Caproni Ca.405C "Procellaria"

Dana 18.marta 1937., Ministarstvo vazduhoplovstva (Ministero dell'Aeronautica) potpisalo je ugovor sa Caproni Reggiane za izgradnju dva aviona koji bi trebala da predstavljaju Italiju na “Air Race Nastro Azzurro” čije je održavanje planirano između 20. i 21.avgusta iste godine na marš-ruti Istres - Damask - Paris; Avion je trebao da bude isporučena do 15. maja kako bi se koristio baš te sezone.


Inženjer Đovani Pegna (Giovanni Pegna), koji je 1936.godine prešao iz Piaggio u firmu Reggiane, obaveštava Ministarstvo da, zbog ograničenog vremena na raspolaganju, ne bi bili u stanju da dizajniraju aparat od nule i da u tu svhu iskoriste model prethodnog projekta, tj. srednji bombarder Piaggio P.32, prilagođavajući ga novim zahtevima. Nakon odobrenja Ministarstva, u kojoj se zaključuje ugovor o isporuci 18.marta 1937., Pegni je dozvoljeno da preuzme dve skoro gotove mašine P.32bis standarda sa pokretne trake, na kojima su već upisani vojni registracioni brojevi MM.375 i MM376.

I tako je otpočelo sa izmenama neophodnim za optimizaciju sa vojne namene na trkačku verziju, a pre svega unapređenju aerodinamičkih karakteristika. Pozivajući se na postojeću studiju za Ca.405 bombardera / brzog poštara uvrštena su i neka aerodinamička rešenja sa brzog trkačkog aviona Macchi M.39, posebno donji deo trupa.

Prvi od dva uzorka, koji nastao od P.32bis dobio je više nego vitko-telo i imao je dugi nos, a leteo je već 19.maja 1937. Nakon 5 izvršenih letova 26.maja, pojavili su se dokazi propusta iz ubrzanog pre-projektovanja, avion je pretrpeo deformacije, pa je nakon statičkih testove ipak uzeto originalno krilo sa P.32bis: Tako sada P.32bis i C.405C koriste isto krilo.

Modifikovano krilo je instalirano na drugom prototipu, koji je poleteo 30.juna. Razvoj aviona za trku Istr-Damask-Paris prošao je konačnu tačku 24.jula, uz nesreću prilikom sletanja. Na aerodromu Reggio Emilia, za komandama Ca.405C, su bili je piloti Vottorio Suster i Aldo Anzani, koji su oštetili stajni trap na sletanju. Šteta je ograničen, međutim, došlo je do proboja gornjeg dela krila. Ovaj par C.405C je kasnije prebačen u Guidonia, tokom 9.avgusta. U stvari, kako navodi Sergio Govi, moguće je da je u Guidonia prebačen samo jedan avion, dok je oštećeni u nesreći 24.jula popravljen u pogonu Reggio, a zatim podvrgnut promenama u trupu usvajanjem novog tipa “Marin”, kao u originalnom dizajnu C.405.

Postoje fotografije prototipa u Guidonia, ali samo jednog primerka. Test letovi su nastavljeni do 20.avgusta, ali kašnjenja u razvoju, i nedostatak snage njegovih motora je značilo da Procellaria neće učestvovati u takmičenju. Postoji saznanje da je Ca.405C sa nautičkim trupom bio prebačen u Guidonia, 9.januara 1939.godine. Prema istoričaru Sergio Govi nema sigurnih podataka o konačnoj sudbini ove dve letilice. Letelica je bila previše specijalizovana da bi se koristila u operativnoj ulozi u Kraljevskog vazduhoplovstva (Regia Aeronautica), tako da je moguće da je Procelaria kao otpisani uzorak prebačna na poligon Furbara, gde je završila svoje postojanje kao vazdušni cilj u 1942.


Karakteristike:
Dužina: 15,50 m ( 16,00 m);
Raspon krila: 18,00 m;
Visina: 4,70 m;
Površina krila: 59,00 m²;
Težina praznog aviona : 6.000 kg ( 6870 kg);
Težina maksimalno opterećenog aviona: 11.000 kg (11.370 kg);
Pogon: 2x Isotta Fraschini Asso XI RC.40 snaga 835 KS (614 kW) na 4.000 m visine leta;
Performanse: Maksimalna brzina: 420 km/h (227 knots) na 5000 m;
Brzina krstarenja: 380 km /h (205 knots);
Autonomija leta: 2.500 km;
Operativni vrhunac leta: 7.500 m.




Giovanni Pegna (4.januar 1888 – Milano, 19.maj 1961) znameniti italijanski konstruktor aviona, koji je radio za konstrukrotski biro pri Piaggio a potom prešao u Officine Reggiane (gruppo Caproni).