In memoriam Fifić Sakib

Dana 17.septembra 2014.godine napustio nas Fifić Sakib pripadnik 17.klase VVA.



Vojni pilot Sakib Fifić: Moji đaci su naši junaci
Vojni pilot i instruktor koji je obučio mnogobrojne naše vrhunske letače. Legendarni pilot posebno se diči generacijom koja je branila nebo Srbije 1999. godine
Umesto pilotske palice, pecaroški štap u ruci. Udice paraju Dunavom kao nekada nebeskim plavetnilom njegovi avioni. Legendarni pilot naše lovačke avijacije, sada u penziji, lovi smuđeve, šarane i ostale ribe na Dunavskom keju u Zemunu.
Sakiba Fifića, popularnog Fileta, dugogodišnjeg pilota, učitelja naših nebeskih letača, profesora na Vojnoj akademiji i predavača u Centru visokih vojnih škola, nalazimo na reci. Mirno zabacuje svoje "nebeske" udice.
- Sa plavog neba sam aterirao na "dunavsku" pistu, što me smiruje posle dugogodišnje, stresne, letačke karijere - kaže Fifić dok nas domaćinski dočekuje na reci.
Zagledani u njegovu novu "modru" pistu otvaramo priču o bogatoj vazduhoplovnoj karijeri. I polećemo. Sudbina je tako htela da se Sakib Fifić iz rodne Kotor Varoši vine u letačke visine.
- Rođen sam četiri dana pre istorijskog Drugog zasedanja AVNOJ-a u familiji koja je izrodila jedanaestoro dece. Bilo nas je osmoro braće i tri sestre. Ja sam bio šesti po redu - kaže Fifić. - Još kao dete gledao sam avione koji su proletali koridorom Sarajevo - Bosanski Novi, kako sam kasnije saznao da se zove. I to je, na neki način, odredilo moju sudbinu.
Posle završene osnovne škole u rodnom mestu, pohađao je klasičnu gimnaziju u Banjaluci, a zatim i Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Zadru, početkom šezdesetih godina.
U toku školovanja u Zadru naš sagovornik je leteo na klipnim, a kasnije u Puli i na mlaznim avionima. U Zadru su to bili američki avioni, najviše tipa "tandrdžet". Te polovne avione Amerikanci su nam poklonili posle završetka Korejskog rata.
Nakon završetka školovanja, potporučnik Fifić, sa jednom zvezdicom na epoleti, sleće u Batajnicu u sazvežđe naše letačke elite. Posle američkih aviona uleće odmah u kabinu "miga 21".
- Već u proleće 1966. godine počeo sam ozbiljno da letim - nastavlja Fifić. - Nije bila šala, prvi let sam imao 1. aprila te godine i sećam se da sam sedeo iza kapetana Borisa Meglića. Let je bio fantastičan - seća se Fifić. - Dok je bivši "tandrdžet" razvijao brzinu od 700-800 kilometara na čas, ja sam na "migu", dok se okreneš, već prilikom poletanja imao "hiljadarku". To je za te uslove bilo fantastično.
Objašnjavajući nam svoj kasniji prvi samostalni let, kaže da nije stigao ni da se uplaši. Sve mu je bilo kao u transu. Ali, razmišljao je samo da nešto ne pogreši i ni o čemu više.
- Leteo sam na svim tipovima "migova" i u njima proveo više od 2.500 sati - sumira Fifić svoju letačku karijeru.
- To je negde blizu 5.000 letova.
A onda je "aterirao" i počeo druge da uči veštini letenja. Ne bez ponosa, kaže da su njegovu školu u Batajnici završili piloti koji su kasnije branili naše nebo prilikom NATO agresije 1999. godine. U više nego lepoj uspomeni, sa velikim zadovoljstvom se priseća pilota koje je školovao: Slobodana Perića, Ilje Arizanova, Milenka Pavlovića, Predraga Milutinovića, Nebojše Đukanovića, Slobodana Kužeta...
- Sedam generacija sam iškolovao - rezimira Fifić. - Ponosan sam što sam svima njima bio učitelj i što su izrasli u pilote, od kojih su neki dali i svoje živote za našu otadžbinu. Oni su istinski naši i moji heroji.
Pošto je završio sa obukom i stajankama na Batajnici, Fifić nije stao. Predavao je u Centru visokih vojnih škola budućim generalima. Između ostalih, Ljubiši Veličkoviću, Spasoju Smiljaniću, Blagoju Grahovcu, Nikoli Grujinu... A onda je penzionisan.
Dok pakuje svoje pecaljke, posebno nam kaže da ne zaboravimo njegovog učenika Marijana Jelena, koji je svojim avionom prvi probio zvučni zid. Ističe da je on bio izuzetan probni pilot i da je njegov dugogodišnji kućni prijatelj.
Sakib Fifić File sada provodi mirne pecaroške dane na Dunavu. Supruga Mira mu je bila podrška od prvih letačkih dana, a to je i danas. Ima sinove Marija i Nikolu i troje unuka: Lenku, Lukijana i Kostu. Kada ga na kraju pitamo ko bi mogao da ga nasledi u pilotskoj kabini, bez razmišljanja kaže Kosta. Ima dedinu - pilotsku ruku
PARADA
Pukovnik Fifić posebno želi da se priseti parade iz daleke 1970. godine. Tada je leteo sto metara iznad Doma sindikata u Beogradu. Svi su bili zadivljeni, a po sletanju na batajnički aerodrom dobio je dug aplauz zbog ovog poduhvata.
DOPRATIO KARTERA
AmeriČki predsednik Džimi Karter je davnih godina bio u poseti Jugoslaviji. Vojna praksa je nalagala da kada uđe u našu teritoriju ima podršku naše avijacije. Mada bez koordinata, jer Karterova poseta je bila tajna, Fifić ga je "u rep" dopratio svojim avionom do aerodroma.

Objavljeno na Lovačka avijacija SFRJ / SRJ / Srbije -  FB

Neka ti je mirno plavo nebo Sakibe,pravi piloti ne umiru oni odlaze i ne vračaju se.