Braća Orville i Wilbur Wright

PIONIRI AVIJACIJE BRAĆA RAJT – smatraju se konstruktorima i pilotima PRVOG PRAKTIČNOG AVIONA. Oni su napravili prvi kontrolisani let sa motornim avionom težim od vazduha.

Braća Wright, Orville (19. Avgust 1871 – 30. Januar 1948) i Wilbur (16. april 1867 – 30. maj 1912), dali su nemerljiv doprinos avijaciji. Do događaja koji su ih proslavili, nekoliko podsećanja:


Izvanredan niz eksperimenata je izvršen na pustim peščanim dinama obale North Carolina. To je dvomesečna aktivnost dvojice entuzijasta Wilbur Wrigh tada tridesettrogodišnjaka i njegovog 29 godina starog brata Orville, inače proizvođača i prodavca bicikla iz Daytona, Ohio.

Oni su konstruisali jedrilicu sa fleksibilnim krilima, kako bi uspeli da pariraju vazdušnom opstrujavanju, odnosno da ostvare kontrolu kretanja.

Jedrilica je imala potrebu za stalnim vetrom, kako bi mogla leteti, što je klima na prostoru obale Kittyhawk idealno omogućavala. Peščane dine su, pak obezbeđivale amortizaciju udara od eventualnih padova.

Većina eksperimenata izvršena je sa jedrilicom koja je zapravo lebdela u vazduhu, pričvršćena užadima za zemlju. Jedan od braće ležao je na donjem krilu i uvežbavao elemente manevra – upravljanja kormilima.


Oslanjajući se na stare dokumente i evidencije o njihovim eksperimentima iz ove oblasti, imamo pouzdane podatke o ovim testovima. Braća su vodili preciznu evidenciju svojih testova, tako da znamo s kojim su se teškoćama susretali i kako su rešavali iste.

Nije sporno da su koristili do tada stečena iskustva iz ove oblasti, a pre svega, jednog od njemačkih pionira avijacije Otta Lilenthal , koji je stradao 1896. kao i iskustva Octave Alexandré Chanute, naturalizovanog amerikanca (francuskog porekla). Ipak su površine za upravljanje njihovo originalno rešenje-pronalazak.

The 1902 Wright Glider on one of its more than 700 flights

Posle više neuspešnih pokušaja upravljanja jedrilicom, problemi su rešeni tokom 1902.godine, pre toga su imali niz padova-rušenja jedrilica. Ipak je pesak doprinosio ublažavanju posledica padova, tako da nije bilo težih povređivanja.

Na istom prostoru realizovan je let sa upravljivom jedrilicom i pilotom 31.oktobra 1902.

Braća su realizovali gotovo hiljadu letova, a zadnjih nekoliko stotina bili su vrhunac njhovih uspeha do tada. Najduži let bio je, 23. oktobra, iznosio je 622,5 metara, a trajao je 26 sekundi.


Sve ove probe bile su usmerene da se leti avionom i upravlja s njime. Braća nabavljaju motor za svoj budući avion. Bio je to Charley Tailor motor težine 200-pound, sa 4-cilindra izlazne snage 12 KS.



Prvo je izrađen Flyer I. Bio je to avion drvene konstrukcije korišćenjem pre svega smreke. Krila su imala aeroprofil različite zakrivljenosti. Problem sa pronalaskom motora rešen je tako, što su zadatak poverili svom radniku Charli Tayloru da napravi motor posebno za ovaj avion.

Pogon na elise rešen je u skladu sa njihovom osnovnom delatnošću, preko lančanika, koji su preuzeli sa svojih bicikala.
I dalje je pilot bio smešten potrbuške na donjem krilu, kao i kod jedrilice, sa koje je preuzet sistem komandi za upravljanje.
Na prvom letu 14.decembra, pilot je izabran bacanjem novčića, Wilbur je nakon tri sekunde, pao i lakše oštetio avion.




Opravka je trajala tri dana. Osvanuo je 17.decembar 1903. Vetar je tog dana duvao snažno (preko 35 km/č), braća su odlučila postolje (klizače) postaviti upravno na pravac vetra. Novčić je kazao da ovog puta prednost ima Orvill, koji se ukrcao-legao u avion. Koristeći čeoni vetar za uzgon i motore za kretanje napred, avion je uspešno poleteo. Let je trajao 12 sekundi preletevši pri tome 36,5m.


Toga dana braća su izvela ukupno 4 uspešna leta, doduše pravolinijska bez skretanja, ali su se letovi završavali  grubim prizemljenjem. U poslednjem letu toga dana Wilbur je preleteo 260m tokom 59 sekundi. Ipak i ovo sletanje je bilo grubo pa je došlo do loma nosača kormila. Braća su pokušla, još istog dana da otklone štetu, kako bi izveli let od hangara do naelja Kitty Hawk. Nisu imali sreću sa vremenom. Udari verta bili su toliko jaki da su avion prevrtali nekoliko puta, značajno ga oštetivši, tako da nije bio više za letenje.


Nakon prvih letova, braća Rajt su odustala od ležećih položaja upravljanja i ugradili sedište pored motora. Orvil uspeva 20. juna 1905. godine izvesti prvi kružni let spustivši se na mesto uzletanja, a 1. decembra Vilbur leti s putnicima. Unatoč svemu njihov prvi javni let radi loših vremenskih prilika završava nakon par „skokova“ aviona. Američki novinari proglašavaju ih "lažljivom braćom", a njihov avion utopijom.

U to su vreme su mnogi konstruktori u Francuskoj pokušavali napraviti avion. Svi su oni čuli za braću Rajt i želeli su doznati što više o smeštaju kormila, motora i obliku krila, ali su to braća Rajt vešto skrivala.

Braća Rajt 9. oktobra 1905. godine šalju pismo poznatom francuskom konstruktoru aviona Ferdinadu Feberu u kojem nude ugovor za sklapanje aviona sposobnih za letove od 40 km i avione koji mogu prevoziti putnike. Vilbur brodom, u velikim sanducima donosi avion u Francusku 1908. godine, sastavlja ga i s obzirom na veliko interesovanje radi samo eksperimentalne, kratke letove ne poželevši otkriti njegove prave mogućnosti. Vilbur je 21. jula 1908. godine prekinuo ponovna pisanja o "lažljivoj braći" zadržavši se u vazduhu 1 sat, 31 minutu i 25 sekundi. Radio je krugove i „osmice“ iznad glava zaprepaštenih gledalaca. Rekordi su se nizali, prešao je 66,6 km i postigao za tada neverovatnu brzinu od 60 km/h. Da bi otklonio sve sumnje 31. decembra 1908. godine između krila je dao ugraditi barograf. Nakon slietanja očitane vriednosti bile su: trajanje leta 2 sata, 43 minute i 24 sekunde; maksimalna visina 115 metara; pređeni put 124,7 kilometara. Avion, vazduhoplov teži od vazduha napokon je dobio bitku nad vazduhoplovima lakšim od vazduha.


Već 1909. godine Vilbur Rajt otvara u južnoj Francuskoj pilotsku školu u koju dolaze učenici iz svih krajeva Evrope, a visoka tehnička škola u Minhenu dodjeljuje braći Vilburu i Orvil naslov počasnog doktora.