Prijem
Mitsubishi J8M1 Shusui (Sword Stroke - Moždani udar)
( Japanska adaptacija Messerschmitt Me 163B Komet )
( Japanska adaptacija Messerschmitt Me 163B Komet )
Priča o japanskom “Kometu” bila bi slična sa njihovim lovcem “Nakajima Kikka“. Međutim za razliku od spomenutog , ovde se ne radi o kopiranju, nego o višem stepenu projektovanja.
Japanski vojni stručnjaci u Nemačkoj pomno su pratili zarvoj vazduhoplovne industrije svoga saveznika. Tako su dobili sznanja, da nemački Luftwaffe razvoja lovca-presretača na raketni pogon, pa su se u vezi sttim dobro informisali i na kraju su se i uverili u istinitost tog projekta.
Već krajem 1943. Su dobili odgovor iz Japana da se pristupi pregovorima oko otkupa licence za ovog lovca. Ugovor je ubrzo sklopljen i licenca je otkupljen za 20 miliona Reichmark. Japan je takođe, otkupio i licencu za proizvodnju raketnih motora - Walter HWK 109-509. I najvažnije od svega je, da je u projekat uračunat i jedan kompletan Messerschmitt Me-163B.
Japan je već 1944.godine počeo trpeti velike štete od američkih bombardovanja avionima B-29. Nije posedovao adkvatne presretače, koji bi mogli dostići velike visine leta i sukobiti se sa “Superfortress”. U julu je japanska mornarica objavila konkurs i izdala specifikaciju za avion na raketni pogon, na osnovu nemačkog Me-163B. Zadatak je ipak poveren firmi Mitsubishi Jukogyo KK za projektovanje i izgradnju pomenutog lovca za potrebe armije i mornarice. Projekat odmah dobija i svoj popularni naziv “Shushi (kasnije od saveznika naznazvan “Sword Stroke”). Armijska verzija dobila je oznaku Ki-200, dok je mornarička verzija nosila oznaku J8M1. Oba aviona su trebala da koriste istu pogonsku grupu, Toko Ro.2 (KR10), na bazi licencnog motora - Walter HWK 109-509.
Ovaj motor imao je procenjeni potisak od 1.500 kg. I pored usvojene licence, Japancu su uneli određene izmene, a koje se odnose na japansku tehnologiju u proizvodnji.
Napredovanje u razradi projekta bilo je ubrzano zahvaljući inžinjeru Mijiro Takahashi Mitsubishi. Ovo tim pre jer je kupljeni Me-163B, kojeg je trebalo kopirati, nepovratno izgubljen, potapanjem podmornice, koja je trebala da ga dopremi u Japan. Koristeći određene propisane procedure u proizvodnju, uspeli su i deo izgubljene projektne dokumentacije da učine upotrebljivom i spremnom za korišćenje već u septembru 1944.
Prvo je izrađen zmaj aviona, kako bi se mogli obučavati piloti u letenju. Bila je to letilica bez motora u odnosu na raketni avion J8M, koja je dobila oznaku sa oznaku MXY8 Akigusa (Autumn Grass – jesenja trava) Sastavljen je-proizveden u Dai-Ichi Kaigun Koku Gijitsusho (First Naval Air Technical Arsenal) u Jokosuki (Yokosuka). Prvi let je obavljen 8.decembra 1944. Vuču je obavio avion Kyushu K10W1 iz 312th Kokutai, a letilicom je upravljao LtCdr Toyohiko Inuzuka. I pored neuobučajenog dizajna (za ono vreme, razume se) letilicom je lako upravljano. U fbrici u Jokosuki su već bila u izradi dva prototipa MXY8.
Teža verzija ove jedrilice, koja je trebala da simulira budući finalni avion, opremljena je određenim balastima. Rađena je za mornaričku verziju u Maeda Koku Kenkyujo (Maeda Aircraft Institute), kao i za armijsko vazduhoplovstvo u Yokoi Koko K.K. (Yokoi Aircraft Co), pod oznakom Ku-13 trenažna jedrilica (Training Glider).
