MiG-21 Fishbed

Pripada zemljama koje su stekle najbogatija borbena iskustva u korišćenju aviona iz porodice MiG-21 (uz svo uvažavanje vijetnamskih iskustava). Tokom rata protiv Izraela, MiG-21 bio je perjanica vazduhoplovnih snaga Egipata.

Budući, da nakon sukoba oko Sueca, Egiptu je od 1956. Ppistigla značajna politička i materijalna podrška od strane Sovjetskog Saveza i njegovih saveznika. Od ranih 1960-ih među isporukama, pored Sovjetskog saveza (MiG-21F-13 Izdelie 74), bilo je i Čeških MiG-21F-13 (S). Na početku rata 1967 većina tih (235, a 75 njih je verzije "PFM" ) aviona su uništena na samim aerodromima, od strane Izraelaca, tokom iznenadnog napada. Vićina nije uspela da se dokaže u borbi, a oni preostali avioni, su bili izgubljeni zbog superiornosti izraelskih pilota u vazdušnim borbama. Bilo je tih vazdušnih duela i kasnije, tokom 70-tih godina, pre IV rata, ali podaci govore da egipatski migovi nisu bili kadri da se suprotstave izraelskim F-4E ili Mirage IIICJ.

Nakon tog ratnog sukoba, stigle su nove vezije MiG-21 da nadoknade gubitke, ali i da ojačaju egipatsko vazduhoplovstvo. Osim opravke infrastructure, nabavake novih aviona, pristupilo se razvoju taktičkih unapređenja, tako da je Egipat mnogo bolje pripremljen za Jom Kipur rat u 1973. No, Izraelci su zadržali superiornost u vazduhu. Njihovi teški gubici su uzrokovani uglavnom od strane arapskih raketa u sistemu PVO.



Kao što to obično biva, darodavcu se obično okrenu leđa. Nepoverenje između Egipta i glavni dobavljač oružja - počevši sa odbacivanjem pomoći sovjetskih savjetnika u 1972 – uzrokovali su prekid isporuke novih verzija MiG-21. Uprkos tome, Egipat je kasnije dopunio flotu MiG-21 u obliku Kineskih F-7B. Neki od ovih verzija aviona, zajedno s brojnim MiG-21MF / UM dugo su ostali u službi, ali su postupno zamenjivani sa savremenijim F-16.

Krajem 1970-ih i ranih 1980-ih egipatski MiG-21 su bili predmet nekoliko programa nadogradnje, kako prema sovjetskim, tako i prema zapadnim projektima. Zanimljiva je činjenica, da je Egipat bio je jedina zemlja koja je koristila verziju izviđača MiG-21RF. Za razliku od ostalih MiG-21R sa svojim spoljnjim izviđačkim kontejnerima, egipatski MiG-21 RF, svoje tri AFK nosio je unutar trupa ispod kokpita.


Verzije u pregledu:
• MiG-21F-13 (Izdelie 74 - 145 aviona)
• S-106 Čehoslovačka verzija “F-13” (26 aviona za popunu)
• MiG-21PF / FL (Izdelie 76A – 40 aviona)
• MiG-21PFM (Izdelie 94A - 75 aparata)
• MiG-21R (Izdelie 94RA – 1 avion)
• MiG-21RF (6 aviona)
• MiG-21M (izdelie 96 – 12 aviona)
• MiG-21MF (Izdelie 96F– 110 aviona)
• MiG-21U (Izdelie 66 - oko 40 aviona)
• MiG-21US (Izdelie 68A - oko 24 aviona)
• MiG-21UM (Izdelie 69A – 2+?)
• F-7B (Chendgu -80 aviona)

Za vreme vladavine Mengistu Haile Mariam (prvi predsednik nakon svrgavanja cara Haila Selasija (Emperor Haile Selassie – 13.septembar 1974), Etiopiji je dobila MiG-21 od borbenih verzije PFM, R, MF i bis kao i trenažne - dvosede verzije MiG-21 UM. Ovi avioni su učestvovali u nekoliko sukoba, jedan od njih je i sukob sa susdnom Somalijom 1977(Ethio-Somali War / 13.jul 1977 – 15.mart 1978), kada je na obe strane učestvovao MiG-21. Nakon toga Etiopija se opredelila za modernije avione (među njima Su-27).

I pored toga MiG-21 dugo je bio branilac etiopijskog vazdušnog prostora. Ova činjenica je posebno imala odraza u 1998 kada je izbio rat protiv Eritreje . Kako bi mogli opstati u novim okolnostima MiG-21 produženje "života" Etiopija je našla u sporazumu sa Izraelskom firmom: Aircraft Industries (IAI). Sporazum je potpisan 1995 o remontu niza MiG-21. Trebalo je da se rade po istom program za Lancer-e, za RV Rumunije. Zbog rata protiv Eritreja ovaj ugovor je prolongiran na "neodređeno vreme".^*

Verzije u pregledu:
• MiG-21PFM (?)
• MiG-21R(Izdelie 94R – 4 avion)
• MiG-21MF(Izdelie 96F– 48 aviona 1977/78 + 50 aviona 1982/83)
• MiG-21bis (Izdelie 75A – 30 aviona 1986/88)
• MiG-21UM (Izdelie 69A – 6 aviona ?)

Kada se pokrajina Eritreja, odvojila i proglasila nezavisnost u odnosu Etiopiju 24.maja 1993.godine, neki ex-etiopski MiG-21 ostao je na njnoj teritoriji, ali u ne-letnom stanju^*. Zemlja je naknadno primila šest MiG-21bis iz Moldavije u 2000.

Tokom rata sa Etiopijom (Eritrean-Ethiopian War / 6.maj 1998 – 25.maj 2000), za ove "MiG-ove" nema podataka da li su korišćeni.

Prikaz ratišta tokom rata 1998-2000

Bila je to jedina ne-socijalistička zemlja u Evropi koja koristi MiG-21. Zemlja, čija je politika na osnovama neutralnosti, tokom hladnog rata, za svoje OS pribavljala je NVO i zapadnog i sovjetskog porekla. Nakon De Havilland Vampr i Folland Gnat, usledile su prve generacije MiG-21. Nakon MiG-21, stigao je Saab 35 Draken, pa opet sledi MiG-21bis.

Iz Sovjetskog Saveza prvi MiG-21F-13(Izdelie 74) stigao je u Kuopio Rissala 24.aprila 1963, bilo je to prvih 10 primeraka od naručenih 24 aparata iz Moskovske fabrike i od novembra su isporučeni do kraja te godine. Neki su otišli na Luonetjärvi wing gdje su ostali do uvođenja Saab 35 u 1972.

