vazduhoplovni tehnički institut

[img]Vazduhoplovnotehnički institut je bio jedinstvena jugoslovenska naučnoistraživačka i razvojna institucija, nacionalnog značaja, u domenu vazduhoplovnih tehnologija. Planski je radio na realiciji i vođenju zadataka iz te oblasti, u skladu državne strategije oslonca na vlastite snage. [1] Organizaciono i budžetski je bio povezan za strukturu Jugoslovenske narodne armije, u periodu od 1946. do 1992. godine. Sadržaj [sakrij] * 1 Osnivanje Vazduhoplovnotehničkog instituta * 2 Organizacione jedinice VTI-a * 3 Postignuti nivo o 3.1 Laboratorije o 3.2 Radionica o 3.3 Informatička podrška * 4 Realizovani programi * 5 Međunarodna saradnja * 6 Ukidanje Instituta * 7 Direktori Instituta * 8 Vidi još * 9 Reference * 10 Literatura * 11 Spoljašnje veze [/img][img]SFRJ, kao relativno mala zemlja, je imala zapažene rezultate u istraživanju, razvoju i proizvodnji, u domenu vazduhoplovnih tehnologija. Raspolagala je savremenim sistemom školstva, stručnim kadrom i stabilnom vizijom razvoja. Izvezeno je oko 200 vojnih aviona iz domaćeg razvoja i proizvodnje.[3] S takvom referensom se ne mogu pohvaliti mnoge i daleko veće, bogatije i razvijenije zemlje. U tome je centralnu ulogu zauzimao Institut. To je vrednovano njegovim širokim uključivanjem u privrednu i međunarodnu saradnju, u kojoj su njegovi stručnjaci pokazali zapažene mogućnosti i rezultate. Institut je postigao svoj najviši kadrovski i laboratorijski nivo u poslednjoj deceniji svoga postojanja, tokom rada na razvoju Novog aviona. Taj Program, u to vreme, po svojim predviđanim mogućnostima i primenjenim tehnologijama je pripadao najužoj grupi naprednih programa u svetu. U saradnji sa prestižnim vazduhoplovnim firmama, na tome Programu, uz značajna ulaganja, Institut je dostigao visok nivo po brojnosti, kvalitetu i obučenosti kadrova, laboratorijskoj podršci i raspoloživim alatima za naučnoistraživački i razvojni rad na borbenim avionima četvrte i pete generacije. [4] Laboratorije [uredi] Pogled na aerotunele iz vazduha Podzvučni aerotunel sa transoničnom komorom T35, spoljašnji izgled. Hipresonični aerotunel T-37, radni deo Trisonični aerotunel T-38 Poseban nivo i značaj, Vazduhoplovnotehničkom institutu, su određivale njegove laboratorije, korišćene za njegov jedinstven eksperimentalni naučnoistraživački rad. Ta delatnost se odvijala u domenu aerodinamike, čvrstoće strukture, simulacije leta i borbe aviona, određivanja kvaliteta i standarda goriva i maziva, optimizacije grejanja i provetravanja kabine, integracije opreme aviona itd. [5] Posebno su vredni i prepoznatljivi aerotuneli, objekti eksperimentalne aerodinamike:[6] * Aerotunel nepovratnog vazdušnog strujanja T-31 (popularno zvan "duvaljka"), glavni projektant dipl.ing. Slobodan Zotović. * Aerotunel povratnog vazdušnog strujanja T-32, glavni projektant dr Vsevolod Sisojev dipl.ing. * Vodenokavitacioni tunel T-33, glavni projektant dipl.ing. Slobodan Zotović . * Dimni aerotunel T-34, za vizualizaciju strujanja, projektant dipl.ing. Slobodan Zotović. * Veliki aerotunel povratnog vazdušnog strujanja, sa transoničnom komorom, T-35, glavni projektant dr Vsevolod Sisojev dipl.ing. * Nadzvučni (supersonični) aerotunel T-36, glavni projektant dipl.ing. Slobodan Zotović. * Hipersonični aerotunel T-37, glavni projektant dipl.ing. Aleksandar Ivković. * Trisonični aerotunel T-38, projektovan i izgrađen u saradnji sa kanadskim i američkim firmama. Namenski je građen za podršku razvoja Novog aviona i drugih sličnih naprednih programa. Laboratorija za gorivo i mazivo je bila verifikaciona, za ukupne potrebe tadašnje države. Radionica [uredi] To je bio strogo namenski, specijalizovan