Prijem
SPAD S XIII
Societe pour l'Aviation et ses Derives
Societe pour l'Aviation et ses Derives
Societe pour l'Aviation et ses Derives je u pozno leto 1917, na osnovu uspešnog lovca jednoscda spad S VII stvorila jako poboljšan model spad S XIII. Godinu dana nakon poletanja prvog prototipa novog modela, spad S XIII je postao jedan od najdelotvornijih savezničkih lovačkih aviona i najpoznatiji proizvod fabrike SPAD, čiji inicijali su dali ime ovom avionu.
Kao i S VII i spad S XIII jc laiku ličio na dvokrilac sa dvostrukim parom uponica, ali kod središnjeg para se u stvari radilo o pomoćnom okviru za natezanje žica između krila. I novi spad jc imao "navijeni" motor hispano-suiza i bio je izuzetno čvrste konstrukcijc, što jc već "sedmici" davalo prednost u odnosu na inače odlične lovce albatros kojima su Nemci u to vreme raspolagali na ratištu. Lovačke jedinice su bile tako oduševljene “trinaesticom” da ih jc ukupno izradeno 8.472, od toga 1.141 u matičnoj fabrici SPAD, a mnogo više po licenci kod Blerioa, Bernara, Kelnera, Njepora, Borela, Levasera, SCAP-a i ACM-a. Najviše novih lovaca je, razumljivo, otišlo u francuske lovačke eskadrile koje su svoje S VII zamenile sa S XIII.
Prvi let ovog aviona bio je 4.aprila 1917. i odmah je uveden u naoružanje francuskih eskadrila sledećeg meseca.
Savezničke porudžbine
One britanske lovačkc grupe koje su dotle koristile S VII sada se više nisu opredeljivale za francuskc avione, ali taj gubitak porudžbina su višc no izravnale porudžbinama drugih saveznika (posebno amerikanaca).
S XIII jc bio brz i sa svojim motorom hispano-suiza 8BA od 230 KS postizao je 215 kilomctara na sat na visini od 2.000 metara. Na čak 5.000 mctara visine novi spad jc postizao 203 kilometra na sat. Bio je i prilično lak za upravljanje, iako su se piloti žalili da sc zbog tankih profila krila prilikom sletanja ne ponaša najidealnije. Zbog toga su piloti sletali sa “vrućim” motorom, to jest motorom u radu. Dok su njepori bili poznati po tome da su mogli sa motorom koji povremeno “kašljuca” ili je čak prestao da radi da bez problema otkližu prilično daleko, Što jc više puta spasilo i avion i pilota.
Ova neobična fotografija spada S VII dobro odražava utisak čvrstine po kojoj su bili poznati svi avioni spad. a uz to potvrđuje činjenicu da je spad bio avion sa jednim parom nosećih upornica između dva krila, a ne sa dva. Unutrašnji par je bio, kao što se vidi, veoma slaba i nije doprinosio čvrstini krila. Služio je tek za to da žice za utezanje tokom žestokih akrobacija ne vibriraju i ne kvare aerodinamičnost aviona. Konstruktor Luj Bešo (Lous Bechereau) je tako stvorio avion koji se razlikovao od britanskih aviona-lovaca. Njegova prednost je bila izuzetno strmo obrušavanje.
Lovac ima mnogo posla
Tomas B. Bafam (Thomas B. BulTum), koji je kod Francuza postao vrstan pilot, a i kasnije je ostao u njihovom vazduhoplovstvu. Ostavio jc detaljan. ali nimalo preteran opis o delovanju lovca. Tokom proleća 1918. Ieteo je u eskadrili SPA 77 spadom S XIII i naučio je da “nikada” ne treba leteti pravo, ako se vrši patroliranje iza linije fronta. U sedištu lovačkog aviona ima isuviše mnogo mrtvih uglova u kojima može da se skriva protivnički avion. Zato stalno treba ići u izlomljnoj liniji, kako bi se videlo na sve strane. Treba vrebati protivničke avione i držati se svoje formacije. Leteti prema geografskoj karti i uz to pomno pratiti šta pokazuju svi instrumenti na komandnoj table, a sve je to jako komplikovano.
