Heston Aircraft Company
Heston Airport, Middlesex, June 1934
Vazduhoplovna kompanija Heston, je proizvođač aviona, koja je smeštenа na Heston Aerodromu, u Middlesex, u Engleskoj.
Rad je započela u 1934, od kada je ova kompanija proizvela niz aviona. Dizajnerski poduhvat započeo je sa projektima dizajna "Heston Phoenix" i "Hordern-Richmond Autoplane". Mora se reći da je svaki početak težak, i da je kod ove kompanije imao svoju karakteristiku, te da su ovi avioni proizvedeni u malim serijama, odnosno u samo jednom primerku.
Tokom Drugog svetskog rata kompanija preneta obaveza, od proizvođača, dakako, da modifikuje Supermarin Spitfire (pored drugih obaveza, prema drugim avionima). Nakon rata kompanija izgrađuje komponente za vazduhoplove, a posebno za kompaniju,de Havilland Aircraft.
Heston kompanija je osnovana 10. avgusta 1934, tako što je preimenovana iz Comper Aircraft Company, kada se preselila na Heston aerodrom u martu 1933. Pre toga je ona izgradila 40 Comper Swifts at Hooton Park aerodromu. Većina tadašnjih direktora u Comper Aircraft, uključujući i samog Nik Compera, podneli su ostavku i povukli su svoja sredstva iz nove kompanije u koju dolazi nova grupa investitora i direktora. Novi odbor je predvodio Sir Norman J. Watson, bili su uključeni i Brindley "Bryn" R.S. Jones i George A. Lingham. Glavni projektant bio je George Cornwall, a glavni test pilot postao je Edmund G Hordern. Dana 8. novembra 1935 ,nova kompanija je formirana sa istim imenom, a preuzeto je postojeće poslovanje i osoblje. Kompanija je nastavila da održava predhodne Comper aviona dajući njihovim vlasnicima sigurnost, ali odbacuje nove Comper projekte i njihovu imovinu.
Dolazimo u period samostalnog rada. Prvi avion koji je dizajniran i izgrađen od strane Heston kompanije je Heston Phoenix. On je imao pet sedišta, namenjen privatnim vlasnicima, ali i kao komercijalni avion, visokih performansi, šest njih su završeni između 1935 i 1939 .
U 1936 kompanija je izgradila Hordern - Richmond Autoplane. To je bio dvomotorni dvosed niskog krila, jednokrilac koji je dizajniran od strane firminog probnog pilota E.G. Horderna u saradnji sa vojvodom od Richmond i Gordon. Jedini primerak je registrovan kao G-AEOG.
U 1937 kompanija je dizajnirala Heston T.1/37 trenažni avion, a prvi od dva prototipa leteo na Heston u 1938 sa serijskom oznakom L7706. Ipak nije bio izabran za proizvodnju za RAF.
U 1938. kompanija je počela rad na Heston Type 5 Racer, koji je trebalo da se koristi u pokušaju postizanja svetskih brzinskih rekorda. Avion je dizajnirao Napier & Son i imali su procenjenu maksimalnu brzinu od 480 mph. Registrovan kao G- AFOK, i poleteo je u Heston u junu 1940, ali je oštećen pri sletanju i to je uticalo da se odustane od završetka drugog primerka.
U 1941 kompanija je izgradila Boulton Paul P.92/2, prvo je izrađen umanjenim modelom 1/2 razmere, ali je neuspeh sa njim uticao da se otkaže ugovor za proizvodnju modela pune veličine Bolton Paul P.92, negde u maju 1940. Prvi let jedinog P.92 / 2, sa serijskom oznakom V3142 , realizovan je u Heston početkom 1941.
U 1947 kompanija projektuje i izgrađuje model Heston JC.6, koji je takođe poznat kao Heston A.2/45, i koji je trebalo da se takmiči na konkursu RAF-a za novi osmatrački avion. Dva primerka su završena, serijske oznake su VL529 i VL530(ovaj nije leteo), ali konkurencijski Auster AOP.6 . je pobedio na ovom konkursu.
U 1948 kompanija izgradila Youngman-Baynes High Lift, a jedini avion je poleteo u Hestonu 5.februara 1948 sa vojnom serijskomm oznakom VT789 (kasnije jr preregistrovana u G - AMBL).
Od rana, u svom poslovanju, firma dopunjuje izgradnju aviona, obezbeđenjem ugovora za sklopove i komponente za avione drugih firmi. Među njima su sklopovi za Vickers Wellesley u kasnim 30-im.
