Prijem
A E R O P U T
AEROPUT, jugoslovensko preduzeće za civilni vazdušni saobraćaj osnovano 1927. Početni kapital od 9 miliona dinara raspoređen је na 36.000 akcija prodatih na domaćem tržistu. Preduzećem је rukovodio Upravni odbor izabran od akcionara. Posle osnivanja Аeroputa i nabavke prvih aviona, država је pomagala njegov razvoj subvencijom od 25 do 35 dinara ро pređenom kilometru.
Pored toga ona је oslobodila preduzeđe aerodromskih taksa pri korišćenju vojnih aerodroma, ustupila mu prodaju benzina stranim avionima i dala mu druge povlastice. Zbog toga је Аeroput. biо pod državnom kontrolom preko Odeljenja za civilno vazduhoplovstvo Komande vazduhoplovstva, koja је postavljala komesara sa dva pomocnika (za međunarodni saobraćaj i za tehnička pitanja).
Prvi avioni Аeroputa bili su francuski Potez 29, kojim је 15. februara 1928. uspostavljen redovni vazdušni saobraćaj na liniji Beograd-Zagreb. Kasnije је Аeroput postepeno nabavljao i uvodio u saobraćaj moderпije tipove : Farman, Spartan, Coudron, а 1937. i 1938. Lockheed Electra sa tri člana posade i 9 putnika. Početkom 1939. Аeroput је raspolagao sa 11 saobraćajnih aviona (7 Lockheed Electra, 2 Coudron i 2 Spartan), 6 pilota, 5 pilota pripravnjka i 6 radio-telegrafista. Uporedo s nabavkom aviona razvjjala se mreža vazdušnih linija, koja је 1938. dostigla svoj maksimalni razvoj. Obavljao је redovni i sezonski, domaći I međunarodni saobraćaj.
Redovni vazdušni saobraćaj u zemlji obavljao se od 1. maja do 22. oktobra svake godine, а sezonski na linijama: Beograd-Dubrovnik, Zagreb-Split, Zagreb-Sušak i Ljubljana-Sušak, uglavnom, samo u julu i avgustu.
Međunarodni vazdušni saobraćaj obavljao је Аeroput samostalno, а na liniji Bukurešt-Beograd-Milano u zajednici sa Rumunima i Italijanima. Vazdušne linije Аeroputa oslanjale su se na 12 aerodroma u zemlji: u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, .Podgorici, Skoplju, Sarajevu, Splitu, Nišu, Sušaku, Borovu, Dubrovniku i Baru, od kojih је 6 bilo vojnih, otvorenih za civilni vazdušni saobraćaj i 6 civilnih.
U 1940. Аeroput је postigao najveći kapacitet svog rada : pređeno је 725.269 km (u 3.409 letova), preveženo 21.013 putnika i preneto 207.538 kg prtljaga, 450.000 kg robe i 17.844 kg poste.
Od 1928. do 1940. avioni Аeroputa izvrđili su 21.187 letova, prešli 4.817.482 km i preneli 77.510 putnika, 844.810 kg prtljaga, 772.717 kg robe i novina, i 62.186 kg pošte. U tom periodu 4 aviona Аeroputa pretrpela su katastrofu : dva u Ljubljani ( 1933 . i 1 936), jedan na Velebitu i jedan u Borovu (оbа 1940).
Neposredno pred nemački napad na Jugoslaviju 1941 . letačko osoblje i sva sredstva Аeroputa bili su mobilisani. Pred sam rat su 2 aviona sa vojnom delegacijom preletela u Tursku, а odatle u Egipat (gde su učli u sastav RAF s jos jednim avionom koji је doleteo iz zemlje). Ostali avioni Аeroputa uništeni su 1941. u zemlji.
Godišnjak Jugosloveiiskog vazduhoplovstva, Beograd, 1933 - 1941.
Pored toga ona је oslobodila preduzeđe aerodromskih taksa pri korišćenju vojnih aerodroma, ustupila mu prodaju benzina stranim avionima i dala mu druge povlastice. Zbog toga је Аeroput. biо pod državnom kontrolom preko Odeljenja za civilno vazduhoplovstvo Komande vazduhoplovstva, koja је postavljala komesara sa dva pomocnika (za međunarodni saobraćaj i za tehnička pitanja).
Redovni vazdušni saobraćaj u zemlji obavljao se od 1. maja do 22. oktobra svake godine, а sezonski na linijama: Beograd-Dubrovnik, Zagreb-Split, Zagreb-Sušak i Ljubljana-Sušak, uglavnom, samo u julu i avgustu.
Međunarodni vazdušni saobraćaj obavljao је Аeroput samostalno, а na liniji Bukurešt-Beograd-Milano u zajednici sa Rumunima i Italijanima. Vazdušne linije Аeroputa oslanjale su se na 12 aerodroma u zemlji: u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, .Podgorici, Skoplju, Sarajevu, Splitu, Nišu, Sušaku, Borovu, Dubrovniku i Baru, od kojih је 6 bilo vojnih, otvorenih za civilni vazdušni saobraćaj i 6 civilnih.
U 1940. Аeroput је postigao najveći kapacitet svog rada : pređeno је 725.269 km (u 3.409 letova), preveženo 21.013 putnika i preneto 207.538 kg prtljaga, 450.000 kg robe i 17.844 kg poste.
Od 1928. do 1940. avioni Аeroputa izvrđili su 21.187 letova, prešli 4.817.482 km i preneli 77.510 putnika, 844.810 kg prtljaga, 772.717 kg robe i novina, i 62.186 kg pošte. U tom periodu 4 aviona Аeroputa pretrpela su katastrofu : dva u Ljubljani ( 1933 . i 1 936), jedan na Velebitu i jedan u Borovu (оbа 1940).
Neposredno pred nemački napad na Jugoslaviju 1941 . letačko osoblje i sva sredstva Аeroputa bili su mobilisani. Pred sam rat su 2 aviona sa vojnom delegacijom preletela u Tursku, а odatle u Egipat (gde su učli u sastav RAF s jos jednim avionom koji је doleteo iz zemlje). Ostali avioni Аeroputa uništeni su 1941. u zemlji.
Godišnjak Jugosloveiiskog vazduhoplovstva, Beograd, 1933 - 1941.
VOJNA ENCIKLOPEDIJA, BEOGRAD, 1970.
Aeroputov Spartan Kruzer ispred hangara, sa oznakama YU-SAP, proizveden u Zmaju, koji se srušio u selu Hruščica kod Ljubljane, 15. jula 1936. kada je poginulo 7 lica.
Љуба
