Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Sukhoi Su-37 (Flanker-F)

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 Sukhoi Su-37 (Flanker-F) taj Sre Jul 23, 2014 7:18 pm

ljubasav

avatar
Sukhoi Su-37 (Flanker-F)




Autori:
mr Milan Bajović, dipl. ing
mr Dušan Maoduš, dipl. Ing


Kratka istorija

iše od pedeset godina, tačnije od 1940. godine, kada je napravljen lovac Su-1, konstruktorski biro Suhoj se bavi projektovanjem i proizvodnjom borbenih, prvenstveno lovačkih i jurišnih aviona. Među njima se ističe nekoliko tipova aviona (Su-7, Su-11, Su-15, Su-17 i Su-22), koji su proizvedeni u većem broju, i to ne samo za potrebe RV SSSR-a (Rusije), već i za potrebe drugih, mahom istočnoevropskih zemalja. Ipak je firma Suhoj najveći renome stekla zahvaljujući izvanrednom borbenom avionu Su-27. Već prva letna prikazivanja tog aviona na Buržeu 1989. i Farnborou 1990. godine su pokazala njegovu superiornost u odnosu na zapadne konkurente, a pojedini, još tada, demonstrirani manevri, i danas ostaju neizvodivi za američke i zapadnoevropske pilote.


Medutim, procesi popuštanja u svetu, nestanak istočnog bloka, pad odbrambenih potreba (posebno u Rusiji) primorali su ruske avioproizvođače da menjaju politiku poslovanja i da, osim zadovoljenja domaćih potreba za borbenim avionima, mnogo otvorenije i ofanzivnije nastupaju na svetskom tržištu. U skladu sa takvim tendencijama firma Suhoj nastoji da avion Su-27 iskoristi kao platformu za dalje usavršavanje i modernizaciju. Poboljšanja Su-27 su bila usmerena ka podizanju nivoa agilnosti i manevribilnosti aviona, zatim ka korišćenju snažnije pogonske grupe i upravljanju vektorom potiska, ka savremenijim aerodinamičkim konfiguracijama i uvođenju prirodne uzdužne nestabilnosti aviona, ka upotrebi digitalnog sistema za upravljanje i ka modernizaciji opreine aviona. Tako je u poslednjih nekoliko godina u letu ispitano više od četrnaest eksperimentalnih i serijskih prototipova, od kojih je nastalo više novih verzija aviona Su-27:

- mornarička varijanta Su-33-namenjena za korišćenje sa nosača aviona;
- jurišni avion Su-34;
- lovac za prevlast u vazduhu Su-35;
- izvozna borbena varijanta dvoseda Su-30 itd.


Većinu pomenutih letelica potencijalni kupci, a i šira javnost, imali su priliku da vide na vazduhoplovnim sajmovima širom sveta (Burže, Farnboro, Singapur, Dubai i dr).


Avion Sukhoi Su-37 (Flanker-F)


Najnoviji proizvod firme Suhoj je avion Su-37 koji je poleteo 2. aprila 1996. godine. Razvoj tog aviona, koji je nosio radni naziv „Projekt 711“, bio je strogo čuvana tajna, a ruska sredstva informisanja su tek jula 1997 godine imala mogućnost da na aerodromu Žukovski bliže upoznaju letelicu i da naprave prve snimke. Prvi internacionalni prikaz aviona je izveden na vazduhoplovnoj izložbi „Farnboro 96“.

Su-37 je višenamenski, supermanevarski borbeni avion, kojeg već nakon prvih demonstracionih letova svrstavaju u borbene letelice za „prvu polovinu narednog veka“, odnosno, nazivaju ga „lovački avion ispred svog vremena“. Šef projektnog biroa firme Suhoj Mihail Simonov je izjavio, da Su-37 nije eksperimentalni avion, kao na primer X-31, već prototip serijskog aviona koji će se u prvoj dekadi 21. veka nalaziti u naoružanju.
Filozofija projektovanja Su-37 je bazirana na zahtevu, da se proizvede borbeni avion sposoban da napadne i uništi sve tipove savremenih borbenih letelica, uključujući i one sa izrazitim ,,stelt“ karakteristikama. To znači, da se od aviona Su-37 očekuje sposobnost za izvršavanje sledećih borbenih zadataka:

- presretanje ciljeva u vazdušnom prostoru u okviru protivvazdušne odbrane;
- borba za prevlast u vazdušnom prostoru vodenjem bliske manevarske borbe;
- presretanje strategijskih bombardera i taktičke avijacije sa nosača aviona;
- obezbeđivanje borbenih dejstava udarnih grupa lovačko-bombarderskih i jurišnih aviona;
- vatrena dejstva po objektima na kopnu i na moru, u svim meteo-uslovima, danju i noću, bez ulaska u zonu dejstva protivnikovog sistema odbrane.


Za uspešno obavljanje svih postavljenih zadataka avion Su-37 mora posedovati :
- izvanredne letne i manevarske sposobnosti;
- algoritamsku zaštitu svih informacija, uključujući i podatke vezane za praćenje ciljeva;
- zaštitu avionskih sistema od radio-elektronskih i optoelektronskih smetnji od strane protivnika;
- automatizaciju u svim režimima leta, uključujući i borbu u vazduhu (sprega navigacijsko-nišanskog sistema sa sistemom komandi leta).

Poboljšanje letnih i borbenih sposobnosti aviona Su-37 u odnosu na osnovnu varijantu Su-27 je postignuto primenom novih aerodinamičkih i konstrukcionih rešenja, ugradnjom novog digitalnog sistema komandi leta i usmeravanjem potiska na propulzoru.

Izvanredne letne karakteristike aviona su ostvarene povećanjem površine u korenom delu krila (strejkovi), ugradnjom dodatnih površina tipa ,,kanar“ i prirodnom uzdužnom nestabilnošću aviona (oko 15%). Ovakva aerodinamička poboljšanja su dovela do toga, da se na velikim napadnim uglovima stvaraju strujanja koja razbijaju turbulentni granični sloj iznad centralnog dela krila, što znatno redukuje ukupni otpor letelice i smanjuje opterećenja na tom delu vazduhoplova. Kao rezultat toga dobija se priraštaj performansi od 1”g” u odnosu na Su-27. Prema izjavama glavnog projektanta firme Suhoj avion Su-37 dostiže opterećenja od lO g, bez posledica na konstrukciju va- zduhoplova.


Uvodenjem uređaja za usmeravanje potiska na propulzoru (samo u vertikalnoj ravni) i ugradnjom novog četvo- rokanalnog digitalnog sistema komandi leta, koji obezbeđuje upravljivost i stabilnost po sve tri ose, postignuta je jedinstvena menevribilnost - supermanevribilnost. Analizirajući letove aviona Su-27, Su-35 i Su-37 američki stručnjaci ocenjuju pojedine manevre (posebno se to odnosi na manevre ,,kobra“ i ,,kulbit“) kao deo super- manevribilnosti, odnosno kao deo režima leta pri velikim napadnim uglovima, koji prekoračuju njihove kritične vrednosti. Mogućnosti leta u ovoj oblasti („post stoling“) se danas pridaje veliki značaj. Naime, smatra se, da avion koji poseduje sposobnost manevrisanja pri velikim napadnim uglovima i pri malim brzinama (mogućnost manevrisanja aviona oko svog vektora brzine) ima značajnu prednost u odnosu na protivnika, koji nema takvu sposobnost. Supermanevarski borbeni avion u toku borbe može izvoditi i druge nestacionarne manevre i vrlo brzo može da promeni svoj položaj i usmeri ga u pravcu protivnika, koji je ograničen u korišćenju leta u režimu „post stoling“. Međutim, anvelopa leta aviona Su-37 je dodatno proširena zahvaljujući mogućnosti usmeravanja potiska na propulzoru.

