Tupoljev Tu-12 - prvi mlazni bombarder

Tupoljev Tu-12, (rus. Туполев Ту-12) je dvomotorni srednji bombarder na mlazni pogon ruskog projektanta aviona Tupoljeva razvijen na bazi aviona Tu-2. Napravljeno je samo 6 prototipova ovih aviona. S obzirom da nije uveden u operativnu uporebu, može se reći da spade u grupu eksperimentalni aviona. Prvi let prototipa bio je 27. jula 1947. godine. Bio je jedan iz serije projekata izgradnje prvih aviona na mlazni pogon u Sovjetskom Savezu.



Projektovanje i razvoj

Neposredno posle rata SSSR je znatno zaostajao za Nemcima i Englezima (u krajnjem slučaju i za SAD) u primeni mlaznih motora pa se na osnovu zarobnjenih nemačkih aviona i mlaznih motora intenzivno radilo na primeni ovih tehničkih dostignuća. Od Engleza je kupljeno nekoliko mlaznih motora Rols-Rois u pokušaju da se što pre proizvede mlazni avion analizom svih elemenata došlo se do zaključka da je najlakše u jedan Tu-2 srednji bombarder koji se dobro pokazao ugrade ovi motori. Projekt je dobio oznaku Tu-77 i poveren je projektnom birou OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev).

Projekat je trebao da zadovolji sledeće parametre:
- Maksimalnu brzinu 780 km/h, pri normalnoj poletnoj težini od 12.700 kg;
- Letenje na velikoj visini od 12.000 metara;
- Brzina sletanja da budeo ne preko 150 km/h;
- Nosivost bombi 3.000 kg, ali sa ukrcajem buduće bombe od 1.500 kg;
- Za neposrednu zaštitu iz prednje polusfere imao bi 2 automatskka toma 23mm ŠVAK, za zadnju polusferu je je ostavljen jedan teški mitraljez UBT 12,7mm.

Dakle bili su to zahtevi, koji su po TT-karakteristikama prevazilazili ondašnje klasične lovce. Da bi se ovo učinilo, potrebno je bilo napraviti sledeće izmene na standardnom Tu-2:

 zameniti standardne klipne radijalne motore AŠ-82FN mlaznim motorima Rols-Rojs,
 diedarski ugao krila sa 6o smanjiti na 3o,
 izvršiti potrebno produžavanje trupa aviona,
 preraditi stajni trap tako da treća oslona tačka umesto na repu aviona bude na nosu (kljunu) aviona,
 izvršiti reprojektovanje rezervoara sa benzina na kerozin i povećati ih,
 ojačati krila i rep aviona,
 prilagoditi kontrolni i upravljački sistem mlaznim motorima i
 dislocirati topove iz krila aviona u nos.

Tupoljev je već u aprilu mesecu 1947. Državnoj komisiji predložio idejno rešenje projekta, koje dobiva oznaku Bombarder sa TMM (ТРД) "77", a već 27.maja prikazana je maketa budućeg aviona. Fabrika koja je proizvodila srednje bombardere Tu-2 dobila je zadatak da izvrši potrebne korekcije, prema planu naručioca-projektanta, pa je takav avion dobio tipsku oznaku Tu-2S. Fabrički avion je prvi let napravio 27.jula, ostavšu u vazduhu 18 minuta.Let je bio uspešan pa je komentar bio: „uverili smo se svojim očima da se može leteti bez elise“( Ну теперь мы своими глазами увидели, что без винта летать можно!)

To je za Tupoljeva bio podstrek, pa je taj model završen i u septembru predat komisiji na dalja ispitivanja, a još 5 drugih su završeni u decembru 1947. Ovaj prvenac je nastavio testove u letnim uslovima od 4.oktobra 1947. do 27.februara 1948. Ispitivanje je sprovodio tim od test pilota M.A.Njutihova i inšinjera V.A.Šurbalova. Ukupno je obavio 66 letova. Ostvareni su zadovoljavajući rezultati, a posebno po pitanju brzine uzdizanja. Novina je svakako i nešto duža pista za poletanje. Ovom avionu je trebala ipak betonska pista dužine 2.100 metara. Avion je dobio novu tipsku oznaku Tu-12



Na osnovu rezultata ispitivanja ovog aviona postavljene su smernice za naredne projekte sličnih aviona. Samim tim što je to bio prvi Tupoljev avion na mlazni pogon (nije doživeo serijsku proizvodnju i masovnu primenu) uloga ovog aviona je bila nemerljiva.