Raskošan "ukras" na spadu S XIII koji je 1918. godine leteo u 22. vazduinoj grupi američkog armijskog vazduhoplovstva u Francuskoj. Američki piloli su se pre aprila 1917. kao Eskadrila Lafajet sa spadovima S VII borili na strani saveznika, a posle rata su ih još neko vrente zadržali u upotrebi, pre svega radi obuke.
..............................
Na zlu glasu kod Nemaca
Kako je spad S XIII bio brz i čvrst, njime su rado leteli saveznički piloti koji su se specijalizovali za “lov na balone”. Potporučnik Frenk Ljuk (Frank Lukc) iz američke 27. grupe je spadom S XIII za 17 dana postigao 21 pobedu. Stoga jc sasvim razumljivo što jc svaki spad u blizini nemačkih osmatračkih balona nailazio na žestoku vatru odbranc mahom potpuno opravdano. Poručnik Viljem S. Kazenz (William S. Cousins) iz 13. vazdušne grupe je, pak, “nedužan” postao žrtva spadovog zlog glasa kod Ncmaca.
Kazenz je 31. oktobra 1918. dobio naredenje da krene u Kolombej kako bi preuzeo novi spad za svoju grupu. U uobičajenom posleratnom intervjuu za sve ratne zarobljenike koji su se vraćali kući, Kazenz jc izvestio: “Nad tom teritorijom još nikada nisam leteo, ali bio sam siguran da poznajem put. Kada sam stigao nad Tul, usmerio sam se k Mozeli umesto ka Mezi. Nekoliko minuta vrteo sam se nad rekom, sve očekujući da ću se naći iznad Sen Mišela. a onda su oko mene počele da blješte eksplozije. Popčeo sam se da se orijentišem i primetio sam veliki grad. Okrenuo sam se i vratio u pravcu iz kojeg sam stigao, a onda sam uočio snop svetlećih metaka duž desnog krila, pa još jedan ispod mene, a još nekoliko iznad. Okrenuo sam se i video dva fokera crvenog nosa, jednog nekih 40 metara iza mene s levo, a drugog nekih 60 metara iza mene s desno. Spadov nos sam okrenuo nadole i počeo da pritiskam pedale. Fokeri su me pratili i povremeno pucali. ali meci su odlazili daleko. Odjednom. svud oko sebe sam ugledao žestoku protivavionsku vatru. Pogledao sam napred. i tačno ispred sebe, a nešto nižc, primetih nemački balon koji su grčevito vukli k zemlji. Nemci su očigledno mislili da nameravam da napadnem balon i piredili su mi jaku baražnu vatru.
Pilot je uvek morao da nosi šibice
"Neposredno pre nego što sam ugledao balon, bio sam udaljen nekih 400 mctara od fokera, ali nisam mogao da izbegnem protivavionsku vatru, jer u tom slučaju lovci bi mi presckli put. A nisam smeo da krenem ni pravo kroz baražnu vatru, jer su mogli da me pogode i zato sam počeo da krivudam. Fokeri su se opet približili i sami naišavši na protivavionsku vatru i počeli su da pucaju na menc. Kako su njihovi svetleći meci prolazili neprijatno blizu, uvideo sam da je moja jedina nada da krenem u obrušavanje do zemlje, a onda “preskačući” ograde da krenem ka bazi. U tom trcnutku sam bio na nekih 1.200 metara visine. Krenuo sam k zemlji, izvukao se iz poniranja. a onda je motor stao: elisa se još nekoliko puta polako okrenula pa stala. Ispod sebe sam uglcdao upola srušcno seoce u nekoj udolini u pravcu naših borbenih položaja. Skliznuo sam. dakle u tu dolinu i što sam bolje mogao sleteo, oštetivši pri tom stajni trap zbog rupa od granata. Čim sam dotakao zemlju počeo je da me gađa mitraljcz s neke hridi. Meci su padali svud oko mene, ali su očigledno, slabo procenili daljinu. Sedeo sam u avionu i tražio šibicu kako bih mogao da ga zapalim." Kazenz nije uspeo da uništi spad, ali i Ncmci nisu uspeli da ga pogode. Kasnije su ga zarobili.
