70.godina RV i PVO

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВиПВО), било је један од три вида Југословенске народне армије, намењено за заштиту и превласт у ваздушном простору, као и за подршку копненим и укупним оружаним снагама СФРЈ. Формално је основано 21. маја 1942. године, у току Народноослободилачке борбе, а са распадом Југославије, нестало је 1992. године, и трансформисало се у нова, по новоствореним државама.

У периоду 1945—1992. године, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана развијало се у складу са концепцијом развоја ЈНА, у духу савремене ваздухоплове научне мисли и технолошког развоја у свету. Истовремено, развијани су и усавршавани властити кадар, високо школство и доктрина примене РВ и ПВО у савременим условима. Ослонац на властите снаге је имао приоритет, те су остварени резултати у развоју снажног РВ и ПВО, са јаком сопственом технолошком базом, о чему сведочи и извоз око 200 примерака војних авиона из властитог развоја и производње.

У току Другог светског рата, главни задатак РВ, био је борба против окупатора и њихових сарадника, за ослобођење земље и за успостављање друштвеног поретка, пројектованог од Комунистичке партије Југославије. Непосредно по завршетку рата, задаци су се свели на очување успостављеног поретка и заштиту од иностране интервенције.

Југословенска народна армија, је настала у Народноослободилачкој борби, против фашистичког окупатора. Исто је тако и њен део, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана, створен у току тога рата и то 21. маја 1942. године, са пребегом два авиона из НДХ, на слободну територију, коју су контролисали партизани, у Босанској крајини. У томе почетном периоду звало се „Југословенско ратно ваздухопловство“, све до формирања посебних јединица за противваздушну одбрану (ПВО) и њихове интеграције у јединствен вид Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (РВ и ПВО), 1959.

Тачније, то је у ствари било овако:

- После ослобођења Приједора и Љубије, маја 1942. године, стекли су се услови за прелазак два пилота из ваздухопловство Домобранства Независне Државе Хрватске, Фрање Клуза и Рудија Чајавеца у Народноослободилачку војску. После опсежних припрема, којима су руководили бањалучка партијска организација и Оперативни штаб НОП одреда Босанске крајине, Фрањо Клуз је, 23. маја 1942. године, авионом „Потез 25“, слетио на слетилиште Урије, код Приједора. Истог дана, у Приједор се спустио и пилот Руди Чајавец с механичаром Милованом Јазбецом. То је био почетак стварања партизанске авијације, и један од првих примера у Другом светском рату да покрети отпора располажу властитим ваздухопловством.

Са раније припремљеног аеродрома код села Међувође, Фрањо Клуз је, с механичаром стрелцем Ивицом Митрачићем, извршио два борбена лета. Први лет 4. јуна када су бомбама и митраљеском ватром напали злогласну усташку црну легију, код Међеђе, а други 7. јуна када су бомбардовали Босански Нови и Двор и бацали летке над Дубицом и Костајницом.

Тиме су отпочела борбена дејства партизанске авијације.