Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Lockheed F-104 Starfighter

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 Lockheed F-104 Starfighter taj Uto Feb 14, 2012 1:06 am

Lockheed F-104 Starfighter


Lovački avion F-104 je jedan od retkih koji je podelio vojnu i civilnu stručnu populaciju oko njegove vrednosti. Poklonici su se divili njegovoj prefinjenoj eleganiciji (šezdesetih godina) dok su ga drugi smatrali neuspelim projektom. Najmračniji su oni eksperti, koji su mu nadenuli ime „Leteći mrtvački sanduk
Da bih dao nepristrasnu sliku o ovom avionu, morao sam da proučim materijale i jedne i druge strane. Došao sam do zaključka da je istina, kao i uvek do sada, negde na sredini ovih oprečnih mišljenja. Ovaj avion sada polako prelazi u zaborav, pošto je odslužio svoj životni vek, a ovaj tekst će pokušati da osvetli najkarakterističnije trenutke iz tog burnog perioda razvoja i upotrebe.

Firma Lockheed je imala iz sebe uspešne projekte mlaznih aviona, ali što se tiče nadzvučnog lovca, nisu imali niti jedan realizovani projekat.
Prednost ove firme, oličena u ličnosti Clarence L.“Kely“ Johnson, stručnjaka, koga je firma zaposlila, pošto im je dokazao da neki raniji projekat ima ozbiljne nedostak. Sada je bio u prilici da svoje znanje i isklustvo pretoči u projekat koji će biti daleko ispred konkurencije, kako na sopstvenom američkom tržištu, tako i u odnosu na svoje rivale na istoku. Potrebna iskustva iz realizovanih projekata: P-80 “Shooting Star”, prvi uspešni američki lovac mlaznjak; T-33 i TV-2 trenžnih; XF-90 pre napredni i napušteni projekat lovca daljnjeg dejstva; F-94 “Starfire” provg lovca za dejstvo u svim meteo uslovima danju i noću i X-7 nadzvučne bespilotne letilice.



Lockheed XF-90 (konfiguracija od koje se mnogo očekivalo)
http://en.wikipedia.org/wiki/Lockheed_XF-90

Zahtevi Pentagona su bili osnov za pokretanje projekta, ali je Kelly otišao na lice mesta da popriča sa borbenim pilotima. Da sazna njihova iskustva iz vazdušnih borbi u Koreji - na šta se žale, i koje su im želje. Moramo shvatiti da je to još uvek bilo doba klasičnih vazdušnih borbi, na osnovama načela iz II svetskog rata, a da je razlika bila u tome, da su se vazdušne borbe sada vodile sa mlaznim lovcima. Keli je posetio Korejsko ratište krajem 1951. u periodu kada se P-80 zamenjuje znatno boljim F-86, a koji muku muči sa korejskim MiG-15. Propaganda o visokim učincima „Sejbrova“ je bila za civilne potrebe, i piloti su iskazali svoje poglede o tome kakav avion žele. Bilo je očigledno da je avijaciji bio potreban avion superiornijih performansi, koje su se ogledale u brzini leta i penjanja, moderna oprema, pa makar i na uštrb nekih drugih ograničenja. Po povratku u firmu, Keli je okupio svoj tim i počeli su razradu projekata. Razvoj je išao u dva pravca. Jedan od njih je laki lovac, redukavane opreme (težine 3.629 kg) ali sa pretpostavljenim vanrednim manevarskim osobinama, dok je drugi pravac išao ka snažnom lovcu, koji bi potpuno opterećen bio težak 23.680 kg).
U to vreme razvijao se snažan TMM iz firme General Electric J-79. On je predstavljao dramatično poboljšanje pogona. Konstruktori su marta 1952. svoje ideje preorjentisali na posao oko konstrukcije aviona za taj motor. Treba napomenuti da su u konkurenciju za nadzvučni avion lovac (sa mogućnostima lovca-bombardera) bile uključene još neke kompanije, a najjači konkurenti su bili Republic F-100 i North American F-107.



North American F-107.
http://en.wikipedia.org/wiki/North_American_F-107

Nakon usvajanja dizajna u decmbru 1952. Vlada SAD je u martu naredne godine potpisala ugovor za izradu dva prototipa koji su dobili službenu oznaku XF-104. Za ondašnje vreme projektovanje i izrada prototipova tekla je veoma brzo (pa i za sadašnje poimanje više decenijskog razvoja). Međutim, pojavili su se problemi sa kašnjenjem izrade motora J-79, koji je bio osnova projekta, pa se projektant odlučio za ugradnju privemenog rešenja, a to je TMM Wright J65 (licenca Amstrong Sideeley Sapphire)

Wright J65
http://en.wikipedia.org/wiki/Wright_J65


Tako imamo da od nastanka ideje prvi prototip bude izgrađen za dve godine, već na samom početku 1954. i u martu obavlja prvi probni let. Treba imati u vidu da je ovo bio tajni projekat. Naime USAF je obelodanio postojanje projekta tek krajem 1955. I ako su razni umetnici svoje impresije stavili na papir i dali gotovo sličnu konfiguraciju strvanom avionu.
Dakle 4.marta 1954. u AFB Edwards obavljen je uspešan let XF-104. Sa serisjkim brojem S / N 53-7786 (FG-786)






XF-104 37786 i "Kelly" Johnson se pozdravlja sa test-pilotom "Tony" LeVier


Usledila su fabrička ispitivanja, koja su imala dosta uspeha, mada su uočena znatna problematična rešenja i ispoljeni određeni problemi sa motorima, ipak novembra 1955. Vlada SAD je zvanično prihvatila ovaj avion, i dat je priritet njegovom razvoju. Avion nije mogao da ispuni sva očekivanja, postavljena u projektnoj dokumentaciji, iz prostog razloga, što TMM J65 nije imao mogućnosti DS, tako da nije dopustio maksimalno iskorišćenje aerodizajna.



Oba XF-104 u letu sa i bez tip-tanka sa ugrađenim AN/ASG-14T-1 radarom za kontrolu vatre. Radar je obezbeđivao nišanjenje i gađanje sa topom 20mm Vulcan

Oba ova aviona imala su zlu subinu:
- prvi 083-1001 / 53-7786 slupao se 11.07.1957 (pilot se katapultirao) i
- drugi 083-1002 / 53-7787 slupao se 14.04.1955 (pilot se katapultirao)

Na osnovu stečenih iskustava, a nakon pristizanja GE J79 izrađen je prototip YF-104A. Izvršeno je određeno redizajniranje trupa, koji je produžen na 16,66m, redizajn usisnika vazduha, kao i neophodne intervencije na stajnom trapu. Avion je dobio S/N 55-2962, a zvanično je označen kao YF-104A-1-LO.



Ovaj avion će tokom ispitivanja doživeti nesreću. Naime 1.maja 1957. test pilot John J. Sipson Jr. Nedaleko od Palmdale (California) se srušio kada su otkazale komande leta. Pilot se na visini od 17.000 fita i pri brzini od oko 400 mil/h katapiltirao i sretno spustio.
http://socratesnsuitcase.com/yf_104a.htm




YF-104A 52956 FG-965 na prezentaciji 16.februara 1956.

Do finalizacije projekta i uvođenja u upotrebu proteći će još jedna godina. Do tada su uspešno otklanjani uočeni problem. Kuriozitet kod ovoga aviona bilo je izbacivanje sedišta i pilota na “dole” ( Stanley C-1 /bez odbacivanja ili loma poklopca kabine) i danas predstavlja jedinstveno rešenje.



Stanley/Lockheed F-104 C-1
http://www.ejectionsite.com/f104c1.htm

Sdište je imalo ograničenje upotrebe na minimalnu letnu brzinu od 170 km/h. A jedna od negativnosti je i problem spašavanja pilota u niskom letu i havarijama u prilazu (poletanju). Normalno je da su ove stvari kasnije ispravljene i da je u kasnijim verzijama postavljano na daleko čuveno sedište firme Martin-Baker Mk.7 sa karakteristika 0-0, koje obezbeđuje katapultiranje i kada avion stoji na pisti.

YF-104A 52955 prvi let u Edwards AFB 17.februar 1956



Takođe, na avionu su primenjene i ugrađene najnovije tehnologije toga doba. Avion dobija šestocevni revolverski top Vulcan M.61. Top koji je imao brzinu paljbe oko 100 granata u sekundi. Već je istaknuto da je bio uvezan sa sistemom za upravljanje vatrom AN/ASG-14T-1, a za top je bio predviđen b/k od 725 metaka. Za blisku vazdušnu borbu dobija i prve rakete V-V sa pasivnim IC vođenjem Sidewinder AIM-9B. Videćemo da ove prve verzije AIM-9 nisu pokazivale veliku efikasnost. Problem hlađenja IC GSN, sporo reagovanje na manevrujuće ciljeve, kao i vidan trag na nebu, omogućile su prtivniku da je oštrim manevrima “zavara” i izbegne. U to vreme nisu postojali IC-mamci. Dalje mogućnosti naoružavanja ovog aviona, biće prezentirane prilikom obrade pojedinih verzija Starfightera.



M61 Vulcan
http://en.wikipedia.org/wiki/M61_Vulcan






AIM-9 Sidewinder odozgo na dole: -9B; -9C i -9D
http://en.wikipedia.org/wiki/AIM-9_Sidewinder

Sidewinder AIM-9B je nosio fragmentisanu BG sa 4,5Kg brizantnog eksploziva. Upaljač je bio kontaktni i blizinski, a osiguravano je ubitačno polje dejstva po neprijateljevoj letilici do 9 m. Raketa je mogla da podnese opterećenje od 12“g“. Polje vida GSN 4 stepena, a praćenje ciljeva do ugaone brzine od 11 m/s. Raketni motor na čvrsto gorivo Thikol I MK.17 za oko 2 sekunde obezbeđivao je brzinu raketi od 1,7Mach iznad lansirne brzine. Veoma je osetljiva na sekundarne izvore IC zračenja, kao i na sunce i druge parazitne izvore. Mogla je da se lansira samo iz zadnje polusfere.



