Prijem
Suhoj Su-24 "FENCER"
U sklopu transformisanja frontovske avijacije vazduhoplovnih snaga SSSR, u toku je uvođenje u operativnu upotrebu jedinica FA novog mlaznog lakog bombardera visokih performansi, za sada poznatog pod oznakom Su-24. Prema pisanju časopisa AIR INTERNATIONAL br. 1 /1981. godine, novi avion je uveden u naoružanje jedinica FA u Baltičkom, Zakarpatskom i Dalekoistočnom vojnom okrugu. Napominje se da ih je do sada proizvedeno oko 500.
Analizirajući novi avion, pomenuti časopis smatra da je Su-24 ekvavilenat američkog avionu F-111, ali da je od ovog manji i lakši za oko 12 posto. Ispitivanje prototipa Su-24 završeno je, navodno, 1969/70. godine. Kao interesantna konstruktivna osobenost ovog aviona, na kome su primenjena mnoga originalna rešenja, navodi se da su sedišta posade jedno pored drugog kao i kod američkog aviona F-111.
Kao i njegovi prethodnici (Su-17 i 20) i Su-24 ima promenljivu geometriju krila. Pri minimalnom zakošenju krila od 16°, razmah krila iznosi 17,2m, a pri maksimalnom zakošenju od 70° razmah je 9,5m.
Kod aviona F-111 pri minimalnom zakošenju ta- kode od 16° razmah krila iznosi 19,2 m, a pri maksi- malnom zakošenju od 72,5° razmah je 9,7 m. Avion Tornado koji spada u istu kategoriju aviona, pri minimalnom zakošenju krila od 25° ima razmah krila 13,9m, a pri maksimalnom zakošenju od 67° razmah od 8,6 m.
U analizama koje pomenuti, i neki drugi časopisi, iznosi napominje se da se pri projektovanju Su-24 išlo na potenciranje mogućnosti aviona da koristi kraće PSS, tj. da poseduje “STOL” karakteristike.
Prema proceni časopisa, Su-24 je opremljen sa dva turboventilatorska mlazna motora tipa TUMAN- SKI R-29B (sličan tip se nalazi na avionu MiG-23). Masa »suvog« motora iznosi 1.760 kg što je za 86 kg manje od motora tipa TF-30-P-9, kakav se nalazi na avionu F-111. R-29B je i po veličini manji od TF-30-P-9, a razvija, navodno, veći statički potisak od njega za 42 posto, i to bez naknadnog sagorevanja. Pri maksimalnom naknadnom sagore- vanju razlika se smanjuje na 22 posto. Ovo znači da Su-24 ima na raspolaganju veću snagu na po- letanju, pri ubrzavanju i slično. R-29B ima, kako časopis navodi, kompresor sa pet stepeni niskog i šest stepeni visokog pritiska čime se ostvaruje odnos potiska 12:4 i protok mase od 105kg.u sekundi. Maksimalni potisak ovog motora bez naknadnog sagorevanja iznosi, navodno, 81,5 Kn, dok sa naknadnim sagorevanjem varira od 109 do 117 Kn. Vreme postizanja maksimalne brzine iz-nosi 3—5 s.
Maksimalna masa aviona Su-24 u poletanju iz-nosi 39.500 kg pri čemu je odnos potisak—masa 1 : 1,72 što je znatno povoljnije od aviona F-111 čija maksimalna masa u poletanju iznosi 42.860 kg, a odnos potisak—masa 1 : 2,25 kg.
Što se tiče performansi, smatra se da avion Su-24 na visini može da dostigne brzinu od 2 maha, a na malim visinama od 1 maha.
Su-24 u unutrašnjim rezervoarima nosi 13.000 1 goriva, a najveći deo u centralnom delu trupa. U vezi sa ovim, časopis navodi da se veruje da je jedan od unutrašnjih rezervoara smešten u vertikalni stabili-zator. Dodatne, rezervoare predstavljaju dva odba-civa rezervoara zapremine 2.000 I.
Što se tiče opreme aviona, u časopisu se napominje da se u profilisanom završnom delu prednjeg kraja trupa nalazi impulsni dopler radar za navigaciju, praćenje terena i GRB u složenim meteorološkim uslovima. Skanerski deflektor ovog radara ima prečnik 1,25 m. Napominje se da je avion opremljen i laserskim daljinomerom i laserskim tragačem.
