Prijem
Grumman F3F
Grumman F3F se temelji na predhodnim pojektima Grumman FF i F2F i on je posljednji dvokrilac koga je Ratna mornarica SAD uvela u lovačku avijaciju. Projekat je realizovan 1936 i pored američke mornarice uveden je u naoružanje Marinskog korpusa.
F3F kreiran za konkurs u 1934 godini, i predstvaljen je kao prototip 15.oktobra 1934. Dana 20.marta 1935 poleteo je taj prvi prototip, kao XF3F-1, ali je 22.marta 1935 došlo do incidenta, kojom prilikom je poginuo probni pilot Jimmy Colins baš pred predstvanicima vojske. Usprkos daljnjim poteškoćama u testiranju novoizgrađeni prototip bio je 24.avgusta1935 spreman za nastavak testova, pa je odmah dobio ugovor za izradu 54 serijska F3F-1, od kojih su prvi isporučeni u januaru 1936. Usledio je u 1937 razvoj, pa je nastala unapređena verzija F3F-2, a sledeće 1938 i verzija F3F-3 veoma slična sa monoplanom F2F.
- Zbog oblika trupa, F3F su prozvani "Flying Barrels" (leteće bačve).
Novi lovci su ušli u eskadrile na nosačima aviona: USS Saratoga, USS Ranger, USS Yorktown , USS Enterprise i USS Wasp, i predstavljali su kičmu lovačke zaštite na tim brodovima i njihovim plovnim sastvaima.
F3F su bili u Tihookenaskim eskadrilama, skoro do pred početak II sv.rata (na Pacifiku, razume se), a zadnji lovac je povučen iz operativne upotrebe (iz eskadrile VF-5) 20.juna 1941. Služili su od tada kao trenažni avioni sve do novembra 1943 kada su potpuno povučeni iz službe.
Za naftnu kompaniju Gulf Oil su građeni od 1938 pa nadalje, nekoliko civilnih varijanti (G-22, G-32 i G-32A). Dva aviona, model G-32 su od novembra 1942 pod oznakom UC-103 korišteni od strane USAAF.
Varijante:
XF3F-1 (intema fabrička oznaka G-ll), Pratt & Whitney R-1535-72 radijalni motor, (3 komada);
F3F-1 (intema oznaka G-11), 650 KS Pratt & Whitney R-1535-84, (54 komada);
XF3F-2 (intema oznaka G-19), (1 komad);
F3F-2 (intema oznaka G-19), 862 KS Wright R-1820-22, (81 komada);
XF3F-3 (intema oznaka G-19), 950 KS Wright R-1820-22, (1 rekonstmkcija iz serije F3F-2);
F3F-3 (intema oznaka G-19), 950 KS Wright R-1820-22, (27 komada);
XF3F-4, 950 KS Wright R-1820-22, pregradnja F3F-2, s modificiranom poklopcem motora, krila, zatvoreni kokpit.
G-22 Gulfhawk II, civilna verzija (mešavina F2F i F3F ), (1 komad);
G-32 Gulfhawk m, civilna verzija, Wright R-1820-G5, (1 komad);
G-32A Gulfhawk, civilna verzija, 950 KS Wright SR-1820-F52, (1 komad).
Taktičko tehničke karakteristike (Podaci za F3F-3):
Dužina: 7,06 m.
Raspon krila: 9,76 m.
Površina krila: 24.4 m2.
Visina: 2,85m.
Pogon: Wright R-1820 -22 Cyclone radijalni motor, 950 KS (709 kW).
Maksimalna brzina: 425 km/h.
Dolet:1577 km.
Plafon leta: 10122 m.
Masa: 1490 kg.
Maksimalna težina: 2175 kg.
Naomžanje: Dva mitraljeza 7,62 mm Browning u trupu.
F3F kreiran za konkurs u 1934 godini, i predstvaljen je kao prototip 15.oktobra 1934. Dana 20.marta 1935 poleteo je taj prvi prototip, kao XF3F-1, ali je 22.marta 1935 došlo do incidenta, kojom prilikom je poginuo probni pilot Jimmy Colins baš pred predstvanicima vojske. Usprkos daljnjim poteškoćama u testiranju novoizgrađeni prototip bio je 24.avgusta1935 spreman za nastavak testova, pa je odmah dobio ugovor za izradu 54 serijska F3F-1, od kojih su prvi isporučeni u januaru 1936. Usledio je u 1937 razvoj, pa je nastala unapređena verzija F3F-2, a sledeće 1938 i verzija F3F-3 veoma slična sa monoplanom F2F.
- Zbog oblika trupa, F3F su prozvani "Flying Barrels" (leteće bačve).
Novi lovci su ušli u eskadrile na nosačima aviona: USS Saratoga, USS Ranger, USS Yorktown , USS Enterprise i USS Wasp, i predstavljali su kičmu lovačke zaštite na tim brodovima i njihovim plovnim sastvaima.
F3F su bili u Tihookenaskim eskadrilama, skoro do pred početak II sv.rata (na Pacifiku, razume se), a zadnji lovac je povučen iz operativne upotrebe (iz eskadrile VF-5) 20.juna 1941. Služili su od tada kao trenažni avioni sve do novembra 1943 kada su potpuno povučeni iz službe.
Za naftnu kompaniju Gulf Oil su građeni od 1938 pa nadalje, nekoliko civilnih varijanti (G-22, G-32 i G-32A). Dva aviona, model G-32 su od novembra 1942 pod oznakom UC-103 korišteni od strane USAAF.
Varijante:
XF3F-1 (intema fabrička oznaka G-ll), Pratt & Whitney R-1535-72 radijalni motor, (3 komada);
F3F-1 (intema oznaka G-11), 650 KS Pratt & Whitney R-1535-84, (54 komada);
XF3F-2 (intema oznaka G-19), (1 komad);
F3F-2 (intema oznaka G-19), 862 KS Wright R-1820-22, (81 komada);
XF3F-3 (intema oznaka G-19), 950 KS Wright R-1820-22, (1 rekonstmkcija iz serije F3F-2);
F3F-3 (intema oznaka G-19), 950 KS Wright R-1820-22, (27 komada);
XF3F-4, 950 KS Wright R-1820-22, pregradnja F3F-2, s modificiranom poklopcem motora, krila, zatvoreni kokpit.
G-22 Gulfhawk II, civilna verzija (mešavina F2F i F3F ), (1 komad);
G-32 Gulfhawk m, civilna verzija, Wright R-1820-G5, (1 komad);
G-32A Gulfhawk, civilna verzija, 950 KS Wright SR-1820-F52, (1 komad).
Taktičko tehničke karakteristike (Podaci za F3F-3):
Dužina: 7,06 m.
Raspon krila: 9,76 m.
Površina krila: 24.4 m2.
Visina: 2,85m.
Pogon: Wright R-1820 -22 Cyclone radijalni motor, 950 KS (709 kW).
Maksimalna brzina: 425 km/h.
Dolet:1577 km.
Plafon leta: 10122 m.
Masa: 1490 kg.
Maksimalna težina: 2175 kg.
Naomžanje: Dva mitraljeza 7,62 mm Browning u trupu.
Љуба