Myasishchev М-17

Myasishchev “М-17 Стратосфера”. (NATO oznaka: Mystic) je izvođački avion za vrlo velike visine, zato se u njegovom označavanju pominje i naziv "Стратосфера". Razvijen od strane Sovjetskog Saveza u okviru konstrukcionog biroa Myasishchev. Koliko je američki U-2 uticao na stvaranje ovog aviona, i kolko su priče da je to sovjetski odgovor na spomenuti U-2, nije sada predmet rasprave. Ipak je ovaj avion napravljen mnogo godina kasnije.
Vladimir Mihajlovič Myasishchev (В. М. Мясищев), je 1967. dobio zadatak da razvije ovaj avion, a razvoj se otegao dugo tokom sedamdesetih godina, kada je U-2 već bio drugorazredni izviđač, jer više nije nadletao tuđu teritoriju (bar ne onih zemalja koje su imale raketne sisteme za velike visine, recimo SAM-2).


Zadatak je bio pravi izazov. Iako su rusi imali ostatke oborenog Pauersovog aviona, veliki problem su predstvaljali konstruktivni zadaci za izradu visinskog izviđača, jer je trebalo rečiti sijaset, međusobno suprotstavljenih, aerodinamičkih problema. Rad je dobio oznaku "Tema 17", pa otuda je prva oznaka aviona bila "Мясищев М-17 Стратосфера"

Jedan od ključnih problema je rešen, krilo sa promenljivom geometrijom profila, koje je verifikovano tokom 1971. te je razvoj ostalih komponenti mogao biti nastvaljen. Avion je u početku bio jednomotorni, a krila su imala različite oblike, od ravnih do strelastih.


Mnoštvo problema je rešeneo, ali je to koštalo i puno vremena, tako da je prvi avion za letno ispitivanje bio spreman sredinom 1978.godine. Avion je izrađen u fabrici aviona u Kumertau, oblast Baškirija. Zapravo to je bio zavod za izradu helikoptera (poznatom po helikopterima Ka-26), što je zbog neiskustva na polju aviona, proizvelo određene problem u produktivnosti, a bilo je i određenih lutanja i pogrešaka.

Onda je došlo do nemilog događaja. Naime vođa projekta Владимир Михайлович Мясищев, je 14.oktobar 1978.godine preminuo, ne dočekavči da vidi prvi let. Niko nije došao da ga zameni na projektu, već je to dotadašnji kolektivn nastavi sa radom.


Prvi koji je poleteo sa ovim avion bio je test pilot Кир Владимирович Чернобровкин, samo dva meseca posle smrti konstruktora, ali je let imao tragičan završetak. Projekat je preseljen na dalji razvoj u Smolensk. Nakon tri godine (1982) drugi prototip je bio spreman za testiranje. Dosta izmena na trupu i krilima je učinjeno, a jedna od novena je bila i da je avion dobio topovsko naoružanje.

Prvi let ovaj prototip imao je 26.maja 1982.godine. Nosio je oznaku M-17. Avionom je upravljao test pilot (заслуженный летчик-испытатель СССР) Эдуард Владимирович Чельцов. Ispravka uočene slabosti koje su se manifestovale na ispitnim letovima, trajale su do 1990.godine, kada je 28.marte napravljen prvi rekordni let. Avion je dostigao visinu leta od 21.800 metara. Do 14.maja ovaj avion je uspeo da obori još 25 svetskih rekorda u visini i brzini leta, za avione na mlazni pogon, mase 16-20 tona.

Jedan od tih bivših rekorda je bio, da je visina od 12.000m bila dostignuta za 14 minuta i 23 sekunde, a da je M-17 tu istu visinu dostigao za 7 minuta i 41 sekundu. Jedan od kvaliteta konstrukcije bio je i taj, da je avion sa iključenim motorom sa visine od 1 km preleteo daljinu od 30 km.

Nakon istrošenih resursa tokom letenja, avion je dobio zasluženo mesto u okviru vazduhoplovnog muzeja na aerodromu Monino.

Uspeh ovim rezultatima, pored izvanredne konstrukcije duguje i turbomlaznom motoru (турбореактивного двигателя РД-36-51В) RD-36-51B, koji je omogućavao rad u veoma ekstremnim uslovima eksploatacije, posebno na velikim visinama leta.


M-17 je kao projekat prekinut 1987 i zamenio ga je M-17RN, takođe poznat kao M-55 Geophysica (М-55 "Геофизика"), a po NATO kodu: Mystic-B. Prvi od njih poletio je 18.avgusta 1988, ali kako se Sovjetski Savez raspao, vojna potražnja je izostala. Godine 1994, projekat je obustavljen, nakon samo pet izrađenih aviona.


21.septembra 1993, M-55 sa pilotom Victor Vasenkov, sa aerodroma Akhtubinsk dostigao je rekordnu visinu, za tu klasu aviona, od 21,360 m (70,078 stopa). (M-55 u biti teže od M-17). M-55 postavio je ukupno 15 FAI World Records, a 5 od njih, i još uvijek stoje i dan danas.

M-55 Geophysica, ostaće u službi, nastupajući u istraživačkoj ulozi. Jedan od M-55 učestvovao je u proučavanju stratosphere u arktičkom prostoru tokom 1996-1997.

Postoji tvrdnja da je, Irska kompanija "Qucomhaps", ponudila milijardu $ za poslove izučavanja stratosfere, s naglaskom na jugoistočnu Aziji, u poslu u kojem bi bio korišten jedan M-55 kao platforma za digitalne komunikacije.

Specifikacije (M-55)



Opšte karakteristike
 Posada: jedan
 Nosivost t : 1.500 kg
 Dužina: 22,86 m
 Raspon krila : 37,46 m
 Visina: 4,8 m
 Površina krila: 131,6 m2

Mase
 Odnos širine i visine : 10,6
 Masa : 13,995 kg
 Max. težina u poletanju : 24.000 kg

Pogonska grupa
 Agregat : 2 × Aviadvigatel PS-30 -V12 turbofans, 98 kn (22.000 lbf) svaki

Performanse
 Maksimalna brzina : 750 km / h (466 mph)
 Dolet: 4.965 km (3,085 milja)
 Operativni vrhunac leta : 21.500 m (70.500 ft)
 Autonomija: 6 sati 30 minuta