Familija raketa Sidewinder AIM-9

Pogonska grupa, F-104, od predserijskih modela do kraja proizvodnje zasnovana je na General Electric J79 uz razna podešavanja i obezbeđenja povoljnijih karakteristika.
U vreme pojavljivanja bio je to odličan motor, iskazivao je i određene probleme u pouzdanosti, što je dovodilo do padova i gubitka letilice. Premijerno je prikazan 20.maja 1955. Poslužio je za pogon mnogih drugih aviona. Prihvaćen je u licencnoj proizvodnji od mnogih država u svetu, a primenjen i u putničkim avionima. Motor je jednostepeni, ja mogućnošću DS obezbedio je znatno povoljniji odnos potisak/težina aviona. Njegovi gabariti u odnosu na sam trupa aviona, proizveli su simpatičan naziv za ceo avion kao „Motor sa nešto malo aviona oko sebe“ Robusnost konstrukcije, a mali presek trupa doveli su do još jednog kurioziteta. Naime F-104 je bio jedini avion u upotrebi, kome su glavni rezervoari za gorivo na spoljnim rezervoarima. U tip-tankovima na kraju krila ili na pilonima ispod trupa i krila.



General Electric J79-GE-15A
http://en.wikipedia.org/wiki/General_Electric_J79

U odnosu na prototip XJ79-GE-1 – čiji je prvi statički test izvršen 8. Juna 1954. obezbedio 14,350 lbf u režimo DS, dok je poslednja varijanta J79-GE-J1E, licencno rađena u Izraelu u “Bet Shemesh Engines Ltd. (BSEL) imala 18,750 lbf (83.4 kN) pri DS, ugrađenog na IAI Kfir.

Konstrukcija:
Avion F-104 po spoljnoj konfiguraciji poseduje izduženo vretenasto telo, sa trapezastim nosećim površinama na sredini trupa i kormilom visine, postavljeno na temenu kormila pravca. Na trupu su nasađeni usisnici vazduha koji prelaze u trup. Glavne letne površine-krila su veoma male, rudimentiranog izgleda u odnosu na trup aviona. Veoma tanka, tako da u njima nije bilo mesta za rezervoare goriva, niti za smeštaj stajnog trapa. Izrazito oštrih ivica, koje su se prilikom manipulacije i opsluživanja aviona na zemlji oblagale posebnom zaštitom, kako bi se izbeglo povređivanje poslužioca.
Ovako mala površina krila nije obezbedila manevarbilnost avionu, tj umanjila je njegova lovačka svojstva. Veoma pozitivan odnost težina/potisak, pak, su mu obezbedili visoka ubrzanja i veliku brzinu penjanja. To je ujedno bio prvi serijski avion koji je u penjanju mogao da probije zvučnu barijeru.

Do uvođenja u operatvnu uporebu iskazali su se i neki teži problemi. Top nije mogao dejstvotai u automatskom režimu - upravljanje vatrom od strane SUV kod nadzvučnih brzina leta. Kod dužih rafala javljali su se zastoji, jer su barutni gasovi blokirali sistem. Posebno su ti gasovi bili opasni po motor, jer su bili direktno usisavani, a s obzirom na visinu otvora cevi i usisnika vazduha. Dolaskom u zonu motora izazivili bi prekid rada motora. Kako ovaj problem nije bilo moguće rešiti na tom tehnološkom nivou u serisjkoj proizvodnji F-104A, odstranjen je top Vulcan. Bio je to sada prvi lovački avion koji nije imao topovsko naoružanje, koji se u vazdušnoj borbi oslanjao, isključivo na rakete.

Starfajter je polako počeo da liči na lovca-presretača sa dominantnim karakteristikama presretača. U to vreme takav avion je već razvijan u SAD, kroz projekat F-106 Delta Dart.
Na kraju prvog dela da se još jednom podsetimo lika Kelija Džonsa.




Clarence L. "Kelly" Johnson





Nastaviće se



Poslednji izmenio ljubasav dana Uto Feb 21, 2012 8:58 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

Pogledaj profil korisnika

2 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Čet Feb 16, 2012 6:18 pm

Nastavak

Varijante

U ovom članku korišćeni su razni izvori u vidu prevoda, kratkog sižea ili parafraziranja. Linkovi ka širim informacijama su dati za svaki pojedinačni tip/varijantu. Eksperimentalni F-104 biće obrađeni naknadno


YF-104A 52956 with the intake cones covered during the first presentation on February 16, 1956

YF-104A, fabrički broj 1002, US s/n 55-2956, proizvođač Lockheed

16.februara 1956. Izrađen je drugi po redu YF-104A (55-2956)

Fotografija je naprevljena u proleće 1956.




Lockheed F-104A
Nastao iz YF-104A Lockheed i u serisjku proizvodnju ušao kao F-104A. Ovaj avion je dizajniran isključivo za ostvarivanje prevlasti u VaP, kao presretač, brzine Mach 2. Avion je pogonjen General Electric J79-GE3B motorom koji je zamenjen krajem šezdesetih sa još jačim motorom J79-GE-19.


F-104A "916 N" Royal Jordanian Air Force

F-104A, konstrukcijski broj 183-1133, US s/n 56-0845, model 183-93-02, proizveden u Lockheed isporučen 21.jula 1958, za 538. FIS (gde se nalazio od jula 1958. do aprila 1960.)

14.octobra 1969. Prodatat je Jordanu i dobija novu oznaku "916/N" uvršten u operativni sastav 9. sqn RJAF, gde je leteo do 1.jula 1977.

preserved at Irbit University 1992; 2000 last noted


TT karakteristike F-104A
Primarna funkcija: Lovac-presretač
Proizvođač: Lockheed Aircraft Corporation
Pogonska grupa: General Electric J79-GE-3A/3B turbomlazni motor sa DS
Brzina: max. 1.669 km/h
min. 314 km/h
Početna brzina penjanja: 307 m/s
Operativni vrhunac: 19.760 m
Dolet: Normalni 730 miles 1.174 km
maximum 1.400 miles 2,250 km
Raspon krila: 6,6 m
Dužina: 16,7 m
Visina: 4 m
Težina: Prazan 5.980 kg
max. opterećen 11.720 kg
Posada: Pilot
Naoružanje: jedan 20mm M61A1 top (725 metaka); 2x AIM-9B Sidewinder na krajevima krila;





YF-104A (Serial #55-2961) snimljen na Rogers Dry Lake u Edwards AFB.
http://www.joebaugher.com/usaf_fighters/f104_3.html



Lockheed QF-104A




QF-104A 0-52959 iz sastava Air Research and Development Center, Edwards AFB

Prepravkom jednog YF-104A, proizvodnog broja 183-1005, model 183-93-02, US s/n 55-2959, proizvedenog u Lockheed dobijen je ovaj ovaj model. Završen14.marta 1956, a preuzet od strane USAF 30.aprila 1956.
Korišćen za testiranje motora General Electric GE-JF-104A.
Avion je oštećen tokom sletanja 10.jula 1958 (tada pod oznakom F-104A), prebačen u McClellan AFB (Air Force Logistics Command, Sacramento Air Materiel Area) 26.oktobra 1960. Kada je povučen iz upotrebe. Rashodovan je 1969.



Lockheed F-104B
F-104B je dvosed trenažno-borbeni Starfighter ( Model 283-93 -03) na kojem su ugrađena dva izbaciva sedišta, duplirane komande leta, nastao iz borbenog jednoseda verzije F-104A. Smatralo se da će imati isti učinak i borbenu sposobnost kao F-104A jednosjed. Međutim, kako bi se osigurao prostor za drugo sedšte, 20mm top iz jednoseda morao je biti uklonjen, neki unutarnji elektroniski sklopovi morali su biti premešteni, interni rezervoar za gorivo je morao biti smanjen sa 897 na 752 američkih galona. Naoružanje je bio ograničen na par AIM-9B Sidewinders, i ako je AN/ASG-14T-1 SUV zadržan. Prvi od početne serije od šest F-104B napravio je let 16.januara 1957. To je u stvari doslovno prerađeni F-104A koji je neslužbeno proglašen kao YF-104B. Kasnije je to dovelo do proizvodnje F-104B kao standardne verzije.


TT karakteristike Lockheed F-I04B
Model: 283-93-03
Tip: Dvosedi trenažni/lovac
Posada: Dva člana
Prvi let: 16.januar 1957.
Proizvedeno aviona: 26 (1 test primerak /25 za operatvnu upotrebu)
Pogonska grupa: Gcneral Elcctric J79GE-3A/3B turbojct
Dimenzije: Raspon krila (6,62m); površina krila (18.2m2 ); dužina (16.66m); visina (4.08m)
Težina praznog: (6,727kg)
Borbena težina: (8,080kg)
Max.težina: (1l.300 kg)
Performanse: Max.brzina : 1.145mph (1,843km/h) na 19.8l2m
Krstareća brzina: 516mph (830km/h)
Operativni vrhunac leta 19.660m
Dolet: 460 milja (740km)
Max.dolet: 1.225 milja (1.971 km)
Gorivo: Normalna težina: (2.846lit)
Maximum: (5.609 1it)
Naoružanje: 2xAIM-9B


F-104B (JF-104B) "FG-719" fabrički broj 283-5000, USAF s/n 63719, model 283-93-03, prototip iz 1957.
Prvi let 27.jun 1957.
Srušio se u udesu 27.juna 1958. Pilot potpukovnik Dave Hollman poginuo je, iako se katapultirao. Spomenut je u uvodnom članku, kakve posledice ima “katapultiranje na dole” u uslovima niskog leta.

http://www.joebaugher.com/usaf_fighters/f104_4.html



Nastavlja se

Pogledaj profil korisnika

3 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Pet Feb 17, 2012 1:22 am

Nastavak

Lockheed F-104C
F-104C lovac-bombarder ( Lockheed Model 483-04-05). To je bio redizajnirani model po zahtevu Tactical Air Command (TAC), na osnovu uočenih problema i nedostataka na F-104A, a posebno neprihvatljiva je bila niske izdržljivosti i njegove nemogućnosti da nosi značajne količine tereta.