Eksperimenti sa vektorisanjem potiska u Rusiji su započeti još 1980. godine, kada je firma Saturn razvila dvodimenzionalni mlaznik za motor AL-31, koji je testiran na jednom od modela aviona Su-27 (Su-27LL-PS). Modifikovane verzije tog motora su ispitivane u letu tokom 1990. godine, a dva motora AL-35 sa mogućnošću usmeravanja mlaznika su početkom 1995. godine postavljena na avion Su-27M (kasnije označen kao Su-35). Na avionu Su-37 se nalazi najnovija varijanta tog motora AL-31FU (prelazni model ka verziji AL-37F). Fotografije pokazuju, da Su-37 ima dva osnosimetrična mlaznika s uređajem za usmeravanje potiska u vertikalnoj ravni (samo u propinjanju). Naime, zbog velikog ,,stinga“ na zadnjem delu trupa aviona i zbog konstrukcije samih motora obrtanje oko vertikalne ose na ovom modelu aviona nije moguće. Mora se priznati, da je glavni projektant za motor aviona Viktor Cepkin na izložbi aviona u Farnborou 1996. godine izjavio, da već postoji tehničko rešenje mlaznika sa mogućnošću vektorizacije po dvema osama. Na motoru AL-31FU postoji mogućnost i diferencijalnog otklanjanja mlaznika, koje se koristi prilikom upravljanja po nagibu na ekstremno malim brzinama leta. Primena upravljivog mlaznika je zahtevala i izradu potpuno novog softvera u sistemu za upravljanje. Novi softver mora da integriše ulaze od aerodinamičkih površina i ulaze od ugla mlaznika.


Na ispitivanju mogućnosti vektorisanja potiska (prostorna promena ose mlaznika) dosta se radi i u SAD - projekti F-15S/MTD 2D, MATV/VISTA NF-16D. F/A-18 2-D HARV, X-31 i F-22. Vlada uverenje, da će vektorisanje potiska biti postavljeno kao standard za novu, nastupajuću generaciju lovačkih aviona.

Avion Su-37 poseduje izuzetne letne karakteristike zahvaljujući primeni aerodinamičke konfiguracije, kod koje trup, krilo i površine ,,kanar“ sačinjavaju jedno uzgonsko telo, kao i visokom odnosu potiska prema masi aviona. Kao uzgonsko telo trup je sastavljen od aeroprofila krila i vitoperene srednje površi, a nosni i srednji deo trupa su nagnuti u odnosu na horizontalnu ravan nadole. Tako je dobijen oblik, koji omogućuje posđzanje visokih vrednosti aerodinamičke finese i koeficijenta uzgonske sile u manevru i mali porast talasnog otpora pri krozzvučnom i nadzvučnom letu. U nosnom delu trupa je smeštena radarska antena, dok se nišanski blok nalazi iza antene i pomeren je u desnu stranu. Kabina aviona, u obliku kaplje, postavljena je visoko iza spuštenog nosa aviona i omogućuje izvanrednu preglednost. Poklopac kabine otvara se nagore i unazad. Kabina je klimatizovana i opremljena izbacivim sedištem K36MD, tipa 0-0. U odeljcima ispod i iza kabine je smeštena radio-elektronska i avio-oprema. Srednji deo trupa se sastoji od centroplana, prednjeg rezervoara za gorivo i obloge glavnog stajnog trapa. Osnovni uzgonski deo - centroplan je izrađen u obliku rezervoara za gorivo. Njemu su pridodati prednji rezervoar za gorivo, krila i repni deo trupa. Repni deo trupa se sastoji od dve gondole propulzora, izrađene od legura alumunijuma i titanijuma. Gondole su preko centralnog nosača povezane s odeljkom za opremu, sa zadnjim rezervoarom za gorivo i sa kontejnerom padobrana za kočenje. Na centralnom nosaču se nalaze vezne tačke za podvešavanje naoružanja i kaseta sa mamcima za zaštitu od raketa s IC-samonavođenjem. Bočni repni nosači služe za povezivanje pokretnih horizontalnih stabilizatora i dva vertikalna stabilizatora sa klasičnim krmilima pravca. Ravni regulisani uvodnici vazduha su postavljeni ispod i iza napadne ivice krila. Takva postavka uvodnika obezbeđuje ravnomerno strujanje vazduha i pri letu na velikim napadnim uglovima. U cilju zaštite propulzora od upada stranih tela pri poletanju i pri sletanju u uvodnicima vazduha su postavljene pokretne titanijumske rešetke. Mehanizovano krilo je strelastog oblika, sa strejkovima i sa strelom napadne ivice od 420. Ovako projektovano krilo sa postojećom mehanizacijom napadne i izlazne ivice je vrlo efikasno na velikim napadnim uglovima. U kesonima krila se nalaze rezervoari za gorivo. Na krajevima krila su ugrađeni nosači za postavljanje raketa, a na donjakama krila i trupa se nalaze ostale linije za podvešavanje naoružanja.


