UBS JRV

Fabrika "UNIS-PRETIS" Vogošća (predgrađe Sarajeva) važila je sve do rata u BiH za najveću fabriku namenske proizvodnje u SFRJ. Fabrika je bila više poznata po licencnoj proizvodnji popularnog Golfa dvojke (TAS), i malo je ko znao a da nije imao kontakta sa zaposlenima, šta u stvari proizvodi ova fabrika. Iako je imala svoj civilni deo, on je samo formalno bio odvojen od vojnog jer je kompletna proizvodnja bila tako usklađena da u slučaju budućeg rata automatski pređe na vojni režim rada. Naime, pod istim krovom gde su se proizvodili kablovi za Golf nalazio se pogon ( jedini u celoj SFRJ ) za proizvodnju raketnih projektila za VBR ( višecevni bacač raketa ) tipa "ORKAN" 262mm - najmoćnijeg oružja kojeg je proizvela i posedovala tadašnja JNA. Pogoni su bili odvojeni samo tankim pregradnim zidovima koji su se u slučaju pomenutog rata uklanjali i spajali u jednu celinu. Fabrika je u ono vreme zapošljavala oko 11000 radnika, dok je u vojnom delu radilo čak 7500. O veličini čitavog kompleksa - fabričkog kruga sa podzemnim objektima neka govori podatak da od zapadne kapije (ulaza) pa do istočne ima čak neverovatnih 12km ! Kroz kompleks je prolazila železnička pruga tako da su se finalni proizvodi lako transportovali iz fabrike. Stručnjaci procenjuju da je kapacitet proizvodnih linija PRETIS-a bio oko 4000 projektila različitih kalibara na dan. Poredeći to u svetskim razmerama ta je količina proizvedenih granata isturala fabriku u sam vrh kako po kvalitetu , tako i po sposobnosti a sve se to odražavalo na ogroman uspeh na tržištu. Sama fabrika posedovala je najmodernije mašine za proizvodnju projektila od 76 pa do 400mm (raketni pogon) a jedan od pogona izrađivao je i avio bombe FAB-250. Mašine su nabavljane sa svih strana sveta i od svih najpoznatijih proizvođača ove vrste opreme. Osim modernih kojih je bilo zastupljeno skoro 90 %, gotovo celi vek radila je i linija dopremljena iz Nemačke na ime ratne odštete, kapaciteta 1000 granata/dan do 100mm. Ovu liniju radnici su zvali i "Hitlerova kovnica" aludirajući na njeno izvorno poreklo. Po najmodernijoj Američkoj tehnologiji rađene su komore za raketne motore, kapaciteta 1000 cevi na dan. Godinama se u tom pogonu radilo po 500 komora dnevno za rakete GRAD 122mm (VBR) i to za Iračke OS. Između ostalih proizvoda rađeni su projektili 125mm za tenk M-84; 152mm za top-haubicu NORA ; 130mm za dalekometne topove M-46, a pred sam rat usvojena je licencna proizvodnja po Belgijskoj tehnologiji projektila kalibra 155mm sa i bez plinskog generatora (ERFB i ERFB-BB) dometa do 45 km. Fabrika je posedovala i vlastiti poligon za ispitivanje finalnih proizvoda. Sistem zaštite fabrike i obezbeđenja bio je veoma visok. Svi zaposleni imali su posebne identifikacione kartice i kombinezone u plavoj boji i imali su ograničeno kretanje unutar pogona . Posebno se to odražavalo razdvajanjem od radnika iz civilnog pogona sa narandžastim kobinezonima. Pretpostavka je da je deo filma "Valter brani Sarajevo" sniman u kompleksu, naročito scene podzemnih tunela. Po izbijanju rata u BiH, fabrika i celokupna proizvodnja bili su pod kontrolom VRS. Koliki je bio obim proizvodnje u tom periodu, ostaje nepoznanica ali je činjenica i sigurno je da je fabrika radila i proizvodila sa smanjenim kapacitetom zbog pomanjkanja ljudstva i sirovina. Špekulisalo se da je VRS po napuštanju Vogošće(1995) i njene predaje (Dejtonski sporazum) vlastima R.BiH sa sobom odnela i velik broj mašina i alata te ih premestila na druge rezervne lokacije. Istina je da veliki deo nije iseljen a i nije bilo tehničkih mogućnosti da se to i učini (mašine su težile po nekoliko stotina tona) te su iste i ostale na raspolaganju novim vlastima. To se i da videti jer su isti ubrzo zanovili proizvodnju te fabrika sada posluje pozitivno

Brdski top 76mm M-48B1 Prvi top proizveden u nekadašnjoj FNRJ (SFRJ) bio je brdski top M-48B1 GŠ JNA je 1946 godine doneo odluku da se razvije brdski top 76mm sa sledećim TT karakteristikama i zahtevima: -top treba da koristi municiju pukovskog topa 76mm M31 čija je proizvodnja već bila usvojena kod nas. -oruđe treba da bude rasklopivo na određeni broj sklopova kako bi moglo da se transportuje tovarnim grlima (tad JNA nije imala ili je raspolagala sa veoma malim brojem vučnih sredstava) -da se pri izradi koriste samo domaća sredstva (zbog nezavisnosti od drugih) Zadatak za projektovanje ovog topa dobilo je "Studijsko odeljenje naoružanja Ministarstva narodne odbrane" a rukovođenje projektom dodeljeno je pukovniku B.Stanisavljeviću. Koncepcija rešenja brdskog topa M-48 definisano je po ugledu na italijanski brdski top 75mm M-34 ali sa većim brojem konstruktivnih poboljšanja. Idejno rešenje i projekat topa B-1 završeno je marta 1947. Detaljnu razradu konstrukcije sklopova oruđa i tehnološke pripreme za izradu prototipa preuzeo je "Institut br.11" koji je bio u sklopu preduzeća "br.44" (kasnije "Zavodi Crvena Zastava"). Prvi prototip završen je ispitan sredinom 1948. Prvi prototip zadovoljio je zahtevane TT karakteristike ali pristupilo se izradi drugog sa konstrukcionim poboljšanjima. U vreme izrade drugog prototipa osniva se VTI. Od osnivanja VTI dalje vođenje razvoja topa B-1 preuzima Odeljak za naoružanje VTI a poslovi izrade konstrukcione dokumentacije za drugi prototip i dalje vrši Institut br.11. Drugi prototip završen je sredinom 1949 i posle uspešnog ispitivanja odlučeno je da se usvoji u naoružanje JNA pod službenim nazivom Brdski top 76mm M-48. Tokom 1949 u Kragujevačkoj fabrici dokompletiran je proizvodni park i dovršeno projektovanje tehnoloških postupaka rada, konstruisanje i izrada alata i puštena u rad prva serija od planiranih 32 oruđa. u toku 1950 završena je izrada samo četiri oruđa nulte serije sa ciljem provere valjanosti tehnoloških rešenja. Odlukom Ministarstva narodne odbrane, krajem 1949 u Novom Travniku formirano je preduzeće "Bratstvo" a tokom 1950 kompletan artiljerijski program (projekti u razvoju, mašine, alati i brojni kadar) iz Crvene Zastave prenet je u "Bratstvo". Ta prva serija od 32 oruđa uspešno je završena 22.novembra 1951 u maldom i ambicioznom kolektivu "Bratstvo" koji je još dugi niz godina izrađivao serijsku verziju topa B-1