Handley Page Hastings
Handley Page HP67 Hastings je bio britanski četvoromotorni transportni elisni avion projektovani izgrađen u pogonima Handley Page Aircraft Company za potrebe Royal Air Force . U to vrijeme je to bio najveći u upotrebi ikada izrađen avion za RAF, a zamijenio predhodnika Avro York kao standardnog transportera na velikim daljinama.
Dizajn i razvoj
Handley Page poslao odgovor na zahteve Air Staff Specification sa oznakom C.3/44 za budući avion velikog doleta opšte namene pod svojom šifrom HP67. Konstruktivno gledano bio je to potpuno metalni niskokrilac sa konvencionalnom repnom površinom. Proizašao iz napuštenog projekta HP.66 bombardera Handley Page Halifax sa kružnim trupom i nadpritiskom u kabinskom prostoru. Iskorišćenu su zvezdasti motori Bristol Hercules 101. Avion je opsluživala posada od 5 ljudi, mogao je primiti 30 padobranaca, ili 32 nosila i 28 sedećih bolesnika, odnosno 50 potpuno opremljenih vojnika.
Jedan od dva prototipa Hastings
Predviđena je i civilna verzija Hastings kao Handley Page Hermes. Interesantno je da je razovoju prototipovima "Hermes" data prednost nad vojnim "Hastings", ali je program stavljen na čekanje nakon što se prototip Hermesa srušio na svom prvom letu 2.decembra 1945. Tako se firma sada usredotočila na vojnj Hastings varijanti. Prvi od dva prototipa Hastings ( TE580 ) poleteoje sa RAF Wittering( Royal Air Force station) 7.maja 1946. Testovi su pokazali da je avion bio nestabilan po porečnoj osi i da je imao loše sposobnosti sa težnjom gubitka uzgona. U prvih nekoliko proizvedenih prototipova moralo se hitno intervenisati i izvršititi nužne kako bi se eliminisale uočene slabosti. Privremeno rješenje je pronađeno menjanjem tailplane (horizontalnog stabilizatora) koji je automatski slao upozorenje u kabini za izbegavanje dovođenja aviona u položaj “stall opasnost”. To je omogućilo da prvi avion ( Hastings C1 ) uđe u redovnu upotrebu u okrobru 1948.
RNZAF Hastings C3 1953
RAF je dostavio početnu porudžbinu za 100 "Hastings C1" modela ali zadnjih šest aviona je prepravljeno u vremenske izviđače kao Hastings Met. Mk 1, i takođe, sedam drugih već proizvedenih aviona su pretvoreni u ovu varijantu. Osam Hastings C1 aviona je kasnije pretvoreno u Hastings T5, trenažnu varijantu koji su se koristili prevashodno za obuku posada V bombardera
Dok intervencije na repnom stabilizatoruna C1 omogućile da se pristupi serisjkoj proizvodnji, dotle su dalje intervencije na trupu i ugradnja dodatnih rezervoara za gorivo u krilu, doveli do stvaranja varijante Hastings C Mk 2, a dalje promjene u kabnskom delu omogućile VIP prevoz, sa još više goriva kako bi se dobio veći dolet i time se došlo na varijantu Hastings C Mk 4.
Ukupno 147 aparata izgrađeni su za Royal Air Force i četiri za Royal New Zealand Air Force , što je ukupno 151.
Operativna upotreba
Hastings je ubrzano uvođen u u službu zbog Berlinskog vazdušnog mosta (Berlin Airlift), u okviru 47 Squadron i zamenio je Halifax Mk 9 tokom septembra-oktobra 1948. Hastings redovno leti za Berlin od 11.novembra 1948. Zbog dolazeće zime, a zbog svoje nosivosti, Hastings flota se uglavnom koristi za prevoz uglja, s još dve eskadrila 297. i 53. koje joj se pridružuju do kraja kampanje. Učinak transportera Hastings do 6.oktobra 1949. gde ih je angažovana flota od njih 32, bilo 55.000 tona (49.900 tona) tereta uz gubitak samo dva aparata
Berlin Airlift
Hastings Met Mk.1 iz 202. Squadron RAF / Coastal Command na aerodromu u Manchester Airport 1954
RNZAF Hastings C.3 iz sastava No.40 Squadron u vazdušnoj luci Heathrow 1953
Sto Hastings C.Mk 1 i 41 Hastings C.Mk 2, služili su u Transport Command na dugim rutama, ali i za taktički transport sve do dolaska novog tipa aviona Bristol Britanije u 1959 . Primer druge važne uloge bila je Sueska krize kada Hastings iz 70. zatim 99. i 511. Squadron prevoze i desantiraju padobrance na El Gamil aerodromu.