Pogonsku grupu aviona Su-37 sačinjavaju dva dvoprotočna turboventilatorska motora firme Saturn/Ljuljka. Svaki od njih pri naknadnom sagorevanju daje potisak od 159 kN, što je za 28 kN više potiska po motoru od standardne verzije AL-31F. Povećanje potiska bi trebalo da kompenzuje povećanje ukupne mase aviona Su-37. Pretpostavlja se, da je povećanje snage motora nastalo kao rezultat povećanja ulazne temperature vazduha u turbinu sa 1450°C na 1530°C. Taj podatak govori, da su pri izradi pojedinih delova motora korišćeni posebni materijali koji su u stanju da izdrže visoku temperaturu i pritisak u mlazniku (5 do 7 atmosfera). Povećanje potiska motora je nastalo i kao rezultat povećanja protoka vazduha kroz ventilator sa 112 kg/s na 120 kg/s. Masa suvog motora iznosi 1600 kg, što je povećanje od samo 70 kg u odnosu na serijski model. Zanimljivo je napomenuti, da na postojećem modelu motora AL-31FU ne postoji nikakvo “ograničenje” potiska u situaciji kada su mlaznici maksimalno otklonjeni (od -150 do + 15°).


Unutrašnjost kabine aviona Su-37 je znatno modernizovana. Za razliku od dosta zastarele analogne kabine Su-27 na avionu Su-37 se nalazi širokougaoni elektronski (gornji) prikazivač HUD (vidno polje iznosi 200 po elevaciji i 30° po azimutu) i tri (donja) integrisana višenamenska prikazivača (HDD) sa tečnim kristalima. Predstavnici firme Suhoj su potvrdili, da je na avionu Su-37 ugraden i deo francuske elektronske opreme, ali su odbili da otkriju naziv proizvođača (verovatno se radi o firmi Sextant Avionique). Projektanti firme Suhoj su odlučili da, kako je na nekim drugim savremenim lovačkim avionima (npr. MiG-29M, F-16, EF 2000), i na avionu Su-37 ugrade bočnu palicu malog hoda s ugrađenim sistemom HOTAS (sve vitalne funkcije se nalaze na dohvat prstiju - odnosno na palici i na gasu). Na avionu se planira i uvođenje novog koherentnog impulsno -Doplerovog radara N011/Zuk-27. Trenutno se koristi neki od prelaznih (razvojnih) modela tog radara. Pilotu na raspolaganju stoji veliki broj radnih režima (npr. bliska borba u vazduhu, navigacija, dejstva po objektima na kopnu i na moru i dr.) ili mogućnost prikazivanja relevantnih podataka sa samo jednog sistema. Proizvođači novog radara tvrde, da je pomoću njega moguće otkriti ciljeve veličine lovačkog aviona na daljinama od 150 km u prednjoj polusferi. Postoji poseban radar za praćenje ciljeva u zadnjoj polusferi na daljinama od 35 km do 50 km. U prostoru skeniranja istovremeno se može pratiti deset ciljeva i dejstvovati po četiri cilja, što je dvostruko više nego kod aviona Su-27. U režimu vazduh-zemlja radar ima mogućnost formiranja mape (slike) terena ispred aviona i izbegavanja prepreka pri letu na malim visinama, zumiranja slike, Doplerovog merenja stvarne brzine sopstvenog aviona u odnosu na zemlju i istovremenog praćenja četiri zemaljska cilja.