Pilotsko sedište smešteno je sa leve, a sedište operatora-strelca sa desne strane. Oba sedišta su opremljena katapultom koji se mogu koristiti i pri uslovima ”O-O”. U analizi časopisa navodi se da je pilotska kabina mala za udoban smeštaj dva čoveka pa se u prilog ovome iznosi da dijametar poprečnog preseka kabine iznosi 1,60 m. Ovako skučen prostor dovodi do bržeg zamaranja posade, naročito pri dužim letovima.
Streljačko naoružanje aviona Su-24 predstavlja šestocevni top 23 mm tipa “getling”, koji je podvešen pod trup. Bombardersko naoružanje sačinjavaju sve vrste avionskih bombi koje se mogu podvesiti na devet nosača, pet podtrupnih i četiri pod krilna. Kombinacijom pajlona (adaptera) na ovih devet podvesnih tačaka može da se rasporedi: 22 FAB kalibra 100 kg ili 250 kg ili 500 kg. Podvesni nosači ispod uvodnika vazduha za motor i četiri potkrilna mogu se navodno, opremiti adapterom za nošenje VRP V-Z sa radio-komandnim vodenjem AS-7 koji ima masu 1.200 kg, a domet mu je oko 10km, odnosno AS-9 ili AS-11 dometa 80 km, kao i protivradarske rakete SAS-12 i VRP sa elektro-optičkim vođenjem na završenoj putanji tipa AS-10 dometa 40 km. Tvrdi se da, pored pomenutih raketnih projektila, Su-24 može da nosi i za samoodbranu VRP V-V AA-2-2 ATOLL sa radarskim samonavođenjem, kao i AA-8.
U komentaru jednog časopisa kaže se da sovjetska frontovska avijacija sada počiva na avionima promenljive geometrije krila (Su-17, Su-19, Su-24, MiG-23 i MiG-27) koji se odlikuju povoljnim karakteristikama za korišćenje PSS ograničene dužine, većom nosivošću i povoljnijim odnosom ukupne mase aviona u poletanju i mase korisnog tereta.
Analizirajući promene u naoružanju frontovske avijacije, časopis NATIO'S FIFTEEN NATIONS, avgust—septembar 1980. godine, objavio je članak pod naslovom THE SOVIET AIR PROGRAMME (sovjetski vazduhoplovni program) u kome se, između ostalog, kaže da FA mora da bude u stanju da izvršava ofanzivne vazduhoplovne operacije na celoj dubini evropskog ratišta radi ostvarivanja prevlasti u vazdušnom prostoru a zatim da bude u stanju da pruži neposrednu podršku KoV. Analizirajući novi zadatak frontovske avijacije, autor zaključuje da je tipično defanzivna uloga FA zamenjena ofanzivnom ulogom što je zahtevalo i projektovanje aviona koji će odgovoriti ovoj ulozi.
Shodno ovome, kaže se u članku, zastarele varijante aviona MiG-21 zamenjene su avionima MiG-23 za presretačka dejstva i manevarsku borbu. Varijanta ovog istog aviona (MiG-27) preuzima zadatke posredne podrške (izolacija), a avionu sa promenljivom geometrijom krila Su-17, koji je raz- vijen od Su-7, dodeljen je zadatak neposredne podrške, zajedno sa avionom MiG-21. Za prodor u dubinu u ofanzivnim dejstvima za prevlast u vazdušnom prostoru namenjen je, navodno, avion Su-19.
U poslednje vreme u zapadnim časopisima dosta se piše o avionu Su-24. Iznose se različiti podaci i pro- cene. U svemu tome ima dosta i nagađanja. U kojoj meri se ovakve analize mogu prihvatiti teško je reći. Cilj ovog kratkog prikaza je da se čitaoci upoznaju sa pojavom aviona koji je interesantan pre svega, sa stanovišta vazduhoplovne tehnologije i taktike
Preveo sa nemačkog
Potpukovnik
Dragoljub Milovanović
Objavljeno u Glasnik RV i PVO jul-avgust 1981
Varijante:
Sovjetski avioni se po, iznuđenoj tradiciji, proizvode po partijama izmenjenog standarda. U hodu se, na osnovu iskustva, potrebe i pristiglih tehnologija za upotrebu, razvijaju nove varijante iz početnog standarda aviona.