Aprila 1965 stigla su dva trenažna MiG-21U (Izdelie 66-400), a juna 1974 i dva MiG-21UM (Izdelie 69A), Finska je naručila još četiri aviona ove vrezije, kako bi lakše prešla na savremene "bis" varijante, i oni su stigli po dva 1981 i 1982.

Poslednji let prvih "F-13" izvršen je 17.januara 1986, kada su dfinitivno povučeni iz oprerativne upotrebe. Njihova zamena je bio MiG-21bis.

Finska je jedna od retkih korisnika, koja je imala u svom naoružanju samo prvi i zadnji serijski model MiG-21. "bisovi" su pristizali od 21.septembra 1977 do kraja 1980. Kada je kompletirana serija od 26 aviona MiG-21 bis (Izdelie 75A), lovci "bis" i UM leteli do kraja marta 1998. su kada su ih zamenili savremenji lovci.

Međutim 1979. Finska je pristupila modifikaciji 6 aviona serije "bis", u smislu osposobljavanja za izviđačke zadatke i oni dobijaju oznaku MiG-21bis/T (Tiedusteluversio – ili skraćeno MGTL). Ovi avioni leteli su do kraja 1997. Neki od njih su predislocirani na Tikkakoski, u izviđačku eskadrilu 1980.

Prva trenažna varijanta MiG21U (66-400) završila je službu u 1981. Da bi pojačao trenažne kapacitete Ilmavoimat (finska Air Force) kupila je dodatne trenežere.

Odluka za kupovinu F-18 Hornet 1992 je bio početak kraja Finski MiG-21. Njihov konačni odlazak u penziju je proslavljen u sklopu velike oproštajne manifestacije u Kuopio Rissala bazi 7.marta 1998.

S obzirom da ovo vazduhoplovstvo više ne postoji, da se podsetimo malo njegov istorije.

Službeno je osnovano je 1.marta 1956. kao Ratno vazduhoplovstvo u sklopu narodne vojske [National People's Army (NPA)], nakon što je DDR formalno pristupila u Varšavski pakt. U početku je ratno vazduhoplovstvo (LSK), sa sedištem u Cottbusu , bilo odvojeno od Luftverteidigung [PVO , sa sedištem u Strausberg (Eggersdorf)] ..

Od sredine šezdesetih godina MiG-21 je bio najznačajniji lovački avion u DDR. Svih šest borbenih pukova (Jagdflieger Geschwader) NPA (Oružane snage Istočne Nemačke) su opremljeni sa MiG-21 u potpunosti ili barem u dužem vremenskom periodu. MiG-21 je osnovni avion u dve eskadrile za taktičko izviđanje (Taktische Aufklarungsfliegerstaffel - TAS) i u jednom trenažnom puku (flieger ausbildungs geschwader - FAG). Usled neprekidnog "hladnog rata", Istočna Nemačka kao prva na najisturenijem položaju, bila je opremljena sa respektivnom flotom od oko 400 MiG-21.

Prvi MiG-21F-13 stigao je u aprilu 1962 u vazduhoplovnu bazu Marxwalde u JG-8 [Flugplatz Marxwalde, Jagdfliegergeschwaders - 8] "Hermann Matern" do 20.juna je kompletirana jedinica sa MiG-21 i dobili su nacionalno obilježje DDR-a. Osim JG-8, opremljen je i JG-9 "Heinrich Rau" baziran na Peenemuende i JG-3 na Preschen. Ukupno je bilo 75 aparata prve generacije MiG-21. Oni su iz službe povlačeni postepeno u periodu od 1978 do 1985.

Dok je isporuka F-13 još bila u toku, JG-8 je dobio prvi MiG-21PF u martu 1964. Te godine je Istočna Nemačka dobila 54 aviona verzije MiG-21PF koji su povlačeni iz upotrebe od 1986 do 1988. U aprilu 1965 stigao je prvi MiG-21U(66-400) u sastav FAG-15 "Heinz Kapelle" u Rothenburg-Oberlausitz. Isporuka je nsatavljena do jula 1967, a sastojala se od 45 aviona koji su takođe, ulazili i sastav borbenih jedinica JG-1, -3, -7, -8 i -9. Nabavka MiG-21 je nastavljena sa modernijim verzijama MiG-21PFM.

Od juna 1968 LSK /LV je dobila 134 aviona nove verzije, koji su dobili oznaku MiG-21SPS / SPS-K (SPS: sa mlaznim zakrilcima,-K: sa topom) koja je tako postala najbrojniji borbeni avion u vazduhoplovstvu.

Broj dvoseda u Istočnoj Nemačkoj, povećan je dolaskom prvih MiG-21US (66-600) u decembru 1968. 17 aviona ove verzije su nabavljeni do avgusta 1970 - istovremeno s isporukama treće generacije MiG-21M početkom jula 1969. Do decembra 1970 LSK/LV dobio je 87 MiG-21M. 12 od tih aviona, koji su bili u sastavu JG-8 su predani vazduhoplovstvu Sirije tokom1973. Nemački MiG-21M je zapravo izvozna varijanta MiG-21S, a oni koji su dobili jače motore R11-F2S-300 nosili su oznaku MiG-21SM. Ovi su avioni imali i sofsticiraniji presretački radar.

U junu 1971 počinje nabavka MiG-21UM. To traje do marta 1978 i sastoji se od 37 aviona, koji postepeno zamenjuje predhodne vezije "U" – tako je "UM" najbrojniji MiG-21 dvosed, u istočno-njemačkoj službi. U aprilu 1972. JG-3 je prva jedinica koja preuzima 14 MiG-21MF i oprema jednu eskadrilu. Do kraja isporuke, 62 aviona verzije "MF" je stiglo u DDR. Posljednjih nekoliko aviona pripada prijelaznoj verziji MiG-21MF-75.

Uvođenje četvrte generacije MiG-21 počela je sa dolaskom 14 aviona MiG-21bis LASUR u JG-9 u julu 1976. Ostalih 27 aparata MiG-21bis preuzela je LSK/LV u varijanti SAU (RSBN) verziji. Prvi avion ušao je u službu u JG-8 u julu 1976. a posljednji od 32 MiG-21bis je JG-8 primio maja 1978, što je označiolo kraj nabavke MiG-21 od strane NPA.

Kao deo političke inicijative Varšavskog ugovora za smanjenje napetosti, 50 MiG-21PFM su povučena iz upotrebe u jesen 1989. Posljednji planirani penzionisani avion bio je u maju 1990 bilo je to osam dvosedih MiG-21U-400 iz satava FAG-15 – oni dvosedi, koji su posedovali izbaciva sedišta "SK" - su izdvojeni. Tako je 3.oktobra 1990 ukupno 251 MiG-21 u nekoliko verzija pristupilo Bundeswehr (Federal Army of Germany).