Zahtev za ovu modifikaciju, i dodatne sposobnosti za izvršenje bombarderskih zadataka, proistekao je i zbog kašnjenja realizacije projekta višenamenskiog aviona F-104 Thunderchief.

Dana 2. marta 1956., ugovor je odobren za početnu nabavu 56 F-104C. a 26. decembra 1956. je povećan na 77. Bila je planirana i nabavka još 363 F-104C, ali je otkazana. Prvi F-104C, neslužbeno određen YF-104C, izvršio je prvi let 24.jula 1958. F-104C je pogonjen je sa General Electric J79-GE-7. Potisak ovog motora je omogućio povećanje korisnog Ub/S, a posebno za nošenje jedne Mk. 12 i taktičkog nuklearnog oružja. F-104C je opremljen s poboljšanom verzijom sistema za kontrolu vatre AN/ASG-14T-2 , zatim je osposobljen za rad na u čisto noćnim uslovima, mada nije još dostigao sposobnost upotrebe za sve vremenske uslove. Zadržao je ono izbacivo sedište C-2 što je tada bilo standard. Unutarnji 20-mm rotirajući top F-104A je zadržan, kao i sposobnost da se nose Sidewinder raketa V-V na krajevima krila. Međutim, 20-mm top nije zapravo bio instaliran sve do 1964, kada je poboljšani M61A1 postao dostupan.
Prvi F-104C uvršteni su TAC u septembru 1958. Opremljeno je 4 skvadrona (434., 435., 436. i 476.) iz 479th Tactical Fighter Wing bazirani u George AFB. Oni su prvenstveno namenjeni za nuklearnu udar, ali takođe, mogli su da izvršavaju misije podrške KoV napadom ciljeva na zemlji sa konvencionalnim oružjem.

U vreme kubanske raketne krize u oktobru 1962, 479th TFW je sa avionima F-104C raspoređen u Key West, Florida kako bi ostvarili zaštititu od eventualnog dejstva ruskih aviona sa prostora Kube, koji bi pokušali napad na ciljeve na američkom tlu. Ipak im je primarni cilj bio dejstvo po ciljevima na ostrvu, a s obzirom da Rusa nije bilo na Kubi.

Glavni problem ovog aviona ipak je bio J79-GE-7 motor - četrdeset ozbiljnih nezgoda dogodilo se tokom petogodišnjeg perioda, sa uništenih 24 aviona i pogibijom 9 pilota.

TAKTIČKO TEHNIČKI PODACI:

Lockheed F-I04C
Model: 483-04-05
Tip: Lovac za sve vremenske prilike / lovac-bombarder
Posada: Pilot
Prvi let: 16.oktobar 1958.
Proizvedeno aviona: 77
Pogonska grupa: Gcneral Elcctric J79GE-7 turbojct
Dimenzije: Raspon krila (6,62m); površina krila (18.21m2 ); dužina (16.66m); visina (4.11m)
Težina praznog: (5.788 kg)
Borbena težina: (10.165 kg)
Max.težina: (12.634 kg)
Performanse: Max.brzina : 1.150mph (1,851 km/h) na 15.240 m
Krstareća brzina: 510mph (821km/h)
Operativni vrhunac leta (17.678m)
Dolet: 850 milja (1.368 km)
Max.dolet: 1.500 milja (2.414 km)
Gorivo: Normalna težina: (3.395 lit)
Maximum: (6.158 1it)
Naoružanje: 1x20/6mm M.61 Vulcan / 907 kg bombi





F-104C "FG-929" s/n 56-0929 iz sastava 436. TFS "Black Aces" (yellow) 479. TFW USAF u bazi Moron AB, Španija 1960. Avion je nosio ime “Snoopy Sniper”

http://www.joebaugher.com/usaf_fighters/f104_9.html


F-104C 434th TFS "Red Devils"

Lockheed F-104D


F-104D "FG-315" 71315 iz Air Force Systems Command (AFSC) tokom testiranja konfiguracije za smanjenje IC odrazatokom 1963.






F-104D je dvoseda verzija za potrebe obučavanja pilota F-104C u TAC. Uz USAF snaga SAD i tajvanski Air Force koristio je ovu verziju. Fotografija iznad F-104D 57-1334 prikazuje ga pre preuzimanja od strane Portoriko Air Nacionalne garde.

http://www.joebaugher.com/usaf_fighters/f104_10.html



Lockheed F-104F


U stvari je preuzeta verzija F-104D, tako da je F-104F posebno građen kao trenžni dvosed za pilote njemačkog Air Force koji se obučavaju za F-104G. Zapravo, za obuku instruktora letenja budućih pilota F-104G. Budući da su zamišljeni samo kao trenažni avioni, to im je smanjlo cenu proizvodnje u odnosu na pravi TF-104G koji su već bili isporučeni.

Ovo su ujedno i prvi avioni, koji su dobili novo sedište Martin Beker, i koje je "katapultirano nagore", kroz krov kabine.
Prva serija namenjena Nemačkoj, testirana je u SAD tokom oktobra 1959. Nakon toga predati su Nemačkoj i korišteni su u centru za obuku do januara 1968. kada prelaze u Luftwaffe i završavaju svoj uspešan rad u decembru 1971. Zamenjeni su savremenijim i sposobnijim TF-104G.
http://www.joebaugher.com/usaf_fighters/f104_12.html


F-104F 29+06 WaSLw 10 OTU Operational Training Unit)-1968


Fabrički broj 283-5055, model 483-04-08, US s/n 59-5002, proizveden u Lokidovim
postrojenjima Lockheed Aircraft Corporation, Burbank


F-104F BB+363 u letu tokom testiranja u Palmdale u California 15.marta 1960. (Conversion Flight F-104F)






Martin-Baker Mk.7A

Lockheed F-104G Super Starfighter


F-104G 26+20 JaboG 34 u niskom letu negde u Portugalu
Fabrički broj 683D-9168, model 683-10-19, proizveden u SABCA/West Group (ARGE-West)

TAKTIČKO TEHNIČKI PODACI:

Lockheed F-I04G
Model: 683-10-19
Tip: Lovac za sve vremenske prilike / lovac-bombarder
Posada: Pilot
Prvi let: 7.jun 1960..
Proizvedeno aviona: 1.122(po nekim podacima 1.127) – od toga:
139 Lockheed:
140 Canadair
164 Fiat
231 Fokker
50 MBB
210 Mesershmitt
188 SABCA

Pogonska grupa: Gcneral Elcctric J79-GE-11A turbojct
Dimenzije: Raspon krila (6,62m); površina krila (18.21m2 ); dužina (16.66m); visina (4.11m)
Težina praznog: (6.348 kg)
Borbena težina: (9.362 kg)
Max.težina: (13.172 kg)
Performanse: Max.brzina : 1.146mph (1,844 km/h) na (15.240 m)
Krstareća brzina: 510mph (821km/h)
Operativni vrhunac leta (15.240m)
Maksimalna dostignuta visina (27.432m)
Dolet: 1.080 milja (1.738 km)
Max.dolet: 1.630 milja (2.623 km)
Gorivo: Normalna težina: (3.395 lit)
Maximum: (6.617 1it)

Naoružanje: 1x20/6mm M.61 Vulcan / 4xRZ V-V /1.814 kg bombi



Arizona Skies: F-104G 63-13243 over the Monument Valley





Nastavlja se

Pogledaj profil korisnika

4 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Pet Feb 17, 2012 1:53 am

ljubasav ::
Nastavak

TAKTIČKO TEHNIČKI PODACI:

Lockheed F-I04G
Model: 683-10-19
Tip: Lovac za sve vremenske prilike / lovac-bombarder
Posada: Pilot
Prvi let: 7.jun 1960..
Proizvedeno aviona: 1.122(po nekim podacima 1.127) – od toga:
139 Lockheed:
140 Canadair
164 Fiat
231 Fokker
50 MBB
210 Mesershmitt
188 SABCA

Nastavlja se

jedno glupo pitanje...kakve veze ima meseršmit sa lokidom?
pošto sam ubedjen da veza postoji (kakva god da je samo je meni nepoznanica) da li je to nešto što svi iz branše znaju (ili bi trebali znati)?

Pogledaj profil korisnika

5 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Pet Feb 17, 2012 3:08 am

slavisa ::
ljubasav ::
Nastavak

TAKTIČKO TEHNIČKI PODACI:

Lockheed F-I04G
Model: 683-10-19
Tip: Lovac za sve vremenske prilike / lovac-bombarder
Posada: Pilot
Prvi let: 7.jun 1960..
Proizvedeno aviona: 1.122(po nekim podacima 1.127) – od toga:
139 Lockheed:
140 Canadair
164 Fiat
231 Fokker
50 MBB
210 Mesershmitt
188 SABCA

Nastavlja se

.......................
pošto sam ubedjen da veza postoji (kakva god da je samo je meni nepoznanica) da li je to nešto što svi iz branše znaju (ili bi trebali znati)?