Hastings nastavila pružati logističku podršku britanskim vojnim operacijama širom sveta tokom 1950-ih i 60-ih godina, uključujući i dostavu zaliha suprotstavljenih indonežijskih snaga u Maleziji tokom Indonesia–Malaysia confrontation (1962-1966)
Hastings je u penziju u Royal Air Force prešao početkom 1968, kada ga je zamijenio Lockheed Hercules.
Met Mk.1 meteorološki izviđački avioni korišteni su u sastavu 202. Squadron RAF na RAF Aldergrove,Northern Ireland od 1950 do 31.jula 1964. kada je Squadron raspušten, a svoju ulogu preneo na meteorološke satelite. Hastings T.Mk 5 ostao je u službi, kao trenažni avion za radarske opratore u mornaričkoj avijaciji do 1970. Imao je zapaženu ulogu tokom “Hladnmog rata” gde se koristio i za potrebe izviđačkih zadataka posebno zimi 1975-76, napokon u penziji je od 30.juna 1977.
Hastings aparati upotrebljavani su i na Novom Zelandu, gdje je Royal New Zealand Air Force sa svojim 40.Squadron obavljao transportne zadatke do 1965. kada su zamenjeni sa C-130 Hercules . RNZAF je imao četiri Hastings C.Mk 3 aviona. Jedan je imao udes na RAAF bazi Darwin (Australija) i prouzrokovao je znatnu štetu na vodovodu, železničkoj i putnoj mreži u gradu. Ostala tri su isečena u RNZAF bazi Ohakea . Tokom razdoblja eksploatacije, manifestovali su se značajni problemi sa motorima, s kliznim ventilima (poteškoćama u podmazivanju) tako da osoblje RNZAF pravilo šale na račun Hastings: "da je bio najbolji tromotorni avion u svetu”.
Hastings C2 WD488
HP Hastings T5 TG517 u postavci na Newark Air Museum
V a r i j a n t e
HP.67 Hastings
Prototip, dva primerka
HP.67 Hastings C1
Serijski s četiri Bristol Hercules 101 motora, 94 aparata, koji se kasnije modifikuju u C1A i T5.
HP. 67 Hastings C1A
C1 doveden do C2 standarda
HP.67 Hastings Met.1
Verzija za meteorološko izviđanje za Coastal Command, šest izgrađeno.
HP.67 Hastings C2
Unapređena verzija s većim prostorom, tailplane postavljena niže na trup, povećan kapacitet goriva, novi motori Bristol Hercules 106. proizvedeno 43 aparata i C1 koji su dovedeni na ovaj standard sa oznakom kao C1A.
C Mk 2, 1950-52; more powerful Hercules engines, larger-span tail plane and increased fuel capacit
HP.95 Hastings C3
Transportna cerzija za RNZAF, slično varijanti C2 ali sa Bristol HERCULES 737 motorima. Ukupno 4 aparata.
No. 40. Squadron RNZAF Hastings, punjenje gorivom
HP.94 Hastings C4
Verzija za VIP prevoz, za četiri VIP osobe sa pratnjom, četiri aparata.
HP.67 Hastings T5
To su osam aviona verzije C1, koji su modifikovani za potrebe RAF Bomber Command s opremom za treniranje posada “V bombardera” u korišćenju Navigation Bombing System
Hastings C.Mk.2
Unit: 511 Sqn, RAF
Serial: JAV/525 (TG525)
RAF Lyneham, UK, circa 1954.
Specifikacije Hastings (C.1)
TT karakteristike
Posada: 5-6
Kapacitet: 50 vojnika
Dužina: 24,8 m
Raspon krila : 34,5 m
Visina: 6,9 m
Površina krila: 130,8 m 2
Masa : 18.910 kg
Normalna težina u poletanju: 34.010 kg
Pogonska grupa : 4 × Bristol Hercules 101 radijalni klipni motor, 1.675 KS (1.250 kW) svaki
Hastings C.Mk.2
Unit: 511 Sqn, RAF
Serial: JA/329 (WJ329)
RAF Akrotiri, circa 1956.