Tokom Drugog svetskog rata, kao izvođač radova u okviru Civilian Repair Organisation, Heston kompanija, bila je veoma angažovana u popravci i drugoj logističkoj podršci vojnom vazduhoplovstvu. Od kraja 1940, Heston kompanija je igrala glavnu ulogu u modernizacijama Supermarin Spitfire za fotografske izviđačke zadatake. Firma je ugrađivala opremu za vertikalnna i kosa snimanja iz Spitfire, zatim ugradnja dodatnih rezervoara za gorivo, i modifikovanih poklopaca kabine. Mnogi nedostaci na Spitfire su popravljeni-otklonjeni u Hestonu tokom rata. Ostale aktivnosti na popravkamai i modifikacijama, uključuju Fairchild Argus, Fairey Battle i mornarički Vought-Sikorsky Chesapeake.
Heston je ugovorom sa de Havilland Aircraft, radio na prototipu de Havilland Hornets konvertujući ga u Sea Hornet, za testiranje od strane Fleet Air Arm. Prvi primerak, sa serijskom oznakom PKS212, je završena na postavljeni standard Sea Hornet F.20, ali bez mogućnosti sklapanja krila. Ovo je usledio tek u januaru 1946, na serijskom PKS219, koji je opremljen u Hestonu na puni Sea Hornet F.20 standard, sa sklapanjem krila, rep - koji se preklapa, akceleratorom opremom i pomorskom radio opremom. Kompanija takođe, konvertuje dva Hornet I u Sea Hornet NF.21 noćni lovac. Prvi, sa serijskim brojem PKS230, leteo je 9. jula 1946 sa ugrađenim ASH radarom u svom produženom nosu. Modifikacija je uključivala postavljanje drugog kokpita, za radarskog operatera.
Nakon prestanka proizvodnje aviona i modifikacije na istima, Heston Aircraft se prebacila na ulogu podrške u okviru vazduhoplovne industrije, trgovina kao Hestair. Početkom 1952 su snabdevli komponentama stare kooperante de Havilland, Vickers-Armstrong i D. Napier & Son. Krajem 1953, kompanija je uključena u izgradnju komponenti za putničke avione de Havilland Comet i Bristol Britannia i obezbeđuje mobilnu servisnu podršku na dokovima za BEA, na aerodromu Heathrow. Zapravo je to osnivanje inženjering baze ovog velikog aerodroma.
Rezime, avioni izašli iz pogona Heston:
Heston Phoenix
Hordern-Richmond Autoplane
Heston T.1/37
Heston Type 5 Racer
Boulton Paul P.92/2
Heston JC.6
Youngman-Baynes High Lift
ЉубаRad je započela u 1934, od kada je ova kompanija proizvela niz aviona. Dizajnerski poduhvat započeo je sa projektima dizajna "Heston Phoenix" i "Hordern-Richmond Autoplane". Mora se reći da je svaki početak težak, i da je kod ove kompanije imao svoju karakteristiku, te da su ovi avioni proizvedeni u malim serijama, odnosno u samo jednom primerku.
Tokom Drugog svetskog rata kompanija preneta obaveza, od proizvođača, dakako, da modifikuje Supermarin Spitfire (pored drugih obaveza, prema drugim avionima). Nakon rata kompanija izgrađuje komponente za vazduhoplove, a posebno za kompaniju,de Havilland Aircraft.
Heston kompanija je osnovana 10. avgusta 1934, tako što je preimenovana iz Comper Aircraft Company, kada se preselila na Heston aerodrom u martu 1933. Pre toga je ona izgradila 40 Comper Swifts at Hooton Park aerodromu. Većina tadašnjih direktora u Comper Aircraft, uključujući i samog Nik Compera, podneli su ostavku i povukli su svoja sredstva iz nove kompanije u koju dolazi nova grupa investitora i direktora. Novi odbor je predvodio Sir Norman J. Watson, bili su uključeni i Brindley "Bryn" R.S. Jones i George A. Lingham. Glavni projektant bio je George Cornwall, a glavni test pilot postao je Edmund G Hordern. Dana 8. novembra 1935 ,nova kompanija je formirana sa istim imenom, a preuzeto je postojeće poslovanje i osoblje. Kompanija je nastavila da održava predhodne Comper aviona dajući njihovim vlasnicima sigurnost, ali odbacuje nove Comper projekte i njihovu imovinu.
Dolazimo u period samostalnog rada. Prvi avion koji je dizajniran i izgrađen od strane Heston kompanije je Heston Phoenix. On je imao pet sedišta, namenjen privatnim vlasnicima, ali i kao komercijalni avion, visokih performansi, šest njih su završeni između 1935 i 1939 .
U 1936 kompanija je izgradila Hordern - Richmond Autoplane. To je bio dvomotorni dvosed niskog krila, jednokrilac koji je dizajniran od strane firminog probnog pilota E.G. Horderna u saradnji sa vojvodom od Richmond i Gordon. Jedini primerak je registrovan kao G-AEOG.