Ma kakvi g.... pitanje. Sasvim je na mestu. Mada sam mislio da to prezentiram kasnije, ali šta fali i sada.
Pošto smo stali kod tzv."Super Starfightera", da se odredimo prema njemu.

To je bio prvi ”posao stoleća”, naime preko 1.000 aviona “Super Starfighter” za Evropsko ratište.
Bez obzira na određene (naknadno otkrivene) malverzacje oko nametanja F-104 Starfightera kao evropskog lovca šezdesetih godina, ugovorom je bilo predviđeno da se za potrebe NATO saveznika u Evropi, proizvodnja obavlja na evropskom kontinentu, kao što su Kanađani to radili za svoje potrebe. Tako je posao bio podeljen evropskim saveznicima i kao što vidimo F-104G se u vise podvarijanti proizvodio širom Evrope.

USA - Lockheed Aircraft Corporation, Burbank, California, matična fabrika pripalo joj je 182 aviona (uključujući i 48 za MAP);

Canada – Canadair Ltd, Montreal, pripalo joj je 248 aviona (uključujući 48 za MAP);

Evropski deo proizvodnje odvijao se u četiri proizvodne grupacije – Sever, Zapad, Jug i Italija
Predstavimo ih redom:

Nemačka (South Work Group) ARGE (Arbeitsgemeinschafc) – Sud, uz angažovanje sledećih firmi: Meserchmitt, Hinkel, Dornier i Siebel. Finalizacija proizvodnje u gradu Manching. Njima je pripalo da proizvedu 210 aviona + kao i MBB (Messerschmitt-Bolkow-Blohm) sa 50 aviona;

Belgija (West Work Group): Avions Fairey S.A. and SABCA (Societe Anonyme de Constructions Aeronautiques), ovoj grupaciji je pripalo za proizvodnju 188 aviona;

Holandija (North Group) ARGE (Arbeitsgemeinschafc) - Nord (Work Group North); sa angažovanim firmama iz susedstva Fokker, Aviolanda (+ 2 Danske kompanije), zatim Hamburger Flugzeugbau (HFB), Weserflugzeugbau, Focke-Wulf (Nemačke kompanije). Ova grupa proizvodi 350 avion

Italija angažuje: Fiat, Aercer, Macchi, SIAI-Marchetti, Piaggio and SACA, koji prema planu isporučuju 199 aviona.


Videćemo da će se pojaviti i Japan kroz Mitsubishi Heavy Industries, koji je radio varijantu F-104J i F-104D sa 177 proizvedenih aviona.

Što ukupno daje cifru od 1.554 izrađenih aviona “Super Starfajtera” u raznim verzijama.

Sad, kad smo oko proizvodnje napravili prikaz da dodam. Nemačke firme učestvuju u proizvodnji u dve grupacije. Pa ipak avione dobijaju sa vise strana:

Vazdušne snage Nemačke su imale 700 aviona F-104 “Super Starfighter”, od toga:
- 210 iz sopstvene proizvodnje,
- 255 iz Holandije,
- 89 iz Belgije,
- 50 iz Italije, i
- 96 iz Amerike
700 aviona

Pogledaj profil korisnika

6 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Sub Feb 18, 2012 1:42 am

nastavak

Lockheed F-104N


Dva F-104N u letu iznad pustinje u 1970.
NASA je prihvatila tri posebno izgrađena F-104 krajem 1963. kao avione za testiranje sposobnosti, leta na malim visinama uz praćenje konfiguracije terena. Avion je dobio oznaku "F-104N." Prvi avion na fotografiji, N811NA, dostavljen je 19. avgusta 1963. Prateći avion, N812NA, pojavio se u Flight Research Centeru (sada Dryden Flight Research Center) na dan 30. septembar 1963. Treći F-104N (broj N813NA) je stigao 22. oktobara 1963, ali je izgubljen na dan 8.jun 1966. u sudaru s eksperimentalnim bombarderom XB-70. U udesu je stradao i pilot Joe Walker. Preživeli F-104N služii su za dalja istraživanja vise od dve decenije. N811NA leteo je po posljednji put u oktobru 1990, nakon što je sakupio 4.370 letova. N812NA je u penziji od janura 1987. nakon što je obavio 4.442 letova. N813NA je napravio svega 409 leta u vreme kada je izgubljen.


Ovde vidimo sva tri aviona iz ove varijante sa originalnim brojevima 011, 012 i 013, koji su kasnije, tokom 1965, zamenjeni sa 811, 812 i 813. Piloti ovih F-104N su Bruce Peterson na 011, Milt Thompson na 012i Joe Walker na 013.



Lockheed RF-104G SLAR


RF-104G - "4400" 22517 sa izviđačkom opremom LOROP u nosnom konusu, ovde ga vidimo u sastavu 12. Special Mission Squadron iz 5. Wing ROCAF, u vazduhoplovnoj bazi Tao Yuan AB.

RF-104G, fabrički broj 683D-8230, model 683-04-10, US s/n 67-22517, proizveden u postrojenju Fokker u Holandiji, prvi let imao je 16. marta 1964. Prva oznaka “ KG+330”


1983. prodat amerikancima, sa do tada ostvarenih 2.622 časova leta u USAF gde učestvuje raznim testovima i ispitivanjima nove izviđačke opreme.

Leteo je operativno do 1989. Pa je osposobljen za učestvovanje u ceremonijalnom letu za potrebe 412.TFS 16. maja 1998. Kada je konačno penzionisan



RF-104G "626" 331. Squadron RNoAF pre sletanja na IAT Greenham Common 1977.

RF-104G, fabrički broj 683C-4026, model 683-10-19, US s/n 61-2626, proizveden u Lockheed
RF-104G MAP u Norway označen pod "FN-B" nalazi se od 7. avgusta 1963. U sastavu 331. Skvadron u vojnoj bazi Bodo AB
RF-104G, kao izviđači i dalje su zadržali M.61 Vulcan top od svog predhodnika F-104G . Interesantno je da je ovaj "626" ponovo vraćen u sastava USAF 30. juna 1981. sa ostvarenih 3.384 časova leta.
Zatim je 8. jula 1981. predat u Turkish AF (TuAF s/n 61-2626) i označen kao "4-626" sve do 1983. a potom je dobio novu oznaku "9-626" koju nosi do 1986. Poslednje spominjanje ovog aviona bilo je u 1987. kada mu se gubi trag.


RF-104G 21+21 Marinefliegergeschwader 2 (MFG 2) 1983

Fabrički broj 683D-6676, model 683-04-10, proizveden u FIAT (Fabbrica Italiana Automobili Torino)
RF-104G prvi let 3. maja 1965. Kodna oznaka KC+155 proizvodnja FIAT (Fabbrica Italiana Automobili Torino), Turin-Caselle
Projekat "Earl" (za MFG 2) kao RF-104G za upotrebu V-Z “AS.30” ili "Kormoran" protivbrodske rakete.



RF-104G “21+15” MFG 2 u letu iznad ostrva i vulkana Stromboli u Italiji.

Lockheed TF-104G
Bio je osnovni trenažno-borbeni avion namenjen obuci pilota na "Super Starfighter". Spomenuto je da su se instruktori letenja osposobljavali na F-104F, koji nije bio naoružan.
Smatra se da je ovo veoma uspešan projekat u odnosu na jednosedi F-104, koji je bio "sklon" udesima.



TF-104G "4195" ROCAF sa AIM-9 Sidewinder raketama na podkrilnim nosačima

TF-104G, fabrički broj 583F-5933, model 583-10-20, US s/n 66-13622, proizvodnja Lockheed.
Prvi put poleteo 21. oktobra 1966.,



Lockheed F-104G ZELL (Zero Length Launch)
Kako bi doskočili mogućim uništavanjem PSS od strane vazduhoplovstva Varšavskog pakta, zapadni stručnjaci su došli na ideju, da se avioni u tom slučaju, naprosto lansiraju. Tehnologija je se satojala u tome, da pilot svojim pogonom postigne maksimalni potisak, tada startuje buster motor, koji ga izbacije sa lansirne rampe i nakon 4 sekunde mu obezbeđuje brzinu od 300 mph. Ovo je dovoljno da avion nastavi let sopstvenim pogonom, a buster bi otpao.

Hronologija:


1960. -
Prvi let kao Lockheed US C/N 683C-2002
Zajedničko ispitivanje obe strane u Edwards AFB kao „DA +102“

1962
14. decembar: modifikovan za Zell-programa u Edwards AFB

1963.
28. avgust realizacija projekta u Palmdale sa 202 sata provedenih u vazduhu

1964.
18. mart – 22.juli: nastavak realizacija modifikacije, nova registarska oznaka „DA+127“

1965
28. jul - dostavljen u Njemačku

1966
24. februar - predat u JaboG 32 (negde se navodi da je tek ovde dobio novu oznaku „ DB +127“)
ukupno realzovano 7 "Zell-a" startovanje-poletanja na aerodromu Lechfeld AB.

Pre nego što je program verifikovan došlo je do otkaza zbog nuklearne strategije NATO-a. Promene su učinile da se projekat okonča pre završetka. Pored probi sa F-104G bilo je još nekoliko opcija, sa nekim drugim avionima.
Šta reći. Uspešno je rešen problem poletanja sa uništenih PSS, osim što nije rešen problem sletanja.

1968

Avion je redizajniran i prebačen u a Manching, nova jedinica je ErpSt 61 sa novim registracionim brojem „20+02“

1971

premešten je u JaboG 32, leti kao standardni borbeni avion

1981
6. avgusta povučen iz operativne upotrebe i uskladišten u LwSchleuse 11 sa ukupno 2.245 sati naleta

1985
2. april postavljen na stubove u LwUGrpKdoSüd Karlsruheu pod izvornom oznakom „DB+127“

1996
12. septembar. Očuvana letilica-maketa je premeštena na Luftwaffenmuseum Berlin-Gatow i postavljena u „Zell lansiranoj konfiguraciji“







Ne realizovani projekti

JQF-104A
Privremena oznaka za spomenutu QF-104A.


