Prijem
Antonio Fernández Santillana
Antonio Fernández Santillana ( Aranjuez , Madrid , Španija 1866 - Azurna obala , Francuska, 6.decembar 1909 ) je bio modni dizajner i avijatičar iz Španije. Smatra se pionirom vazduhoplovstva i prvi je Španac, koji je leteo avionom.
U mladosti se preselio u Pariz, gdje je usavršavao svoju modnu-krojačku sposobnost. Imao je i krojačnicu prestižnog renomea.
Sportskog držanja i finog izgleda bio je pravi džentlmen. Saznavše vesti o letovima brace Rajt, odmah je ispoljio interesovanje ka letenju i vazduhoplovstvu.
U Parizu upoznaje druge entuzijaste i pristupa izradi svog aviona već 1908. Avion je nazvao po sebi "Antonio Fernández Santillana – AFS nº 1" avion je ipak nazivan "Fernandez". Avion je za ono vreme bio "elegantni" biplan, dužine i širine po 8,5 metara. Na prvom letu jula 1908. preleteo je oko 50 metara. Pogonjen je rotirajućim motorom "Antoinette". Javna prezentacija aviona bila je tek naredne godine na međunarodnom aeronautičkom festival u Remsu.
Od 22. do 29.avgusta 1909. u Remsu se okupio krem svetske avijacije. Prikazano je 35 aviona ručne izrade. Sve su to konstrukcije, kasnije priznatih konstruktora, a tada pionira avijacije. AFS nº 1, je privukao pažnju posetilaca, a posebno stručne javnosti.
Nakon salona, Fernandez je napravio AFS nº 2 ali sa njim nije javno leteo. Avion je iste godine prikazan i na Pariskom salonu od 18.septembra do 30.oktobra 1909.
Za pionira avijacije bio je to veliki uspeh. Letilica je obećavala i uskoro je letenjem privukao pažnju medija i političara. Čak je i francuski predsednik Clément Armand Fallières ispoljio interesovanje za aktivnosti španskog pilota.
Na parskom salonu
"Fernandez AFS nº 2" je toliko obećavao da je firma gospodina Pjera Levasuera -"Levasseur" otkupila licencu za njegovu izradu. Nardne godine napravljena su dva aviona i uvedena su u pilotsku školu - "Escuela de Pilotaje de Jubisy".
Fernandez je trebao nastupati na avio-mitingu od 18. do 23.oktobra 1909. kojeg je organizovao Aeroklub iz Blackpool-a u Velikoj Britaniji. Postoje oprečna mišljenja, oko ovog nastupa. Neki istraživači tvrde da nije leteo iz dva razloga: prvi je loše vreme, a drugi je tehničke prirode, odnosno da nije uspeo da satavi avion koji je prevežen brodom, a potom pretovaren na železnicu.
Drugi tvrde da je uspeo da sastavi avion, ali dok je rulao popucale su gume na točkovima, pa je odustao od letenja. Kako bilo, avion je ponovo spakovan i utovaren za transport. Sledeća destinacija bila je Nica.
Prva stvar, po dolasku, bila je pronaći zemljište pogodno da Fernandez izvrši letne testove. Nedavno je otvorena privatna pista u blizini Antibes. Ova vazdušna luka zvala se "La Brague", bila je u ravnici Grimaudes, oko 20 kilometara od Antibes.
Aerodrom "La Brague"
Fernandez iznajmljuje hangar i uz pomoć svog mehaničara Louis Lefevre, priprema se i za letenje.
Fernandeza posećuje takođe, jedan od pinira avijacije Léon Delagrange (Ferdinand Léon Delagrange) francuski avijatičar i kipar i konstatuje da je avion spreman za letenje. Nešto povoljni vremenski uslovi bili su 27.novembra pa je doneta odluka i za prvo poletanje, na žalost avion je imao havariju na tom letu. No brzo je popravljen i ponovo se vinuo u vazduh na visinu od 20 metara, preletevši oko 180 metara ponovo je upao u turbulenciju. Ipak je sretno prizemljen i Fernandez saopštava okupljenim entuzijastima da će se letenje nastvaiti 29.novembra.
Vreme je bilo nestabilno sve do 6.decembra. U ranim jutarnjim satima Fernandez se odlučuje da poleti, uprkos sugestijama mehaničara da avion nije siguran. U 07.30 je poleteo. Visina leta oko 15m, napravio je pravolinijski let od oko 150m, zaokrenuo za 900 i nastavio pravo još oko 300m, a potom se avion propeo, zastao i srušio na zumlju. Antonio Fernández Santillana je poginuo na licu mesta.
Postoje oprečna mišljenja o ovoj katastrofi. Neki je pripisuju neiskustvu u letenju, a drugi tehničkom kvaru, pucanju sajle za kontrolu kormila dubine. Kako bilo, jedan od pinira avijacije je dao život za njen dalji napredak.