Su-24 Fencer-A je osnovni serijski avion.
Su-24 Fencer-B je iz 15-og lota (lansiran standard) proizvodnje, s neznatnim izmenama u odnosu na prvi lot. Najznačajnija izmena je ugradnja kočnog padobrana u repni deo hrbata.
Su-24 Fencer-C je iz 24-og lota proizvodnje, s neznatnim izmenama u odnosu na prvi lot. U određenom delu je izmenjena elektronika.
Su-24M Fencer-D je poboljšana jurišna varijanta, s napadno navigacijskim sistemom PNS-24 "Tiger", koji je objedinio osmatrački radar "Orion-A", radar za praćenje terena i uređaje za upotrebu laserskih, radio i TV vođenih raketa i bombi. Za samozaštitu, avion je dobio sistem "BKO-2 Karpati" koji se sastoji od signalizitora radarskog zračenja "SRO-15 Berjoza", IC detektora (pelengatora) "L-82 Mak" (koji otkriva toplotni odraz napadačkog aviona i raketa), uređaja za aktivno elektronsko ometanje "SPS-161 Geranijum" i spremnika za IC i radarske mamce "APP-50". Podvesni kontejner s opremom, obezbeđuje primenu protivradarskih raketa. Su-24M je prvi sovjetski avion, taktičke namene, opremljen uređajem za prijem goriva u letu. Inertan gas je instaliran u sistemu za bezbednost od požara.
Maksimalna nosivost spoljnjeg tereta je mase do 8000 kg.
Suhoj je ponudio nekoliko rešenja za unapređivanje ovog aviona na početku 21-og veka.
Najjednostavnija je ugradnja GPS-a i nišanskog uređaja za rakete vazduh-vazduh "R-73", a najkomplikovaniji zahvat je zamena celokupne avionike s aviona Su-27 IB.
Prvi let prototipa Su-24M je napravljen 24. jula 1977, a serijska proizvodnja je započela 1978. god.
Su-24M je u operativnoj upotrebi u SSSRu, odnosno u Rusiji od 1979. godine, u nivou od 635 komada.
Su-24MD Fencer-D je izvozna vrijanta nastala od Su-24M, po zahtevu i ukusu bogatijih kupaca s bliskog istoka. Na njemu je skinut je sistem za legitimisanje "svoj ili tuđi"
Su-24MR Fencer-E je frontovski izviđač, namenjen je za prikupljanje podataka u dubini od 400 kilometara, od prve borbene linije. Nema analognog inostranog pandama po integrisanoj intelegenciji. Funkcionalna ispitivanja su izvršena od 1980. do 1983. godine. Oprema mu obezbeđuje izviđanje danju i noću, pri svim vremenskim uslovima, u širokom rasponu brzina i visina leta. Prenos podataka je u realnom vremenu. Koristi sisteme:
TV-kamera ispod prednjeg dela trupa aviona.
Panoramske kamere, s filmom, u nosu aviona i ispod levog usisnika motora.
Osmatrački radar za bočno osmatranje i radar za praćenje terena.
Laserski skener nosi ispod trupa (po izboru).
Kontejner s opremom za radio-tehničko iziđanje nosi ispod krila.
Kontejner za IC skeniranje (po izboru).
Konjtejner za elektronsko izviđanje.
Informacije se prenose, na obradu, u zamaljsku stanicu. Filmovi se izbacuju padobranom a ostale informacije radio vezom, u realnom vremenu.
Su-24MR je uveden u naoružanje 1984. godine, a proizveden je u malom broju. Njegove karakteristike nisu objavljene u javnim izvorima.
Su-24MP Fencer-F je paralelno razvijan s Su-24MR, kao varijanta za elektronsko ratovanje. Poseduje integrisani podvedvesni kontejner za elektronsko ratovanje, gde je dominantan ometač radarskih i radio signala, velike snage.