RF-104A-LO (Model 383-93-04)
Oznaka primenjena na nenaoružanoj verziji za aerofoto-izviđanje. Predstavlja modifikaciju jednosedog F-l04A koji bi bili u sastavu četiri izviđačka squadrona pri Tactical Air Command. Imao je i odobrenje za proizvodnju. Redizajniranje jednoseda je započeto u novembru 1954. Sa planom proizvodnje 19 aparata RF-104A-LO, kao model (56-939/956) po nalogu US Air Force iz 1955. Međutim, u januaru 1957, pre početka proizvodnje, celokupan koncept je otkazan. USAF se odlučio da za potrebe taktičkog izviđanja uzme eskadrilu aviona McDonnell RF-l01C Voodoo, koji je u to vreme više obećavao.
RF-104A-LO (Model 383-93-04) je kao takav ne realizovan projekt.

TF-104A-LO
Pod ovom oznakom započet je projekat školsko-trenašnog dvoseda. Dakle trebao je to biti neborbeni avion. USAF nije prihvatio ovaj projekat, jer su smatrali da će im od veće koristi biti „školsko-borbeni“ dvosed. Piloti su mogli da uče i da upravljaju avionom, ali su još više trebali du se osposobljavaju za borbene pilote. Projekat je otkazan u korist F-l04B.

F-104E
Projekat otkazan, nema podataka o kategoriji.

RTF-104 G1
Izviđač za sve meteo uslove, sa korišćenjem najsavremenije senzorske opreme od AFK, IC senzora i sidewaysloking (LAR) radara za potrebe Luftwaffe. Za ovu varijantu odabran je kao nosilac razvoja TF-104G. Od projekta se odustalo u korist McDonnell RF-4E Phantom II.



Lockheed F-104H
1964.godine nastao je projekat pod ovom oznakom, koja je bila jedna prostija verzija Lockheed TF-104G (samo sa optičkim sistemom nišanjenja i gađanja, umesto ASARR) predviđena za izvoz. Kako su se u međuvremenu pojavili avioni boljih karakteristika i veće pouzdanosti, projekat je obustavljen.

Lockheed TF-104H
Trenažna verzija za za predhodni jednosedi F-104H. Kako su bili predviđeni u paket aranžmanu, obustavljanjem predhodnog projekta, nametnulo je istu situaciju i sa ovim „jeftinim“ dvosedom.

nastavlja se

Pogledaj profil korisnika

7 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Uto Feb 21, 2012 4:12 pm

nastavak


Lockheed Mitsubishi F-I04J


Amerikanci su ovaj svoj čuveni proizvod uspeli da nametnu i svom novom savezniku – Japanu. S obzirom da je F-86 dobro primljen od japanskog vazduhoplovstva, za očekivati je bilo da će i F-104G kao najmoderniji među Starfajterima napraviti dobar posao.

U novembru 1960. Vlada Japana, odlučila se za Starfighter, koji će postati osnovni zaštitinik japanskog vazdušnog prostora. Hladni rat u Evropi je već uzeo maha, a ne rešeni odnosi dva suseda (SSSR - Japan) samo su doprineli, da se ubrzao odluka oko nabavke novog aviona. Japan, kao novi saveznik dobija "privilegiju" da svoje Starfightere proizvodi sam. Industrijski kartel na čelu s Mitsubishi Heavy Industries je dobio dozvolu za proizvodnju Starfighter u Japanu. Prvih nekoliko japanskih Starfighters će biti sastavljeni u Japanu od isporučenih komponenti samog Lockheed, ali u daljem, Starfighter bi bio u celosti izrađivan u Japanu, od - sopstveno proizvedenih komponenti.


Japanski Starfighter je dobilio svoju oznaku F-104J, J stoji za Japan. U ukupnoj strukturi japanski F-104J je bio veoma sličan ostalim avionima verzije F-104G, ali je bio opremljen samo kao lovac za sve vremenske uslove. Smatra se da je jedan od razloga za ovu usku namenu, ležao u tome, da Amerikanci nisu želeli da svom savezniku omoguće da poseduje avion sa “ofnazivnim” karakteristikama.
F-104J je pogonjen licencno izgrađenim Japanskim - J79-IHI-11A motorom koji je delo Ishikawajima-Harima. Takođe, tu je i SUV: Autonetics NASARR F-15J-31 sa usko specijalizovanim vazduh-vazduh modom. Avion je, bio naoružan sa 20-mm M61A1 topom i četiri AIM-9 Sidewinder vazduh-vazduh rakete, od kojih su dve standardno na krajevima krila, a druge dve su ispod na sredini trupa.

Prvi Lockheed izgrađen pod oznakom F-104J (Model 683-07-14) poleteo je 30.juna 1961. Prva tri F-104Js su izgrađene i sastavljen u celosti od strane Lockheeda. 29 aparata je sklopljeno od isporučenih delova iz SAD, ali u Japanu, koji su završeni u sklopu usvajanja sopstevene proizvodnje od 1965 do 1967. Reklo bi se veoma brzo.


Japan se odlučio da usvoji i proizvodnju trenažno-borbenih dvoseda F-104DJ (Model 583B-10-17). F-104DJ imao elektroniku i druge sklopove koji su kompatibilni s onima u jednosedoj verziji. Dvadeset primerka su izgrađena u Lockheed a onda u rasklopljenom stanju stigla u Japan, pa tamo ponovo sastavljena između jul 1962.do januara 1964.

Japanski F-104J su od decmbra 1981. Počeli sukcesivno da se zamenjuju sa savremenijim Mitsubishi F-15J/F-15DJ Eagles. Posljednji JASDF F-104J je u penziji otišao iz satava 207. Hiko-tai u martu 1986.

Tokom službe u sastavu JASDF, barem 34 F-104J i dva F-104DJ (nešto oko 15%) su otpisani u raznim udesima i nesrećama.


Lockheed Mitsubishi F-I04J Taktičko tehničke karakteristike:
Model:
Tip: F-104J Lovac za sve vremenske prilike
F-104DJ trenažni

Posada: F-104J pilot
F-104DJ pilot i student

Prvi let: 30.jun 1961. za F-104J iz Lockheed
9.mart 1962 za F-104J iz Mitsubishi
Proizvedeno aviona: F-104J - 210 (3 iz Lockheed; 29 aparata sklopljenih u Mitsubishi; 178 kompletno proizvedenih u Japanu)
F-104DJ – ukupno 25 (od toga 5 prodato Taiwan)
Pogonska grupa: Gcneral Elcctric J79-IHI-1A turbojct
Ishikawajima - Harima
Dimenzije: Raspon krila (6,62m); površina krila (18.21m2 ); dužina (16.66m); visina (4.08m)
Težina praznog: (6.348 kg)
Borbena težina: (9.360 kg)
Max.težina: (13.172 kg)
Performanse: Max.brzina : 1.146mph (1,844 km/h) na (15.240 m)
Max.brzina : 1.328mph (2.137 km/h) na (10.670 m)
Krstareća brzina: 510mph (821km/h)
Operativni vrhunac leta (15.240m)
Maksimalna dostignuta visina (27.432m)
Dolet: 1.080 milja (1.738 km)
Max.dolet: 1.630 milja (2.623 km)
Gorivo: Normalna težina: (3.395 lit)
Maximum: (6.617 1it)
Naoružanje: 1x20/6mm M.61 Vulcan / 4xRZ V-V AIM-9

Kada su odslužili svoj posao u JASDF deo F-104J je prebačen na Tajvan. Do 1987. RoCAF je primio najmanje 22 F-104J i pet F-104DJ kroz tzv "Alisan 9" projekat.






UF-104JA "575" JASDF 1995

F-104J, konstructioni broj 683B-3075, model 583-07-14, s/n 36-8575, proizvod Mitsubishi

EF-104J (modifikacija za ECM verziju koja je nosila Electronic Countermeasures Pod J/ALQ-4)

UF-104JA avion meta prepravljen Februara 1995 iz s/n 46-3575, oboren je u blizini ostrva Iwo Jima 21.marta 1995. sa raketom AMRAAM ispaljene iz jednog F-15J.


Mitsubishi UF-104J/UF-104JA

Poslednji poslovi za JASDF vezani za F-104J bili su vezani za prepravku istih u bespilotne mete.
Dva F-104Js bili su modifikovani u UF-104J eksperimentalne letilice, testirane od strane ADTW.
Nakon uspešnih testova ukupno 14 Starfightera je convertovano u UF-104JA i svi oni su upotrebljeni i oboreni u blizini Ostrava, poznatog po velikoj bici tokom Drugog svetskog rata – Iwo Jima.

1988.g prva dva aviona F-104 prebačena su u fabriku Mitsubishi za modifikaciju u bespilotnu letilicu.
1989 prvi probni let u Nagoya AB
1990 dostavljanje u JASDF
1990. do 1991. test letovi
1992. verifikacija da se može upotrebiti za potrebe bojnih gađanja.
krajem 1994 preuzeta kompletna serija od 14 aviona mete

Pregled po tipovima:
UF-104J: 46-3592, 46-3600
UF-104JA: 36-3527, 46-3575, 46-3621, 46-3633, 46-3635, 76-3681, 76-3682, 76-3692, 76-3694,
76-3707, 76-3708, 76-3709



nastavlja se

Pogledaj profil korisnika

8 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Sre Feb 22, 2012 12:07 am

Nastavak


Lockheed F-104K & Lockheed F-104M
Nema podataka

Lockheed F-104P & Lockheed F-104R
Nema podataka


Lockheed F-104S (S for "Sparrow")

Ne može se reći da je najpoznatija, ali svakako joj priliči epitet „najuspešnija“ verzija

Za potrebe “Aeronautica Militare Italiana” i izvoza za Tursku. Projektovan kao AWX (All-Weather Interceptor) presretač za sve vremenske prilike.


