Arhive još kriju istinu o ratu u Sloveniji

Arhive još kriju istinu o ratu u Sloveniji
U desetodnevnom ratu 1991. godine JNA je bila uzdržana i nastojala je da izbegne oružane sukobe, kaže dr Milan Terzić iz Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane

Pandorina kutija o tome ko je i šta radio u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije otvoriće se tek za pola veka kad se otvore arhive, poručuju istraživači Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane povodom magistarskog rada Marka Prešerna o desetodnevnom ratu u Sloveniji juna 1991. koji je uzburkao tamošnju javnost.

Prešern je, koristeći analize CIA i proučavajući predmete sa suđenja pripadnicima JNA, napisao da je rat u Sloveniji počela Teritorijalna odbrana, a ne JNA, i da su mnogi pripadnici Vojske osuđeni iako su bili potpuno nevini, što je suprotno zvaničnoj slovenačkoj verziji tih događaja.

Kako kaže dr Milan Terzić, načelnik Odeljenja za vojnu istoriju ovog instituta, ono što je Prešern napisao nije ništa novo za Srbiju jer je još 1991. godine o dešavanjima u Sloveniji Vojska objavila brošuru koja je prevedena i na engleski jezik. U njoj, a i u drugim tekstovima iz tog vremena, veoma precizno su navedeni primeri kršenja međunarodnog humanitarnog prava TO Slovenije.

Međutim, očigledno je da ta verzija nije pogodovala tadašnjoj konstelaciji snaga na međunarodnoj sceni.

„Činjenice iznete u Prešernovoj magistarskoj tezi, nama, a i drugima, nisu nepoznate. Jedino je novo to da su se takvi podaci uopšte pojavili, ali i to je bilo pitanje vremena. Još su na snazi politički poželjne istorije koje su daleko od naučne istine. Prešernov rad tek je malo odškrinuo vrata za jednu dublju priču. Tek ćemo o tome razgovarati s gledišta istorijske nauke”, kaže dr Terzić.

On naglašava da u ratu nema potpuno nevinih, ali da se nikako JNA ne može pripisati zločinački karakter. Naprotiv, sama činjenica da se jedinice JNA u Sloveniji nisu potpuno angažovale u skladu s pravilima borbene upotrebe govori da je JNA nastojala da izbegne oružane sukobe. Čak i kada su teritorijalci zapucali, kada su pale prve žrtve i TO počela zarobljavanja, JNA je delovala vrlo uzdržano.

„Ponašanje JNA u Sloveniji nije bilo adekvatno situaciji. Sigurno je da su tadašnji borbeni kapaciteti JNA omogućavali sasvim drugačiji pristup. Međutim, JNA i svaki pojedinac u njoj nije doživljavao ljude u Sloveniji kao neprijatelje niti slovenačku TO kao neprijateljsku vojsku. Očito je da ni tadašnje političko i vojno rukovodstvo nije shvatalo da slovenačka strana forsira oružane sukobe”, objašnjava dr Milan Terzić i dodaje da će se, kako u drugim arhivima u Srbiji, tako i u inostranstvu, naći dosta dokumenata o ratu u Sloveniji.

Na pitanje zašto jedino naša verzija sukoba u Sloveniji nije mogla da nađe svoje mesto, mr Dmitar Tasić, istraživač u Odeljenju za vojnu istoriju, kaže da je vrlo brzo usledilo političko rešenje za Sloveniju i satanizacija preostalog dela SFRJ i JNA i nije bilo moguće na bilo koji način ukazati na pravi karakter događaja u junu 1991. godine.

,,Slovenačka verzija je postala zvanična i nadglasala je našu. Osim toga nizali su se događaji, prvo u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji koji su bili sa daleko ozbiljnijim posledicama i događaji u Sloveniji su jednostavno potisnuti”, ističe Tasić.

Na pitanje šta za našu vojsku, koja je nasledila loš imidž i između ostalih baštini i tradicije JNA, znači obelodanjivanje podataka koji su suprotni dosadašnjoj verziji, dr Terzić kaže da je to značajno ne zato da bi slika o vojsci bila lepša nego zato da bi se došlo do istorijske istine. To je, kako naglašava, interes svih naroda na ovim prostorima.

,,Ne treba da zaboravimo da je JNA dugo bila i vojska Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije. Ono što je zvaničan stav politike ne mora da znači i da je to istorijska istina. Uveren sam da nisu svi ljudi u novonastalim državama spremni da JNA satanizuju i da se slože sa paušalnim ocenama”, smatra dr Terzić i dodaje da će mnogo toga o sukobima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji tek biti otkriveno.

Istraživanje Marka Prešerna i slična mogu samo da unaprede odnose i omoguće bolju saradnju u regionu.

Bivši ambasador Srbije u Francuskoj dr Predrag Simić kaže da se još od samog početka rata puno radilo na projektovanju određenih percepcija, pa su tako u Sloveniji i Hrvatskoj JNA nazivali „boljševičkom armadom”, ona je smatrana agresorom koji je rat započeo u sopstvenoj zemlji, a posle priznanja novih država našla se u ulozi armije koja je došla spolja.

„To je bila jedna reverzibilna istorija. U to vreme glavna ideja bila je ideja o samoopredeljenju, odnosno kako se govorilo o razdruživanju. Htelo se reći da je Jugoslavija bila proizvod saglasnosti republika i da je ona postojala dok je postojala ta saglasnost. To je impliciralo da su imale i pravo na nezavisnost što im je Badinterova komisija početkom 2002. godine i dala za pravo. To su praktično bili prvi koraci kojima se stvarala slika o agresiji u zemlji u kojoj je JNA zapravo bila legitimna armija”, objašnjava dr Simić.

Da bi se opravdale stvari koje nisu imale pravno utemeljenje napisano je mnogo knjiga koje su poslužile kao podloga za mnoge događaje koji su sledili. „Da biste angažovali NATO u Bosni trebalo je dati nekakvu pravnu, istorijsku i pseudoistorijsku osnovu i zapravo čitava istorija ratova na prostoru bivše Jugoslavije je ispisana na taj način. To se nije završilo ni posle završetka rata u Jugoslaviji”, ističe dr Simić i kao primer navodi da se na Oksfordu kao zvanična istorija Balkana koristi „udžbenik” u kome se negira Kosovska bitka.

Jelena Cerovina
[objavljeno Politika: 07/06/2009]