Spadom su lcteli i naši piloti
Od naših pilota prvi je iskustvo u letenju spadom XIII stekao poručnik Tadija Sondermajer, srpski pilot sa solunskog fronta. koji jc posle lečenja u Francuskoj zamolio da radi usavršavanja leti u jednoj lovačkoj eskadrili na zapadnom frontu. Imao je sreće. jer je 1. marta 1918. bio dodeljen eskadrili Spa-3 Ginemerove lovačkc grupc "Roda". U toku trinaest nedelja koliko jc proveo u ovoj slavnoj jedinici, Sondermajer je brzo ovladao finesama letenja spadom XIII. i prvo kao pratilac a kasnije i kao voda patrole, učestvovao je u više vazdušnih borbi i napada na nepnjateljske položaje i kolone. Sedamnaestog maja prilikom patroliranja iznad francuskih položaja oborio jc jcdan nemački izviđač, ali pošto se on u padu izgubio u oblacima, pobeda mu nije priznata. Zato, kada je 21. maja na 1.000 metara visine došao u priliku da ponovo napadne neprijateljev izvidač, gadao je iz neposredne blizine, i pošto je napravio ranversman video je protivnika kako pada. Gonio ga je do zemlje i francuska komanda mu jc priznala pobedu. Istog dana popodne, prilikom povratka sa drugog leta, na 500 mctara upalio se motor njegovog spada. Sondermajer je odmah sleteo ali je dobio teže opekotine na nogama zbog kojih je četiri meseca bio u bolnici.
poručnik Tadija Sondermajer
U Francuskoj je spadom XIII leteo i kapetan Branko Vukosavljević, kasnije prvi komandant jugoslovenskog vazduhoplovstva. koji je juna 1918. bio uključen u eskadrilu Spa-150. sa kojom jc učestvovao u više vazdušnih borbi.
Inače. prvi spad VII pojavili su se na solunskom frontu početkom 1918. u mešovitim francusko-srpskim eskadrilama, a par meseci pre proboja ovog fronta, uvedeni su u borbu i spad XIII, koji su posle rata doleteli do Novog sada i učestvovali u obuci pilota novoosnovane lovačke škole sve do kraja dvadesetih godina.
Na spadu su leteli neki od najpoznatijih pilota Prvog svetskog rata: Georges Guynemer i Rene Fonck. Od savezničkih pilota da spomenem Francesco Baracca iz Italije i Eddie Rickenbacker, kao i Fank Luke iz SAD.