Po varijantama, to je izgledalo ovako: 24 kom MiG-21SPS, 21 kom MiG-21SPS-K, 56 kom MiG-21M, 47kom MiG-21 MF, 14 kom MiG-21bis LASUR, 27kom MiG-21 bis SAU, 13kom MiG-21 U, 13kom MiG-21 US i 36 aviona MiG-21 UM.


Verzije u pregledu:
• MiG-21F-13
• MiG-21PF
• MiG-21PFM
• MiG-21M
• MiG-21MF
• MiG-21bis
• MiG-21U
• MiG-21US
• MiG-21UM

Još pre ponovnog ujedinjenje Njemačke (3.oktobra 1990.) Ministarstvo obrane – Bundeswehra ((West Germany) je naglasio da neće koristiti MiG-21 u Bundesluftwaffe (nemačko vojno vazduhoplovstvo). Dana 25.septembra 1992 u Elbe-Flugzeugwerke Dresdenu otpočela je reciklaža MiG-21 koji su stavljeni u rezervu još tokom 1989. Uništavanje jednog aviona koštalo je 50.000 nemačkih maraka! Brojni avioni su predani u muzeje ili u privatno vlasništvo pojedinaca u Nemačkoj i inostranstvu i na taj način sačuvana je značajna "flota" ovih migova.


Da se podsetimo šta je nova država preuzela.

Po varijantama, to je izgledalo ovako:
- 24 kom MiG-21SPS (Izdelie 94A),
- 21 kom MiG-21SPS-K (Izdelie 94A),
- 56 kom MiG-21M (Izdelie 96),
- 47kom MiG-21 MF (Izdelie 96F),
- 14 kom MiG-21bis LASUR (Izdelie 75A),
- 27kom MiG-21 bis SAU (Izdelie 75B),
- 13kom MiG-21 U,
- 13kom MiG-21 US i
- 36 aviona MiG-21 UM.

Gvineja
Republique de Guinée
Gvineja Conakry
Force Aerienne de Guinea

Bivša francuska kolonija postala je samostalno nakon referenduma 2.oktobra 1958. kada je izašla iz francuske kolonijalne vlasti. Vrlo malo se zna o vazduhoplovstvu toga doba i njenim MiG-21. Verovatno se radi o pet MiG-21PFM i tri MiG-21U, koji su zamenili zastarele MiG-17 tokom 1986. 2001 su im izvršeni remonti od strane ruskih inžinjera, a jedan MiG-21U je doživeo udes 16.aprila 2007. udarivši u TV toranj.


Verzije u pregledu:

• MiG-21PFM^* (Izdeliye 94 – 8 aviona)
• MiG-21U (Izdeliye 66 – 1 avion)

Bivša Portugalski kolonija proglasila je nezavisnu republiku 27.septembra 1973. U narednim godinama kolonijalne snage su priznale nezavisnost male zemlje u zapadnoj Africi. Postoji nekoliko podataka o vazdušnim snagama Gvineje Bisao. Navodno su trebali imati šest MiG-21MF i jedan dvosedi MiG-21UM. Ipak je samo informacija o MiG-17 u inventaru ove zemlje potvrđena. Oni su zamenjeni sa 6 MiG-21MF (1980 iz DDR - Istočna Nemačka), dok je MiG-21UM stigao direktno iz SSSR-a.


Verzije u pregledu:

• MiG-21MF(Izdeliye 96F – 6 aviona)
• MiG-21UM (Izdeliye 69 – 1 avion)

Mađarsko ratno vazduhoplovstvo – posle Bugarskog najmanje u bivšem Varšavskom paktu – dobilo je prvi MiG-21F-13 već 1961. Prvo je naoružan 47.lovački puk u VB Papa. Godinu dana kasnije, 31.lovački puk u VB Taszár, primio je istu verziju ovih aviona. U 1963 nastavljeno je uvođenje u operativnu upotrebu jedinica baziranih u bazi Taszár, gde je ostao u službi sve do 1980.

U 1964 stižu i prvi iz serije modernizovanih MiG-21PF u puk u VB Papa, dok je on svoje F-13 predao u 31.lap u VB Taszár. Više aviona varijante "PF", pristizaće u VB Taszár, u toku 1965. Posljednji MiG-21PF, povučen je iz upotrebe 21.decembra1988.

Zajedno s MiG-21PF u mađarsko RV stižu i MiG-21U-400 i MiG-21U-600. Ovi dvosedi su ostali u službi do 1997.

Trebalo je nekoliko godina da prođe, do dolaska modernijih MiG-21. 1971 47.lovački puk dobio je prvi MiG-21MF. Više ovih MiG-21MF završilo je ponovno opremanje lovačkih jedinica u 1974.Višak MiG-21F-13 poslani su u 59.lovački puk u Kecskemetu. Kasnije su ovi avioni završili u VB Taszár, gde su zamenili zastarele MiG-19PM i poslali ih u penziju tokom 1973. Poslednji MiG-21MF su stavljeni u rezervu - uskladišteni na aerodromu Papa u 1997.

Istovremeno s "MF" pritižu i prvi MiG-21UM svremeniji treneri, a zadnji je stigao tek u osamdesetima.

U 1975 dolazi do isporuke najnovijih verzia MiG-21bis za mađarsko ratno vazduhoplovstvo. "Bis" je bila i najbrojnijia verzija kupljena za sopstveno RV. Ovaj put prvi lovci neće ići u 47.lap na Papa, već u 31.ap u Taszár. Tek 1977 elitni 47.lap u VB Pápa dobija MiG-21bis - SAU. Godine 1978. sa MiG-21bis SAU opremljena su oba lovačka puka.

Kada jeverzija "MF", a kasnije i MiG-21bis stizala u jedinice,tada najstariji avion (PF i kasnije i MF) su predani u VB Kecskemetu.

Verzije u pregledu:
• MiG-21F-13
• MiG-21PF
• MiG-21MF
• MiG-21bis
• MiG-21U
• MiG-21UM

Od proglašenja nezavisnosti 15.avgusta 1947 i konstituisanja kao Republike 26.januara 1950. Odlučila se da zaigra kao značajan svetski politički factor. To je vreme kada se politička moć crpela iz vojne. Nestabilnost u odnosima sa susedima, su joj bili prioritet. Tako je odlučeno da se razvija snažno vojno vazduhoplovstvo, koje će osigurati vazdušni proctor nad suverenom državom.

Tokom hladnog rata Indija je jedna od vodećih zemalja u pokretu nesvrstanih država. Ovaj položaj se ogledao o nezavisnosti nabavke naoružanja za sopstvene OS. Tako su avioni nabavljani i od bišeg kolonijalnog porobljivača Velike Britanije, ali i iz Francuske, a za značajan dio pripada naoružanju iz Sovjetskog Saveza.
Beležimo da je tokom šezdesetih godina, doneta odluka za nabavku sovjetskog lovca. Tako je 1963stigao prvi MiG-21F-13(Izdeliye 74) u službu u lovačke jedinice.