Su-24MP se odlično uklopio u Ruski siatem protiv vazdušne odbrane. Detaljniji podaci o njegovoj opremi su tajna, i nikad nisu publikovani.
Su-24MP je razvijen iz Su-24M, kome je reducirano naoružanje. Skinut mu je top, a ostavljeno mu je samo da nosi dve odbranbene rakrete R-60, pod levim krilom.
Naoružanje:
Linije podvešavanja naoružanja.
Dosta je velika diferencijacija u naoružanju između varijanti aviona Su-24. Svakako da je najbolji reprezent za prikaz najoružanija varijanta Su-24M.
Osnovni sadržaji u kombinacijama nošenja naoružanja aviona Su-24M su:
Vatreno naoružanje: Top GŠ-6-23, s 500 granata.
Raketno naoružanje:
Vazduh-vazduh: IC raketa za blisku borbu R-60; Raketa srednjeg dometa R-73;
Vazduh-zemlja: Radiom vođena raketa KŠ-23; Laserom vođena raketa KŠ-25M;.Protv radarska raketa KŠ-28, ili KŠ-31 ili KŠ-58; Kombinovano vođena raketa laser/TV KŠ-29; TV vođena raketa KŠ-59; Nevođene S-5, S-8, S-13T, S-13OF, S-24B, S-25OF i S-25OFM.
Bombardersko naoružanje: TV vođena bomba KAB-500KR. Laserom vođena bomba KAB-1500L. Opšte namene bombe AB-100, AB-500, FAB-250.
Taktičke nuklearne bombe „Delta“.
Ostali podaci:
Prvi let 1977.
Početak proizvodnje 1985.
Dimenzije:
- Dužina 24,53 m
- Razmah krila 17,63/10,36 m
- Visina 6,19 m
- Površina krila 55,17/51,02 m²
Masa: Prazan 22.320 kg. Normalna poletna 35.970 kg. Maks. težina pri uzletanju 39.700 kg
Maks. spoljni teret 8.000 / 11.000 (s punj. gor. u letu) kg
Pogon: Motori 2 x AL-21F-3A Potisak : 2 × 112,8 / 2 h 76,5 kN
Performanse:
- Maks. brzina na Hopt 2.240 km/h
- Maks. brzina na H=0 1.400 km/h
- Taktički radijus kretanja 570 km
- Dolet 3.800 (sa usputnim punjenjem) km
- Plafon leta 17.100 m
- Brzina penjanja 11.000 m/min
Analizirajući novi avion, pomenuti časopis smatra da je Su-24 ekvavilenat američkog avionu F-111, ali da je od ovog manji i lakši za oko 12 posto. Ispitivanje prototipa Su-24 završeno je, navodno, 1969/70. godine. Kao interesantna konstruktivna osobenost ovog aviona, na kome su primenjena mnoga originalna rešenja, navodi se da su sedišta posade jedno pored drugog kao i kod američkog aviona F-111.
Kao i njegovi prethodnici (Su-17 i 20) i Su-24 ima promenljivu geometriju krila. Pri minimalnom zakošenju krila od 16°, razmah krila iznosi 17,2m, a pri maksimalnom zakošenju od 70° razmah je 9,5m.
Kod aviona F-111 pri minimalnom zakošenju ta- kode od 16° razmah krila iznosi 19,2 m, a pri maksi- malnom zakošenju od 72,5° razmah je 9,7 m. Avion Tornado koji spada u istu kategoriju aviona, pri minimalnom zakošenju krila od 25° ima razmah krila 13,9m, a pri maksimalnom zakošenju od 67° razmah od 8,6 m.
U analizama koje pomenuti, i neki drugi časopisi, iznosi napominje se da se pri projektovanju Su-24 išlo na potenciranje mogućnosti aviona da koristi kraće PSS, tj. da poseduje “STOL” karakteristike.
