Prijem
Zoran Radosavljevic, major pilot RV i PVO Vojske Jugoslavije
Rođen je 26.02.1965.godine u Prištini, od oca Svetozara i majke Radojke. Ima sestru Snežanu. Nije bio oženjen.
Posle završetka osnovne škole nastavio je školovanje u Vazduhoplovnoj srednjoj vojnoj školi “Marsal Tito”. U Mostaru, je bio učenik 19.klase. Potom je bio pitomac Vazduhoplovne vojne akademije u Zadru. Koju završava 1987.godine sa odličnim uspehom, kao peti u rangu, sa zvanjem pilot lovac.
U toku profesionalne karijere postiže zapažene rezultate i kao jedan od najboljih pilota zavrsava preobuku za avion MiG-29, 1992.godine. Paralelno sa radom završava poslediplomske studije na smeru za vazduhoplovnu navigaciju Saobraćajnog fakulteta i 11.juna 1998.godine stiče zvanje magistra tehnickih nauka. Pripremljenu doktorsku disertaciju nije stigao da odbrani na fakultetu, odbranio ju je na nebu svoje otadžbine s najvišom ocenom.
Izvršavajuci borbeni zadatak na avionu MiG-29, u odbrani SRJ od agresije NATO-a, poginuo je 26.marta 1999.godine u 17,12 casova u rejonu Loznice. Zapravo, telo pilota Zorana Radosavljevića, odmah uveče pronašli su dečaci u Republici Srpskoj, na brdu, u mestu zvanom Teočak nadomak Bijeljine, ali u zvaničnim papirima stoji da je poginuo u regionu Loznice. Sahranjen je na groblju Lešće u Beogradu.
Ukazom predsednika SRJ, za herojski čin odlikovan je “Ordenom za hrabrost”, a naredbom komandanta RV i PVO, vanredno je unapredjen u cin majora.
Nikada nije proglasen za heroja.
Poslednje reci:
Ovo su jedne od poslednjih reči njegovoj majci, kada mu je rekla da ne leti u smrt, odgovorio je:
"moram, mama, šta je čovek ako izgubi domovinu"
Ime Zorana Radosavljevića danas nosi glavna ulica u Batajnici, jedriličarski klub u Nišu koji je osnovao njegov prijatelj Dejan Milosavljević, kao i najbrojnija regata koja se održavala svake prve nedelje septembra na crnogorskom primorju sve do 2010., a danas se održava na Dunavu kod Zemuna. Svetska srpska zajednica proglasila ga je srpskim vitezom za izuzetne zasluge učinjene za dobro sveukupnog srpskog naroda.
Posle završetka osnovne škole nastavio je školovanje u Vazduhoplovnoj srednjoj vojnoj školi “Marsal Tito”. U Mostaru, je bio učenik 19.klase. Potom je bio pitomac Vazduhoplovne vojne akademije u Zadru. Koju završava 1987.godine sa odličnim uspehom, kao peti u rangu, sa zvanjem pilot lovac.
U toku profesionalne karijere postiže zapažene rezultate i kao jedan od najboljih pilota zavrsava preobuku za avion MiG-29, 1992.godine. Paralelno sa radom završava poslediplomske studije na smeru za vazduhoplovnu navigaciju Saobraćajnog fakulteta i 11.juna 1998.godine stiče zvanje magistra tehnickih nauka. Pripremljenu doktorsku disertaciju nije stigao da odbrani na fakultetu, odbranio ju je na nebu svoje otadžbine s najvišom ocenom.
Izvršavajuci borbeni zadatak na avionu MiG-29, u odbrani SRJ od agresije NATO-a, poginuo je 26.marta 1999.godine u 17,12 casova u rejonu Loznice. Zapravo, telo pilota Zorana Radosavljevića, odmah uveče pronašli su dečaci u Republici Srpskoj, na brdu, u mestu zvanom Teočak nadomak Bijeljine, ali u zvaničnim papirima stoji da je poginuo u regionu Loznice. Sahranjen je na groblju Lešće u Beogradu.
Ukazom predsednika SRJ, za herojski čin odlikovan je “Ordenom za hrabrost”, a naredbom komandanta RV i PVO, vanredno je unapredjen u cin majora.
Nikada nije proglasen za heroja.
Poslednje reci:
Ovo su jedne od poslednjih reči njegovoj majci, kada mu je rekla da ne leti u smrt, odgovorio je:
"moram, mama, šta je čovek ako izgubi domovinu"
Ime Zorana Radosavljevića danas nosi glavna ulica u Batajnici, jedriličarski klub u Nišu koji je osnovao njegov prijatelj Dejan Milosavljević, kao i najbrojnija regata koja se održavala svake prve nedelje septembra na crnogorskom primorju sve do 2010., a danas se održava na Dunavu kod Zemuna. Svetska srpska zajednica proglasila ga je srpskim vitezom za izuzetne zasluge učinjene za dobro sveukupnog srpskog naroda.