sqn na NA Fjurijus(HMS Furious). Sledećih 19 aviona izrađeno je 1933. a neki su leteli u 702,Sqn na nosaču aviona Glorijus(HMS Glorious).

Hawker Nimrod


Prva proba sletanja na palubu nosača avioina izvršena su na nosaču aviona Igl(HMS Eagle) i ona su pokazala da je neophodna kuka za hvatanje aviona na sletanju. Sa tom kukom i širom upotrebom nerđajućeg čelika, točkovi koji su se mogli zameniti plovcima i krilima koja su se mogla sklapati, novi Nimrodi dobili su oznaku Nimrod II. Bilo ih je izrađeno 27 komada tokom 1934.



Nekoliko primeraka je prodato u insotranstvu – po jedan su kupili Japan i Portugal, dok su dva bila prodata Danskoj kao uzorci za proizvodnju po licenci.




V a r i j a n t e


Hawker Hornet iz 1929.
 Hawker Hornet – prototip lovca s jednim sedištem pokretan Rolls Royce F.XiA motorom (kasnije F.XIS motorom od 480 KS (358 kW) ). Izrađen je samo jedan avion.

 Fury Mk I – lovac s jednim sedištem pokretan s Rolls-Royce Kestrel II klipnim motorom od 525 KS (391 kW).

 Fury Series 1A - lovac za jugoslovensko tržište s jednim sedištem, jednak kao i Fury Mk I ali s Kestrel II klipnim motorom. Šest ih je izrađeno u Hawkeru. Jedan avion bio je isporučen sa slabijim Hispano-Suiza 12 NB motorom od 500 KS (373 kW) koji je kasnije zamijenjen Kestrelom Drugi avion je kasnije korišten za testiranje Lorraine Petrel HFrs motora od 720 KS (537 kW)

 Intermediate Fury – opitni avion korišten kao prototip. Izrađen je samo jedan civilni avion (G-ABSE).

 High Speed Fury - privatni poduhvat. Opitni prototip lovca velike brzine s jednim sedištem koji je kasnije razvijen u Fury Mk II.
 Fury Mk II – lovac s jednim sedištem pokretan s Rolls-Royce Kestrel VI klipnim motorom od 640 KS (477 kW).

 Yugoslav Fury – preinačeni jednosjed za Jugoslaviju, pokretan Kestrel XVI klipnim motorom. Deset aviona napravio je Hawker s isporukom tokom 1936. i 1937., dok ih je još 40 pod licencom izgrađeno u jugoslovenskim firmama Ikarus (24) i Zmaj (16)

 Persian Fury – lovac s jednim sedištem za Persiju. U januraru 1933. naručeno je 16 aviona pokretanih Pratt & Whitney Hornet S2B1g radijalnim klipnim motorom s trokrakim propelerom. Još šest aviona pokretanih s Bristol Mercury VISP radijalnim klipnim motorom od 550 KS (410 kW) i dvokrakim propelerom naručeno je u maju 1934.

 Norwegian Fury - jedan probni avion opremljena s Armstrong-Siddeley Panther IIIA radijalnim klipnim motorom od 530 KS (395 kW).


 Portuguese Fury – izmijenjena varijanta Mk I, tri aviona opremljena Roll-Royce Kestrel II klipnim motorom. Izrađena su tri aviona.

 Spanish Fury - poboljšana verzija Fury Mk I opremljena s Hispano-Suiza 12Xbrs motorima od 700-KS. Izrađena su tri aviona.

Korisnici
 Grčka – Ratno zrakoplovstvo Grčke
 Norveška – Ratno zrakoplovstvo Norveške (samo jedan avion)
 Iran – Carsko ratno zrakoplovstvo Irana
 Portugal – Ratno zrakoplovstvo Portugala
 Druga Španjolska Republika – Ratno zrakoplovstvo Španjolske
 Ujedinjeno Kraljevstvo - RAF
 Jugoslavija – Ratno zrakoplovstvo Kraljevine Jugoslavije
 Danska - Nimrod (tri aviona)




Tehničke karakteristike (Hawker Fury Mk.I)

Osnovne karakteristike
 Posada: 1
 Dužina: 8,15 m
 Raspon krila: 9,14 m
 Površina krila :23,2 m²
 Visina: 3,10 m
 Masa zrakoplova: 1.240 kg
 Maksimalna dozvoljena masa zrakoplova: 1.637 kg

Letne karakteristike
 Najveća brzina: 360 km/h na visini od 5.030 m
 Dolet: 435 km
 Najveća visina leta: 8.990 m
 Omjer potisak/težina: 0,291kW/kg
 Specifično opterećenje krila: 21.5 kg/m2
 Motor: Rolls-Royce Kestrel IV

 Snaga motora: 477 kW

Naoružanje
 Naoružanje: 2 × 7,7 mm Vickers Mk IV mitraljez