pogon za projektovanje i proizvodnju modela, merne opreme i uređaja za potrebe laboratorija, prvenstveno aerotunela. Raspolagala je s vrhunskim stručnim i obučenim kadrom za ove potrebe. Pored visoko obučenih metalaca, radionica je raspolagala s nekoliko specijalista stolarske struke. Bila je savremeno opremljena s "projektnim alatima", proizvodnim mašinama i opremom za kontrolu kvaliteta proizvoda. Proces je bio informatički uvezan (integrisan) u jedinstven sistem. Proizvodne mašine s numeričkim upravljanjem su imale velike mogućnosti obrade, velike preciznosti sa smanjenjem verovatnoće ljudske greške. Standardizovan je sistem projektovanja pomoću računara (CAD) i povezan s proizvodnjom (CAM). To je, u to vreme sredinom osamdesetih godina, bio jedinstven pilot pogon na širem geografskom prostoru, sa zaokruženim sistemom CAD|CAM. [7] Softverska podrška delatnostima Instituta Analitička raspodela pritiska na G-4 Super Galeb-u Za više informacija pogledajte Aerodinamika Informatička podrška [uredi] Sredinom osamdesetih godina, prošlog veka, Institut je pripremajući se za razvoj Novog aviona pokrio svako značajnije radno mesto s informatičkom podrškom. Ceo prostor je bio pod mrežom računara i periferija, međusobno povezanim optičkim kablovima. Centralnu ulogu u tome sistemu je imao procesor VAX 8700. U svakoj značajnijoj laboratoriji je instaliran namenski procesor. Svi ovi resursi su se međusobno dopunjavali i ispomagali. Radna mesta istraživača su bila u okruženju potrebne informatičke opreme. Institut je, u to vreme, raspolagao sa softverom nivoa srednje razvijenih zemalja. Dobar deo je obezbeđen vlastitim razvojem a deo je nabavljen kroz saradnju sa inostranim partnerima. Bio je programiran značajan prenos i implementacija savremenog softvera, kroz saradnju na razvoju Novog aviona. Između ostalog i "Ojlerovi (Euler) kodovi". Radilo se i na projektu, da se informatička filozofija uspostavljena u Institutu, proširi. Vazduhoplovna industrija, u celini, da se informatički uveže sa Institutom. Da se uspostavi jedinstven sistem CAD|CAM, po uzoru na pilot model institutske radionice. [8] Realizovani programi [uredi] U ukupnom svom periodu postojanja, od 46.g., Institut je, na neki način, učestvovao u svim vazduhoplovnim programima i projektima koji su se odvijali u SFRJ. Do 1956.g. je intezivno sarađivao sa projektnim biroima vazduhoplovne industrije. Ekspertski i laboratorijski je podržavao njihove projekte. U toj saradnji je razvijen veliki broj aviona i jedrilica, raznih vrsta i namena. Poznatiji projekti aviona:[9] * Školski avioni su Aero-2, Aero-3, 212, 213 i 522. * Avion za vezu je Avion Kurir. * Eksperimentalni avioni sa: o Sa klipnim motorima, 451. Neuobičajeno rešenje, sa ležećim položajem pilota. o Turbomlaznim mortorima, tipa Palas, sa različitim varijacijama njihove ugradnje. To su Avion 451M, Avion Zolja i Avion 452M. * Transportni avioni su 214 i 215. * Borbeni avioni su S-49C, Avion Stršljen (njegova varijanta dvoseda je Avion Matica), sa motorima Marbore i B-12.[10] Potrebno je istaći specifičnosti i značaj nekih od navedenih projekata. Avion S-49C je bio veoma značajan kao borbeni avion, s kojim su opremljeni borbeni pukovi RV-a, u uslovima blokade u periodu Informbiroa. To je bio respektivan lovac, bez obzira što je razvijan i proizvođen u teškim uslovima i u kratkom vremenskom periodu. Avion "451M" je prvi domaći projekat sa turbomlaznim motorom. Ima istorijski i motivacioni značaj za dalji razvoj vazduhoplovne industrije Jugoslavije. Avion Zolja je postigao svetski rekord, u svojoj kategoriji, u brzini u horizontalnom letu od 495 km/h.