Suhoj PAK FA
(Перспективный авиационный комплекс фронтовой авиации)
(Перспективный авиационный комплекс фронтовой авиации)
Suhoj PAK FA (rus. Перспективный авиационный комплекс фронтовой авиации), pod radnom oznakom T-50, je program ruskog lovca pete generacije. Njegova osnovna namena je lovca–presretač. Smanjene je uočljivosti (engl. stealth), što treba da mu omogući neprimećenost od protivničkih radara (i drugih senzora) u toku operacija u vazdušnom prostoru. Mogućnost letenja nadzvučnom brzinom, u režimu rada motora bez dopunskog sagorevanja, odnosno superkrstarenje, mu stvara veliku prednost u borbi za prevlast u vazdušnom prostoru. Biće u stanju da se suprostavi američkim lovcima pete generacije, F-22 raptor i F-35. Program Suhoj PAK FA se odvija u okviru međunarodne saradnje Rusije, Indije i Brazila. U razvoju, kao i u budućoj proizvodnji, učestvuje više kompanija, pod okriljem Ujedinjene avio-proizvodne korporacije (Объединённая авиастроительная корпорация), na čelu sa kompanijom Suhoj. Kada Suhoj PAK FA bude uveden u operativnu upotrebu posle 2015. godine, zameniće u ruskom vazduhoplovstvu postojeće lovce MiG-29 i Su-27.
Prvi let Suhoja PAK FA, u trajanju od 45 minuta uspešno je izvršen 29. januara 2010. godine. Trenutno su na ispitivanju 4 letna prototipa od ukupno 6 proizvedenih aparata PAK FA. Letni prototipovi su avioni sa brojevima 51, 52 , 53 , 54 i 55 , dok se T-50-0 i T-50KNS koriste za ispitivanja na zemlji i nisu avioni namenjeni za letna ispitivanja, pa nemaju ugrađene motore i drugu opremu.
Istorijat
U vreme velike zategnutosti, u odnosima, između supersila i dva suprotstavljena vojna saveza, 1980. godine,Sjedinjene Američke Države pokreću program razvoja lovačkog aviona pete generacije YF-22 (kasnije nazvan Raptor) što je nagnalo Sovjetski Savez na razvoj sličnog projekta. To je bila dobro uhodana uporna trka u vojnom prestižu, posebno u udarnom segmentu lovačke avijacije.
Vazduhoplovstvo Sovjetskog Saveza tokom 1980-tih formuliše taktičko–tehničke zahteve za svoj novi avion, koji bi uneko buduće vreme trebao da zameni lovce MiG-29 i Su-27, a da bude sposoban da se uspešno suprostavi američkom lovcu F-22. Na osnovu ovih zahteva KB Mikojan je koncipirao predlog MiG 1.44, a Suhoj S-47. Sa raspadom Sovjetskog Saveza, a posledično i sa privrednim padom su nestali neophodni uslovi za nastavak rada na ovom programu. Ruska Federacija je program zamrzla, zbog nemogućnosti finansiranja.
Ostvareni rezultati kroz programe Mikojana MiG 1.44 i Suhoja S-47 su sjedinjeni 2002. godine i nastavljen je rad na jedinstvenom projektu, pod odgovornošću firme Suhoj. Potpredsednik vlade Rusije, Sergej Ivanov je u svome intervjuu dao osnovne informacije o programu ruskog novog lovca. O programu PAK FA (Перспективный авиационный комплекс фронтовой авиации) su svetsku i domaću javnost povremeno obaveštavali i ostali ruski zvaničnici. Konačno je njegov prvi prototip, od tada ukupno proizvedena tri, uspešno javno leteo 29. januara 2010. godine, za razliku od američkog Raptora, koji je poleteo još 29. septembar 1990.
Suhoj PAK FA na prvom letu
Saradnja sa Indijom i Brazilom
Saradnja Indije i Rusije u ovom projektu zasnova se na tradiciji dugogodišnje saradnje u domenu odbramdbenih tehnologija. Uspešna saradnja u bliskoj prošlosti su zajednički projekti (Su-30, balistička raketa BrahMos). Direktor kompanije Suhoj je izjavio da će Indija i Rusija sarađivati na izgradnji ovog lovca, po sistemu 50:50, uključujući troškove, tehnologiju, kapacitete i kadrove. Potpisan je ugovor o zajedničkom razvoju i proizvodnji lovca pete generacije, 22. decembra 2008. godine, sa indijskom vazduhoplovnom industrijom HAL(Hindustan Aeronautics Limited), u Bangaloru. Pregovara se o 25% Indijskog angažovanja na aktivnostima daljeg razvoja. Prvenstveno u domenu kompozitnih materijala i računarske opreme. Indijska verzija je označena sa T-50 FGFA (Fifth Generation Fighter Aircraft) i na početku se razlikuje od ruske, saglasno taktičko–tehničkim–zahtevima indijske vojske. Osnovna razlika je u tome što je ruska verzija jednosed, a indijska dvosed. Već ta činjenica prouzrokuje razliku u dimenzijama ove dve verzije aviona. Indijski T-50 FGFA će biti sposoban da nosi projektile indijske proizvodnje. Indija želi uvođenje ovog aviona u operativnu upotrebu posle 2015. godine, umesto tri tipa sadašnjih lovačkih aviona, u svome vazduhoplovstvu.