Na avionu Su-37 je ugrađen četvorokanalni digitalni električni sistem komandi leta. On je u sprezi sa konfiguracijom za aktivno upravljanje, sa sistemom za promenu ugla mlaznika i s uredajima za automatsko upravljanje, čime je obezbeđena ukupna stabilnost i agilnost letelice u celom opsegu brzina, visina leta i napadnih uglova.
Optoelektronski sistem s IC-skenerom služi za otkrivanje, praćenje ciljeva. laserskim daljinomerom u bliskoj borbi, pretraživanje vazdušnog prostora vertikalnim i horizontalnim skeniranjima (po azimutu i elevaciji).
Sistem za upravljanje naoružanjem se sastoji od tri nišanska sistema, koji imaju medusobnu vezu, a takođe komuniciraju i sa centralnim računarom. Sistem sačinjavaju: radarska stanica i toplotni pelengator (IC-senzor) sa laserskim daljinomerom i specijalni nišan (vizir) ugraden na pilotsku kacigu. Na pilotskoj kacigi je ugrađen prikazivač HMD (Helmet Mounted Display). Simbole prikazivača HMD generiše generator simbola u okviru HMD procesora.
Oprema za odbranu (samozaštitu) se sastoji od sistema za upozorenje pilota o radarskom ozračenju aviona. Taj sistem obuhvata zonu skeniranja od 360" i sastoji se od uređaja za odredivanje pripadnosti (IFF) i od uređaja za ometanje.

Sistem za navigaciju predstavlja deo optoelektronskog navigacijsko-nišanskog sistema i obezbeduje neprekidno, automatsko određivanje pilotažno-navigacijskih parametara leta.
Avion Su-37 je prvenstveno namenjen za ostvarivanje vazdušne premoći, mada se može koristiti i kao jurišnik. Standardna lovačka varijanta naoružanja obuhvata dva projektila vazduh-vazduh (v-v) R-73 (AA- -11 ,Archer“) kratkog dometa s IC-glavom za samonavođenje, četiri rakete v-v srednjeg dometa R-77 (AA-12 ,Adder“) sa radarskom glavom za aktivno samonavođenje i dve rakete R-27 (AA-10, ,,Alamo“) velikog dometa, sa poluaktivnim radarskim samonavodenjem. Za presretačke zadatke avion može nositi i druge kombinacije raketnog naoružanja v-v tipa R-73, R-27 i R-77. Za napade po zemaljskim ciljevima Su-37 može koristiti i laserski vodene rakete srednjeg dometa treće generacije H-29L (AS-14), antiradarski projektil druge generacije H-25ML (AA-12), zatim novi projektil H-31 (AS-17), televizijski vodene rakete H-29T, laserski i televizijski vodene avio-bombe i dr. Ukupna masa borbenog tereta iznosi oko osam tona i smešta se na dvanaest tačaka za podvešavanje naoružanja. Avion ima ugrađen top GŠ-30/1 kalibra 30 mm, sa borbenim kompletom od 150 granata. Na avionu se mogu podvešavati i kontejneri sa sredstvima za radioelektronsko protivdejstvo.


Z a k l j u č a k

U nastojanjima da se iskoriste sve aerodinamičke i konstrukcione karakteristike aviona projektanti firme Suhoj su razvili višenamenski. supermanevarski borbeni avion Su-37, koji može uspešno dejstvovati u svim uslovima borbe u vazduhu. Pilotu je omogućeno da ,,vešto“ menja brzinu, položaj aviona, ubrzanja ili usporenja do granične brzine, tako da se može ostvariti široka lepeza manevara, koji omogućavaju ostvarivanje maksimalne ugaone brzine u zaokretu. Izvanredna upravljivost, posebno prelazna stanja u manevrima u oblastima leta ispod, i posebno iznad, kritičnih napadnih uglova, omogućuje da se sa lakoćom izvode manevri "zvono", "kobra", "super-kobra" i dr. Na takav način povećana agilnost u sprezi sa nišanskim sistemom i sredstvima naoružanja obezbeđuju avionu Su-37 zna- čajnu ulogu u primeni i promeni dosadašnje, usvojene taktike borbe u vazduhu.

