Prijem
Royal Aircraft Factory B.E.2
(Blériot Experimental)
B.E.2 a u Francuskoj 1915.
(Blériot Experimental)
B.E.2 a u Francuskoj 1915.
Britanski avion s početka prvog svetskog rata – proizvod je kompanije Royal Aircraft Factory, kojeg je konstruisao Sir Geoffrey de Havilland, OM, CBE, AFC, RDI, FRAeS, (27. Jul 1882. – 21. Maj 1965.)
Sir Geoffrey de Havilland
B.E.2 ( B lériot E xperimental) bio je to jednomotorni dvosedi dvokrilac, koji je bio u službi Royal Flying Corps (RFC) od 1912 do kraja I. svetskog rata . "Bleriot" u njegovoj oznaci odnosi se na činjenicu da je, nastao od poznate konstrukcije Bleriot s propelerom ispred. Produkcija je iznosila oko 3.500 aparata. U početku se koristio kao frontovski izviđač, a kasnije kao dnevni laki bombarder, mada kako je kasnije situacija zahtevala postojale su i varijante za noćna dejstva. Razvoj avijaceije bio je značajno unapređen zbog zahteva rata, tako da B-E.2 vrlo brzo postaje prevaziđen-zastareo. Uprkos tome ostaje u letačkim jedinicama prvenstveno kao avion za obuku mladih pilota, za trenažu, avion za vezu i kap patrolni avion za osmatranje pomosrskih prostranstava, pre svega za pronalaženje podmornica.
Potrebe za velikim brojem aviona, nametnule su situaciju da se najveći broj ovih aviona proizvodio van matične fabrike “Royal Aircraft Factory”. U sklopu kooperacije proizvođen je po mnogim radionicama, koje do tada nisu imale nikakvu proizvodnju vezanu za avijaciju.
Za ovaj avion vezene su i mnoge kontraverze. Po konstrukciji se smatrao totalno neprikladan za letenje, a na kraju je ispao najpouzdaniji avio, sa najmanje udesa izazvanih konstrukcijskim rešenje. Setimo se samo problema sa avionima tipa Camel, koji su usmrtili više svojih pilota, nego što su oboreni u vazdušnim borbama.
B.E.2 se pokazao izetno koristan u vazdušnom osmatranju, u otkrivanju vatrenih položaja nepriajteljske artiljerije, a i za aerofoto snimanje.
R a z v o j
B.E.2 je dizajniran kao nastavak razvoja svog predhodnika B.E.1 , s tim što je umesto motora na vodeno hlađenje Wolseley od 60 KS (45 kW) dobio snažniji Renault V- 8 motor, vazduhom hlađeni sa oko 70 KS (52 kW). Avion je drvene konstrukcije sa oplatom krila i trupa platnom.
Prototip je poleteo februara 1912.godine i zadovoljio je projektne zahteve
Nakon uspešnih letnih ispitivanja, avion je uveden u naoružanje RFC. Za ono vreme avion je posedovao dobre performanse, pa je 12. Avgusta 1912. Postavio Britanski visinski rekord leta od 3.219 m (10.560ft)
Tokom eksploatacije, na zahtev naručioca vršene su stalne modifikacije, kako na trupu, tako i naostalim delovima, a najuočljivije su na stajnom trapu. Avioni su tako dobijali nove oznake B.E.2a , B.E.2b, B.E.2c i B.E.2d (koji je imao dvokraku elisu) za Belgijsko RV, i tako redom do poslednje verzije B.E.12 (koja je jednoseda varijanta B.E.2c)
Avion predstavljam, jer je za njega vezana prva upotreba RFC na evropskom ratištu, kada su eskadrile iz Velike Britanije prešle na evropski kontinent u Francusku – 26.avgusta 1914. Bili su to prvi i jednini britanski avioni koji su uključeni u borbena dejstava na Zapadnom frontu. U borbenim formacijama ostao je do kraja rata, što je retkost za avione toga doba.
V a r i j a n t e:
• B.E.1: Prototip
B.E.5: Prototip, sa motorom Howard Wright od 60 KS (45 kW) ENV, sličan izvornom B.E.2. Prvi let 27. Juna 1912. Nakon ugradnje Renault motora postaje B.E.2
B.E.6: Prototip, službeno od strane Royal Aircraft Factory označen kao S.E.1 ( S antos E xperimental ). Prvi let 5. Septembar 1912, opremljen motorom od 60 KS (45 kW) ENV kao i predhodnik B.E.5, nakon ugradnje motora Renault a pre predaje RFC napušten je u korist usvojenog rešenja B.E.2.
http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Aircraft_Factory_S.E.1
• B.E.2a: Početna proizvodna verzija be2. Izgrađen u malim količinama od kasnih 1912 - ipak standardni tip na izbijanju rata pa do kraja 1914.