Prema proceni časopisa, Su-24 je opremljen sa dva turboventilatorska mlazna motora tipa TUMAN- SKI R-29B (sličan tip se nalazi na avionu MiG-23). Masa »suvog« motora iznosi 1.760 kg što je za 86 kg manje od motora tipa TF-30-P-9, kakav se nalazi na avionu F-111. R-29B je i po veličini manji od TF-30-P-9, a razvija, navodno, veći statički potisak od njega za 42 posto, i to bez naknadnog sagorevanja. Pri maksimalnom naknadnom sagore- vanju razlika se smanjuje na 22 posto. Ovo znači da Su-24 ima na raspolaganju veću snagu na po- letanju, pri ubrzavanju i slično. R-29B ima, kako časopis navodi, kompresor sa pet stepeni niskog i šest stepeni visokog pritiska čime se ostvaruje odnos potiska 12:4 i protok mase od 105kg.u sekundi. Maksimalni potisak ovog motora bez naknadnog sagorevanja iznosi, navodno, 81,5 Kn, dok sa naknadnim sagorevanjem varira od 109 do 117 Kn. Vreme postizanja maksimalne brzine iz-nosi 3—5 s.
Maksimalna masa aviona Su-24 u poletanju iz-nosi 39.500 kg pri čemu je odnos potisak—masa 1 : 1,72 što je znatno povoljnije od aviona F-111 čija maksimalna masa u poletanju iznosi 42.860 kg, a odnos potisak—masa 1 : 2,25 kg.
Što se tiče performansi, smatra se da avion Su-24 na visini može da dostigne brzinu od 2 maha, a na malim visinama od 1 maha.
Su-24 u unutrašnjim rezervoarima nosi 13.000 1 goriva, a najveći deo u centralnom delu trupa. U vezi sa ovim, časopis navodi da se veruje da je jedan od unutrašnjih rezervoara smešten u vertikalni stabili-zator. Dodatne, rezervoare predstavljaju dva odba-civa rezervoara zapremine 2.000 I.
Što se tiče opreme aviona, u časopisu se napominje da se u profilisanom završnom delu prednjeg kraja trupa nalazi impulsni dopler radar za navigaciju, praćenje terena i GRB u složenim meteorološkim uslovima. Skanerski deflektor ovog radara ima prečnik 1,25 m. Napominje se da je avion opremljen i laserskim daljinomerom i laserskim tragačem.
Pilotsko sedište smešteno je sa leve, a sedište operatora-strelca sa desne strane. Oba sedišta su opremljena katapultom koji se mogu koristiti i pri uslovima ”O-O”. U analizi časopisa navodi se da je pilotska kabina mala za udoban smeštaj dva čoveka pa se u prilog ovome iznosi da dijametar poprečnog preseka kabine iznosi 1,60 m. Ovako skučen prostor dovodi do bržeg zamaranja posade, naročito pri dužim letovima.
Streljačko naoružanje aviona Su-24 predstavlja šestocevni top 23 mm tipa “getling”, koji je podvešen pod trup. Bombardersko naoružanje sačinjavaju sve vrste avionskih bombi koje se mogu podvesiti na devet nosača, pet podtrupnih i četiri pod krilna. Kombinacijom pajlona (adaptera) na ovih devet podvesnih tačaka može da se rasporedi: 22 FAB kalibra 100 kg ili 250 kg ili 500 kg. Podvesni nosači ispod uvodnika vazduha za motor i četiri potkrilna mogu se navodno, opremiti adapterom za nošenje VRP V-Z sa radio-komandnim vodenjem AS-7 koji ima masu 1.200 kg, a domet mu je oko 10km, odnosno AS-9 ili AS-11 dometa 80 km, kao i protivradarske rakete SAS-12 i VRP sa elektro-optičkim vođenjem na završenoj putanji tipa AS-10 dometa 40 km. Tvrdi se da, pored pomenutih raketnih projektila, Su-24 može da nosi i za samoodbranu VRP V-V AA-2-2 ATOLL sa radarskim samonavođenjem, kao i AA-8.
U komentaru jednog časopisa kaže se da sovjetska frontovska avijacija sada počiva na avionima promenljive geometrije krila (Su-17, Su-19, Su-24, MiG-23 i MiG-27) koji se odlikuju povoljnim karakteristikama za korišćenje PSS ograničene dužine, većom nosivošću i povoljnijim odnosom ukupne mase aviona u poletanju i mase korisnog tereta.