Druga generacija MiG-21 je ujedno bio zahtev da se oslobode uvoza i da pređu na licencnu proizvodnju, što je dogovoreno između Indije i SSSR-u tokom 1962. Odabrana je licenca za proizvodnju sopstvene varijante MiG-21 FL(Izdeliye 77 – Forsaž/Lokator) Prvi primerci bili su uvezeni iz Sovjetskog Saveza 1965. Dok je završeno uhodavanje i osvojena proizvodnja migova, indijsko Air Force je između 1967 i 1973 opremano iz sopstvene proizvodnje.

Stvari se ponavljaju i sa naslednikom, naprednom verzijom MiG-21M: početak serijske proizvodnje neprekidno je pomeran, a otkupom kompletnih aviona iz SSSR-a postala je potreba za sopstvenom izradom, jer su zadovoljeni zahtevi popune jedinica. Godine 1973 dobila je Indija MiG-21MF za dve eskadrila iz Sovjetskog Saveza. Nakon toga, a do 1981 Indian Air Force, je MiG-21M dobila iz sopstvene proizvodnje. Istovremeno sa uvođenjem prvih indijskih MiG-21M, isporučeni su joj MiG-21bis od strane SSSR-a. Još od 1977 se pregovaralo za njihovu licencnu proizvodnu, pa je shodno odobrenju, otpočela priprema za njihovu sopstvenu proizvodnju. MiG-21bis, koji su isporučeni do 1984 inače odluka je da oni lete do 2017. U celosti su zamenili MiG-21FL na prvoj liniji odbrane vazdušnog prostora.. Ipak su verzije “FL” dugo ostale u upotrebi, prevashodno u procesu borbene obuke pilota.

Smatra se da je u početnom period eksploatacije migova, zapostavljen deo koji se odnosi na vazdušnu borbu, pa je procenom od strane IAF, zaključeno da ih ne treba slati u okršaje sa pakistanskim lovcima. Tako je Indijski MiG-21FL tokom sukoba s Pakistanom u 1965 bio isključivo pasivan (Kashmir War). Narednih godina je znatno napora uloženo u osposobljavanje lovačkih pilota, pa kad je došao Indo-pakistanskog rat 1971. Oni su se hrabro suprotstavili pakistanskim i jordanskim F-104A, čak vrlo dobro. Na saopšetenja o gubicima koje su dale obe zaraćene strane su neupotrebljivi za stručnu (preciznu) analizu, pa ih neću publikovati ovde.

Danas,pored Kine Indija je i dalje najveći svetski korisnik aviona MiG-21. Na današnji dan teško je proceniti, koliko ih je u operativnoj upotrebi.Uprkos visokom procentu gubitaka smatra se pouzdanim avionom. Biće da je određen (dobar deo)% otišao na grešeke pilota i obaranja od protivničke strane. Indija je sopstvenim snagama izvršila modifikaciju125 aviona na standard MiG-21-93, o čemu je ovde već pisano. Prvi je poleteo 6.oktobra 1998.



Verzije u pregledu:
• MiG-21F-13 (12 aviona iz SSSR-a + 54 iz sopstvene proizvodnje)
• MiG-21FL (54 iz SSSR-a, Indija je proizvela 205(196) ovih aviona, u upotrebi bili do 2005.)
• MiG-21PF (dva su proizvedena u Indiji, Izdeliye 76A)
• MiG-21M (Izdeliye 96, ukupno 65 aviona)
• MiG-21MF (Izdeliye 96F – 158 aviona iz indijskih pogona)
• MiG-21bis ( Izdeliye 75A - 294 aviona)
• MiG-21bis UPG / Bison
• MiG-21U (40 aviona)
• MiG-21UM (70 aviona)

Sama istorija Indonezeije je bogata promenama. Nakon proglašenja nezavisnosti 17.avgusta 1945 (dva dana nakon kapitulacije Japana), koju su bivši kolonijalni vlastodršci priznali tek 24.decembra 1949.

Indonezija se stvarala sopstvene OS,a samim tim i ratno vazduhoplovstvo.
Prvi avioni su bili iz arsenala bivšeg okupatora-japanske proizvodnje i bihvšeg kolonijalnog porobljivača-Holandije, a kasnije je usledila nabavka aviona američke proizvodnje.

Osnivanjem pokreta „nesvrstanih“, po „prirodi“ stvari Indonezija se okreće nabavci aviona iz SSSR-a. Najverovatnije je da je to uticaj komunističe partije Indonezije.

Među lovcima, koji su nabavljeni bilo je svih tipova, OKB Mikojana-Gureviča, koji su se nalazili u operativnoj upotrebi SSSR-a. Dakle od MiG-15UTI iz Čehoslovačke, pa preko MiG-17F/PF, zatim MiG-19S do MiG-21F-13, koji nas i interesuje u ovoj priči.

Uvođenje MiG-21 je bila samo kratki epizoda u istoriji Angkatan Udara - Republike Indonezije (bivši naziv vazduhoplovstva Indonezije).
Oko 20 MiG-21F-13 ista izvozna verzija koju je Indija primili, bila je deo isporuke. Ovi avioni su korišteni tokom sukoba s bivšim kolonijalnim porobljivačem Holandijom (zbog problema sa Dutch in Papua) i u sukobu sa susednom Malezijom.

30.septembra 1965. Izvršen je prvrat, pa samim tim i politička orjentacija u vojnom vazduhoplovstvu. Ona se ogleda u raskidu odnosa sa SSSR, a samim tim će MiG-21 ostati bez rezervnih delova.

Indonezija vrlo brzo preduzima mere da se oslobodi ovih aviona. Deo njih je prodan Pakistanu (nema podataka o broju ?), a najveći deo je otišao u SAD, za popunu “agresorske” eskadrile (čak 12 aparata – cela eskadrila + jedan dvosed).

Interesantno je da je nadzvučnog lovca-presretača, zamenio podzvučni, vremešni, F-86 Sabre (CAS Sabre) koji je ostao u naoružanju do 1982.
Bila je to kratka i nezanimljiva upotreba ovih aviona.

