Prijem
Elly Beinhorn
proslavljena nemačka avijatičarka
proslavljena nemačka avijatičarka
Elly Beinhorn-Rosemeyer (30.maj 1907. – 28.novembar 2007.)Nemački pilot (pilotkinja po novom).
Rođena je u Hannoveru u Nemačkoj. Sa 21 godinom sta6rosti se zaljubila u avijaciju. Naime 1928. Prisustvovala je jednom predavanju o avijaciji i avionima od strane čuvenog avijatičara Hermann Köhl, koji je upravo obavio istorijski prlet atlantika sa istočne na zapadnu obalu. To predavanje ju je toliko opčinilo i razbuktalo maštu da je od tada postala doživotni poklonik avijacije.
Te godine se preselila u Spandau, jer u Hanoveru nisu želeli da obučavaju žene pilote. Iskoristila deo svoga nasledstva i uložila ga u školovanje za pilota. Normalno da za ovo nije imala podršku svojih roditelja, ali uz pomoć pilota-instruktora Otto Thomsen uspela je da u zimu 1929. napravi svoj prvi samostalni let na malom monoplanu Klemm L-20.
Jedan restaurirani monoplan Klemm L-20
Svoju ušteđevenu dalje ulaže u kupovinu jednog novog aviona Messerschmitt M23
Takođe monoplane, niskokrilac, sa kojim učestvuje na jednom aeromitingu u Kalinjingradu pred pred očima slavnog Ernest Udeta
U junu 1930. Pokušava da učestvuje u u Bonu na prvom ženskom akrobatskom takmičenju. Zbog formalnih razloga nije uspela da uđe u program takmičenja. Iako povređena, nastavila je da uporno vežba i obogaćuje svoje umeće.
Letenje na dugim distancama
Eli je svoju strast prema letenju usmerila na dugotrajne letove. Već 1931. Iskoristila je prvu priliku da leti za Portuguese Guinea (sada Gvineja Bisao) u zapadnoj Africi. To je letenje bilo posvećeno jednoj naučnoj ekspediciji. Na povratku i preletu Sahare, motor na avionu je otkazao i ona je morala prinudno da se spusti na pustinjski pesak. Nije mogla da opravi avion, niti da poleti, ali je imala sreću da su je spasili Tuarezi, čiji je caravan tu prolazio. U gradiću Timbuktu pronašla je neke delove, koji bi joj pomogli da opravi avion i vratila se u pustinju. Ovo su saznale francuske vojne vlasti, pa su joj poslali u pomoć jedan avion.
U aprilu je uspela da opravi avion i da se sama oporavi, pa je izvršila prelet natrag do Berlina.
Elly Beinhorn 1933
Nakon oporavka preduzima drugi let. Njen monoplam Klemm na putu prema Bushire, Perija, ima problem sa motorom. Ovog puta joj pomaže kolega pilot Moye Stephens (koji se tu zatekao prilikom etapnog leta oko sveta). Elly i prati na jednoj deonici pri preletu Mount Everest, a namerava da stigne do Bali i da nastavi dalje za Australiju. Tako postaje druga žena u istoriji, koja je sama doletela do Australije (smatra se da je Amy Johanson, bila prva, godinu dana ranije)
Obavlja letenje po kontinentu i do marta 1932.stiže u Sydney. Tu je avion demontiran i ukrcan u brod, da bi preko Novog Zelanda stigla u Panamu. Sada obavlja letove po zapadnoj obali Južne Amerike. Tu prima određene počasti, a slavu zaslužuje i za prelet preko Anda. U Brazilu je avion još jednom demontiran, ukrcan na brod i prevežen do Nemačke, gde stiže u junu 1932.
Njeni dugovi su se zbog ovoga putovanja nagolilali, a onda dolazi olakšanje kada je je dobila vise novčanih nagrda za svoje uspešno letenje. Usput je bila i vična pisanju, te je prihodovala od objavljenih tekstova i slika sa putovanja.
Nastavak života bio je buran. Letenje i takmičenje su su bili njeni izazovi. Tokom tih manifestacija upoznala je i supruga Bernd Rosemeyer.
Elly Beinhorn i Bernd Rosemeyer na venčanju 13.jula 1936.
Bračni par Rosemayer u društvu sa Ferdinand Porsche, jun 1937.
Novembra 1937. zadesila ih je nesreća kada je Brend poginuo tokom postavljanja jednog brzinskog rekorda. Nacisti su sahranu pretvorili u svoju političku reklamu, a priče kažu da je protivljenje Elly bilo toliko izraženo, da je napustila ceremoniju za vreme vatrenih nacističkih govora.
1941. ponovo se udaje, sada za izvesnog Dr. Karl Wittman. Nema bitnih podataka o njenim aktivnostima tokom Drugog svetskog rata. Nakon rata preselili su se Švajcarsku i tamo nastvalja sa letenjem.
1979. godine u poodmaklim godinama u svojoj 72-oj godini, predala je nadležnima svoju pilotsku dozvolu.
Elly Beinhorn-Rosemeyer je živela povučeno u svom domu u Ottobrunn, Bavaria, blizu Munich. Umrla je 28.novembra 2007. prevalivši stotu godinu.