Analizirajući promene u naoružanju frontovske avijacije, časopis NATIO'S FIFTEEN NATIONS, avgust—septembar 1980. godine, objavio je članak pod naslovom THE SOVIET AIR PROGRAMME (sovjetski vazduhoplovni program) u kome se, između ostalog, kaže da FA mora da bude u stanju da izvršava ofanzivne vazduhoplovne operacije na celoj dubini evropskog ratišta radi ostvarivanja prevlasti u vazdušnom prostoru a zatim da bude u stanju da pruži neposrednu podršku KoV. Analizirajući novi zadatak frontovske avijacije, autor zaključuje da je tipično defanzivna uloga FA zamenjena ofanzivnom ulogom što je zahtevalo i projektovanje aviona koji će odgovoriti ovoj ulozi.
Shodno ovome, kaže se u članku, zastarele varijante aviona MiG-21 zamenjene su avionima MiG-23 za presretačka dejstva i manevarsku borbu. Varijanta ovog istog aviona (MiG-27) preuzima zadatke posredne podrške (izolacija), a avionu sa promenljivom geometrijom krila Su-17, koji je raz- vijen od Su-7, dodeljen je zadatak neposredne podrške, zajedno sa avionom MiG-21. Za prodor u dubinu u ofanzivnim dejstvima za prevlast u vazdušnom prostoru namenjen je, navodno, avion Su-19.
U poslednje vreme u zapadnim časopisima dosta se piše o avionu Su-24. Iznose se različiti podaci i pro- cene. U svemu tome ima dosta i nagađanja. U kojoj meri se ovakve analize mogu prihvatiti teško je reći. Cilj ovog kratkog prikaza je da se čitaoci upoznaju sa pojavom aviona koji je interesantan pre svega, sa stanovišta vazduhoplovne tehnologije i taktike
Preveo sa nemačkog
Potpukovnik
Dragoljub Milovanović
Objavljeno u Glasnik RV i PVO jul-avgust 1981
Varijante:
Sovjetski avioni se po, iznuđenoj tradiciji, proizvode po partijama izmenjenog standarda. U hodu se, na osnovu iskustva, potrebe i pristiglih tehnologija za upotrebu, razvijaju nove varijante iz početnog standarda aviona.
Su-24 Fencer-A je osnovni serijski avion.
Su-24 Fencer-B je iz 15-og lota (lansiran standard) proizvodnje, s neznatnim izmenama u odnosu na prvi lot. Najznačajnija izmena je ugradnja kočnog padobrana u repni deo hrbata.
Su-24 Fencer-C je iz 24-og lota proizvodnje, s neznatnim izmenama u odnosu na prvi lot. U određenom delu je izmenjena elektronika.
Su-24M Fencer-D je poboljšana jurišna varijanta, s napadno navigacijskim sistemom PNS-24 "Tiger", koji je objedinio osmatrački radar "Orion-A", radar za praćenje terena i uređaje za upotrebu laserskih, radio i TV vođenih raketa i bombi. Za samozaštitu, avion je dobio sistem "BKO-2 Karpati" koji se sastoji od signalizitora radarskog zračenja "SRO-15 Berjoza", IC detektora (pelengatora) "L-82 Mak" (koji otkriva toplotni odraz napadačkog aviona i raketa), uređaja za aktivno elektronsko ometanje "SPS-161 Geranijum" i spremnika za IC i radarske mamce "APP-50". Podvesni kontejner s opremom, obezbeđuje primenu protivradarskih raketa. Su-24M je prvi sovjetski avion, taktičke namene, opremljen uređajem za prijem goriva u letu. Inertan gas je instaliran u sistemu za bezbednost od požara.
Maksimalna nosivost spoljnjeg tereta je mase do 8000 kg.
Suhoj je ponudio nekoliko rešenja za unapređivanje ovog aviona na početku 21-og veka.
Najjednostavnija je ugradnja GPS-a i nišanskog uređaja za rakete vazduh-vazduh "R-73", a najkomplikovaniji zahvat je zamena celokupne avionike s aviona Su-27 IB.
Prvi let prototipa Su-24M je napravljen 24. jula 1977, a serijska proizvodnja je započela 1978. god.
Su-24M je u operativnoj upotrebi u SSSRu, odnosno u Rusiji od 1979. godine, u nivou od 635 komada.