Verzije u pregledu:
• MiG-21F-13 (20 aviona)
• MiG-21U (dva aviona)

Iran
Jomhuri-ye Eslāmi-ye Irān


Iranian Air Force
نیروی هوایی ارتش جمهوری اسلامی ایران
Islamic Republic of Iran Air Force

Kao pouzdan saveznik SAD-a, Iran je za vreme moći Šaha Pahlavija (Mohammad Rezā Shāh Pahlavī ) dobio većinu svoje vojne tehnologije iz američkih izvora. Vojna i strateška važnost te zemlje i njena finansijska snaga omogućla je da Iranian Air Force - ratno vazduhoplovstvo postane jedno od sa najvećim brojem operativnih F-4 Phantom II, a kasnije i jedino, koje pored SAD, koristi lovce F-14 Tomcat. Nakon islamske revolucije u 1979 vojna saradnja sa SAD-om se završava. Savtnici su povučeni, uskraćen je dotur rezervnih delova. Bez obzira na to Iran je uspeo zadržati najveći deo svog arsenala, iznalazeći razne mogućnosti za obezbeđenje operativnosti svog vazduhoplovnog parka. Iranske vazduhoplovne snage, snažno su su oduprle Iračkom vazduhoplovstu tokom rata: 22.septembar 1980 do 20.avgust 1988. nazvanog i "1st Persian Gulf War" (7 godina, 10 meseci, 4 nedelje i 1 dan).
Nakon revolucije, pristupilo se reorganizaciji vojske, koja je zahvatila i vazduhoplovstvo.Pripadnici Revolutionary Guards (Pasdaran) – našli su se u velikim mukama. Deo zaduhoplovnog kadra izbegao je iz zemlje zajedno sa Šahom, a najveći deo (pilota) bio je uhapšen. Ipak je kriza prevladana i kadar se počeo vraćati u svoje letačke jedinice. Problem sa avionima, bio je nešto teži. Oni nisu mogli leteti iz nadahnuća. Izlaz je potražen u nabavci aviona u inostranstvu. Sklopljen je ugovor sa GDR (Istočna Njemačka) o nabavci MiG-21PF i MiG-21U. Međutim raspad ove države i ujedinjenje sa Zapadnom Nemačkom osujetio je realizaciju ugovora. Postoje podaci da su dva dvoseda ipak stigla u Iran, ali se nezna njihova sudbina. Avioni koji su planirani za isporuku, rashodovani su u Nemačkoj.
Ipak, umesto krajem osamdesetih, početkom devedesetih godina Iran je uspeo da nabavi F-7M i FT-7 iz Kine. Glavni razlog za odabir ove vrste (kao i za Istočne Nemačke MiG-21PF) je lak prelazak na usvajanje operativne upotrebe, ali i relativno niska cena.



Tokom Zalivskog rata – Iran je došao u posed MiG-21 sovjetske proizvodnje: naime više od 100 iračkih borbenih aviona, među ostalim nekoliko MiG-21, su sleteli na iranske vojne aerodrome, na početku sukoba. Nakon što je rat završen, Iran je odbio da se vrati avione. Prema nepotvrđenim izvorima, talibanski protivnici u Afganistanu imaju neke od njih od 1997.

Dok je bivši irački avioni nikada nisu prikazani u javnosti, F-7 je prikazan na nekim izložbama. U međuvremenu svi avioni su, kako je prenešeneo iz Revolucionarne garde, ušli u IRIAF, tako što su ih koristili u sekndarnim ulogama(npr. kao meta). Avioni F-7 su od nedavno u penziji.



Verzije u pregledu:
• MiG-21U
• F-7N
• FT-7N
• F-7M
• FT-7M

Tokom mnogih godina Irak je u politici, balansirao između Istoka i Zapada, a bio je jedna od uticajnijih država u regiji Zaliva (Bliskog istoka). U vreme krvavog i pogubanog rata s Iranom od 22.septembra 1980. do 20.avgusta 1988. nazvanog i "1st Persian Gulf War" Irak je mogao biti siguran u opštu podršku zapada, pa samim tim i SAD-a. U skladu s tim, leteći arsenal njegovog vazduhoplovstva sastojao se od letilica istočnog i zapadnog porekla (većinom francuskog porekla) i sovjetske tehnologije, između ostalog i brojne flote MiG-21. Osim toga u ranim osamdesetima u Irak je dobio i kineski F-7B (preko Egipta).

Prvi avioni MiG-21 F13 stigli su u Irak 1963. Jedan od ovih 35 aviona je 16.avgusta 1966. vođen pilotom Munir Redfa prebegao u Izrael. Nastavak opremanja bio je 1966 kada Iračani preuzimaju unapređenu verziju MiG-21 PF. Okončanje isporuke ove verzije bilo je sledeće godine, kada je kompletirana serija od 90 aviona. Nakon toga nabavljena je verzija MiG-21 PFM, ukupno 55 aviona. Deo njih je 1970. ustupljen Siriji i Egiptu za popunu gubitaka pretrpljenih tokom rata sa izraelom 1967.

Ovi avioni su upotrebljavani u lovačkoj ulozi protiv iranskih F-4, F-5 i F-14. O uspešnosti (neuspešnosti) postoje kontradiktorni izveštaji, te ih neću ovde glorifikovati. Irak ima bogatu istoriju upotrebe svojih migova. Pored ustupanja dela aviona svojim saveznicima, Siriji i Egiptu, aktivno je učestvovao u brbi protiv izraelskog vazduhoplovstva tokom 1973. Njegovih 18 aviona su bazirali u vazduhoplovnoj bazi Al-Mezzah u Siriji i prikazali su prve vazdušne pobede protiv izraelskih Skyhawk A-4.

Sledeći su nabavljeni MiG-21PFM i MiG-21R, neposredno pred prvi zalivski rat. Kasnije su došli i MiG-21bis (61 aparat), a takođe i već spomenuti kineski F-7B (oko 70 aparata).

Nakon invazije na Kuvajt i kasnije u Zalivskom ratu, situacija sa mogućnostima brojnog vazduhoplovstva se naglo promenila. Iz stanja izdašne pomoći, nasupio je period embargo, koji je sprečito daljnje velike nabavke. Na početku borbe Irak je prikazao da poseduje više od 200 aviona MiG-21. Nekolicina od njih je oborena. U cilju izbegavanja nepotrebnih gubitaka u borbi sa tehnološki nadmoćnijim protivnikom, Irak se odlučuje da deo ove flote zatrpa u pesku, a deo je prebegao u susedne zemlje. Zahvaljujući veštoj kamuflaži samo nekoliko MiG-21 su uništeni na tlu.

Vrlo je vjerojatno da je Irak tokom sloma režima Sadama Huseina, još uvek imao na raspolaganju određen broj aviona MiG-21 / F-7S. Međutim, operativnost ovih aviona je bila upitna, kako zbog posledice predhodnog embargo tako i izbog zaokreta u spoljnoj politici. Neki avioni koje su poslani u Dresden, remontni zavod bivše Istočne Nemačke, još početkom devedesetih godina, nisu smeli biti isporučena zbog rata, tamo su i otpisani. Slična situacija i sa avionima koji su upućeni u TRZ “Orao” u bivšu SFRJ.

Pretpostavlja se da je Irak nabavio 230 aviona u raznim verzijama, da ih je 65 oboreno, a 46 oštećeno na zemlji.