Tokom priprema za testiranje, a zbog nedostataka iskustva Tupoljev se potrudio da iskoristi proverena rešenja. Tako je prednji deo preuzeo i modifikovao sa Ju-88, koji je i za ono vreme imao izvanrednu aerodinamiku. Motore je smestio u gondola slične onima sa nemačkih Arado 234. Pretpostavlja se da su rusima doplai planovi mnogih nemačkih projekata (kao zapadnim saveznicima).

Avion je imao iskopirani američki optički nišanski sitem ОПБ-4С "Норден", koji je povezan sa autopilotom, radi lakšeg gađanja. Od opreme je još posedovao oklopnu zaštitu za posadu, koja je štitila od dejstva topova do 20mm. Motori su bili zaštićeni oplatom koja je trebala da izdrži pogodke mitraljeske vatre do 8mm.
Ugrađena je najnovija navigaciona oprema ARK-4, uključujući i radio visinomer RV-2 za let na malim visinama, aparaturu za identifikaciju “svoj-tuđ” SČ-3, elektroniku za upozorenje od napada iz zadnje polusvere “TON-2” i druge novotarije.


Tehnički opis

Avion Tupoljev Tu-12 je potpuno metalne konstrukcije, visoki srednjokrilac sa dva Rols-Roisova motora koji su postavljeni u gondolama po jedan ispod svakog krila. Avion ima uvlačeći stajni trap sistema tricikl, prednja noga ima jedan točak i u toku leta se uvlači u trup aviona, druge dve noge predstavljaju i osnovne, imaju po jedan točak sa gumom niskog pritiska koji se uvlači u prostor iza nosača motora. Avion ima ukupno 3 točka koji mu omogućavaju bezbedno sletanje i na loše pripremljenim pistama. Trup aviona je okruglog poprečnog preseka i u njega se mogu smestiti 3 bombe po 1.000 kg. Na repu avion ima dva vertikalna kormila pravca koja se nalaze na krajevima horizontalnih stabilizatora.


Operativno korišćenje

Do operativnog korišćenja Tu-12 (u smislu vojne upotrebe u jedinicama) ovih aviona nije došlo. Pored prototipa napravljenog u OKB Tupoljevu napravljena je jedna serija od 5 primeraka ovih aviona u fabrici aviona No23. Pošto su to bili među prvim avionima na mlazni pogon napravljeni u SSSR-u korišćeni su da bi se inženjeri i piloti što više približili i upoznali sa tehnikom koja je predstavljala budućnost u avijaciji.

Zaključeno je da se na bombardere, ne postavljaju mitraljezi za samoodrbarnu, jer su neupotrebljivi.

Avionic su iskorišćeni kao “leteće laboratorije” i zauzimaju važno mesto u istoriji sovjetske avijacije.

Opšte karakteristike:
Posada: 4
Raspon krila: 18,86m
Dužina: 16,45m
Visina:
Površina krila: 48,80 m2

Težine:
Praznog aviona: 8.993kg
Normalna polenta: 14.700kg
Maksimalna u poletanju: 15.720kg
Tip motora: 2xTMM RD-45 potiska 2x2.200 kgs

Performance:
Maksimalna brzina: 783 km/h
Krstareća brzina: 564 km/h
Dolet: 2.200 km
Brzina penjanja: 625 m/min
Operativni vrhunac leta: 11.300m

Naoružanje:
Topovsko: 1xNR-23 23mm, sa po 100 metaka po cevi
Mitraljesko: 2xUBT 12,7mm, sap o 600 metaka
Bombardersko: tri bombe od 1.000kg