[11] Avion Avion B-12 je prvi domaći projekat s tankim strelastim krilom, stajnim trapom tipa "bicikl", predviđenim za let na krozvučnim i nadzvučnim brzinama. Nije bio realan, pošto i u razvijenim zemljama, u to vreme, još nisu bili dovoljno razjašnjeni fenomeni krozvučne i nadzvučne aerodinamike. Jugoslovenski stručnjaci su pogotovo zaostajali, a nije ni postojala laboratorijska podrška za taj opseg brzina! Iz tih razloga je program prekinut u toku svog prototipskog razvoja. Školski avion 522 je takođe značajan, na njemu je školovano više generacija pilota. Još uvek leti jedan u SAD, u okviru old star priredbi. Istaknuti, glavni konstruktori biroa u vazduhoplovnim fabrikama su bili: Struktura vertikalnog repa, projektovana sa CAD * puk. dipl. ing. Kosta Sivčev * puk. Dragutin Bešlin * prof. dipl. ing. Sima Milutinović * puk. dipl. ing. Svetozar Popović * dipl. ing. Ivan Šoštarić * dipl. ing. Boris Cijan. * dipl. ing. Đorđe Petković Integracijom projektnih biroa, u organizacionu strukturu Instituta, otpočela je nova era domaćeg razvoja, uz neposrednu podršku istraživačke delatnosti, u domenu vazduhoplovnih tehnologija. Potvrda te organizacije se odmah dokazala na razvoju školskog aviona G-2 Galeb. [12]U ovakvoj organizaciji integracije u okviru vazduhoplovnih tehnologija, obezbeđena je kadrovska i materijalna kritična masa za značajnija dostignuća. Rezultati su to i dokazali, sa uspešnim razvojem aviona i drugih vazduhoplovnih sistema.[13] U Institutu su, od 1956 do 1992.g., razvijani: * Školski avioni G-2 Galeb, G-4 Super Galeb i Avion Lasta. * Borbeni avioni Jastreb, (nastavna varijanta, dvosed, NJ-21), Kraguj, Orao i Novi avion. * Transportni avion Avion Pelikan. Pelikan je prekinut u fazi projekta. Nije se uspeo obezbediti dovoljan broj komada za isplativu serijsku proizvodnju. Novi avion je prekinut zbog raspada SFRJ, iz istog razloga je i produženo vreme razvoja Laste. Svi ostali avioni su doživeli serijsku proizvodnju i pokazali se kao veoma uspešni u eksploataciji. Takođe i u inostranim armijama, svi osim Kraguj-a. Uskoro će da im se pridružiti i Lasta. Pored avionskih programa Institut je kroz saradnju sa privredom, ostvario zapažene rezultate na razvoju saobraćajnih sredstava, objekata infrastrukture i razvio više desetina standarda novih materijala i vrsta maziva. Primeri saradnje sa privredom: * Opterećenje starog tornja na Avali, pri dejstvu vetra. * Opterećenje mostova, na pruzi Beograd-Bar, pri dejstvu vetra. * Raspodela pritiska i opterećenje krova železničke stanice Prokop, Beograd, pri dejstvu vetra. Potpuno je izmenjen projekat konfiguracije krova, u cilju smanjenja opterećenja, na osnovu rezultata merenja. * Opterećenja, gotovo svih poznatijih tornjeva i stubova sa predajnicima, na dejstvo vetra, širom bivše Jugoslavije. * Eksperimentalna optimizacija, za najmanji otpor, skijaša u letu, posle skoka. * Minimizacija otpora atletičarskog koplja itd. [/img][img] Međunarodna saradnja [uredi] Institut je imao plodnu međunarodnu saradnju sa velikim brojem firmi i institucija iz sveta. Saradnja je bila u raznim oblicima prihvata i davanja tehnološke podrške, partnerske kooperacije, pružanja usluga itd. Njihovom realizacijom su državi obezbeđena značajna finansijska sredstva i politička korist. Najznačajniji programi međunarodne saradnje su: * Projektovanje delova strukture putničkih aviona za firme Boeing, Douglas, Airbus и Marcel Dassault. * Zajednički rad sa British Aerospace na projektu strukture britanskog putničkog aviona. * Zajednički rad sa firmom Marcel Dassault [1] i sa British Aerospace, na izradi Idejnog projekta za Novi avion. * Partnerska kooperacija sa Vazduhoplovnotehničkim institutom i vazduhoplovnom industrijom