First transcontinental flight

First transcontinental commercial flight

Prvi transkontinentalni komercijalni let u Americi


Crissy Field, San Francisco,
Miss Jane Eads, a 21-year-old reporter for the Chicago Herald and Examiner.

Nakon istorijskog leta Lindberga (Charles Augustus Lindbergh), Vilijam Boing (William Edward Boeing) je napravio još jedan ogroman korak u istoriji vazduhoplovstva. 1.jula 1927, bio je Inauguralni let Boingovog vazdušnog saobraćaja (Boeing Air Transport) i otvaranje prve trase između San Franciska i Čikaga. Vilijam Boing je otvorio novu stranicu vazduhoplovne istorije, započinjiući novi biznis u komercijalnoj avijaciji, ujedno je ovo pionirski poslovni poduhvat će se uskoro proširiti u jednu od najvećih korporacija u Americi.

U 1926. poštanski saobraćaj u Americi ( U.S. Postal Service) počinje prodaju svojih vazdušnih ruta privatnim prevoznicima. U maju 1927. Boing je osvojio nadmetanje za liniju San Francisko -  Čikago, sa ulogom u aviotrasi od $ 2.89 po funti (1 pound = 453.59 grama) pošte - pola od onoga što je koštalo redovnom poštanskom tarifom. Boing je bio u stanju da ponudi nižu ponudu na osnovu učinka njegovog novog aviona, Boeing Model 40A.




Model 40A bio prvi uspešan komercijalni avioni kompanije; bio ekonomičniji os ranijih aviona iz klase, moga je da radi duže i mogao je da nosi više pošte, kao i putnika od svojih konkurenata. Biplan je imao posadu od jednog šlana (pilota), jedan odeljak za malu kabinu za dva putnika. Boing je izradio 25 primeraka Modela 40A svi su isporučeni u roku od 40 dana od momenta potpisivanja ugovora za itradu.


Za upravljanje novom aviokompanijom, Vilijam Boing je formirao novu kompaniju, "Boeing Air Transport Corporation"(BAT), sa sjedištem u Čikagu. On je nominovao Phil Johnson kao predsednika.


Konstitutivni let započinje aktivnošću supruge Vilijama Boeing. Naime Berta Boeing, je obavila krštenje jednog potpuno novog modela Boeing 40A, a sam Boeing izvršio je svečano uručenje prve kesе pošte Postmaster James E. Power. Krštenje je malo "kontrаverzno", jer je tada bila zabrana korišćenja pića ("Prohibition"), a štampa je posle raspravljala: "da li je gospođa Boing skoristila stvarni šampanjac ili sok od pomorandže". (Ona je bila sigurna da je šampanjac    )


Po rasporedu, avion je napustio Crissi Field u San Francisku, na putu za Čikago. Boingov vazdušni saobraćaj je uspostavljen u nekoliko oblasti u u kojima bi avioni mogli doći ( bilo je to nekoliko godina pre nego što su organizovani non-stop letovi). Do sljedećeg jutra, pošta je uspješno dostavljena u Čikago na raspored.

Međutim, ako se ovaj let posmatra u celosti, tj. da je on završen povratkom aviona u bazu, onda to nije bio običan let. To je istorijski let jer je pri povratku na ukrcanju bila i putnica.

Na povratku, nastala prekretnica, kada je "Boeing Air Transport" ukrcao svog prvog putnika-putnicu i tako postao prvi  transcontinental prevoznik putnika avionom. Putnik je bila Mis Džejn EADS (Jane Eads), 21-godišnja novinarka za Chicago Herald i Ekaminer (Chicago Herald and Examiner).

zabeleženo je da je njen let trajao skoro 24 sati, pri povratku u San Francisku. EADS je pisala o svojoj avanturi kako se snalazila u uskom u skučenom prostoru putničke kabine na Modelu 40A. Njena priča sugeriše da se ovo letenje ne bi moglo da se smatra udobnim, po savremenim standardima (nije bilo food service ili klimatizacije, a vožnja je bila veoma gruba, uključujući nekoliko sletanja radi popune gorivom). S druge strane, ona je imala spektakularan doživljaj razgledanja prirode u toku leta na 3.000 metara i brzine oko 100 mph.


Nakon prvog meseca rada , "Boeing Air Transport" je stvarao profit, a do kraja 1927. godine aviokompanija je napravila više prihoda od prvobitne investicije Vilijama Boeinga.

U tom šestomesečnom periodu, 525 putnika letelo  357,494 milja bez incidenata - neverovatno (za ono vreme), s obzirom da je obavljan leti u dvokrilca nad planinskim masivima tokom novembra i decembra.

Za samo 18 meseci, nakon osnivačkoj leta, "Boeing Air Transport", Vilijam Boing je transformisao svoju malu aviokompaniju i radionicu za izradu aviona u jednu od najvećih i najuspešnijih kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama.

Spajanje sa Fred Renschler iz Pratt & Whitney, oni su sarađujući, unapredili svoje kompanije i kupli nekoliko drugih proizvođača aviona i avio kompanije te stvorili  United Aircraft and Transport Corporation (UATC). UATC je razjedinjen 1934., ali su njene poslovne jedinica preživela do današnjeg dana, kao Boeing Company, United Technologies i United Airlines.