Taktičko-tehničke karakteristike: (SPAD XIII)
Opšte karakteristike:
• Posada: 1
• Dužina: 6,25 m
• Raspon krila : 8,25 m
• Visina: 2,60 m
• Površina krila: 21,1 m²
• Masa : 566 kg
• Težina u poletanju: 856 kg
• Pogonska grupa : 1 × Hispano-Suiza 8Be 8-cilindrični V motor, snage 220 KS (164 kW)
Performanse
• Maksimalna brzina : 218 km / h (117 knots, 135 mph) na 2.000 m (6560 ft)
• Maksimalna visina leta : 6.650 m (21.815 ft)
• Brzina uzdizanja: 2 m / s (384 ft / min)
• Opterećenje krila: 40,56 kg / m²
Naoružanje
• mitraljez: 2 x 0,303-cal. (7,7 mm) Vickers
Kao i S VII i spad S XIII jc laiku ličio na dvokrilac sa dvostrukim parom uponica, ali kod središnjeg para se u stvari radilo o pomoćnom okviru za natezanje žica između krila. I novi spad jc imao "navijeni" motor hispano-suiza i bio je izuzetno čvrste konstrukcijc, što jc već "sedmici" davalo prednost u odnosu na inače odlične lovce albatros kojima su Nemci u to vreme raspolagali na ratištu. Lovačke jedinice su bile tako oduševljene “trinaesticom” da ih jc ukupno izradeno 8.472, od toga 1.141 u matičnoj fabrici SPAD, a mnogo više po licenci kod Blerioa, Bernara, Kelnera, Njepora, Borela, Levasera, SCAP-a i ACM-a. Najviše novih lovaca je, razumljivo, otišlo u francuske lovačke eskadrile koje su svoje S VII zamenile sa S XIII.
Prvi let ovog aviona bio je 4.aprila 1917. i odmah je uveden u naoružanje francuskih eskadrila sledećeg meseca.
Savezničke porudžbine
One britanske lovačkc grupe koje su dotle koristile S VII sada se više nisu opredeljivale za francuskc avione, ali taj gubitak porudžbina su višc no izravnale porudžbinama drugih saveznika (posebno amerikanaca).
S XIII jc bio brz i sa svojim motorom hispano-suiza 8BA od 230 KS postizao je 215 kilomctara na sat na visini od 2.000 metara. Na čak 5.000 mctara visine novi spad jc postizao 203 kilometra na sat. Bio je i prilično lak za upravljanje, iako su se piloti žalili da sc zbog tankih profila krila prilikom sletanja ne ponaša najidealnije. Zbog toga su piloti sletali sa “vrućim” motorom, to jest motorom u radu. Dok su njepori bili poznati po tome da su mogli sa motorom koji povremeno “kašljuca” ili je čak prestao da radi da bez problema otkližu prilično daleko, Što jc više puta spasilo i avion i pilota.
Ova neobična fotografija spada S VII dobro odražava utisak čvrstine po kojoj su bili poznati svi avioni spad. a uz to potvrđuje činjenicu da je spad bio avion sa jednim parom nosećih upornica između dva krila, a ne sa dva. Unutrašnji par je bio, kao što se vidi, veoma slaba i nije doprinosio čvrstini krila. Služio je tek za to da žice za utezanje tokom žestokih akrobacija ne vibriraju i ne kvare aerodinamičnost aviona. Konstruktor Luj Bešo (Lous Bechereau) je tako stvorio avion koji se razlikovao od britanskih aviona-lovaca. Njegova prednost je bila izuzetno strmo obrušavanje.
Lovac ima mnogo posla
Tomas B. Bafam (Thomas B. BulTum), koji je kod Francuza postao vrstan pilot, a i kasnije je ostao u njihovom vazduhoplovstvu. Ostavio jc detaljan. ali nimalo preteran opis o delovanju lovca. Tokom proleća 1918. Ieteo je u eskadrili SPA 77 spadom S XIII i naučio je da “nikada” ne treba leteti pravo, ako se vrši patroliranje iza linije fronta. U sedištu lovačkog aviona ima isuviše mnogo mrtvih uglova u kojima može da se skriva protivnički avion. Zato stalno treba ići u izlomljnoj liniji, kako bi se videlo na sve strane. Treba vrebati protivničke avione i držati se svoje formacije. Leteti prema geografskoj karti i uz to pomno pratiti šta pokazuju svi instrumenti na komandnoj table, a sve je to jako komplikovano.
Raskošan "ukras" na spadu S XIII koji je 1918. godine leteo u 22. vazduinoj grupi američkog armijskog vazduhoplovstva u Francuskoj. Američki piloli su se pre aprila 1917. kao Eskadrila Lafajet sa spadovima S VII borili na strani saveznika, a posle rata su ih još neko vrente zadržali u upotrebi, pre svega radi obuke.