Performanse
Maksimalna brzina : 343 mph (552 km / h) na 21.500 ft (6.550 m)
Dolet : 2.850 km (4.590 km)
Operativni vrhunac : 26.700 ft (8.140 m)
Brzina uzdizanja : 310 m / min
Opterećenje krila : 260 kg / m²
Snaga / Masa : 0,089 KS / lb (0,147 kW / kg)
Dizajn i razvoj
Handley Page poslao odgovor na zahteve Air Staff Specification sa oznakom C.3/44 za budući avion velikog doleta opšte namene pod svojom šifrom HP67. Konstruktivno gledano bio je to potpuno metalni niskokrilac sa konvencionalnom repnom površinom. Proizašao iz napuštenog projekta HP.66 bombardera Handley Page Halifax sa kružnim trupom i nadpritiskom u kabinskom prostoru. Iskorišćenu su zvezdasti motori Bristol Hercules 101. Avion je opsluživala posada od 5 ljudi, mogao je primiti 30 padobranaca, ili 32 nosila i 28 sedećih bolesnika, odnosno 50 potpuno opremljenih vojnika.
Jedan od dva prototipa Hastings
Predviđena je i civilna verzija Hastings kao Handley Page Hermes. Interesantno je da je razovoju prototipovima "Hermes" data prednost nad vojnim "Hastings", ali je program stavljen na čekanje nakon što se prototip Hermesa srušio na svom prvom letu 2.decembra 1945. Tako se firma sada usredotočila na vojnj Hastings varijanti. Prvi od dva prototipa Hastings ( TE580 ) poleteoje sa RAF Wittering( Royal Air Force station) 7.maja 1946. Testovi su pokazali da je avion bio nestabilan po porečnoj osi i da je imao loše sposobnosti sa težnjom gubitka uzgona. U prvih nekoliko proizvedenih prototipova moralo se hitno intervenisati i izvršititi nužne kako bi se eliminisale uočene slabosti. Privremeno rješenje je pronađeno menjanjem tailplane (horizontalnog stabilizatora) koji je automatski slao upozorenje u kabini za izbegavanje dovođenja aviona u položaj “stall opasnost”. To je omogućilo da prvi avion ( Hastings C1 ) uđe u redovnu upotrebu u okrobru 1948.
RNZAF Hastings C3 1953
RAF je dostavio početnu porudžbinu za 100 "Hastings C1" modela ali zadnjih šest aviona je prepravljeno u vremenske izviđače kao Hastings Met. Mk 1, i takođe, sedam drugih već proizvedenih aviona su pretvoreni u ovu varijantu. Osam Hastings C1 aviona je kasnije pretvoreno u Hastings T5, trenažnu varijantu koji su se koristili prevashodno za obuku posada V bombardera
Dok intervencije na repnom stabilizatoruna C1 omogućile da se pristupi serisjkoj proizvodnji, dotle su dalje intervencije na trupu i ugradnja dodatnih rezervoara za gorivo u krilu, doveli do stvaranja varijante Hastings C Mk 2, a dalje promjene u kabnskom delu omogućile VIP prevoz, sa još više goriva kako bi se dobio veći dolet i time se došlo na varijantu Hastings C Mk 4.
Ukupno 147 aparata izgrađeni su za Royal Air Force i četiri za Royal New Zealand Air Force , što je ukupno 151.
Operativna upotreba
Hastings je ubrzano uvođen u u službu zbog Berlinskog vazdušnog mosta (Berlin Airlift), u okviru 47 Squadron i zamenio je Halifax Mk 9 tokom septembra-oktobra 1948. Hastings redovno leti za Berlin od 11.novembra 1948. Zbog dolazeće zime, a zbog svoje nosivosti, Hastings flota se uglavnom koristi za prevoz uglja, s još dve eskadrila 297. i 53. koje joj se pridružuju do kraja kampanje. Učinak transportera Hastings do 6.oktobra 1949. gde ih je angažovana flota od njih 32, bilo 55.000 tona (49.900 tona) tereta uz gubitak samo dva aparata
Berlin Airlift
Hastings Met Mk.1 iz 202. Squadron RAF / Coastal Command na aerodromu u Manchester Airport 1954
RNZAF Hastings C.3 iz sastava No.40 Squadron u vazdušnoj luci Heathrow 1953
Sto Hastings C.Mk 1 i 41 Hastings C.Mk 2, služili su u Transport Command na dugim rutama, ali i za taktički transport sve do dolaska novog tipa aviona Bristol Britanije u 1959 . Primer druge važne uloge bila je Sueska krize kada Hastings iz 70. zatim 99. i 511. Squadron prevoze i desantiraju padobrance na El Gamil aerodromu.
