Nakajima Kikka - "Orange Blossom"

Nakajima Kikka


Kōkoku Nigō Heiki

Nakajima Kikka ( 中岛橘花 "Orange Blossom" ? ) bio je Japanski prvi avion pogonjen ma mlazni pogon. Razvijen je krajem Drugog svjetskog rata , a prvi prototip je poletio samo jednom i to pre kraja rata, tako da nije imao nikakav uticaj na ishod istog. Takođe je nazvan i Kōkoku Nigō Heiki (皇国二号兵器 "Imperial oružje br.2" ).

Dizajn i razvoj

Nakon što je japanski vojni ataše u Njemačkoj video Messerschmitt Me 262 tokom 1944, i prezentovao to japanskoj vladi, Imperial Japanese Navy postavila je zadatak firmi Nakajima da razvije sličan avion, koji bi se koristio kao brzi jurišni bombarder (setimo se samo Hitlerovih razmišljanja). Među specifikacijama za projektovanje su i zahtevi da bi trebalo omogućniti izgradu aviona uglavnom od strane nekvalifikovanim radnka, te da krila moraju biti sklopiva. Ovaj posljednji zahtev je da se omogući avionu skrivanje u pećinama i tunelima po Japanu, kad mornarice otpočne pripremu za obranu japanskih ostrva. Inžinjeri Nakajima Kazuo Ohno i Kenichi Matsumura su napravili avion sličan sa Messerschmitt Me 262 ali po specifikacijama znatno drugačiji.

Kikka (često identifikovan kao J9Y Nakajima, koji je prema kustosu u National Air and Space Museum netačno) je dizajniran da prevashodno po obliku koristiti "Tsu-11", jedan oblik mlaznog motora koji je malo više od ventilatorske turbine s komorom sagorevanja. Naknadno je projektovan motor oko platforme sa oznakom "Ne-10" (TR-10) sa centrifugalnim protokom vazduha, kao i turbomlazni "Ne-12", koji je dobio četvorostepeni aksijalni kompresor u prednjem delu “SI-10”. Testovi ovog najnaprednijeg motora, kazuju da je njegov potisak nedovoljan za pokretanje budućeg aviona, pa je dalji rad obustavljen i odlučeno je da se kopiraju svoji saveznici.

Tako je odlučeno da se proizvode novi aksijalni turbomlazni motori na bazi nemačkog BMW-003.

Razvoj motora odvijao se veoma teško, s obzirom da su se saznanja zasnivala samo na nekoliko fotografija i cut-away crteža do kojih su mogli doći. Ipak je napravljen motor sa oznakom "Ishikawajima Ne-20". Do kraja leta 1945, Kikka je projekat napreduje veoma sporo. Ratna razaranja pogoršavaju mogućnost ozbiljnijeg istraživanja i proizvodnje, a mornarica već razmišlja, kako bi Kikka mogla da posluži kao kamikaze oružje. Tako je perspektiva dovedena u pitanje, a zbog visoke cene i složenosti poroizvodnje savremenog turbomlaznog motora celi projekat je doveden u pitanje.

U poređenju sa Me 262, konstrukcija Kikka-e je osetno manja i više konvencionalnog dizajna, s ravnim (umesto swept) krilima i repnim površinama. Trouglasti presek trupa karakteristika njemačkog dizajna ovde je slabo naglašen. Glavni stajni trap za Kikka su uzeti sa A6M Zero i nosni točak od Yokosuka P1Y bombardera.


Operativni razvoj


Prvi prototip je započeo zemaljske testove u okviru fabrike Nakajima 30. juna 1945. Sledeći mesec je rastavljen i premešten do Kisarazu Naval Airfield, gdje je ponovo sastavljen i pripreman za testiranje u letu. Prvi let je obavljen 7.avgusta 1945., s pilotom pukovnikom Susumu Takaoka za komandama leta. Avion obavlja let i tokom 20-minutnog test-leta, jedinu zabrinutost izazvala je dužina zaleta za podizanje aviona u vazduh. Za drugi test-let, četiri dana kasnije, poletanje se vrši uz pomoć startnih raketa (Rato)
Međutim, dolazi do neujednačenog paljenja raketa, pa pilot pošto je pretpostavio da neće poleteti, pokušava da zaustavi avion, ali izleće sa piste i značajno ga oštećuje. I pre nego što se i pokušala opravka, Japaci su se predali, a rat je bio završen.

U tom trenutku, drugi prototip je bio blizu završetka, a između 18 i 25 aparata su u toku izrade, sa raznim “postotkom” kompletiranja. Jedan od njih je bio dvosedi trener. Nastavak razvoja bi sigurno uključivao verzije izviđača i lovca naoružanog sa dva topa 30 mm “Type 5” sa 50 metaka po cevi. To je podrazumevalo i usavršavanje novije i efikasnije pogonske grupe poznate kao Ne-20-Kai ili Ne-120, koji su trebali da imaju oko 20% do 30% bolji potisak od Ne-20.

Posleratno razdoblje

Nakon rata, prototip Kikka je prenet je u SAD, na analizu, u Patuxent River Naval Air Base, Maryland. Tu se i sada nalazi u National Air and Space Museum. Ovaj avion je nekompletan tako da se smatra da je tu sastavljen radi prikaza, a da su pojedinini sklopovi sklonjeni i korišćeni za dalja istraživanja.

Dva motora Ne-20 su prebačena u SAD i poslata na analizu u Chrysler Corporation tokom 1946. To je otkriveno tek 2005. Od strane W.I. Chapman, koji je bio zadužen za taj projekt u to vrijeme. Podaci kazuju da su vršena opsežna ispitivanja te da je motor bio podvrgnut forsiranom radu u trajanju od 11 sati i 46 minuta (Izvještaj od 7. aprila 1947, pod nazivom "Japanski NE-20 turbo jet motor. Konstrukcija i pogonska svojstva (Japanese NE-20 turbo jet engine. Construction and performance)". Dokument je i sada izložen na Tokyo National Science Museum.


TT - karakteristike

 Posada: 1
 Dužina: 8,13 m
 Raspon krila : 10,00 m
 Visina: 2,95 m
 Površina krila: 13,2 m²
 Masa : 2.300 kg
 Normalna težina: 3.507 kg
 Max. u uzlijetanju : 4.088 kg
 pogon: 2 × Ishikawajima Ne-20 turbomlazni sa 4,66 kn (475 kgf) svaki

Performanse

 Maksimalna brzina : 695 km / h (433 mph)
 Dolet : 937 km (586 milja)
 Operativni vehunac : 12.303 m (39.370 ft)
 Brzina uzdizanja : 387 m / min (1237 ft / min)

Naoružanje

 Topovi : 4 × 20 mm Ho-5
 Bombe : 1 × 250 kg, 500 kg, ili 1.000 kg

Nakajima Kikka Undergoing Restoration at the Udvar-Hazy National Air and Space Museum








The first prototype 7/8/1945