Rođena je u Hannoveru u Nemačkoj. Sa 21 godinom sta6rosti se zaljubila u avijaciju. Naime 1928. Prisustvovala je jednom predavanju o avijaciji i avionima od strane čuvenog avijatičara Hermann Köhl, koji je upravo obavio istorijski prlet atlantika sa istočne na zapadnu obalu. To predavanje ju je toliko opčinilo i razbuktalo maštu da je od tada postala doživotni poklonik avijacije.
Te godine se preselila u Spandau, jer u Hanoveru nisu želeli da obučavaju žene pilote. Iskoristila deo svoga nasledstva i uložila ga u školovanje za pilota. Normalno da za ovo nije imala podršku svojih roditelja, ali uz pomoć pilota-instruktora Otto Thomsen uspela je da u zimu 1929. napravi svoj prvi samostalni let na malom monoplanu Klemm L-20.
Jedan restaurirani monoplan Klemm L-20
Svoju ušteđevenu dalje ulaže u kupovinu jednog novog aviona Messerschmitt M23
Takođe monoplane, niskokrilac, sa kojim učestvuje na jednom aeromitingu u Kalinjingradu pred pred očima slavnog Ernest Udeta
U junu 1930. Pokušava da učestvuje u u Bonu na prvom ženskom akrobatskom takmičenju. Zbog formalnih razloga nije uspela da uđe u program takmičenja. Iako povređena, nastavila je da uporno vežba i obogaćuje svoje umeće.
Eli je svoju strast prema letenju usmerila na dugotrajne letove. Već 1931. Iskoristila je prvu priliku da leti za Portuguese Guinea (sada Gvineja Bisao) u zapadnoj Africi. To je letenje bilo posvećeno jednoj naučnoj ekspediciji. Na povratku i preletu Sahare, motor na avionu je otkazao i ona je morala prinudno da se spusti na pustinjski pesak. Nije mogla da opravi avion, niti da poleti, ali je imala sreću da su je spasili Tuarezi, čiji je caravan tu prolazio. U gradiću Timbuktu pronašla je neke delove, koji bi joj pomogli da opravi avion i vratila se u pustinju. Ovo su saznale francuske vojne vlasti, pa su joj poslali u pomoć jedan avion.
U aprilu je uspela da opravi avion i da se sama oporavi, pa je izvršila prelet natrag do Berlina.
Elly Beinhorn 1933
Nakon oporavka preduzima drugi let. Njen monoplam Klemm na putu prema Bushire, Perija, ima problem sa motorom. Ovog puta joj pomaže kolega pilot Moye Stephens (koji se tu zatekao prilikom etapnog leta oko sveta). Elly i prati na jednoj deonici pri preletu Mount Everest, a namerava da stigne do Bali i da nastavi dalje za Australiju. Tako postaje druga žena u istoriji, koja je sama doletela do Australije (smatra se da je Amy Johanson, bila prva, godinu dana ranije)
Obavlja letenje po kontinentu i do marta 1932.stiže u Sydney. Tu je avion demontiran i ukrcan u brod, da bi preko Novog Zelanda stigla u Panamu. Sada obavlja letove po zapadnoj obali Južne Amerike. Tu prima određene počasti, a slavu zaslužuje i za prelet preko Anda. U Brazilu je avion još jednom demontiran, ukrcan na brod i prevežen do Nemačke, gde stiže u junu 1932.
Njeni dugovi su se zbog ovoga putovanja nagolilali, a onda dolazi olakšanje kada je je dobila vise novčanih nagrda za svoje uspešno letenje. Usput je bila i vična pisanju, te je prihodovala od objavljenih tekstova i slika sa putovanja.
Nastavak života bio je buran. Letenje i takmičenje su su bili njeni izazovi. Tokom tih manifestacija upoznala je i supruga Bernd Rosemeyer.
Elly Beinhorn i Bernd Rosemeyer na venčanju 13.jula 1936.
Bračni par Rosemayer u društvu sa Ferdinand Porsche, jun 1937.
Novembra 1937. zadesila ih je nesreća kada je Brend poginuo tokom postavljanja jednog brzinskog rekorda. Nacisti su sahranu pretvorili u svoju političku reklamu, a priče kažu da je protivljenje Elly bilo toliko izraženo, da je napustila ceremoniju za vreme vatrenih nacističkih govora.
1941. ponovo se udaje, sada za izvesnog Dr. Karl Wittman. Nema bitnih podataka o njenim aktivnostima tokom Drugog svetskog rata. Nakon rata preselili su se Švajcarsku i tamo nastvalja sa letenjem.
1979. godine u poodmaklim godinama u svojoj 72-oj godini, predala je nadležnima svoju pilotsku dozvolu.
Elly Beinhorn-Rosemeyer je živela povučeno u svom domu u Ottobrunn, Bavaria, blizu Munich. Umrla je 28.novembra 2007. prevalivši stotu godinu.
iz života Elly Beinhor-Rpsemeyer
Njoj u čast štampana je poštanska marka