Verzije u pregledu:
• MiG-21F-13
• MiG-21FL
• MiG-21R
• MiG-21MF
• MiG-21bis
• MiG-21UM
• F-7B
• F-7M
• FT-7B

Izraelsko RV osnovano je 28.maja 1948.godine i nije se oslanjalo na sovjetsku vazduhoplovnu tehnologiju iako je u prvo vreme svog postojanja imalo političku podršku istočnog bloka. Do svojih aviona tipa MiG nije došao na legalan način, već pravom obaveštajnom operacijom.

Naime početkom 60-tih, nakon uvođenja aviona MiG-21 F-13 u operativnu upotrebu u arapskim zemljama, MOSAD (izraelska obaveštajna služba) dobila je zadatak da obezbedi jedan avion za potrebe RV. Obezbediti, ovde je podrazumevalo, “oteti”. Tako je odobreno da se potencijalnmom “prebegu” obezbedi novčana satisfakcija od 1 milion američkih dolara. Prvi pokušaj je bio vrbovanje egipatskog pilota, američkog porekla Jean Thomas, ali je isti uhvaćen i obešen tokom decembra 1962. Zatim je pažnja usmerena ka iračkim pilotima. U prvom pokušaju vrbovanja, dvojice pilota nije bilo uspeha, ali je u sledećem to bio potpuni uspeh.
Pronašli su nezadovoljnog kapetana- pilota Munir Redfa, koji je 16.avgusta 1966. prebegao u Izrael sa jednim MiG-21F-13. Akcija je bila koordinirana, pa je tokom bekstva prebačena i njegova porodica van Iraka. Pilot je sa porodicom tokom 1968 prebačen u jednu evropsku zemlju, a umro je od srčanog udara 1998.


Evo još nekih podataka o tom letu. Kapetan Redfa je uspeo da obezbedi da se na njegov MiG-21 s/n 534 postave dopunski rezervoari goriva (490 litara). Nakon poletanja popeo se na visinu od 30.000 ft. i zauzeo kurs prema izraelu. U vazdušnom prostoru Jordana, bio je presretnut od stranme dva Hawke Huntera. Jordanski piloti, pošto nisu uspeli da uspostave radio kontakt, a videvši “saveznički” avion odustali su od dejstva. Pri ulasku u izraelski VaP, sačekali su ga lovci Mirage IIICJ i dopratili su ga do mesta sletanja, 900km nakon poletanja.

Ovaj avion je kasnije ispitivao izraelski pukovnik test-pilot Daniel Shapira A podaci su korišćeni za predstojeće vazdušne okršaje sa arapskim lovcima.

Kasnije avion preuzimaju amerikanci i prebacuju ga u Nevadu na specijalna testiranja u okviru vojne baze “Area 51” na “Groom Lake”. Avion je kasnije vraćen Izraelu, gde se danas čuva kao muzejski ekasponat.

Događaj je ohrabrio filmsku umetnost, pa je 1988. simljen igrani film pod nazivom “STEAL THE SKY” (ukradi nebo)

Izrael je kasnije, takođe, obaveštajnim aktivnostima, stekao još 6 aparata MiG-21F-13 iz alžirskog vazduhoplovstva. Događaj sam opisao u prikazu “migovi u alžirskom vazduhoplovstvu”
Izraelska vazduhoplovna industria – IAI, za potrebe vise država razvila je concept nadogradnj – modernizacije MiG-21MF za RV Rumunije i MiG-21bis za potrebe Nigerije. Projekat je nazvan MiG-21 2000, odnosno avion za dvadeseti vek. Ovi avionic još uvek lete.

7.maja 1992, predsednik Kazahstana preduzeo niz akcija u vezi obrane. On je potpisao dekret o osnivanju "Oružanih snaga Republike Kazahstan”, izvršio je transformaciju Državnog odbora obrane Republike Kazahstan u Ministarstvo obrane.

Verovatno je određeni broj aviona MiG-21 ostao nakon razdvajanja od SSSR-a, ali neki podaci kazuju da su oni prodati Severnoj Koreji. S obzirom da su podaci nepotvrđeni, neznam o kojem broju aviona i varijanti se radi.


1992. Kirgistan je formirao svoje ratno vazduhoplovstvo. Okosnicu tog vazduhoplovstva činili su avionic MiG-21. Procene se kreću u rasponu od 48-60aviona. Oni su se nalazili u avio bazi Kanta.

Zbog nedovoljnog novca u vojnom budžetu Kirgistan nije mogao da održava svoje avione, pa je i deo pozajmljenih migova, vraćen Rusiji 1993. Smatra se da su Rusi, koji su i dalje koristili vazduhoplovnu infrastruktutu u Kirgiziji ostavili domaćinima veliki broj avioina MiG-21 (raznih verzija) i da je oko 100 aparata u tim bazama tokom 1996. rashodovano.

Trenutno ne raspolažem slikama migova ovog vazduhoplovstva.

Zbog svog položaja u srcu jugoistočne Azije između Kine, Vijetnama, Kambodže i Tajlanda, Laos je mnogo pretpostavitije da će patiti od posledica sukoba koji su se dogodili u, sa i između susjednih zemalja.

Smatra se da je 28.januara 1955. ustanovljeno “Lao Aviation” (Aviation Laotiènne) od strane Francuske i to kao vazduhoplovstvo za logističku pomoć. Kasni je uz značajan uticaj novog saveznika SAD, ovo vazduhoplovstvo dobilo i ofanzivnu komponentu avgusta 1960. i dobija novi naziv “Royal Lao Air Force” (RLAF). S porazom SAD u Vijetnamskom ratu, njegov uticaj na Laos je prestao. Uz Vijetnamsku pomoć i pomoć socijalističkih država utvrdila se vlast, koja je i danas još uvek na vlasti. 2.decembra 1975. RV ponovo menja naziv, koji i sada nosi, Laos People's Liberation Army Air Force (LPLAAF)

U sedamdesetim i osamdesetim godinama RV Laosa (LPLAAF)primilo je svoje migove. Naime prvo je 1977. primio 15 aviona tipa MiG-21PFM i MiG-21U. Zatim je 1984 usledila nabavka još 15 MiG-21bis. Tako je kompletiran loačku avijacijski pok.

1985 godine su MiG-21PFM zamenili sa savremenijom varijantom MiG-21MF (pretpostavlaj se da je nabavljeno 10 ovih aviona

Prestankom sovjetske i vijetnamske pomoći u ranim devedesetim godinama operativne sprosobnosti tih aviona su u stalnom padu, dok ih konačno nisu povukli i “uskladištili” za neka nova vremena. Planovi za njihovo preživljavanje, bili su usmereni ka Izraelu (IMI) i Indiji “Hindustan Avionno Ltd” (HAL) , međutim njihovo veoma loše tehničko stanje je uslovilo da obe industrije odbiju njihovu modernizaciju. Mada su se odnosi sa Rusijom kasnije popravili (1997), migovima nije bilo spasa.