(Burbank, 1968) Ovo je prototip F-104S MM6658 (code 5-41). Glavni ljudi projekta, nakon izvršenog officjialnog "9000-tog” leta sa F-104. Na slici je konstruktorski tim
http://www.joebaugher.com/usaf_fighters/f104_33.html


Lockheed - Fiat F-I04S Taktičko tehničke karakteritike
Model: CL-901
Tip: Lovac za sve vremenske prilike / lovac-bombarder
Posada: Pilot
Prvi let: 30.decembar 1966.
Proizvedeno aviona: 246 Fiat Group – 206 za Aeronautica Militare Italiana
i 40 za Tursku (mart 1979. bili su to poslednji proizvedeni Starfighteri u svetu)

Pogonska grupa: Italian J79-GE-19 turbojct
Dimenzije: Raspon krila (6,68m); površina krila (18.21m2 ); dužina (16.66m); visina (4.11m)
Težina praznog: (6.760 kg)
Borbena težina: (9.840 kg)
Max.težina: (14.060 kg)
Performanse: Max.brzina : 1.450mph (2.334 km/h) na (10.970 m)
Krstareća brzina: 610mph (982km/h)
Maksimalna dostignuta visina (27.432m)
Dolet: 1.350 milja (2.494 km)
Max.dolet: 1.815 milja (2.921 km)
Gorivo: Normalna težina: (3.392 lit)
Maximum: (______ 1it)
Naoružanje: 1x20/6mm M.61 Vulcan / 4xRZ V-V od toga 2xAIM-7E Sparrow III / 3.400 kg bombi


F-104S “36-42” s/n MM6789 iz sastava 156.Gruppo 36.Stormo iz vazduhoplovne baze “Gioia del Colle AB” snimljen 1980, sa karakterističnim ispisom pripadnosti jedinici, velikim belim slovima ispred usisnika vazduha.
Avion januara 1984. prelazi u sastav NODA 42 (NODA: Nucleo Operativo Difesa Aerea - Operational Air Defense Nucleus). Dobija novu oznaku 5-15 (06.1984-10.1986) i nalazi se u jedinici 5. Stormo.
Ovaj avion je ušao u program modernizacije, pa je convertovan u ”F-104S ASA” 1986.



F-104S Aeronautica Militare Italiana (Italian Air Force) 4-51 coming over the top of the Loop



Lockheed F-104S ASA (Aggiornamento Sistema d'Arma, ili Updated Weapons System)


F-104S ASA "37-15" iz 37° Stormo koji bazira u AB Trapani, za vreme air-show u RAF Leuchars BoB, 12.septembra 1997. Zapažaju se samnjeni registracioni brojevi

F-104S, fabrički broj 783-1243, s/n MM6943, model 783, izrađen u Alenia
8.septembra.1978; uvršten u AMI 29.novembra.1978
Modifikovan u “ASA” u periodu 8.jun 1989. - 29.april 1991.

http://www.joebaugher.com/usaf_fighters/f104_33.html

Lockheed - Fiat F-I04S ASA Taktičko tehničke karakteritike

Tip: Lovac za sve vremenske prilike / lovac-bombarder
Posada: Pilot
Prvi let: decembar 1984
Proizvedeno aviona: 164 Fiat

Pogonska grupa: Italian J79-GE-19 turbojct
Dimenzije: Raspon krila (6,68m); površina krila (18.21m2 ); dužina (16.69m); visina (4.11m)
Težina praznog: (6.795 kg)
Borbena težina: (9.840 kg)
Max.težina: (14.060 kg)
Performanse: Max.brzina : 1.450mph (2.334 km/h) na (10.970 m)
Krstareća brzina: 610mph (982km/h)
Maksimalna dostignuta visina (27.432m)
Dolet: 1.550 milja (2.494 km)
Max.dolet: 1.815 milja (2.921 km)
Gorivo: Normalna težina: (3.392 lit)
Maximum: (______ 1it)
Naoružanje: 1x20/6mm M.61 Vulcan /
2xRZ V-V AIM-9L +
2x Alenia Aspide 1A
3.400 kg bombi



F-104S ASA "36-01" iz 12°Gruppo 36°Stormo koji pripada vazduhoplovnoj bazi Gioia del Colle AB snimljen1989., uočava se srednja veličina oznake pripadnosti jedinici

nastavlja se



Poslednji izmenio ljubasav dana Sre Feb 22, 2012 2:46 am, izmenjeno ukupno 1 puta

Pogledaj profil korisnika

9 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Sre Feb 22, 2012 12:32 am

nastavak

Lockheed CF-104A


CF-104A, bivši USAF F-104A 56-0770, US registracijom 60770 na repu

CF-104A nosio je kanadaski s/n 12700, ovo je fabrički broj 183-1058, a pripadao je modelu 183-93-02, ex-USAF s/n 56-0770, proizveden u Lockheed od koga je pozajmljen u Februaru 1961. pa je kasnije konvertovan iz F-104A u CF-104A. Posao je završen 20.jula 1961. A prvi let u novoj konfiguraciji izvršen je 1.septembra 1961.
Predat je u operativnu upotrebu RCAF 27.juna 1963.
Dokumenti kazuju da je pred komisijom AETE postavio kanadski record visine od 100.100 feet 14.decembra 1967.
Wing Commander Robert White koji nije dostigao taj rekord i koji je leteo na visini od 70.000 fita, rekao je da je avion još uvek bio upravljiv, ali da je imao osećaj kao da “leti na artiljerijskoj granati”
Avion se čuva u Canada Aviation Collection, Rockcliffe Airport, Ontario, Canada



CF-104 "721" CAF of the 4 ATAF team during Tactical Weapons Meet 1969 (TWM69) held at Norvenich AB 1969

CF-104 Canadair Model CL-90, Lockheed Model 683-04-12, fbr/broj 683A-1021, proizveden u Canadair


Lockheed CF-104 (CF-111)
CF-104, to je bila kanadska verzija osnovnog modela F-104G. Unutarnje osobine i profil u potpunosti odgovara izvornom „Super Starfighter“. Imali su isti NASRR sistem. Umesto originalnog Vulcan, CF nosio jeftiniji M61 Gatling top sa dve cevi. Bio je pogonjen sa J79-OEL-7 motora. Izrađeno je 200 aviona

Lockheed CF-I04
Model: Bivši CF-111 / CL-90
CF-104D: Lockheed model 583-04-15

Tip: CF-104 Lovac za sve vremenske prilike / lovac-bombarder
CF-104D trenažni
Posada: CF-104: Pilot
CF-104D: dva člana
Prvi let: 26.maj 1961.
Pogonska grupa: Canadian Orenda J79-OEL-7 turbojct

Dimenzije: Raspon krila (6,62m); površina krila (18.21m2 ); dužina (16.66m); visina (4.11m)
Težina praznog: (6.348 kg)
Borbena težina: (9.362 kg)
Max.težina: (13.172 kg)

Performanse: Max.brzina : 1.146mph (1,844 km/h) na (15.240 m)
Krstareća brzina: 510mph (821km/h)
Operativni vrhunac leta (15.240m)
Dolet: 1.080 milja (1.738 km)
Max.dolet: 1.630 milja (2.623 km)
Gorivo: Normalna težina: (3.395 lit)
Maximum: (6.617 1it)

Naoružanje: / 4xRZ V-V /1.814 kg bombi






CF-104 441 "Silver Fox" squadron parade at CFB Sollingen, Germany

441 "Silver Fox" Squadron: 1 Wing, Marville; France/Lahr/Baden-Sollingen, 1963 to 1986
Ovo je izviđački CF-104 Starfighter prerađen tokom 1963.



Lockheed CF-104 (CF-113)(Model 583-04-15)

http://www.joebaugher.com/usaf_fighters/f104_28.html
Kasnije, je ovaj model preimenovan u CF-104D: Tipična, dvoseda verzija CF bez M.61 topa. Izrađeno samo 38 aparata. Većina njih su bili korišćeni primarno kao trenažni avioni iako su mogli biti upotrebljeni i kao borbeni.


Avion je veoma sličan američkom TF-104G, koji su rađeni za evropsko tržište.

Prvi CF-104D svoj prvi let imao je 14.juna 1961. Poslednja 16 aviona imali su nešto drugačiju opremu te su imenovani CF-104D Mk. II

U periodu 1971-1973, sedam bivši kanadskih aviona CF-104D su prebačeni u Dansku nakon što su dovedeni na standard TF-104G. Godine 1973, dva CF104D su prebačeni u Norvešku. Posle njihovog povlačenja iz OS CAF, šest CF-104D su prebačeni u Tursku predhodno remontovani u Nemačkoj.


Lockheed CF-104RB


F-104 Red Baron N104RB at Mojave AP (MHV), California June 1976

Fabrički broj 2051,proizveden u pogonima Lockheed.
Lockheed "Red Baron" po prvobitnoj zamisli za potrebe isporuke Nemačkoj, ali projekat nije realizovan. Ostao je na fabričkim ispitivanjima.

Izvesni Darryl Greenameyer otkupio je ovog Starfighter kao nenaoružanu-civilnu varijantu.
F-104RB (Red Baron) i na zatvorenom krugu od 3 kilometer i u letu na 300m visini ostvario brzinu od 1.590 km/h (988.26 mph) 24.oktobra 1977. što je ozvaničeno kao novi svetski record.