..............................
Na zlu glasu kod Nemaca
Kako je spad S XIII bio brz i čvrst, njime su rado leteli saveznički piloti koji su se specijalizovali za “lov na balone”. Potporučnik Frenk Ljuk (Frank Lukc) iz američke 27. grupe je spadom S XIII za 17 dana postigao 21 pobedu. Stoga jc sasvim razumljivo što jc svaki spad u blizini nemačkih osmatračkih balona nailazio na žestoku vatru odbranc mahom potpuno opravdano. Poručnik Viljem S. Kazenz (William S. Cousins) iz 13. vazdušne grupe je, pak, “nedužan” postao žrtva spadovog zlog glasa kod Ncmaca.
Kazenz je 31. oktobra 1918. dobio naredenje da krene u Kolombej kako bi preuzeo novi spad za svoju grupu. U uobičajenom posleratnom intervjuu za sve ratne zarobljenike koji su se vraćali kući, Kazenz jc izvestio: “Nad tom teritorijom još nikada nisam leteo, ali bio sam siguran da poznajem put. Kada sam stigao nad Tul, usmerio sam se k Mozeli umesto ka Mezi. Nekoliko minuta vrteo sam se nad rekom, sve očekujući da ću se naći iznad Sen Mišela. a onda su oko mene počele da blješte eksplozije. Popčeo sam se da se orijentišem i primetio sam veliki grad. Okrenuo sam se i vratio u pravcu iz kojeg sam stigao, a onda sam uočio snop svetlećih metaka duž desnog krila, pa još jedan ispod mene, a još nekoliko iznad. Okrenuo sam se i video dva fokera crvenog nosa, jednog nekih 40 metara iza mene s levo, a drugog nekih 60 metara iza mene s desno. Spadov nos sam okrenuo nadole i počeo da pritiskam pedale. Fokeri su me pratili i povremeno pucali. ali meci su odlazili daleko. Odjednom. svud oko sebe sam ugledao žestoku protivavionsku vatru. Pogledao sam napred. i tačno ispred sebe, a nešto nižc, primetih nemački balon koji su grčevito vukli k zemlji. Nemci su očigledno mislili da nameravam da napadnem balon i piredili su mi jaku baražnu vatru.
Pilot je uvek morao da nosi šibice
"Neposredno pre nego što sam ugledao balon, bio sam udaljen nekih 400 mctara od fokera, ali nisam mogao da izbegnem protivavionsku vatru, jer u tom slučaju lovci bi mi presckli put. A nisam smeo da krenem ni pravo kroz baražnu vatru, jer su mogli da me pogode i zato sam počeo da krivudam. Fokeri su se opet približili i sami naišavši na protivavionsku vatru i počeli su da pucaju na menc. Kako su njihovi svetleći meci prolazili neprijatno blizu, uvideo sam da je moja jedina nada da krenem u obrušavanje do zemlje, a onda “preskačući” ograde da krenem ka bazi. U tom trcnutku sam bio na nekih 1.200 metara visine. Krenuo sam k zemlji, izvukao se iz poniranja. a onda je motor stao: elisa se još nekoliko puta polako okrenula pa stala. Ispod sebe sam uglcdao upola srušcno seoce u nekoj udolini u pravcu naših borbenih položaja. Skliznuo sam. dakle u tu dolinu i što sam bolje mogao sleteo, oštetivši pri tom stajni trap zbog rupa od granata. Čim sam dotakao zemlju počeo je da me gađa mitraljcz s neke hridi. Meci su padali svud oko mene, ali su očigledno, slabo procenili daljinu. Sedeo sam u avionu i tražio šibicu kako bih mogao da ga zapalim." Kazenz nije uspeo da uništi spad, ali i Ncmci nisu uspeli da ga pogode. Kasnije su ga zarobili.