Uprkos privrednim teškoćama sa kojima se Rusija suočava, firma Suhoj čini velike napore u cilju postizanja boljeg kvaliteta svoje ponude i ekonomičnosti u proizvodnji. Ipak, najteži zadatak za firmu je svakako prodaja proizvoda na svetskom tržištu aviona. Nažalost, porudžbinu ne dobija uvek firma koja po kvalitetu i ceni nudi najprihvatljiviji proizvod. U najvećem broju slučajeva odluka o nabavci borbenog aviona je političke prirode, a vrlo često su u te poslove uključeni i neki nedozvoljeni postupci. Ipak, ruska avio-industrija je uspela da napravi uspešan prodor na tržište Azije prodajom aviona "Suhoj" i "MiG" Kini, Indiji, Indoneziji, Vijetnamu i Maleziji. Predstavnici firme Suhoj očekuju, da u narednih petnaest godina realizuju prodaju aviona Su-30 i Su-37 u vrednosti od 17 milijardi dolara.
Po svojim letačkim i borbenim mogućnostima, a, takođe i po povoljnijoj ceni, borbeni avioni „Suhoj“ (posebno se to odnosi na Su-37) će dominirati i u nekoliko narednih godina, jer operativna upotreba zapadnih konkurenata avionima Su-27 i Su- -30 američki F-22 i evropski Rafal i EF 2000, će početi tek u prvim godinama narednog stoleća. Ali, i tada će zapadni konkurenti imati vrlo težak posao, da u praksi dokažu svoju superiornost (ako je uopšte i bude) nad najnovijim verzijama aviona „Suhoj". No, dok to vreme ,,obračuna“ na tržištu najsavremenijih borbenih aviona ne dođe, za svetsku javnost ne preostaje ništa drugo, već da se divi i uživa u demonstracionim letovima izvanrednog Su-37.



Aeromagazin / januar 1998.

pripremio:
Љуба

2 Re: Sukhoi Su-37 (Flanker-F) taj Sre Jul 23, 2014 8:26 pm

ljubasav

avatar


Sukhoi Su-37 at Farnborough 1996 airshow

Karakteristike:

Posda: 1

Dimenzije
dužina: 21.935 m
Raspon krila: 14.698 m
Visina: 5.932 m
Površina krila: 62.0 m²


Težine
Prazan avion: 18,500 kg
Max. poletna težina: 35,000 kg
pogonska grupa: 2 × Lyulka AL-37FU (ТРДДФ АЛ-31ФП) sa vektorkim potiskom, bez DS : 7,600 kgs (74.5 kN, ) svaki; sa DS: 145 kN svaki

Performanse

Maksimalna brzina: 2.500 km/h (Mach 2.35)
Maksimalna brzinana maloj visini: 1,400 km/h
Dolet: 3,300 km (1,833 nmi)
Operativni vrhunac: 18,000 m (59,055 ft)

Maximum "g" -opterećenje: +10/−3 g

Naoružanje:

1 × 30 mm GSh-30 top sa 150 metaka
12 × podvesnih tačaka za oko 8,000 kg ubojnog tereta:
najsavremenije ruske rakete V-V:
- R-77 (AA-12 Adder)
- R-27 (АА-10 Alamo)
- R-60 (AA-8 Aphid)
- R-73 (AA-11 Archer)

najsavremenije ruske rakete V-Z:
- H-31 (AS-17 Krypton)
- H-29 (индекс УВ ВВС : 9-А-721 / AS-14 Kedge)

svi tipovi ruskih avio bombi



Berlin - Schonefeld / Germany, 6.jun 2000



Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Napiši novu temu  Odgovori na poruku

Dozvole ovog foruma:
Možte odgovarati na teme u ovom forumu