Postavio je još jedan rekord, leteći na visini od 300 m brzinom od 1.000 mph u tri prolaza, međutim, došlo je do kvara na ispitnoj opremi, pa rekord nije službeno registrovan.
“Red Baron” je imao nesreću i stradao je 26.februara 1978. priliko pokušaja postavljanja visinskog rekorda.
Mada je do incidenta došlo prilikom sletanja, kada se nije otvorio stajni trap.
"You can't belly-in an F-104" rekao je pilot tada.


neke šeme bojenja CF-104


Klasična jurišna verzija CF-104




Nastavlja se



Poslednji izmenio ljubasav dana Sre Feb 22, 2012 3:01 am, izmenjeno ukupno 1 puta

Pogledaj profil korisnika

10 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Sre Feb 22, 2012 2:55 am

Nekoliko reči i o pogonskim grupama ovog aviona.

General Electric J79
mlazni motor razvijan je tokom 60-tih godina kao nastavak na razvoju i unapređenju rada na motoru J73-GE-X24A projektovanog da postiže brzine i do 2 maha.

Prvo testiranje u vazduhu je obavljeno 20-tog maja 1955. godine na veoma zanimljiv način, naime motor je ugrađen u kargo prostor, prvobitno namenjen smeštanju bojevih glava bombardera B-45. Ispitivanje se obavljalo tako sto su četiri motora bombardera gašena i avion je leteo pogonjen samo jednim motorom J79 prethodno spustenog iz tovarnog prostora odmah ispod trupa bombardera.
Posle pedesetočasovnog ispitnog rada, motor je ugrađen u drugi prototip Douglas-ovog F-4D Skyray. Let je obavljen 8. decembra 1955. godine. Sledeći avion u koji je ugrađen novi J79 je YF-104 a potom i Grumman-ov F-11F Tiger u mornaričkom programu ispitivanja motora za upotrebu u mornaričkim F-4 Phantom II.



J79 je nasao upotrebu u nizu vazduhoplova, F-104 Starfighter, B-58 Hustler, F-4 Phantom, A-5 Vigilante kao i u izraelskom IAI Kfir-u. Produkcija motora J79 trajala je preko 30 godina tokom kojih je sa proizvodnih traka sišlo preko 17.000 komada motora samo u SAD-u. Licencno se motor proizvodio u Belgiji, Kanadi, Nemačkoj, Izraelu, Italiji i Japanu. Pretpostavlja se da je danas u funkciji još oko 1.300 komada J79 a da nekima resursi ističu tek 2020. godine.

Zanimljivost predstavlja F-16 Fighting Falcon sa ugrađenim J79 motorom u tkzv. „low-cost“ varijanti namenjenoj isključivo izvozu. Postojao je i prototip ove verzije koji je uspesno leteo međutim, nije bilo interesenata za ovu verziju F-16-tice.
Pored činjenice da je J79 u kasnim 60-tim dobio konkurenciju, još uvek su avioni sa tim motorima postizali vazduhoplovne rekorde i to najvise upravo F-104.

J79 je aksijalni, trostepeni sa sedamnaesto-stepenim kompresorom mlazni motor sa varijabilnim statorskim lopaticama koji omogućavaju motoru da dostigne radne pritiske karakteristične za dvokompresorske mlazne motore. U prilog odličnim performansama motora ide i činjenica da je motor znatno lakši od dvokompresornih takmaca. Veliki procenat lopatica kompresora je izrađen od nerđajućeg čelika. Svaka lopatica je u to vreme i vreme proizvodnje kostala više hiljada dolara. Kompresorske lopatice se montiraju na rotacione diskove od kojih su prvih sedam lopatica izrađeni od tada revolucionarnog materijala, titanijuma.

Iz osnovne varijante namenjene za vojnu upotrebu izvedene su i varijante motora namenjene civilnoj industriji. Tako su motori CJ-805-3 I CJ-805-23 ugrađivani u Convair-ove putničke avione CV-880 i CV-990.


Osnovne karakteristike modela J79-GE-17 :

Tip:aksijalni trostepenii mlazni motor sa dodatnim sagorevanjem goriva
Dužina: 5,3m
Prečnik: 1m
Masa: 1.750 Kg
Performanse:
Maksimalni potisak: 52.8 kN normalan, 79.6 kN sa dodatnim sagorevanjem
Stepen kompresije: 13,5:1
Temperatura na ulazu turbine 932 °C
Specifična potrošnja goriva: 87 kg/(h•kN) nornalno, 200 kg/(h•kN) sa dodatnim sagorevanjem
Odnos potisak/masa: 4.6:1 (45.4 N/kg)



Varijante motora J79:

J79-GE-1

XJ79-GE-1 prvi prototip motora. Kasnije označavan YJ79-GE-1.

J79-GE-2
66.7 kN sa DS. J79-GE-2 i J79-GE-2A pogone F-4H-1 (F-4A) Phantom i A-5A Vigilante.



J79-GE-3
Korišćen u YF-104A, F-104A, F11F-1F Super Tiger i u RGM-15A Regulus II krstarećoj rakti. J79-GE-3A korišćen u YF-104A, F-104A i F-104B, a J79-GE-3B ugrađivan u F-104A i F-104B.

J79-GE-4
Prvi primerci A-5A Vigilantes su bili pogonjeni parom J79-GE-2 . Kasnije zamenjeni modelom 4.

J79-GE-5A
69.4 kN sa DS. Korišćeni u B-58A Hustler u J79-GE-5B varijanti.

J79-GE-7
70.3 kN sa DS. Korišćeni u F-104C, F-104D i F-104F. J79-OEL-7 (J79-GE-7A) je licencna GE-7 proizvođena u Orenda Engines za pogon Canadair-a CF-104.


J79-GE-8
J79-GE-8, -8A i -8B ugrađivani u A-5A Vigilante i F4H-1 (F-4B). 75.4 kN sa DS.


J79-GE-9
B-58B je trebao biti pogonjen sa 4 General Electric J79-GE-9 motora, koji su trebali da daju znatno jaču snagu nego J79-GE-5Bs sa B-58A. Projekat napusten.

J79-GE-10
79.4 kN sa DS. Ugrađivan u F-4J i RA-5C Vigilante. Veoma sličan motoru u F-4E's J79-GE-17.

J79-GE-11A
Ugrađivan u F-104G i TF-104G. 69 kN sa DS. Veliki broj motora pod oznake -11 su licencno napravljeni u Evropi u sklopu konzorcijuma proizvođača komponenata za avion F-104. Alfa Romeo, Fiat and Fabrique Nationale su bili glavni nosioci programa u Evropi.


J79-IHI-11A jeste licencni GE-11A, pravljen u Japanu od strane Ishikawajima-Harima Heavy Industries Co., Ltd to za pogon licencnih modela proizvođenih takodje u Japanu F-104J i F-104DJ Starfighter.



J79-MTU-J1K licencna i unapređena verzija modela GE-11A pravljena u MTU Aero Engines (BMW i MAN) u Nemačkoj.

J79-GE-13
Ugrađen u demontrator Northrop X-21.

J79-GE-15
45,8 kN normalno i 75.6 kN sa DS. Ugrađen u F-4C, RF-4C, F-4D.


J79-GE-17
52.8 kN normalno i 79.6 kN sa DS. Korišćeni u F-4E i IAI Kfir C.1. MTU licencno proizvodio kao J79-MTU-17A (prototip oznake J79-MTU-J1K) ugrađivan u nemačke F-4F. J79-GE-17X kasnije dobio novu oznaku
J79-GE-119.

J79-GE-19
Razvijen od strane Alfa Romeo za model Aeritalia F-104S. Sličan modelu -17.


J79-IAI-J1E
Israel Aircraft Industries (IAI) licencno proizvodio motore od 83.4 kN sa Ds za model aviona IAI Kfir C.7.

J79-GE-119
Prototip motora za eksportnu varijantu aviona F-16A ( F-16/79).

Pogledaj profil korisnika

11 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Sre Feb 22, 2012 6:02 pm

Nastavak


XF5V-1 (F-104E)"priča"
Malo poznati projekt koji je navodno, nastao u kasnim 1950-im godinama, bio je proizvodnja varijante F-104 za potrebe US Navy. Smatralo se da će neke druge ratne mornarice izraziti potrebu za ovakvog lovca visokih sposobnosti, kao jedanog od najbržih avion US Air Force. Trebao je biti zamena za F3H Demons kojima je prestojalo povlačenje iz operativne upotrebe. No predviđeni proračuni su prevazišli neke “normalne “ granice, pa je ova varijanta napuštena




Priča nadalje kaže:
“Ratna mornarica je nabavila 2 F-104A od Lockheeda te ih je modifikovala za mornaričko korišćenje. Ova dva aviona dobili su oznaku XF5V-1 (F-104E) 1. aprila 1960. Izmenjen je dizajn od strane firme Lockheed, glavni projektant-inženjer A.P. Rilfool bavio se pitanjima ojačanja stajnog trapa, njegov redizajn na nosnom točku, kao i sklapanju (i onako malih) krila. F-104 dobija “arester” kuku za zaustavljanje (koja postoji i na nekim kopnenim varijantama). Krila su nešto povijena na dole. Odlučio se za soluciju otvaranja krova kabine “na gore”.

Dalje se kaže da je avion prevežen do China Lake (jezero Kina) i da je dodijeljen AIRDEVRON 5.
Prvi let je napravio drugi prototip ovog aviona, 1.aprila 1961. i da je peilotirao Cmdr I.B. Fulenya. Problemi s prvim prototipom rešeni nekoliko dana kasnije, pa je i on obavio svoj let. Njime je pilotirao Lt I.M. Joshin. Navodno je obavljeno vise letova, ali je zaklčjučeno da ova konfiguracija iziskuje dosta dorada na trupu i krilima, pa je na dan 1.april 1962. prekinuto dalje testiranje, a avionic su ostali na toj lokaciji. I konačno, o tome se danas ništa vise nezna.

