PI-1 lovac sa topovima

PI-1 lovac sa topovima
пушечный истребитель ИП-1

Godine 1934 dok je još trajao razvoj lovca I-Z, konstruktorski tim pod rukovodstvom Grigoroviča (Дмитрий Павлович Григорович) preuzeo je posao na izradi novog lovca, napredne tehnologije i konstrukcije. U toj godini rađale su se ideje kod mogućih saveznika i protivnika, sličnih karakteristika. Bili su to čistokrvni monoplane, potpuno metalne konstrukcije, sa uvlačećim stajnim trapom, opremljeni novom letačkom tehnologijom.
Iskoristivši iskustva sa predhodnog projekta, kao i zaključke da se ona konstrukcija ne može preurediti i dovesti na nivo koji će zahtevati vazduhoplocstvo, tim Grigorijeviča je napravio novi, lepi lovac.

Avion je dobio novi agilniji motor РЦФ-З (licenca - Wright Cyklon)od 630 KS sa elisom promenljivog koraka, ugrađeni su moderni automatski topovi ШКАС, savremena aerodinamika krila, koja omogućavaju ostvarenje većih brzina i manevarskih karakteristika. Takođe, tu je i novi dizajn kabine, koji pilotu omogućava bolju preglednost. Reklobi se revolucionarni avion ruske industrije.

Stajni trap je prilagođen ruskim uslovima, pa bi se zimi, prilokom velikog snega montirale skije umesto točkova, koje bi se prilikom uvlačenja trapa, lepo prionule uz krilo i samnjolo aerodinamičko opterećenje.
Biće da je uspeh prikazanog aviona oduševio vojno rukovodstvo i smesta oslobodio Grigorovičev tim da se “bakće” sa projektom “I-Z”.
I za ovaj avion je bilo planirano da se prilagodi aktivnostima projekta "Самолет-Звено", kao i ugradni bestrzajnih topova APK-4 (modernizovani APK-1) sa 14 metaka po cevi.

Ispitivanje aviona u letu obavljena su tokom januar-mart 1935. i dala su dobre rezultate. Čak je manevar bio solidan, ali uzdizanje je bilo osrednje, verovatno zbog težine postavljenih topova. Ipak je test pilot dao visoku ocenu ukupnim vrednostima aviona. Što je rezultovalo potrebom da se se završi i drugi prototip, i odmah da se pokrene serijska proizvodnja. Takođe, razmatrala se i mogućnost njegovog korišćenja u jurišnim desjtvima. Avion dobija punu državnu podršku.



Ipak su naredna testiranja, kao što se to obično i dešava, otkrila niza nedostataka, koje je trebalo u hodu otklanjati. Javili su se problem: nedostatak zaptivenosti motora i prskanje ulja po haubi, a kasnije i do pilotske kabine; pregrevanje motora; teškoće u upravljanju tokom ispuštanja stajnog trapa; mali vek cevi topova; u nastavku tokom avgusta-septembra 1935 uočeni su još neki problem: nekvaliteno postavljanje oplate trupa; otežano upravljanje eleronima i dr. Mnoštvo uočenih slabosti je otklonjeno, a ispativanja su se nastvaila i u narednoj godini, tako da je i serisjka proizvodnja otpočela 1936.

I uvođenje u proizvodnju donosi do novih saznanja u toku eksploatacije. Tako je test-pilot P.M.Stefanovski (П.М.Стефановский) otkrio sklonost aviona da pređe u kovit. Ovo je donekle bilo otkriveno i godinu dana ranije, ali ne u tako izraženom obimu. Učinjeni su napori da se eliminiše ovj nedostatak u konstrukciji krila. Na ponovljenim testovima pilot A.I.Nikašin (А.И.Никашин) preveo je avion u klizanje i nakon dva tri oštra manevra, avion je pau kovit, izgubio 800m visine i spas našao u iskakanju. Sa ovakvim nedostakom, bez izgleda za rešenjem, serisjka proizvodnja je prkinuta.

Ni sudbina razvoja topova, nije bila ništa bolja. Konstruktorski tim koji je predvodio L.V.Kurčevski (Л. В. Курчевский) je rasormiran u februaru 1936.
Taktičko-tehničke karakteristike:

Opšte karakteristike:

Varijanta IP-1
Raspon krila, m 10,97
Dužina, m 7,23
Visina, m
Površina krila, m2 19,98

Težina, kg
Prazan 1.200
Normalna u poletanju 1.880

Vrsta motora PD M-25
Snaga, HP 1 x 700

Najveća brzina, km / h
Pri zemlji 320
na visini od 343

Krstareća brzina, km / h 298
Dolet, km 1.000
Maksimalna brzina penjanja, m / min 574
Operativni vrhunac leta, m 7.700

Posada 1

Naoružanje: 2x 76,2mm APK-4 (po 14 metaka), 1x7,62 mm mitraljez ShKAS