Hastings nastavila pružati logističku podršku britanskim vojnim operacijama širom sveta tokom 1950-ih i 60-ih godina, uključujući i dostavu zaliha suprotstavljenih indonežijskih snaga u Maleziji tokom Indonesia–Malaysia confrontation (1962-1966)
Hastings je u penziju u Royal Air Force prešao početkom 1968, kada ga je zamijenio Lockheed Hercules.
Met Mk.1 meteorološki izviđački avioni korišteni su u sastavu 202. Squadron RAF na RAF Aldergrove,Northern Ireland od 1950 do 31.jula 1964. kada je Squadron raspušten, a svoju ulogu preneo na meteorološke satelite. Hastings T.Mk 5 ostao je u službi, kao trenažni avion za radarske opratore u mornaričkoj avijaciji do 1970. Imao je zapaženu ulogu tokom “Hladnmog rata” gde se koristio i za potrebe izviđačkih zadataka posebno zimi 1975-76, napokon u penziji je od 30.juna 1977.
Hastings aparati upotrebljavani su i na Novom Zelandu, gdje je Royal New Zealand Air Force sa svojim 40.Squadron obavljao transportne zadatke do 1965. kada su zamenjeni sa C-130 Hercules . RNZAF je imao četiri Hastings C.Mk 3 aviona. Jedan je imao udes na RAAF bazi Darwin (Australija) i prouzrokovao je znatnu štetu na vodovodu, železničkoj i putnoj mreži u gradu. Ostala tri su isečena u RNZAF bazi Ohakea . Tokom razdoblja eksploatacije, manifestovali su se značajni problemi sa motorima, s kliznim ventilima (poteškoćama u podmazivanju) tako da osoblje RNZAF pravilo šale na račun Hastings: "da je bio najbolji tromotorni avion u svetu”.
Hastings C2 WD488
HP Hastings T5 TG517 u postavci na Newark Air Museum
V a r i j a n t e
HP.67 Hastings
Prototip, dva primerka
HP.67 Hastings C1
Serijski s četiri Bristol Hercules 101 motora, 94 aparata, koji se kasnije modifikuju u C1A i T5.
HP. 67 Hastings C1A
C1 doveden do C2 standarda
HP.67 Hastings Met.1
Verzija za meteorološko izviđanje za Coastal Command, šest izgrađeno.
HP.67 Hastings C2
Unapređena verzija s većim prostorom, tailplane postavljena niže na trup, povećan kapacitet goriva, novi motori Bristol Hercules 106. proizvedeno 43 aparata i C1 koji su dovedeni na ovaj standard sa oznakom kao C1A.
C Mk 2, 1950-52; more powerful Hercules engines, larger-span tail plane and increased fuel capacit
HP.95 Hastings C3
Transportna cerzija za RNZAF, slično varijanti C2 ali sa Bristol HERCULES 737 motorima. Ukupno 4 aparata.
No. 40. Squadron RNZAF Hastings, punjenje gorivom
HP.94 Hastings C4
Verzija za VIP prevoz, za četiri VIP osobe sa pratnjom, četiri aparata.
HP.67 Hastings T5
To su osam aviona verzije C1, koji su modifikovani za potrebe RAF Bomber Command s opremom za treniranje posada “V bombardera” u korišćenju Navigation Bombing System
Hastings C.Mk.2
Unit: 511 Sqn, RAF
Serial: JAV/525 (TG525)
RAF Lyneham, UK, circa 1954.
Specifikacije Hastings (C.1)
TT karakteristike
Posada: 5-6
Kapacitet: 50 vojnika
Dužina: 24,8 m
Raspon krila : 34,5 m
Visina: 6,9 m
Površina krila: 130,8 m 2
Masa : 18.910 kg
Normalna težina u poletanju: 34.010 kg
Pogonska grupa : 4 × Bristol Hercules 101 radijalni klipni motor, 1.675 KS (1.250 kW) svaki
Hastings C.Mk.2
Unit: 511 Sqn, RAF
Serial: JA/329 (WJ329)
RAF Akrotiri, circa 1956.
Performanse
Maksimalna brzina : 343 mph (552 km / h) na 21.500 ft (6.550 m)
Dolet : 2.850 km (4.590 km)
Operativni vrhunac : 26.700 ft (8.140 m)
Brzina uzdizanja : 310 m / min
Opterećenje krila : 260 kg / m²
Snaga / Masa : 0,089 KS / lb (0,147 kW / kg)
Prilagođeno sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Љуба