Deo MiG-21PFM ofarban je u maskirnu šemu, verovatno iz razloga njihove lovačko-bombarderske namene, dok su ostali avioni ostali sa originalnom metalnom bojom.

Verzije u pregledu:
• MiG-21PFM (izdeliye 94A - 23 aviona)
• MiG-21 MF (izdeliye 96F - !?)
• MiG-21bis (izdeliye 75A - 20 aviona)
• MiG-21U (izdeliye 66 - 2 aviona)

Libija
المملكة الليبية
Al-Mamlakah Al-Lībiyya
(1951-1969)

Al-Jumhūrīyah Al-ʿArabiyyah Al-Lībiyyah
(1969-1977)

al-Jamāhīrīyah al-‘Arabīyah al-Lībīyah ash-Sha‘bīyah al-Ishtirākīyah al-‘Uẓmá
(1977-2011)

Nekadašnja italijanska kolonija, nezavisnost je prvo potražila kao kao Ujedinjeno Libijsko Kraljevstvao (United Libyan Kingdom) u 24.decembra 1951. Međutim kralj je svrgnut u vojno-državnom udaru 1.septembra 1969. Vlast je bila pohapšena od strane revolucionarnog veća (Revolutionary Command Council) pod vođstvom Moamar al-Ghaddafi, koji se kasnije razvio u jedanu od karizmatskih ličnosti svetske politike. On void beskompromisnu anti-američku i anti-izraelsku politiku i od tada učestvuje u brojnim akcijama (pa i vojnim) u kojima se sukobljava sa spomenutim zemljama. Ovoj zemlji je dugi niz godina bio nametnut embargo UN-a pod američkim pritiskom, koji je opteretio Libijsku Džamahiriju (Arapske Narodne Y)amahiriya - službeni naziv od 1977) odnosno Veliku Libijsku Džamahiriju (Great Socialist People's Libyan Arab Jamahiriya – službeni naziv od 1986).

Nakon otopljavanja odnosa sa zapadom i pokušaja balansiranja politike prema oba tabora, Gadafi je skinut s vlasti 2011.godine u tzv. Arapskom proleću ( "Arab Spring") koji je zahvatio i njegove susedne zemlje. Zvanično je izgubio vlast 20.avgusta, a ubijen je 20.oktobra 2011. Eto toliko o kratkoj istoriji ove države.

Bogati izvori visokokvalitetne nafte dopuštao je Libiji da tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, opsežno kupuje oružje i sa istoka i sa zapada,. Glavni dobavljači su Francuska i, naravno, Sovjetski Savez. Potonji je isporučio između ostalog i Tu-22, MiG-25 i Su-24, ali i neke verzije MiG-21.Međutim, njihova količina nije bila velika.



Bilo da je zabeleženo da su libijski MiG-21 korišteni tokom sukoba s Egiptom u 1977(Libyan–Egyptian War) i Čadom u 1986/87. Avioni su uključeni i u spektakularnom sukobu osamdesetih sa SAD, odnosno njegovim F-14, mada je to više pripadalo angažovanju MiG-23 i Su-22, pa čak se i negira njihova uloga u ovom sukobu. U 1999 je postojao plan da Libija modernizuje svoje avione na standard MiG-21-93 ili MiG-21-2000. Čak se spominjala cifra o modernizaciji 23 aparata verzije MiG-21bis u Izraelu 2006. Međutim nije poznato, da li je konkretni ugovori potpisani. U međuvremenu, kotrarevolucija je svrgla Gadafija, došlo je do zaokreta u spoljnoj politici i avionic MiG-21 su prepušteni zaboravu. Ipak nekoliko njih je učestvovalo u borbenim dejstvima tokom 2011. Kakav i koliki uspeh su ostvarili u sveri je novinarskih spekulacija.



Verzije u pregledu:

• MiG-21MF (izdelye 96F – 50 aviona, a od njih 30 predato Siriji)
• MiG-21bis (izdelye 75 – 94? aviona)
• MiG-21UM (izdelye 69A – 25 aviona)

Madagaskar
Repoblikan'i Madagasikara



Tafika Anabakabaka Malagasy
(Madagascan Air Force)

Madagaskar je povratio vojnu nezavisnost nad svojom vojskom 1960. Od tada je njena uloga iskljuičivo defanzivna. Međutim tokom perioda političkih nemira početkom sedamdesetih godina, vojska je ipak intervenisala da povrati red, kada je 1972. predsjednik Philibert Tsiranana bio primoran da podenese ostavku, a nasledio ga je admiral Didier Ratsiraka. Zemlja je usmerena ka socijalističkim zemljama. Posledično tome, Madagaskar je dobio nekoliko MiG-21. Logističku podršku pružila je Severna Koreja.
Danas GIG iz Tafika Anabakabaka madagaskarski (Madagascan Air Force) su smešteni u blizini glavnog grada Antananarivo. Modernizacija je bila planira, ali nema validnih podataka o realizaciji pregovora.

Verzije u pregledu:
• MiG-21bis (33 + 25, prema izraelskim izvorima od 3.aprila 2006)
• MiG-21MF (jedan komad)
• MiG-21UM (dva aviona ?)

Bivša francuska kolonija u zapadnoj Africi dobila je nezavisan status 22.decembra 1960 i usvojila je pravac razvoja ka socijalističkim zemljama.

RV Malija osnovano je 1961 od aviona dobijenih od Francuske, a zatim, kako se politika preorijentisala ka istočnom bloku opremanje vazduhoplovima dolazi iz SSSR i Čehoslovačke. Pristigli su u prvo vreme transporteri An-2, zatim helikopteri Mi-4, a onda sredinom šezdesetih dolaze i prvi borbeni avioni: MiG-17F sa trenažnom podrškom u vidu MiG-15UTI.
U 1970 Mali preuzima 12 aviona MiG-21MF i dva MiG-21UM. Od 1974 u evidenciji se pojavljuju MiG-21bis, smatra se da im je SSSR zamenio “MF” sa 12 “bis-ova”
Takođe, da su 2005. dobili i dva modifikovana MiG-21MF (sa opremom od “bis”)

Verzije u pregledu:
• MiG-21MF (prema evidencijskim brojevima ukupno 12+2 aviona)
• MiG-21bis (izdeliye 75B – ukupno 12 aviona)
• MiG-21UM (izdelyie 69A - prema evidencijskim brojevima 4)

