Prijem
Po kapitulaciji JKRV Talijani su zarobili puno aviona koji su bili raštrkani po Jadranskoj obali.A jedan je bio FLEET- američkog porekla.Ovaj avion je bio savršenija verzija ranijih modela FLEET koja je radjena za izvoz u Evropu,sa motorom Kinner od 160ks.
Promoter firme Consolidated, koja je pravila Fleet-a,je je iz Rumunije preko Beograda doleteo u Split u toku leta 1935g. Na ovom prostorima se zadrzao gotovo mesec dana, a kao rezultat njegove promotivne turneje RVKJ je naručilo dva primerka Fleet 10D sa plovcima.Posle nekoliko godina letenja,morali su da im zamene motore,sa motorom Walter-Mars. Dva aviona su krajem tridesetih služila u bazi u Divuljama.
Označavali su ga kao - Consolidated Fleet 10-d Trainer / Školski Fleet / ShFl ili kratko, Flit.
Avion je korišćen u bivšoj Jugoslaviji za trenažu pilota mornaričke avijacije.
Prevoz čuvene glumice Ita Rina sa Fleet-om tridesetih godina
Talijani su do kapitulacije bili u bazi Divulje,gde je bila stacionirana 183 hidroeskadrila,sa avionima Cant z-501,kojima su ,pored protivpodmorničkih dejstava,izvidjali i napadali Partizanske jedinice.Po kapitulaciji talijanske vojske, a pošto nije bilo većih partizanskih jedinica u blizini baze,neprijatelski vojnici su iskoristili priliku i deo judstva je uspelo da pobegne iz baze u Italiju sa 7 hidroaviona,i tamo se priključili saveznicima.Koristili su i one avione koje su zarobili,izmedju ostalih i Fleet.
Bivši hidropilot Ciril Vrabič je živeo u blizini baze i pratio je šta se dešava.On je bio obaveštajac Trogirsko-Šibenskog partizanskog odreda i kao takav je dolazio do informacija.Naime on je pravio dobro dalmatinsko vino,koje su vojnici rado kupovali,pa se sa nekima i sprijateljio. Tako je saznao pre same kapitulacije Italije, da je ostao jedan avion,koji se može popraviti u hangaru ,ostali su preleteli za Italiju.Jednog mehaničara je uspeo da nagovori ,iako je to bilo jako opasno,da skine magnete sa tog aviona i da mu ih proda .
Kada su Talijani koji su ostali u bazi predali oružije Partizanima,8.IX 1943g u sedam sati naveče,Ciril je medju prvima ušao u bazu,i u hangaru ,u zabačenom delu pronašao avion.
Zatekli su avion skinutih krila a pored oštećenih delova ,nedostajali su mu neki instrumenti,a motoru su nedostajali magneti.Ustanovio da je avion moguće popraviti,ali su mu bili potrebni mehaničari.
Zato je komandant Šibensko- Trogirskog partizanskog odreda uputio poziv da se jave bivši mehaničari za koje se znalo da su na položajima oko Splita i Trogira.
Pozivu su se odazvali trogiranin Rade Vukčević i Jože Šušterič, i sa dvojcom zarobljenih talijanskih mehaničara,popravili avion za jedan dan,i odmah su na krilima nacrtali velike crvene petokrake.
Izvukli su avion na vodu ,nasuli ulje i gorivo,i obavili probni let,10 IX 1943g,a onda istog dana hidroavion je preleteo u Vranjice kod Trogira.( negde se može naći da je preleteo do mesta Donji Seget-gde je bila baza Četvrte operativne zone) Tu je izvučen na obalu i dobro maskiran.
Sutradan je pet nemačkih aviona Do 17 bombardovalo bazu u Divuljama. Na sastanku 11 IX vojnog i partiskog rukovodstva je,posle objašnjnja Cirila kako mogu da iskoriste avion,odlučeno o njegovoj sudbini ,uglavnom će se koristiti za kurirske i izviđačke zadatke Da bi što bolje iskoristili avion,doneta je odluka o formiranju Hidroplanske stanice.