Rumunije na razvoju i proizvodnji borbenog aviona Orao i Poljske na razvoju game lakih aviona. Iz toga je, u realizaciji fabrike Utva Pančevo, proizašla Utva-75 (od varijante M-10). * Modifikacija lovačkog aviona MiG-17, za potrebe Ratnog Vazduhoplovstva Sirije. Za izvršavanje zadataka podrške, obezbeđeno je nošenje višecevnog kontejnera i lansera nevođenih raketa vazduh-zemlja. * Postojala je višegodišnja, plodna saradnja sa čekoslovačkim institutom Letnany Prag, saradnju je koordinisalo zajedničko telo. Takođe se odvijala značajna naučna i specijalistička saradnja sa institutima ONERA, Francuska i FFA, Švedska. * Realizovan je značajan broj uslužnih delatnosti, posebno laboratorijskih ispitivanja, za podršku projekata iz više zemalja. Ukidanje Instituta [uredi] Raspad SFRJ je pratio i raspad JNA. Osnovana je Vojska Jugoslavije, sa smanjenim mogućnostima finansiranja, što se posledično odrazilo na uslove rada i obim zadataka vojnih instituta. Neminovno je bilo i pitanje njihove transformacije. Pri tome su zaobiđeni predstavnici vazduhoplovstva i vauduhoplovne tehnologije i mišljenja iz te struke. Pod obrazloženjem integracije sva tri vidovska vojna instituta u jedan jedinstven, sprovedeno je ukidanje Vazduhoplovnotehničkog instituta naredbom Načelnika generalštaba od 30. juna 1992.g. Delovi, samo od nekih organizacionih celina, su pripojeni Institutu KOV-a. Na ovaj način je prestala da postoji nacionalna naučnoistraživačka institucija, u domenu vazduhoplovnih tehnologija, na ovim prostorima. Zagovarana integracija vojnih instituta, to jest, mešanje vazduhoplovnih sa drugim nevazduhoplovnim tehnologijama nije poznato u svetu (nema toga slučaja). Učinjeno ukidanje je još bliže potpunom prekidu te delatnosti. Proces nestajanja Vazduhoplovnotehničkog instituta je dovršen prenosom datuma osnivanja Instituta KOV-a, 3 novembar 1948.g., za dan osnivalja sadašnjeg Instituta. Proizilazi, da preostali delovi Vazduhoplovnotehničkog instituta obeležavaju 60 godina postojanja, krajem 2008 godine i ako je njihov, bivši, Vazduhoplovnotehnički institut osnovan pre 62.g. Između ostalog, poništeno je, u referencama više, od 2 godine postojanja institucija za istraživanje i razvoj vojnih tehnologija. Upoređenjem relevantnih datuma na dva dokumenta, priložena na slikama, očigledna je netačnost navedena o dužini trajanja institutskog rada i tradicije u domenu vojnih tehnologija. Vazduhoplovnotehnički institut je osnovan 10. augusta 1946.g., Tehnički institut kopnene vojske je osnovan 3 novembra 1948.g., a intervidovski, Vojnotehnički institut postoji od polovine 1992.g. naredba o osnivanju Vazduhoplovnotehničkog instituta pozivnica za 60-tu godišnjicu instituckog istraživanja i razvoja vojnih tehnologija [img]naredba o osnivanju Vazduhoplovnotehničkog instituta pozivnica za 60-tu godišnjicu instituckog istraživanja i razvoja vojnih tehnologija Direktori Instituta [uredi] U periodu postojanja Instituta (od 1946. do 1992. godine), bili su direktori: * ppuk.dr Svetopolk Pivko dipl.ing.,bio je glavni inženjer RV, redovni profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka. * puk. pilot Savo Poljanac, istakao se kao pilot u odbrani Beograda u Aprilskom ratu 1941. * puk. Hubert Jeločnik * puk. Karlo Jelinek dipl.ing. * puk. Slobodan Kručičanin dipl.ing. * puk. dr. Zlatko Rendulić dipl.ing. * puk. pilot Vladimir Bakarić * puk. Radmilo Radojković dipl.ing. * dr. Branislav Jovanović dipl.ing., proveo ceo radni vek u Institutu * puk. Dragoljub Jerinkić dipl. ing., proveo je ceo radni vek u Institutu i * general mr. Sava Pustinja dipl. ing., proveo u Institutu 36 god. (došao kao pporučnik a otišao s činom generala[/img]