Država sa neverovatno bogatom istorijom, koju ovom prilikom neću elaborirati. Ono što je bitno za ovu temu je da je kao prvi sused SSSR-a, bila pod njihovim uticajem još od 1920. Do početka devedesetih jaki Sovjetski vojni kontingent je bio stacioniran u ovoj zemlji, koji je preuzeo poslove nacionalne obrane i štitio tadašnje zajedniče interese od mnoštva “opasnosti” po teritorijalni integritet.
I pored tog značajnog aspekta bezbednosti, Mongolija je razvijala svoje OS, pa samim tim i svoje ratno vazduhoplobvstvo. Međutim, od 1953 do kraja šezdesetih godina vazduhoplovstvo nema borbenih aviona. Nakon pojačanih aktivnosti kineskih vojnih mlaznih aviona preko teritorije Mongolije, ona je otpočela s uvođenjem nekih MiG-17S i MiG-15UTI u 1969. Bilo je potrebno još 10 godina dok je mali broj MiG-21PFM i MiG-21UM stigao u službu.
Kao rezultat perestrojke (u SSSR) od sredine osamdesetih smanjivana je pomoć sovjetske države korak po korak, tako da je do 1990 ona u potpunosti obustavljena. To je povezano s djelomičnim i na kraju potpunim povlačenje sovjetskih vojnika iz Mongolije tokom 1992. Nedostatak pomoći uzrokovao je “prizemljenje” svih mongolskih vojnih aviona u 1993, a među njima je MiG-21 doživeo istu sudbinu. U međuvremenu su svi avioni su bili konzervirani. Krajem 2001 Mongolija se odlučila da su kupili rezervne delova za MiG-21 u Rusiji. To bito prvi korak za reaktivaciju tih aviona. Kako se dalje to odvijalo, nemam pozdnanih podataka.


Verzije u pregledu:
• MiG-21PFM (Izdeliye 94A – 14 aviona)
• MiG-21UM (Izdeliye 68A – možda dva aviona)

Posle Drugog svetskog rata, kada su evropske države mahom davale nezavisnost svojim kolonijama,Portugal je odlučio da su Mozambik i ostali prekomorski portugalski posedi, samo prekomorske teritorije matične zemlje. U to vreme u Mozambiku je živjelo oko 250.000 Portugalaca. Tokom godina je značajno porastao mozambički pokret za nezavisnost, da bi 1962. nekoliko antikolonijalnih političkih pokreta osnovalo FRELIMO ( Front for the Liberation of Mozambique). Ta organizacija je pokrenula masovne oružane napade na kolonijalnu vladu u septembru 1964. nakon 10 godina ratovanja i nakon velikih političkih promena u Portugalu, Mozambik je postao nezavisan 25 juna 1975.Prvi predsjednik bio je Samora Moises Machel.

Nakon nezavisnosti vladajuća stranka FRELIMO upravlja čvrsto prema socijalističkoj orjentaciji. Mada su učinjena znatna “odstupanja” od soc.modela (progoni intelektualaca-zatvaranje visokih škola, progoni stanovništva portugalskog porekla) naraslo je nezadovoljstvo te je buknuo građanski rat. Dugi niz godina građanski rat protiv vlade vodili su pobunjenici uz potporu Južne Afrike i bivše Južne Rodezije (sadašnji Zimbabve). Za borbu protiv pobunjenika zemlja je dobila pomoć ostalih soc.zemalja, između ostalog i avione MiG-17F – u ulozi lovaca - bombardera iz DDR-a i lovačke MiG-21 od Sovjetskog Saveza. Tehničku podršku za ove avione dala je Kuba. Avioni su raspoređeni u okviru: Interceptor & Fighter Ground Bomber 1 sqn with 25 Ftr/FGA . Ništa nije poznato o današnjem stanju ovih aviona. Deo aviona, kako su pristizali novi modeli ustupan je i (ili) prodavan je susedima, odnosno zemljama bliske političke orjentacije u Africi.

Verzije u pregledu:
• MiG-21F (ukupan broj - osam)
• MiG-21PFM (ukupan broj - 32)
• MiG21MF (ukupan broj - 48)
• MiG-21bis (Izdeliye 75A i 75B – 23 aviona)
• MiG-21 U (ukupan broj - 20)

Izvor: “World Air Forces - Historical Listings“

Malo istorije:
Mijanmar, Mianmar drugim imenima Burma, Mjanmar, Mjanma, službeno Unija Mjanmar Savezna Republika Mjanmar je država u jugoistočnoj Aziji, na obalama Bengalskog zaliva i Andamanskog mora. Površina Mjanmara je 676.578 km². Po površini je 40. država u svetu, a 11. u Aziji. Graniči na zapadu s Bangladešom, na severozapadu s Indijom, na severoistoku s Kinom, na istoku s Laosom a na jugoistoku s Tajlandom. Po proceni iz 2010. Mjanmar je imao 50.020.000 stanovnika. Glavni grad je od 2005. planski izgrađeni Nejpjido. Najveći grad i doskorašnja prestonica je Rangun.


Burma je od 1531. do 1885. bila središte nezavisne kraljevine koja je svoj vrhunac doživela sredinom 18. veka kada je pod mjanmarskom vlašću bio velik deo susednog Tajlanda i neke indijske pokrajine. Britanci su postupno, u tri rata od 1824. do 1885. osvojili zemlju i uključili je u sastav Britanske Indije. Od nezavisnosti 1948. Burma je, usprkos privrednom oporavku, pokazivala znakove političke nestabilnosti koja je kulminirala 1958. kada je vojni vrh preuzeo vlast, a zatim ponovno 1962. kada je vojska izvršila državni udar pod generalom He Vinom. Nakon njegovog povlačenja 1988. vlast je preuzela grupa njemu bliskih vojnika na čelu s generalom Sau Maungom koja je isprva nastavila reforme započete pred kraj Vinovog razdoblja, ali je nakon 1990. pojačala izolaciju zemlje, ne dopustivši formiranje vlade nakon izbora na kojima je pobedila stranka predvođena Aun San Su Ći, kćerkom oca mjanmarske nezavisnosti Aun Sana.

Zemlja ima vrlo bliske odnose sa vojnim krugovima u Kini. U devedesetima, osim prevoza i obuke na avionima, nabavljeno je i nekoliko F-7M (10) i FT-7 (2) koji su održavani susednoj Kini. Prve kontigent ovih lovaca bio je operativan 3.maja 1991.godine. Tokom 1993 nabavljen je drugi kontigent (10+2), a poslednja narudžbina od 12 aviona izvršena je 1993. mada je realizovana tokom 1998-1999.

Najveći deo lovačke verzije modifikovan je sa izraelskom elektronikom, ugradnjom presretačkog radara "Elta EL/M-2032", te opremanje-naoružavanje sa V-V raketama "Rafael Python 3", kao i laserski vođenim bombama. Ovi modifikovani lovci-bombarderi sada su označavani kao F-7FGA

Verzije u pregledu:
• F-7M ( 44 komada)
• FT-7 ( 10 komada)