Fairey Hendon - teški bombarder

Fairey Hendon je britanski teški bombarder, monoplan, sa duplom verikalnim repom. Leteo je u Royal Air Force dvadestih i tridesetih godina prošlog veka. Proizvod je konstruktorskog tima Fairey Aviation, koju je osnovao i vodio Charles Richard Fairey


Avion je nastao krajem dvadesetih godina prošlog veka, proizvedeno ih je mali broj i službovao je u malom broju squadron RAF-a između 1936 i 1939. Bio je to prvi avion potpuno metalne konstrukcije. Za dato vreme veliki i smeo napredak.

R a z v o j

Ministarstvo vazduhoplovstva (Air Ministry) izdalo je konkurs za nabavku novog, savremenog, teškog bombardera po Specification B.19/27. Hendon je trebao da zadovolji te tražene parameter, dakle da bude teški bombarder, dvomotorac, koji bi zamenio za dotadašnje dvomotorne noćne bombardere, a prevashodno Vickers Virginia,


To su zastarele bombarderi nastali nakon Prvog svetskog rata, ali na tehnologiji i aerodinamici iz tog perioda. Glavni konkurent su bili Handley Page Heyford i Vickers Type 150. Prema specifikaciji dolet novog bombardera morao je biti veći od 920 milja (1.480 km) pri brzini od 115 mph (185 km / h), s nosivošću od najmanje 680 kg. Za ispunjavanje ovog zahteva, Fairey je zamislio avion niskokrilac sa fiksnim stajnim trapom. Trup je imao strukturu od čeličnih/aluminijumskih cevi presvučen platnom koji pokriva celu strukturu. Posada je satvaljena od 5 članova (pilot, radio operator-navigator, i tri strelca na mitraljezima za samoodbranu).


Bombe su smeštene u bomboluku u sredini trupa. Za pogon su odabrane dve varijante, jedna je sa radijalnim motorima dok je druga sa linijskim V12 motorom na tečno hlađenje.


Prototip K1695 (koji je poznat kao Fairey Night Bomber Hendon do 1934) prvi put je poleteo 25.novembra 1930, na firminom aerodromu Great West Aerodrome u Heathrow.Pokretala su ga dva motora tipa Bristol Jupiter VIII od 460 KS (340 kW) svaki. Prototip se tokom ispitivanja srušio i bio je teško oštećen u martu 1931.
Nakon opravke motori su mu zamenjeni i dobio je dva Rolls-Royce Krestel. Nastavljena su ispitivanja do početka izrade serije, a nakon završetka još 14 aparata avion dobija novu oznaku Hendon Mk.II. Oni su izrađivani u pogonima Fairly u Stockportu krajem 1936 i početkom 1937, a kasnije su prebazirali u Manchester na aerodrome Barton.






Interesantno je da su planovi sa ovim avionom bili neperspektivni, tako još proizvodnja nije započela, a planiranih (još) 60 aparata je otkazano, i to zbog pojave savremenijeg aviona u vidu prototipa nove generacije britanskih teških bombardera Armstrong Whitworth Whitley. Kada je 1936. poletio, pokazao je mnogo bolje performance u odnosu na Hendon Mk.I.

Hendon Mk.II dobija nove linijseke V motore Rolls-Royce Royce Kestrel VI. Zadržao je fiksni i robusni stajni trap. Ima posadu od 5 člana. U kokpitu su smešteni pilot i navigator, a ostala trojica u mitraljeskim turelama. Jedna je u prednjem nosnom delu, zatim na srednjem delu trupa i na repu. Bombarder je bio nezaštićen iz donje polusfere.

U p o t r e b a



Zbog pada prototipa, otklanjanja uzroka pada i modifikacije, uvođenje u službu kasnilo je skoro 4 godine. Tako je prva jedinica, koja je novim bombarderima trebala da zameni stare, bio 38.Squadron RAF. Prvi avioni su prebačeni u bazu RAF u Mildenhall u decembru 1936, zamenivši zastarele Heyford. Squadron se početkom 1937. premešta u RAF bazu u Marham, u Norfolku. Kasnije su premešteni i ušli u sastav 115. Squadron RAF, koji je formiran od 38.Sqadron.
Ni dve pune godine u službi, a već je proglašen zastarelim i neperspektivnim. To se u to vreme događalo mnogim letilicama, da ih tehnologija pregazi tokom projektovanja i uvođenja u operativnu upotrebu. Od kraja 1938 počinje njegova zamena sa Vickers Wellington. Do kraja janura 1939, svi Hendoni su "penzionisani", a zatim su korišćeni za obuku zemaljskog tehničkog osoblja, uključujući i obuku operatera u školi veze RAF Cranwell .

V a r i j a n t e

Hendon Mk.I
Prototip, jedan aparat.

Hendon Mk.II
Varijanta sa dva Rolls-Royce Krestel VI motora, 14 aparata

Korisnik
Ujedinjeno Kraljevstvo
 Royal Air Force
 38. Squadron RAF
 115. Squadron RAF
 1 Electrical & Wireless škola RAF
Slika

Nesreće i incidenti

Od 14 Hendon Mk.II samo dva su izgubljene u nesrećama:
 26. maj 1937 - K5091 pao na sletanju u RAF Marham
 25. februar 1938 - K5095 pao na sletanju u RAF Marham

Taktičko- tehnički podaci

Opšte karakteristike
 Posada: 5
 Dužina: 18,52 m
 Raspon krila : 31,02 m
 Visina: 5,69 m
 Površina krila: 106,5 m²
 Masa : 5.806 kg
 Težina u poletanju: 9.091 kg
 Poganska grupa: 2 × Rolls-Royce Krestel VI linijski V12 motor , 600 KS (447 kW) svaki

Performanse
 Maksimalna brzina : 132 kn (152 mph, 245 km / h) na 15.000 ft
 Krstareća brzina : 116 kn (133 mph, 214 km / h) na 15.000 ft [ 9 ]
 Dolet : 1183 NMI (1.360 km, 2.190 km)
 Operativni vrhunac leta : 21.400 ft (6.524 m)
 Brzina uzdizanja : 940 m / min (4,8 m / s)
 Opterećenje krila : 85,4 kg / m²
 Snaga / masa : 0,06 KS / lb (0,099 kW / kg)
 Uspon na 6.500 FT: 9 minuta 12 sekundi

Naoružanje
 mitraljezi: 3 × .303 u (7,7 mm) Lewis u nosu, na leđnima i repna pozicij
 Bombe: 1.660 lb (753 kg)


Hendon "Ruptured Duck"
USAAF
Serial: 02261
Hipotetičko označavanje Hendona Mk.II u bojama bombardera B-25 Mitchell, koji je izvršio bombardovanje Tokija 1942. To su oznake poručnika Ted Lawson iz ekipe pukovnika Dolittle.