Tupoljev Tu-14

Tupoljev Tu-14 je dvomotorni srednje-teški torpedni bombarder na mlazni pogon ruskog projektanta aviona Tupoljeva. Pored bombardera iz ovog tipa aviona je razvijen i izviđač. Prvi let prototipa bio je 29. januara 1947. godine.

Projektovanje i razvoj:
Odmah nakon završetka rata u OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev) je počeo intenzivan rad na stvaranju prvog sovjetskog bombardera na mlazni pogon. U tom periodu je napravljen čitav niz projekata Tu-72; 73; 74; 78 i 79. Ovako veliko lutanje je uglavnom bila posledica nemanja adekvatnih mlaznih motora i primena potpuno novih tehničkih rešenja za koja su neophodna istraživanja. Ostvareno rešenje je bio projekt Tu-77 kasnije prekršten na Tu-12. Sledeći projekt je bio Tu-81 kasnije nazvan Tu-14 a ući će u upotrebu u Sovjetsko pomorsko vazduhoplovstvo kao torpedni bombarder. Glavni projektant ovog aviona je bio Sergej Jeger, rad na projektu je počeo još 1944. godine a prototip završen 1948. godine. Prvi probni let je obavljen 13. oktobra 1949. godine a testiranje okončano u jesen 1950. godine. Na ovako dugotrajno donošenje odluke pored problema sa motorima uticalo je i to što su u utakmici za serijsku proizvodnju a time i za naoružavanje u igri bila dva takmaca Tu-14 i Il-28. Na osnovu rezultata prikazanih u narednoj tabeli (Karakteristike taktičkih bombardera na mlazni pogon) izabran je Il-28 kao bolji avion (podebljana slova označavaju bolje karakteristike).


Nakon ovakve odluke Ministarskog saveta, OKB 156 Tupoljev je napravio varijantu aviona Tu-14T torpedni bombarder i minopoloagač namenjen pomorskom vazduhoplovstvu i taj model je prihvaćen za naoružavanje i serijsku proizvodnju.

Karakteristike taktičkih bombardera na mlazni pogon


Tehnički opis aviona Tupoljev Tu-14
Avion Tupoljev Tu-14T je potpuno metalne konstrukcije, srednji viskokokrilac sa dva mlazna motora koji su postavljeni ispod krila. Krila su prava u odnosu na trup aviona i trapezastog su oblika. Motori su turbomlazni VK-1, snage 27,00kN. Trup aviona je kružnog poprečnog preseka u čijoj unutrašnjosti se nalazi prostor za smeštaj posade i tovara bombi Avion ima uvlačeći stajni trap sistema tricikl, prednja nosna noga ima jedan točak sa gumama niskog pritiska a zadnje noge koje predstavljaju i osnovne, se nalaze ispod krila aviona i svaka ima po jedan točak sa niskopritisnim gumama. U toku leta prednja noga se uvlači u trup aviona a zadnje noge u prostor iza motora. Avion ima ukupno 3 točka koji mu omogućavaju bezbedno sletanje. Horizontalna repna peraja su strelastog oblika a ispod prilično velikog repnog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca nalazi se kabina zadnjeg strelca. Nos aviona je zatupast i zastakljen i u njemu se nalazi kabina navigatora tj. nišandžije a iznad njega kabina pilota. Kabina pilota i navigatora predstavljaju jednu celinu i bila je pod pritiskom, kao i kabina zadnjeg strelca koja se nalazila na repu aviona. Između ove dve kabine nalazio se prostor za bombe i rezervoari za gorivo napravljeni od meke gume. U slučaju havarije pilot se katapultira iznad aviona a navigator i zadnji strelac ispod..

Varijante aviona Tupoljev Tu-14
Tu-14 "73" - prvi prototip sa tri turbomlazna motora Rols Rois,
Tu-14 "73R“ ("74") - izviđački aviona modifikacija projekta Tu-14 "73",
Tu-14 "78" - modifikacija projekta "73" sa tri turbomlazna motora ruske proizvodnje,
Tu-14T "81" - bombarder, torpedni avion, sa dva motora ruske proizvodnje VC-1,
Tu-82 - projekt aviona Tu-14 sa strelastim krilima,
Tu-14R "89" - izviđački avion na bazi Tu-14T,



Operativno korišćenje
Avion Tu-14T je napravljen u 147 primeraka u fabrici aviona u Irkutsku u periodu od 1951 do 1953. godine. Ušao je u upotrebu 1951. godine i služio je za napad na plovne objekte torpedima i bombama, za polaganje mina kao i za patroliranje, izviđanje i snimanj.

Naoružanje:
Streljačko: 4 x NP-23 topa 23 mm.
Bombe ili torpeda: 1.000 do 3.000 kg u trupu.