Prijem
Dana 23.6.2015 je iznenada preminuo Živojin Žika Petrović, pilot 117. lap i komandir 124. lae na Ponikvama.
Završio je VVA kao pripadnik XXVII klase u koju je došao po završetku ŠCV Kraljevo od 1968-1972.godine, pa su ga vrlo često zvali "Vodnik".
Sredinom osamdesetih u Bihaću mu je na jednom noćnom letu otkazao generator a ubrzo i akumulatori. Ostao je bez radio veze, svih električnih uređaja(pokazivača motorskih instrumenata)kabinskog svetla(nije ni video instrumente). Bez radio veze nije čuo toranj ni druge pilote.Nije mogao da upali farove.Navigacijski uređaji veštački horizont i kursna, radio kompas otkazali.Ipak je u mraku našao aerodrom i sleteo koristeći baterijsku lampu da osvetli brzinomer i visinomer, koji na MIG-21 rade i bez struje. Za taj podvig je dobio MEDALJU ZA HRABROST, što je retkost u miru.
Letačko iskušenje
Na avionu dvosedu MIG-21 „Žika“ Živojin Petrović u prvoj kabini, ja u ulozi nastavnika u drugoj kabini. Zona instrumentalnog složenog pilotaža Gospić. Oblaci od 600 metara kompaktni, pa na većoj visini raslojeni sve do 8000 metara. Letimo po instrumentima u oblacima, povremeno van oblačnog sloja zbog brzine promicanja oblaka doživljavamo osećaj brzine. Izvodimo evolucije po instrumentima. Uvodimo avion u obrušavanje i propinjanje po kursevima uvođenja i vađenja kako bi zadržali svoje mesto u zoni. Po završenoj petlji i imelmanu na 6000 metara završavamo rad u zoni, i, treba u daljem proći kroz oblačnu masu i sleteti na aerodrom Bihać. Ali, instrumenti su precesirali, ne pokazuju stvarno stanje, već stanja sa odstupanjima. Radio far „RA“ (Rakovica), nepouzdano pokazuje pravac, kazaljka „šeta“ po instrumentu sa velikim otklonima. U toj situaciji, pozovemo AKL (Aerodromsku kontrolu letenja) i tražimo QDM (pravac-kurs u kome treba da letimo prema aerodromu). Iznenađenje je usledilo jer dobijamo kurs 210 stepeni. Zaključujemo da smo celo vreme leteli u vazdušnoj masi koja se premeštala velikom brzinom pa tako i mi sa njom. Zauzimamo dati nam kurs i letimo ne snižavajući. Posle nekoliko QDM počeli su problemi sa radio vezom: „ponovi poziv“, „daj duži signal“, a onda sa AKL „Vaš kurs je 030 stepeni“ – „prekidač nam je bio na QDR“ (kurs u kome se leti od aerodroma). E lepo – mi odleteli od aerodroma na otvoreno more. Zauzimamo kurs 030 i konstatujemo da nemamo dovoljno goriva za standardnu šemu snižavanja (probijanja oblaka na dole). Letimo ka aerodromu dok motor bude radio, kad ostanemo bez goriva, zna se, iskakanje (katapultiranje). Rasteretili smo rad motora, polako snižavamo i pratimo stanje goriva. Plješevica ima 1800 metara – možemo da snižavamo do 2000 metara. Letimo u kursu 360 stepeni i isčekujemo da nam se kazaljka radio fara stabilizuje i otkloni u pravac sletanja. Odužilo se isčekivanje. Iznad fara u kursu sletanja sa 2000 metara snižavamo. Izlećemo iz oblačne mase u pravcu piste, izvlačimo stajni trap, flapsove i slećemo. Goriva ima još 150 litara. Ih, mogli smo još da letimo, pa i krug za sletanje da napravimo! Tako smo neprijatno iskustvo pretvorili u šalu. Ovaj događaj i sećanje vratilo mi je misli za mnogo godina unazad i oživelo sećanje na kolegu i prijatelja „Žiku“.
Neka mu je večna slava!
Bogdan Mihovilović
Neka ti je plavo nebo Živojine i ostani u lepim sećanjima tvojih prijatelja, klasića i porodice.
Poslednji izmenio cyber fulkrum dana Sub Jun 27, 2015 2:21 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