Komandir stanice bio je Ciril Vrabič .Pošto je ovo trebalo da bude samostalna jedinica sposobna za brzo prebaziranje,dodeljeni su joj motorni jedrenjak trabakul-Sveti Šime,manji motorni čamac,kamionet i motocikl.Imali su i dovoljno goriva,maziva i nešto bombi i municije.Na trabakul su ukrcane bačve sa benzinom i uljem,municija,aviobombe,alat ,oprema,i hrana.
Prvi zadatak je izvršen već 11 IX u 5 h ujutru kada je komandant Trogirsko-Šibenskog odreda vršio inspekciju svoje PVO u okolini Trogira.Let nije bio najavljen i PAA je pogodila avion na dva mesta.(negde se može naći da su izvidjali Nemačku kolonu koja je išla ka Divuljama,i da je pogodjen od njihove PA) Da se to ne bi dogadjalo u budućnosti,odlučeno je da avion nosi specijalnu zastavu- PLAMENAC kao znak raspoznavanja.(Ova zastava se čuva u muzeju vazduhoplovsta)
Uveče je montiran brzinomer i izvršene su inspekcije jedinica,duž obale.14 IX je leteo na ruti Vranjica,Trogir,Kaštel,Split,Omiš i natrag,bacajući letke.
15 IX je na zadatku izvidjanja i bombardovanja tvrdjave Klis,motor aviona je na visini od 1200m ,prvo kašljucao ,a onda prestao da radi.Pilot je uspeo da sleti na vodu kod Kaštel Kambelovca.Hitno je odvučen u bazu gde su ustanovili zaribavanje tri cilindra.Mehaničar Jože Šušterič se setio,jer je pre rata radio na ovim motorima, da motor Walter-Mars stoji rashodovan u Divuljama.Odmah je naredjeno da se motor nadje i prebaci u Vranjice ,gde su u poljskim uslovima i oganičenim alatima popravili motor,pa je već sutradan bio spreman za let.
Zbog nadmoći neprijateljske avijacije,svi zadaci su vršeni ili u sumrak,noću ili zoru.Tako je kod lokalnog stanovništva avion dobio nadimak- noćni fantom.
16 IX je imao sreće pri transportu rukovodioca za Milnu na Braču.Tada se sreo sa dva Meseršmita(nepoznato koji),iako je bio na 250m visine i na 1500m daljine od njh,i nisu ga primetili.Isto veće je bio u izvidjanju obale.
17 IX je bio u izvidjanju oko Klisa i bombardovanje tvrdjave.Izvidjač i bombarder Ivan Bećir je bacio dve bombe od 12 kg. Naveče je bio u izvidjanju neprijateljskih brodova.
Iako je avion nije bio borbeni,ipak je stvarao nervozu kod neprijatelja.U napadu na nemačku kolonu 22 IX kod Imotskog,avion se suočio sa veoma jakom PA.Izvidjač Rebula je ipak uspeo da baci dve bombe od 12kg na kolonu.Kasnije je pričao zarobljeni nemački pilot da je tada , bilo zabranjen,bilo kakav prelet kolona,jer se na svaki avion otvarala vatra.Već 28 IX je ponovljen napad na nemačku kolonu u podnožju Biokova.
Zbog približavanja neprijatelja avion je preleteo,prvo u Milnu na Braču(gde ga je posada i ljudi iz baze držali rukama na vezu ,da ga ne ošteti nevreme),a surtadan preleteo za Starigrad .Tu su ga izvukli na obalu i sakrili.
Pre toga je Hidroplanska stanica prešla iz Vranjica za Brač.
Na svom poslednjem poletanju 6 X 1943g trebalo je da preveze iz Bola na Braču Antu Marasovića, -Mirka člana štaba u Podgoru,i to u sred dana.Odmah po poletanju zbog blokiranih komandi udario u kuću na obali.Po svemu sudeći izgleda da je naoružanje(mašinka) jednog od posade blokirala komande. Marasović je poginuo a Vrabič je povredjen,prebačen na Vis,pa odatle u Italiju u Prvu vazduhoplovnu bazu NOVJ.Hidroplanska stanica je rasformirana,a ljudstvo je početkom 1944g prebačeno u Italiju.