Nekih 50-60 tih zmajeva dovršeno je u vreme japanske predaje avgusta 1945.
Mornarica je planirala da pre ugradnje pravog motora ispita letilicu sa nešto slabijim pogonom. Avion je dobio oznaku MXY9 Shuka (Autum Fire). Bio je to raketni motor Tsu-11 sa potiskom od svega 200,03 kg. Ipak, ubrzo je usledila kapitulacija, tako da i nema podataka da je ovaj model leteo sa originalnim licencnim raketnim motorom.
Prva dva J8M1 za armijsko vazduhoplovstvo, dobili su takođe, balaste umesto pravih raketnih motora. I oni su imali letove u cilju ispitivanja zmaja aviona još 8.januara 1945. Avion je odvučen na potrebnu visinu od strane Nakajima B6N1, a potomi pušten da jedri natrag. Ovi letovi potvrdili su ispravnost dizajna.
Prvi Toku Ro.2 raketni motori su dostavljeni iz fabrike Mitsubishi početkom juna 1945. Prvi pogonjeni J8M1 je bio spreman za svoj prvi test-let krajem kasnije juna. Na žalost, na svom prvom letu 7.jula, raketni motor nije u obezbedio dovoljno snage tokom poletanja pa se avion srušio, ubivši svog pilota, Lt.Cdr Toyohiko Inuzuka. Uzrok kvara na motoru je verovatno problem u gorivnoj instalaciji. Ovo je bilo toliko obeshrabrujuće da niti jedan drugi probni let nije izvršen. Sistem snabdevanja motora gorivom kod šestog i sedmog prototipa su u bili u toku redizajniranja, pa promena toka rata-kapitulacija, učinila da se program Shusui prekine-obustavi.
Proizvodnja Shusui je već bila u zamahu u fabrikama Mitsubishi, Nissan i Fugi kao kooperantima, koji učestvovali u programu. U vreme japanske predaje, Mitsubishi je izgradio ukupno sedam Shusui aviona. Tri MXY8 sa kompletnim zmajem i nekih 50-60 Akigusa i Ku-18 Shusui sa teškim zmajem.
Dva aparata Navy verzije J8M1 Shusui su planirali, naoružati sa po dva 30 mm topa, a jedan J8M2 bi umestojednog topa imao dodatni rezervoar za gorivo.
Takođe, i na armijskoj verziji Ki-200 rađeno je sa mogućnošću povećanja goriva, bio bi to Ki-202.
Jedan gotovi J8M1 je bio zarobljen od strane američkih snaga i nakon rata prebačen u SAD za testiranje. Nema podataka da je ovaj aparat ikad leteo. Sada se nalazi u muzeju Planes of Fame u Chino, Kaliforniji.
Taktičko – tehničke karakteristike:
Mitsubishi J8M1
Tip: Experimental Rocket-powered lovac - presretač
Korisnik: Japanese Navy Air Force (JNAF)
Posada: pilot
Naoružanje: dva topa u krilu 30mm Type 5
Karakteristike:
Dužina: 6.05 m
Visina: 2.7 m
Raspon krila: 9.5 m
Površina krila: 17.73 m2
Težina praznog aviona: 1.505 kg
Težina u poletanju: 3.885 kg
Pogonska grupa:
motor: Toko Ro.2 (KR10) na dvokomponentno tečno gorivo
snaga: 1.500 kg
Performanse:
Vreme rada motora: 5 min 30 sec
Maksimalna brzina: 559 mph na 32.810 ft (900 km/h na 10.000 m)
Dostizanje vosine za: 32.810 ft (10.000 m) za 3 min 30 sec
Maksimalna visina leta: 39.370 ft (12.000 m)
Produkcija: sedam aparata tipa J8M tokom 1945.
Љуба