...........................
Spadom su lcteli i naši piloti
Od naših pilota prvi je iskustvo u letenju spadom XIII stekao poručnik Tadija Sondermajer, srpski pilot sa solunskog fronta. koji jc posle lečenja u Francuskoj zamolio da radi usavršavanja leti u jednoj lovačkoj eskadrili na zapadnom frontu. Imao je sreće. jer je 1. marta 1918. bio dodeljen eskadrili Spa-3 Ginemerove lovačkc grupc "Roda". U toku trinaest nedelja koliko jc proveo u ovoj slavnoj jedinici, Sondermajer je brzo ovladao finesama letenja spadom XIII. i prvo kao pratilac a kasnije i kao voda patrole, učestvovao je u više vazdušnih borbi i napada na nepnjateljske položaje i kolone. Sedamnaestog maja prilikom patroliranja iznad francuskih položaja oborio jc jcdan nemački izviđač, ali pošto se on u padu izgubio u oblacima, pobeda mu nije priznata. Zato, kada je 21. maja na 1.000 metara visine došao u priliku da ponovo napadne neprijateljev izvidač, gadao je iz neposredne blizine, i pošto je napravio ranversman video je protivnika kako pada. Gonio ga je do zemlje i francuska komanda mu jc priznala pobedu. Istog dana popodne, prilikom povratka sa drugog leta, na 500 mctara upalio se motor njegovog spada. Sondermajer je odmah sleteo ali je dobio teže opekotine na nogama zbog kojih je četiri meseca bio u bolnici.
poručnik Tadija Sondermajer
U Francuskoj je spadom XIII leteo i kapetan Branko Vukosavljević, kasnije prvi komandant jugoslovenskog vazduhoplovstva. koji je juna 1918. bio uključen u eskadrilu Spa-150. sa kojom jc učestvovao u više vazdušnih borbi.
Inače. prvi spad VII pojavili su se na solunskom frontu početkom 1918. u mešovitim francusko-srpskim eskadrilama, a par meseci pre proboja ovog fronta, uvedeni su u borbu i spad XIII, koji su posle rata doleteli do Novog sada i učestvovali u obuci pilota novoosnovane lovačke škole sve do kraja dvadesetih godina.
Na spadu su leteli neki od najpoznatijih pilota Prvog svetskog rata: Georges Guynemer i Rene Fonck. Od savezničkih pilota da spomenem Francesco Baracca iz Italije i Eddie Rickenbacker, kao i Fank Luke iz SAD.
..............................
SPAD XIII Georges Guynemer
SPAD XIII René Fonck
SPAD XIII Edward Rickenbacker
Francesco Baracca, sa svojim SPAD XIII
SPAD XIII Georges Guynemer
SPAD XIII René Fonck
SPAD XIII Edward Rickenbacker
Francesco Baracca, sa svojim SPAD XIII
Taktičko-tehničke karakteristike: (SPAD XIII)
Opšte karakteristike:
• Posada: 1
• Dužina: 6,25 m
• Raspon krila : 8,25 m
• Visina: 2,60 m
• Površina krila: 21,1 m²
• Masa : 566 kg
• Težina u poletanju: 856 kg
• Pogonska grupa : 1 × Hispano-Suiza 8Be 8-cilindrični V motor, snage 220 KS (164 kW)
Performanse
• Maksimalna brzina : 218 km / h (117 knots, 135 mph) na 2.000 m (6560 ft)
• Maksimalna visina leta : 6.650 m (21.815 ft)
• Brzina uzdizanja: 2 m / s (384 ft / min)
• Opterećenje krila: 40,56 kg / m²
Naoružanje
• mitraljez: 2 x 0,303-cal. (7,7 mm) Vickers
Delovi teksta preuzeti iz knjige "Ratna krila"
Priprema i izbor slika Љуба