Do6.oktobra ukupno je obavljeno 30 letova.
Promoter firme Consolidated, koja je pravila Fleet-a,je je iz Rumunije preko Beograda doleteo u Split u toku leta 1935g. Na ovom prostorima se zadrzao gotovo mesec dana, a kao rezultat njegove promotivne turneje RVKJ je naručilo dva primerka Fleet 10D sa plovcima.Posle nekoliko godina letenja,morali su da im zamene motore,sa motorom Walter-Mars. Dva aviona su krajem tridesetih služila u bazi u Divuljama.
Označavali su ga kao - Consolidated Fleet 10-d Trainer / Školski Fleet / ShFl ili kratko, Flit.
Avion je korišćen u bivšoj Jugoslaviji za trenažu pilota mornaričke avijacije.
Prevoz čuvene glumice Ita Rina sa Fleet-om tridesetih godina
Talijani su do kapitulacije bili u bazi Divulje,gde je bila stacionirana 183 hidroeskadrila,sa avionima Cant z-501,kojima su ,pored protivpodmorničkih dejstava,izvidjali i napadali Partizanske jedinice.Po kapitulaciji talijanske vojske, a pošto nije bilo većih partizanskih jedinica u blizini baze,neprijatelski vojnici su iskoristili priliku i deo judstva je uspelo da pobegne iz baze u Italiju sa 7 hidroaviona,i tamo se priključili saveznicima.Koristili su i one avione koje su zarobili,izmedju ostalih i Fleet.
Bivši hidropilot Ciril Vrabič je živeo u blizini baze i pratio je šta se dešava.On je bio obaveštajac Trogirsko-Šibenskog partizanskog odreda i kao takav je dolazio do informacija.Naime on je pravio dobro dalmatinsko vino,koje su vojnici rado kupovali,pa se sa nekima i sprijateljio. Tako je saznao pre same kapitulacije Italije, da je ostao jedan avion,koji se može popraviti u hangaru ,ostali su preleteli za Italiju.Jednog mehaničara je uspeo da nagovori ,iako je to bilo jako opasno,da skine magnete sa tog aviona i da mu ih proda .
Kada su Talijani koji su ostali u bazi predali oružije Partizanima,8.IX 1943g u sedam sati naveče,Ciril je medju prvima ušao u bazu,i u hangaru ,u zabačenom delu pronašao avion.
Zatekli su avion skinutih krila a pored oštećenih delova ,nedostajali su mu neki instrumenti,a motoru su nedostajali magneti.Ustanovio da je avion moguće popraviti,ali su mu bili potrebni mehaničari.
Zato je komandant Šibensko- Trogirskog partizanskog odreda uputio poziv da se jave bivši mehaničari za koje se znalo da su na položajima oko Splita i Trogira.
Pozivu su se odazvali trogiranin Rade Vukčević i Jože Šušterič, i sa dvojcom zarobljenih talijanskih mehaničara,popravili avion za jedan dan,i odmah su na krilima nacrtali velike crvene petokrake.
Izvukli su avion na vodu ,nasuli ulje i gorivo,i obavili probni let,10 IX 1943g,a onda istog dana hidroavion je preleteo u Vranjice kod Trogira.( negde se može naći da je preleteo do mesta Donji Seget-gde je bila baza Četvrte operativne zone) Tu je izvučen na obalu i dobro maskiran.
Sutradan je pet nemačkih aviona Do 17 bombardovalo bazu u Divuljama. Na sastanku 11 IX vojnog i partiskog rukovodstva je,posle objašnjnja Cirila kako mogu da iskoriste avion,odlučeno o njegovoj sudbini ,uglavnom će se koristiti za kurirske i izviđačke zadatke Da bi što bolje iskoristili avion,doneta je odluka o formiranju Hidroplanske stanice.
