Prijem
Srećko Prentović
Uvek, kada mi "ode" kolega i školski drug, a odlaze sve češće, valjda zbog "beneficiranog radnog staža" koji nam je život učinio 50% težim i bržim nego što bi on trebao da bude, neumitno se rastužim.
Jer sa svakim kolegom i školskim drugom nepovratno odlazi i deo mene i moga "beneficiranog" života, i ostajem siromašniji za jedan njegov deo, koji se seli u odeljak uspomene. Sve je manje života, a sve je više uspomena na njega.
U tom danu, kada jedan deo svoga života, nepovratno prebacujem u uspomene, još mi teže padaju debili čiji život, prepun ničim zasluženih i ničim opravdanih beneficija svom žestinom nahrupljuje na mene gde god se okrenem i šljašti svom svojom nemoralnom bedastoćom. Debili od čijeg nemorala, pohlepe i lopovluka bivaju zasenjeni časni i pošteni, skromni životi istinskih heroja svoje profesije. Debili uzdignuti na pijedestal beneficija, samo svojom lažju, nečasnošću i prevarom. Debili koji su prevarom dobili beneficiju da gospodare životima drugih, da nečasno odlučuju o njegovom toku i završetku.
Danas je takav dan. Jedan od mnogih i sve češćih. U odeljak uspomene, preselio se moj kolega i školski drug Zdravko Volaš.
Spasao si se Zdravko, jada i bede koju nam nametnuše oni, koji o tebi ne znadoše ništa, a ti o njima sve.
Putuj i neka ti je bistra neka daleka reka na kojoj ćeš od danas pokušavati da uloviš svoju pastrmku života. Putuj i ne okreći se. Sačuvaj jedno mesto na obali te reke gde ćemo se opet jednom okupiti.
Mirno i plavo nebo.
Uvek, kada mi "ode" kolega i školski drug, a odlaze sve češće, valjda zbog "beneficiranog radnog staža" koji nam je život učinio 50% težim i bržim nego što bi on trebao da bude, neumitno se rastužim.
Jer sa svakim kolegom i školskim drugom nepovratno odlazi i deo mene i moga "beneficiranog" života, i ostajem siromašniji za jedan njegov deo, koji se seli u odeljak uspomene. Sve je manje života, a sve je više uspomena na njega.
U tom danu, kada jedan deo svoga života, nepovratno prebacujem u uspomene, još mi teže padaju debili čiji život, prepun ničim zasluženih i ničim opravdanih beneficija svom žestinom nahrupljuje na mene gde god se okrenem i šljašti svom svojom nemoralnom bedastoćom. Debili od čijeg nemorala, pohlepe i lopovluka bivaju zasenjeni časni i pošteni, skromni životi istinskih heroja svoje profesije. Debili uzdignuti na pijedestal beneficija, samo svojom lažju, nečasnošću i prevarom. Debili koji su prevarom dobili beneficiju da gospodare životima drugih, da nečasno odlučuju o njegovom toku i završetku.
Danas je takav dan. Jedan od mnogih i sve češćih. U odeljak uspomene, preselio se moj kolega i školski drug Zdravko Volaš.
Spasao si se Zdravko, jada i bede koju nam nametnuše oni, koji o tebi ne znadoše ništa, a ti o njima sve.
Putuj i neka ti je bistra neka daleka reka na kojoj ćeš od danas pokušavati da uloviš svoju pastrmku života. Putuj i ne okreći se. Sačuvaj jedno mesto na obali te reke gde ćemo se opet jednom okupiti.
Mirno i plavo nebo.