U 1937 kompanija je dizajnirala Heston T.1/37 trenažni avion, a prvi od dva prototipa leteo na Heston u 1938 sa serijskom oznakom L7706. Ipak nije bio izabran za proizvodnju za RAF.
U 1938. kompanija je počela rad na Heston Type 5 Racer, koji je trebalo da se koristi u pokušaju postizanja svetskih brzinskih rekorda. Avion je dizajnirao Napier & Son i imali su procenjenu maksimalnu brzinu od 480 mph. Registrovan kao G- AFOK, i poleteo je u Heston u junu 1940, ali je oštećen pri sletanju i to je uticalo da se odustane od završetka drugog primerka.
U 1941 kompanija je izgradila Boulton Paul P.92/2, prvo je izrađen umanjenim modelom 1/2 razmere, ali je neuspeh sa njim uticao da se otkaže ugovor za proizvodnju modela pune veličine Bolton Paul P.92, negde u maju 1940. Prvi let jedinog P.92 / 2, sa serijskom oznakom V3142 , realizovan je u Heston početkom 1941.
U 1947 kompanija projektuje i izgrađuje model Heston JC.6, koji je takođe poznat kao Heston A.2/45, i koji je trebalo da se takmiči na konkursu RAF-a za novi osmatrački avion. Dva primerka su završena, serijske oznake su VL529 i VL530(ovaj nije leteo), ali konkurencijski Auster AOP.6 . je pobedio na ovom konkursu.
U 1948 kompanija izgradila Youngman-Baynes High Lift, a jedini avion je poleteo u Hestonu 5.februara 1948 sa vojnom serijskomm oznakom VT789 (kasnije jr preregistrovana u G - AMBL).
Od rana, u svom poslovanju, firma dopunjuje izgradnju aviona, obezbeđenjem ugovora za sklopove i komponente za avione drugih firmi. Među njima su sklopovi za Vickers Wellesley u kasnim 30-im.
Tokom Drugog svetskog rata, kao izvođač radova u okviru Civilian Repair Organisation, Heston kompanija, bila je veoma angažovana u popravci i drugoj logističkoj podršci vojnom vazduhoplovstvu. Od kraja 1940, Heston kompanija je igrala glavnu ulogu u modernizacijama Supermarin Spitfire za fotografske izviđačke zadatake. Firma je ugrađivala opremu za vertikalnna i kosa snimanja iz Spitfire, zatim ugradnja dodatnih rezervoara za gorivo, i modifikovanih poklopaca kabine. Mnogi nedostaci na Spitfire su popravljeni-otklonjeni u Hestonu tokom rata. Ostale aktivnosti na popravkamai i modifikacijama, uključuju Fairchild Argus, Fairey Battle i mornarički Vought-Sikorsky Chesapeake.
Heston je ugovorom sa de Havilland Aircraft, radio na prototipu de Havilland Hornets konvertujući ga u Sea Hornet, za testiranje od strane Fleet Air Arm. Prvi primerak, sa serijskom oznakom PKS212, je završena na postavljeni standard Sea Hornet F.20, ali bez mogućnosti sklapanja krila. Ovo je usledio tek u januaru 1946, na serijskom PKS219, koji je opremljen u Hestonu na puni Sea Hornet F.20 standard, sa sklapanjem krila, rep - koji se preklapa, akceleratorom opremom i pomorskom radio opremom. Kompanija takođe, konvertuje dva Hornet I u Sea Hornet NF.21 noćni lovac. Prvi, sa serijskim brojem PKS230, leteo je 9. jula 1946 sa ugrađenim ASH radarom u svom produženom nosu. Modifikacija je uključivala postavljanje drugog kokpita, za radarskog operatera.
Nakon prestanka proizvodnje aviona i modifikacije na istima, Heston Aircraft se prebacila na ulogu podrške u okviru vazduhoplovne industrije, trgovina kao Hestair. Početkom 1952 su snabdevli komponentama stare kooperante de Havilland, Vickers-Armstrong i D. Napier & Son. Krajem 1953, kompanija je uključena u izgradnju komponenti za putničke avione de Havilland Comet i Bristol Britannia i obezbeđuje mobilnu servisnu podršku na dokovima za BEA, na aerodromu Heathrow. Zapravo je to osnivanje inženjering baze ovog velikog aerodroma.
Rezime, avioni izašli iz pogona Heston:
Heston Phoenix
Hordern-Richmond Autoplane
Heston T.1/37
Heston Type 5 Racer
Boulton Paul P.92/2
Heston JC.6
Youngman-Baynes High Lift