Internet

Srbija i svet imaju u ovom trenutku, barem kada je dalji razvoj interneta u pitanju, nešto zajednicko. I ovde i u svetu trenutno se razmatra znacaj brzih (broudbend) internet veza i njihovog uticaja na buducnost društva. U Srbiji je, tacnije u Beogradu, od 16. do 18. aprila odrzana druga Broudbend konferencija za jugoistocnu Evropu. Otprilike u isto vreme u Velikoj Britaniji objavljen je izveštaj BSG-a (Brodband Stakeholder Group) koji kaze da Britanija mora pod hitno da zauzme strategiju oko brzog interneta ako sebi i svojoj privredi zeli dobro. Dakle, informaticka elita u Srbiji potpuno je u toku sa svetskim stremljenjima, ali tu se negde slicnosti gube.Britanija je u poslednjih nekoliko godina napravila djinovske korake u razvoju superbrzih internet veza postavši jedna od najrazvijenijih zemalja u svetu po tom pitanju. Tamo se brzom internet vezom smatra sve od dva megabita u sekundi pa naviše (vode po broju korisnika veza do 8 Mb/s medu zemljama G7), a vecina provajdera nudi veze od 10 do 50 megabita u sekundi, fiksne i bezicne uz najavu veza od 100 megabita, koje su u Hong Kongu, recimo, standard. U Srbiji ste na brzom internetu ako imate najmanje 256 kilobita u sekundi, dakle barem osam puta manje od minimuma u svetu. Maksimum je na dva megabita, tamo odakle u svetu pocinje racunanje. I drugi problemi su naizgled slicni, samo na razlicitim nivoima. Britancima je problem kako podstaci telekomunikacione kompanije da dalje razvijaju brze internet veze, buduci da ni postojece kapacitete nisu popunili i prodali. Rešenje je u subvencijama provajderima, odnosno izdašnim kreditima iza kojih bi stala drzava. Shvatanje je da ce potreba za brzim internetom znatno nadmašiti mogucnost širenja mreze, tako da je potrebno mrezu pripremiti i ponuditi unapred. U Srbiji je problem potpun nedostatak infrastrukture i još uvek aktuelan monopol Telekoma (doduše nezvanican). Nikako nije dobro to što se i dalje govori o malim ubrzanjima (do dva megabita u sekundi) umesto da se stisne petlja i krene u razvoj zaista brzog interneta kako bi se uhvatio korak sa svetom. Recimo i da se u svetu vec razmatraju linkovi od dva gigabita u sekundi što je iz naše sadašnje pozicije nezamislivo. Ilustracije radi, takav link bi vam celovecernji film u dobroj rezoluciji spustio na racunar za najviše desetak minuta (koliko vam treba i da odete do video-kluba), a na internetu biste televizijski program mogli da gledate bez ikakvog štucanja.Navedeni primeri jesu ilustrativni, ali smisao ubrzavanja interneta nije u zabavi vec u boljem povezivanju privrede. Smatra se da od brzog interneta najviše koristi imaju pored telekomunikacionog sektora i medija, zdravstvo i bankarski sektor.U svetu se smatra da za razvoj brzog interneta ima dve godine fore . Nakon toga ce privreda koja nema dobru telekomunikacionu podršku poceti ozbiljno da posustaje. Smatra se i da je razvoj internet infrastrukture vazniji od razvoja puteva i šina (mada oni to vec imaju). Dobra stvar je što se informaticki jaz relativno lako premošcava, loša je što je za to neophodna odlucnost vlasti.