• B.E.2b: u osnovi isti kao "a" sa nešto višim stranama na kokpitu, kasnije dorađen na verziju “c”. Urađena mala serija.
• B.E.2c: opsežno redizajniran, skoro pa nov avion.
B.E.2c
• B.E.2d: derivat varijante "c" varianta sa dvostrukim komandama i većom zapreminom rezervoara za gorivo.
B.E.2d
• B.E.2e : finalna verzija, s novim krilima. Očekvao se veliki napredak u odnosu na izvornu "c", ali je zapravo to bilo jedno veliko razočaranje. Nazvan je nadimkom "Quirk".
• B.E.2f : je BE2c sa krilima varijante BE2e.
• B.E.2g : je BE2d sa krilima varijante BE2e.
• B.E.9 : BE2c sa drvenom kutijom (pod nazivom "propovjedaonica", nešto poput francuskog SPAD A.2 ) ispred propelera za osmatrača. Ostao samo na prototipu.
http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Aircraft_Factory_B.E.9
• B.E.12 : jednosedi B.E.2c sa sinhronizovanim mitraljezo. Pokušaj stvaranja lovačkog aviona od dvosedog izviđača. Ako se uzme u obzir da je projekat završen sredinom 1917. kada su se tada pojavili superiorniji avioni zakasnio je za borbenu upotrebu, ali je u domovini korišćen za obuku pilota lovaca. Ipak je u jednom trenutku bilo 24 skvadrona naoružanih ovom varijantom.
http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Aircraft_Factory_B.E.12
TT karakteristike (B.E.2c - RAF 1a motor)
Podaci iz "British Aeroplanes 1914–1918"
Osnovne karakteristike
• Posada: dva, pilot i osmatraš-izviđač
• Dužina: 8.31 m
• Raspon krila: 11.28 m
• Visina: 3.39 m
• Površina krila: 34.8 m²
• Težina praznog aviona: 623 kg
• Maksimalna težina: 1,068 kg
• Pogonska grupa: 1 × RAF 1a vazdušno hlađeni V-8 motor, 90 KS (67 kW)
Performanse
• Maksimalna brzina: 72 mph (63 knots, 116 km/h) na 1,980 m
• Vreme leta: 3 hr 15 min
• Operativni vrhunac: 3.050 m
• Penjanje na visunu od 1.070 m: 6 min 30 s
• Penjanje na visinu od 3.050 m: 45 min 15 s
Naoružanje
• Mitraljez: 1 × .303 in (7.7 mm) Lewis gun za osmatrača
• Bombe: do 100 kg
(sa maksimalnim naoružanjem bombi, obično lete kao jednosedi i sa uklonjenim mitraljezom)
Sir Geoffrey de Havilland
B.E.2 ( B lériot E xperimental) bio je to jednomotorni dvosedi dvokrilac, koji je bio u službi Royal Flying Corps (RFC) od 1912 do kraja I. svetskog rata . "Bleriot" u njegovoj oznaci odnosi se na činjenicu da je, nastao od poznate konstrukcije Bleriot s propelerom ispred. Produkcija je iznosila oko 3.500 aparata. U početku se koristio kao frontovski izviđač, a kasnije kao dnevni laki bombarder, mada kako je kasnije situacija zahtevala postojale su i varijante za noćna dejstva. Razvoj avijaceije bio je značajno unapređen zbog zahteva rata, tako da B-E.2 vrlo brzo postaje prevaziđen-zastareo. Uprkos tome ostaje u letačkim jedinicama prvenstveno kao avion za obuku mladih pilota, za trenažu, avion za vezu i kap patrolni avion za osmatranje pomosrskih prostranstava, pre svega za pronalaženje podmornica.
Potrebe za velikim brojem aviona, nametnule su situaciju da se najveći broj ovih aviona proizvodio van matične fabrike “Royal Aircraft Factory”. U sklopu kooperacije proizvođen je po mnogim radionicama, koje do tada nisu imale nikakvu proizvodnju vezanu za avijaciju.
Za ovaj avion vezene su i mnoge kontraverze. Po konstrukciji se smatrao totalno neprikladan za letenje, a na kraju je ispao najpouzdaniji avio, sa najmanje udesa izazvanih konstrukcijskim rešenje. Setimo se samo problema sa avionima tipa Camel, koji su usmrtili više svojih pilota, nego što su oboreni u vazdušnim borbama.
B.E.2 se pokazao izetno koristan u vazdušnom osmatranju, u otkrivanju vatrenih položaja nepriajteljske artiljerije, a i za aerofoto snimanje.
R a z v o j
B.E.2 je dizajniran kao nastavak razvoja svog predhodnika B.E.1 , s tim što je umesto motora na vodeno hlađenje Wolseley od 60 KS (45 kW) dobio snažniji Renault V- 8 motor, vazduhom hlađeni sa oko 70 KS (52 kW). Avion je drvene konstrukcije sa oplatom krila i trupa platnom.