Komandir stanice bio je Ciril Vrabič .Pošto je ovo trebalo da bude samostalna jedinica sposobna za brzo prebaziranje,dodeljeni su joj motorni jedrenjak trabakul-Sveti Šime,manji motorni čamac,kamionet i motocikl.Imali su i dovoljno goriva,maziva i nešto bombi i municije.Na trabakul su ukrcane bačve sa benzinom i uljem,municija,aviobombe,alat ,oprema,i hrana.
Prvi zadatak je izvršen već 11 IX u 5 h ujutru kada je komandant Trogirsko-Šibenskog odreda vršio inspekciju svoje PVO u okolini Trogira.Let nije bio najavljen i PAA je pogodila avion na dva mesta.(negde se može naći da su izvidjali Nemačku kolonu koja je išla ka Divuljama,i da je pogodjen od njihove PA) Da se to ne bi dogadjalo u budućnosti,odlučeno je da avion nosi specijalnu zastavu- PLAMENAC kao znak raspoznavanja.(Ova zastava se čuva u muzeju vazduhoplovsta)
Uveče je montiran brzinomer i izvršene su inspekcije jedinica,duž obale.14 IX je leteo na ruti Vranjica,Trogir,Kaštel,Split,Omiš i natrag,bacajući letke.
15 IX je na zadatku izvidjanja i bombardovanja tvrdjave Klis,motor aviona je na visini od 1200m ,prvo kašljucao ,a onda prestao da radi.Pilot je uspeo da sleti na vodu kod Kaštel Kambelovca.Hitno je odvučen u bazu gde su ustanovili zaribavanje tri cilindra.Mehaničar Jože Šušterič se setio,jer je pre rata radio na ovim motorima, da motor Walter-Mars stoji rashodovan u Divuljama.Odmah je naredjeno da se motor nadje i prebaci u Vranjice ,gde su u poljskim uslovima i oganičenim alatima popravili motor,pa je već sutradan bio spreman za let.
Zbog nadmoći neprijateljske avijacije,svi zadaci su vršeni ili u sumrak,noću ili zoru.Tako je kod lokalnog stanovništva avion dobio nadimak- noćni fantom.
16 IX je imao sreće pri transportu rukovodioca za Milnu na Braču.Tada se sreo sa dva Meseršmita(nepoznato koji),iako je bio na 250m visine i na 1500m daljine od njh,i nisu ga primetili.Isto veće je bio u izvidjanju obale.
17 IX je bio u izvidjanju oko Klisa i bombardovanje tvrdjave.Izvidjač i bombarder Ivan Bećir je bacio dve bombe od 12 kg. Naveče je bio u izvidjanju neprijateljskih brodova.
Iako je avion nije bio borbeni,ipak je stvarao nervozu kod neprijatelja.U napadu na nemačku kolonu 22 IX kod Imotskog,avion se suočio sa veoma jakom PA.Izvidjač Rebula je ipak uspeo da baci dve bombe od 12kg na kolonu.Kasnije je pričao zarobljeni nemački pilot da je tada , bilo zabranjen,bilo kakav prelet kolona,jer se na svaki avion otvarala vatra.Već 28 IX je ponovljen napad na nemačku kolonu u podnožju Biokova.
Zbog približavanja neprijatelja avion je preleteo,prvo u Milnu na Braču(gde ga je posada i ljudi iz baze držali rukama na vezu ,da ga ne ošteti nevreme),a surtadan preleteo za Starigrad .Tu su ga izvukli na obalu i sakrili.
Pre toga je Hidroplanska stanica prešla iz Vranjica za Brač.
Na svom poslednjem poletanju 6 X 1943g trebalo je da preveze iz Bola na Braču Antu Marasovića, -Mirka člana štaba u Podgoru,i to u sred dana.Odmah po poletanju zbog blokiranih komandi udario u kuću na obali.Po svemu sudeći izgleda da je naoružanje(mašinka) jednog od posade blokirala komande. Marasović je poginuo a Vrabič je povredjen,prebačen na Vis,pa odatle u Italiju u Prvu vazduhoplovnu bazu NOVJ.Hidroplanska stanica je rasformirana,a ljudstvo je početkom 1944g prebačeno u Italiju.
Do6.oktobra ukupno je obavljeno 30 letova.