Nesreća: avion Fernandeza , koji ga je koštao života
Poadaci za tekst, preuzeti iz časopisa "Aeroplano br 27, od 2009"
Љуба
U mladosti se preselio u Pariz, gdje je usavršavao svoju modnu-krojačku sposobnost. Imao je i krojačnicu prestižnog renomea.
Sportskog držanja i finog izgleda bio je pravi džentlmen. Saznavše vesti o letovima brace Rajt, odmah je ispoljio interesovanje ka letenju i vazduhoplovstvu.
U Parizu upoznaje druge entuzijaste i pristupa izradi svog aviona već 1908. Avion je nazvao po sebi "Antonio Fernández Santillana – AFS nº 1" avion je ipak nazivan "Fernandez". Avion je za ono vreme bio "elegantni" biplan, dužine i širine po 8,5 metara. Na prvom letu jula 1908. preleteo je oko 50 metara. Pogonjen je rotirajućim motorom "Antoinette". Javna prezentacija aviona bila je tek naredne godine na međunarodnom aeronautičkom festival u Remsu.
Od 22. do 29.avgusta 1909. u Remsu se okupio krem svetske avijacije. Prikazano je 35 aviona ručne izrade. Sve su to konstrukcije, kasnije priznatih konstruktora, a tada pionira avijacije. AFS nº 1, je privukao pažnju posetilaca, a posebno stručne javnosti.
Nakon salona, Fernandez je napravio AFS nº 2 ali sa njim nije javno leteo. Avion je iste godine prikazan i na Pariskom salonu od 18.septembra do 30.oktobra 1909.
Za pionira avijacije bio je to veliki uspeh. Letilica je obećavala i uskoro je letenjem privukao pažnju medija i političara. Čak je i francuski predsednik Clément Armand Fallières ispoljio interesovanje za aktivnosti španskog pilota.
Na parskom salonu
"Fernandez AFS nº 2" je toliko obećavao da je firma gospodina Pjera Levasuera -"Levasseur" otkupila licencu za njegovu izradu. Nardne godine napravljena su dva aviona i uvedena su u pilotsku školu - "Escuela de Pilotaje de Jubisy".
Fernandez je trebao nastupati na avio-mitingu od 18. do 23.oktobra 1909. kojeg je organizovao Aeroklub iz Blackpool-a u Velikoj Britaniji. Postoje oprečna mišljenja, oko ovog nastupa. Neki istraživači tvrde da nije leteo iz dva razloga: prvi je loše vreme, a drugi je tehničke prirode, odnosno da nije uspeo da satavi avion koji je prevežen brodom, a potom pretovaren na železnicu.
Drugi tvrde da je uspeo da sastavi avion, ali dok je rulao popucale su gume na točkovima, pa je odustao od letenja. Kako bilo, avion je ponovo spakovan i utovaren za transport. Sledeća destinacija bila je Nica.
Prva stvar, po dolasku, bila je pronaći zemljište pogodno da Fernandez izvrši letne testove. Nedavno je otvorena privatna pista u blizini Antibes. Ova vazdušna luka zvala se "La Brague", bila je u ravnici Grimaudes, oko 20 kilometara od Antibes.
Aerodrom "La Brague"
Fernandez iznajmljuje hangar i uz pomoć svog mehaničara Louis Lefevre, priprema se i za letenje.
Fernandeza posećuje takođe, jedan od pinira avijacije Léon Delagrange (Ferdinand Léon Delagrange) francuski avijatičar i kipar i konstatuje da je avion spreman za letenje. Nešto povoljni vremenski uslovi bili su 27.novembra pa je doneta odluka i za prvo poletanje, na žalost avion je imao havariju na tom letu. No brzo je popravljen i ponovo se vinuo u vazduh na visinu od 20 metara, preletevši oko 180 metara ponovo je upao u turbulenciju. Ipak je sretno prizemljen i Fernandez saopštava okupljenim entuzijastima da će se letenje nastvaiti 29.novembra.
Vreme je bilo nestabilno sve do 6.decembra. U ranim jutarnjim satima Fernandez se odlučuje da poleti, uprkos sugestijama mehaničara da avion nije siguran. U 07.30 je poleteo. Visina leta oko 15m, napravio je pravolinijski let od oko 150m, zaokrenuo za 900 i nastavio pravo još oko 300m, a potom se avion propeo, zastao i srušio na zumlju. Antonio Fernández Santillana je poginuo na licu mesta.
Postoje oprečna mišljenja o ovoj katastrofi. Neki je pripisuju neiskustvu u letenju, a drugi tehničkom kvaru, pucanju sajle za kontrolu kormila dubine. Kako bilo, jedan od pinira avijacije je dao život za njen dalji napredak.
Nesreća: avion Fernandeza , koji ga je koštao života
Љуба