Prototip je poleteo februara 1912.godine i zadovoljio je projektne zahteve
Nakon uspešnih letnih ispitivanja, avion je uveden u naoružanje RFC. Za ono vreme avion je posedovao dobre performanse, pa je 12. Avgusta 1912. Postavio Britanski visinski rekord leta od 3.219 m (10.560ft)
Tokom eksploatacije, na zahtev naručioca vršene su stalne modifikacije, kako na trupu, tako i naostalim delovima, a najuočljivije su na stajnom trapu. Avioni su tako dobijali nove oznake B.E.2a , B.E.2b, B.E.2c i B.E.2d (koji je imao dvokraku elisu) za Belgijsko RV, i tako redom do poslednje verzije B.E.12 (koja je jednoseda varijanta B.E.2c)
Avion predstavljam, jer je za njega vezana prva upotreba RFC na evropskom ratištu, kada su eskadrile iz Velike Britanije prešle na evropski kontinent u Francusku – 26.avgusta 1914. Bili su to prvi i jednini britanski avioni koji su uključeni u borbena dejstava na Zapadnom frontu. U borbenim formacijama ostao je do kraja rata, što je retkost za avione toga doba.
V a r i j a n t e:
• B.E.1: Prototip
B.E.5: Prototip, sa motorom Howard Wright od 60 KS (45 kW) ENV, sličan izvornom B.E.2. Prvi let 27. Juna 1912. Nakon ugradnje Renault motora postaje B.E.2
B.E.6: Prototip, službeno od strane Royal Aircraft Factory označen kao S.E.1 ( S antos E xperimental ). Prvi let 5. Septembar 1912, opremljen motorom od 60 KS (45 kW) ENV kao i predhodnik B.E.5, nakon ugradnje motora Renault a pre predaje RFC napušten je u korist usvojenog rešenja B.E.2.
http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Aircraft_Factory_S.E.1
• B.E.2a: Početna proizvodna verzija be2. Izgrađen u malim količinama od kasnih 1912 - ipak standardni tip na izbijanju rata pa do kraja 1914.
• B.E.2b: u osnovi isti kao "a" sa nešto višim stranama na kokpitu, kasnije dorađen na verziju “c”. Urađena mala serija.
• B.E.2c: opsežno redizajniran, skoro pa nov avion.
B.E.2c
• B.E.2d: derivat varijante "c" varianta sa dvostrukim komandama i većom zapreminom rezervoara za gorivo.
B.E.2d
• B.E.2e : finalna verzija, s novim krilima. Očekvao se veliki napredak u odnosu na izvornu "c", ali je zapravo to bilo jedno veliko razočaranje. Nazvan je nadimkom "Quirk".
• B.E.2f : je BE2c sa krilima varijante BE2e.
• B.E.2g : je BE2d sa krilima varijante BE2e.
• B.E.9 : BE2c sa drvenom kutijom (pod nazivom "propovjedaonica", nešto poput francuskog SPAD A.2 ) ispred propelera za osmatrača. Ostao samo na prototipu.
http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Aircraft_Factory_B.E.9
• B.E.12 : jednosedi B.E.2c sa sinhronizovanim mitraljezo. Pokušaj stvaranja lovačkog aviona od dvosedog izviđača. Ako se uzme u obzir da je projekat završen sredinom 1917. kada su se tada pojavili superiorniji avioni zakasnio je za borbenu upotrebu, ali je u domovini korišćen za obuku pilota lovaca. Ipak je u jednom trenutku bilo 24 skvadrona naoružanih ovom varijantom.
http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Aircraft_Factory_B.E.12
TT karakteristike (B.E.2c - RAF 1a motor)
Podaci iz "British Aeroplanes 1914–1918"
Osnovne karakteristike
• Posada: dva, pilot i osmatraš-izviđač
• Dužina: 8.31 m
• Raspon krila: 11.28 m
• Visina: 3.39 m
• Površina krila: 34.8 m²
• Težina praznog aviona: 623 kg
• Maksimalna težina: 1,068 kg
• Pogonska grupa: 1 × RAF 1a vazdušno hlađeni V-8 motor, 90 KS (67 kW)
Performanse
• Maksimalna brzina: 72 mph (63 knots, 116 km/h) na 1,980 m
• Vreme leta: 3 hr 15 min
• Operativni vrhunac: 3.050 m
• Penjanje na visunu od 1.070 m: 6 min 30 s
• Penjanje na visinu od 3.050 m: 45 min 15 s
Naoružanje
• Mitraljez: 1 × .303 in (7.7 mm) Lewis gun za osmatrača
• Bombe: do 100 kg
(sa maksimalnim naoružanjem bombi, obično lete kao jednosedi i sa uklonjenim mitraljezom)
Љуба