Su-24MD Fencer-D je izvozna vrijanta nastala od Su-24M, po zahtevu i ukusu bogatijih kupaca s bliskog istoka. Na njemu je skinut je sistem za legitimisanje "svoj ili tuđi"
Su-24MR Fencer-E je frontovski izviđač, namenjen je za prikupljanje podataka u dubini od 400 kilometara, od prve borbene linije. Nema analognog inostranog pandama po integrisanoj intelegenciji. Funkcionalna ispitivanja su izvršena od 1980. do 1983. godine. Oprema mu obezbeđuje izviđanje danju i noću, pri svim vremenskim uslovima, u širokom rasponu brzina i visina leta. Prenos podataka je u realnom vremenu. Koristi sisteme:
TV-kamera ispod prednjeg dela trupa aviona.
Panoramske kamere, s filmom, u nosu aviona i ispod levog usisnika motora.
Osmatrački radar za bočno osmatranje i radar za praćenje terena.
Laserski skener nosi ispod trupa (po izboru).
Kontejner s opremom za radio-tehničko iziđanje nosi ispod krila.
Kontejner za IC skeniranje (po izboru).
Konjtejner za elektronsko izviđanje.
Informacije se prenose, na obradu, u zamaljsku stanicu. Filmovi se izbacuju padobranom a ostale informacije radio vezom, u realnom vremenu.
Su-24MR je uveden u naoružanje 1984. godine, a proizveden je u malom broju. Njegove karakteristike nisu objavljene u javnim izvorima.
Su-24MP Fencer-F je paralelno razvijan s Su-24MR, kao varijanta za elektronsko ratovanje. Poseduje integrisani podvedvesni kontejner za elektronsko ratovanje, gde je dominantan ometač radarskih i radio signala, velike snage.
Su-24MP se odlično uklopio u Ruski siatem protiv vazdušne odbrane. Detaljniji podaci o njegovoj opremi su tajna, i nikad nisu publikovani.
Su-24MP je razvijen iz Su-24M, kome je reducirano naoružanje. Skinut mu je top, a ostavljeno mu je samo da nosi dve odbranbene rakrete R-60, pod levim krilom.
Naoružanje:
Linije podvešavanja naoružanja.
Dosta je velika diferencijacija u naoružanju između varijanti aviona Su-24. Svakako da je najbolji reprezent za prikaz najoružanija varijanta Su-24M.
Osnovni sadržaji u kombinacijama nošenja naoružanja aviona Su-24M su:
Vatreno naoružanje: Top GŠ-6-23, s 500 granata.
Raketno naoružanje:
Vazduh-vazduh: IC raketa za blisku borbu R-60; Raketa srednjeg dometa R-73;
Vazduh-zemlja: Radiom vođena raketa KŠ-23; Laserom vođena raketa KŠ-25M;.Protv radarska raketa KŠ-28, ili KŠ-31 ili KŠ-58; Kombinovano vođena raketa laser/TV KŠ-29; TV vođena raketa KŠ-59; Nevođene S-5, S-8, S-13T, S-13OF, S-24B, S-25OF i S-25OFM.
Bombardersko naoružanje: TV vođena bomba KAB-500KR. Laserom vođena bomba KAB-1500L. Opšte namene bombe AB-100, AB-500, FAB-250.
Taktičke nuklearne bombe „Delta“.
Ostali podaci:
Prvi let 1977.
Početak proizvodnje 1985.
Dimenzije:
- Dužina 24,53 m
- Razmah krila 17,63/10,36 m
- Visina 6,19 m
- Površina krila 55,17/51,02 m²
Masa: Prazan 22.320 kg. Normalna poletna 35.970 kg. Maks. težina pri uzletanju 39.700 kg
Maks. spoljni teret 8.000 / 11.000 (s punj. gor. u letu) kg
Pogon: Motori 2 x AL-21F-3A Potisak : 2 × 112,8 / 2 h 76,5 kN
Performanse:
- Maks. brzina na Hopt 2.240 km/h
- Maks. brzina na H=0 1.400 km/h
- Taktički radijus kretanja 570 km
- Dolet 3.800 (sa usputnim punjenjem) km
- Plafon leta 17.100 m
- Brzina penjanja 11.000 m/min
Љуба