Kako je ovo objavljeno na sajtu "INTERNET MODELAR" pod naslovom "Lockheeds for the Navy: The F-104 in U.S. Navy Markings"
http://www.internetmodeler.com/2004/april/aviation/f-104e.php
ovde se možete upoznati, sa celom pričom.



Lockheed CL-1200 Lancer
http://en.wikipedia.org/wiki/Lockheed_CL-1200

Trebao je to biti konkurent novom Northropovom F-5E Tiger II. Avion za izvoz, sa karakteristikama jeftinog aviona visokih performanski.



Specifikacija Lockheed CL-1200-2 Lancer:

Taktičko tehničke karakteristike:

Motor: Jedan Pratt & Whitney TF30-P-100 potiska 66,7 kN/112,2kN(sa DS).
Performanse:
Najveća brzina: 1.477 mph na 35.000 fita; 920 mph (Mach 1,21) na nivou mora;
Pretpostavljena (teoretska) maksimalna brzina iznad 44.000 fita - 1.700 mph (Mach 2,57)
Početna brzina penjanja: 300 m/s.
Taktički radijus: 420 km s maksimalnim opterećenjem Ub/S (5.400kg).
Maksimalni dolet:2.100 km
Dužina zaletanja u poletanju je 440m,
Dužina protrčavanja je 930 metara.

Dimenzije:
Dužina: 17,54 m
raspon krila: 8,89 m
visina: 5,23 m
površina krila: 28m2
Težine:
Praznog aviona: 8.112 kg
Normalno opterećen: 11.061 kg
Maksimalna poletna težina: 15.900 kg

S obzirom da je ciljna grupa opet zapadna Evropa, bilo je planirano da može da nosi Ub/S sa tog podneblja. Umesto topa Vulcan M.61A1, bi mogao da se ugradi 30mm DEFA 530. Mogao je da nosi nove VR V-Z AS-30, kao i najnovije verzije američkih VR V-V AIM-7 i AIM-9.

Kao i dva naredna projekta, ova ideja je ostala ne realizovana. Pobedile su ga neke druge letilice, novije koncepcije i tehnologije.







Lockheed X-27 (CL-1600)
Godine 1970. US Air Force hteo je određeni broj varijanti CL-1200 koristiti kao high-performance-test motora aviona.
USAF je planirao nabaviti jedan eksperimentalni Lancer, kako bi se konvertovao u letilicu sa oznakom X27.
Na CL-1200, su za potrebe X-27, izvršene modifikacije na usisnicima vazduha za motor
pravouglog oblika. X-27 program je prekinut zbog nedostatka novčanih sredstava
pre bilo kakvog izrađenog aviona.

http://en.wikipedia.org/wiki/Lockheed_CL-1200






Ostao je samo projekat do izrade „makete“


Lockheed CL-704 VTOL
– trebao je to da bude jurišnik i izviđač sa posebnim mogućnostima - vertikalno poletanje i sletanje.

Projekat Lockheed CL-704 VTOL Starfighter je nastao tokom 1962. Ovaj VTOL trebao je da se koristi pod pretpostavkom izbacivanja PSS iz upotrebe. Avioni bi bili opremljeni sa sedam vertikalno postavljenih Rolls Royce RB.181 motora u svakoj od proširene motorske gondole (na krajevima krila). Glavni pogonski motor pomeren je napred kako bi se mogao u trup smestiti Rolls Royce RB.168.

http://www.joebaugher.com/usaf_fighters/f104_34.html




nastavlja se

Pogledaj profil korisnika

12 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Sre Feb 22, 2012 8:45 pm

Experimentalni program

F-104CCV (control configured vehicle)

23+91 sa kanard kontrolisanim površinama.

Prvi veštački stabilizovani, eksperimentalni avion F-104CCV, poleteo je 20.novembra 1980. u Manching (SRN) u okviru programa firme „Messerschmitt-Bölkow-Blohm (MBB)”, a na zahtev “Bundesministerium der Verteidigung” (German Federal Ministry of Defense).
To je bilo prvo poletanja u tzv E1 konfiguraciji, odnosno destabilizacije konfiguracija „patka krilo“ je montiran na trupu iza kabine.
Promene učinjene na F-104G Starfighter iskorištene su za testiranje kontrole leta CCV (Control Configured Vehicle).
Zbog ispitivanja eksperimentalnog programa prirodna stabilnost aviona bila je neutralizovana.
Paralelno sa eksperimentima nastavljena je proizvodnja „normalne“ konfiguracije F-104, ipak sa očekivanjem, moguće primene u daljoj proizvodnji.
I ako je digitalizacija bila još daleko od masovne primene, "fly-by-wire" je već bio primenjivan na avionima nove generacije (F-16) pa je ovo bila neka alternativa, dakle zadržavanje aerodinamičkog rešenja „nestabilnosti“.

Sposobnost da se veštački izazove stabilna (kontrolisana) nestabilnost – ili upravljanje nestabilnom konfiguracijom aviona bio je preduslov za izradu novih vojnih i komercijalnih aviona, naredne generacija i tada se smatralo da je to ključno područje u primeni novih tehnologija.
Tehnologija koja se koristi za CCV programa bila je polazna tačka za projektovanje i razvoj sistema kontrole leta na EFA - Eurofighter.

Kontrola leta u konfiguraciji CCV ostao je eksperimentalan, a kasnije se uz određene modifikacije primenjivao i na nekim drugim vazduhoplovima.
Podaci za F-104G, koji je korišten u okviru programa F-104CCV:
Proizveden 11.jula 1963. po licenci u firmi Fokker pod brojem 683-10-19, a po vojnoj evidenciji KG+200 predat vazduhoplovstvu, kao lovac za sve vremenske uslove 23.avgusta 1963.
Do 14.aprila 1975. imao je 1.379 časova naleta. Preregistrovan je 4.decembra 1978 (po nekim podacima 27.septembra 1976.) u 98+36 i sa tim oznakom je leteo je do kraja trajanja projekta.
Celokupan projekat imao je tri faze i okončan je zadnjim letom 6.juna 1984 (po drugim podacima 17.aprila 1984.godine) a potom je 6.oktobra iste godine, avion premešten u “Wehrtechnisches Museum” u Koblenz, gde se i danas nalazi
















Lockheed NF-104A

Projekat za ispitivanje raketnog pogona na bazi Hydrogen Peroxid H2O2. Projekat je započeo 5.jula 1964. Dogradnjom raketna motora na osnovnom modelu F-104A s/n 55-2961. Mlaznice su bile postavljene na krajevima krila.
Avion dobija novu tipsku oznaku JF-104A (pre toga je nosio YF-104A, s/n 55-2961). Program dobija oznaku RCS i označava sposobnost kontrole vazduhoplova u gornjim slojevima atmosphere, gde klasične kontrole leta ne daju rezultate u uslovima razređene atmosphere.




JF-104A (56-0749) sa raketom (ALSOR - Air Launched Sounding Rocket). NASA-in test pilot Milton O. Thompson lansirana iz tog aviona dana 20. decembra 1962.


Ovaj uređaj omogućio je upravljivost avionu na visinama od 80.000 ft (24.400m)
Kasnije su u projekat uključeni još 3 aviona, pa je u finalnoj verziji, dopunski raketni motor postavljen iznad osnovnog GE J79. Ističem da ovo nije originalna ideja za F-104, već nastavak projekta AR2-3 koji je testiran na avionima FJ-4F i F-86.

Program je imao za cilj da se omoguće posebne performance ovom avionu za dostizanje ekstremnih visina leta. Da se omogući obuka pilota za potrebe programa svemirskih letova. Avion je pomoću ovog pogona dostigao maksimalnu visinu od 36.000 metara (120.800 fita). Jedan od tri aviona doživeo je udes kada je sa njim pilotirao legnedarni pilot Čak Džeger (Chuk Yeager), a događaj je opisan i prikazan u knjizi i filmu ”Right Stuff” Džeger je 10.decembra 1963. dostigao visinu 108.700 fita, a u vreme udesa bio je dostigao 104.000 fita


Lockheed NF-I04A
Model: 283-93-03
Tip: Avion za obuku astronaut – za postizanje velikih visina
Posada: Pilot
Prvi let: 16.januar 1957.
Proizvedeno aviona: 3
Pogonska grupa: Gcneral Elcctric J79GE-33B turbojct (43,54 kN) +
1× Rocketdyne AR2-3 rocket engine, (27.2 kN)

Dimenzije: Raspon krila (7,84m); površina krila (19,77m2 ); dužina (16.66m); visina (4.1m)
Težina praznog: (6,080kg)
Borbena težina: (9.890kg)
Max.težina: (9.890 kg)
Performanse: Max.brzina :
Krstareća brzina:
Vrhunac leta: 120.800 fita postigao je Bob Smith
Dolet:
Max.dolet:
Gorivo: Normalna težina:
Maximum:
Naoružanje: Nema
http://en.wikipedia.org/wiki/Lockheed_NF-104A












http://www.largescaleplanes.com/articles/JetAge/DrMenelaosSkourtopoulos/NF104/NF-104A.php

















Pogledaj profil korisnika

13 Re: Lockheed F-104 Starfighter taj Sub Mar 24, 2012 2:23 am


F-104 ASA (izuzev dvoseda, koji je F-104G)

F-104G

Pogledaj profil korisnika

Sponsored content


Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Dozvole ovog foruma:
Možte odgovarati na teme u ovom forumu