Međutim Indija je kasnije ipak donela odluku da se paralelno razvija i jednoseda varijanta.
Brazil je zainteresovan i započeo je saradnju sa kompanijom Suhoj 16. aprila 2008. Zvaničnici brazilske vlade su objavili da počinje saradnja Brazila i Rusije u izgradnji novog lovca pete generacije. Zvaničan ugovor su potpisali dan ranije ministar inostranih poslova Brazila, Roberto Mangabeira Unger i sekretar saveta odbrane Rusije,Valentin Aleksejevič. Brazil je uslovljen na ovakvu odluku pošto nije našao drugo odgovarajuće rešenje za razvoj i proizvodnju svog novog lovca. Tadašnji Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je najavio kako će iskoristiti samit OPEK-a u Peruu da poseti Brazil i dogovori nove detalje o modalitetima saradnje na ovom program, a da bi brazilske kompanije Embraer i Avibras mogle biti kooperanti u proizvodnji aviona u Brazilu ..
Projekat je viđen kao veoma važan za Brazil, koji može značiti napredak u nacionalnoj odbrambenoj industriji jer bi mogao zameniti trenutne avione u FAB koji se smatraju zastarelim. Međutim, Brazil, na čijem je čelu u to vreme bio predsednik Lula (Luiz Inácio Lula da Silva), odlučio se za tajno dogovaranje sa Francuskim predsednikom Sarkozijem (Nicolas Sarkozy), oko kupovine Dassault Rafale.
A, onda: "Brazil je zvanično istupio iz projekta PAK-FA" - Putovanje ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva za Brazil, 25. novembra 2008, nije rezultirao potpisivanjem nekog sporazuma koji se odnosi na “projekt PAK-FA”. Comandante da Força Aérea brasileira, Juniti Saito, je objasnio : "Ne želim da omalovažavaju imidž Suhoja, ali projekat nije odgovarao našim potrebama".
U oktobru 2013. ,Ruska delegacija ponovo se vratila u Brazil, da pokuša da zatvori dogovor i da nastavi projekat PAK-FA u Brazilu, u starim oblicima. Očigledno je to motivisano saradnjom Brazila sa vojnim preduzećima Rusije i nedavne špijunske afere od strane Amerikanaca prema brazilskim aviokompanijama. Izvori kažu da je bi to moglo da promeni poziciju, u nadmetanju za FX - 2 (za novi lovački avion u Brazilu) u kojem je glavni konkurent Saab JAS 39 Gripen NG. Da li će biti postignut takav sporazum sa Rusima oko T- 50, videćemo.
Razvoj
Prototip T-50 u letu
Rusko ratno vazduhoplovstvo (Военно-воздушные cилы России) i vazduhoplovna industrija su u situaciji da moraju pratiti i nadoknaditi zaostajanje u nekim segmentima razvoja vazduhoplovne tehnologije, u odnosu na tehnički razvijene i ekonomski jake zemlje. Nedopustivo je daRusija nema avion pete generacije, a da je konkurenski već preko 15 godina u operativnoj upotrebi (!?), a u najboljem slučaju PAK FA će biti operativan tek 2015. Rusija je, u želji da ubrza realizaciju programa, donela oluku da se iskoriste rezultati oba predprojekta, u daljoj realizaciji programa: Suhoj S-37 [Sukhoi Su-47 Berkut ( Су-47 Беркут—Golden Eagle)] i MiG 1.44 [ Mikoyan Project 1.44/1.42 (Микоян МиГ-1.44; NATO - Flatpack)]. Dalje odvijanje programa je postalo državni strateški prioritet. Nakon razmatranja 2002. godine, Suhoj je određen kao vodeća kompanija u ovom programu.
Uključeni su svi značajniji kadrovski, laboratorijski i proizvodni resursi na realizaciji razvoja aviona, njegovog pogona, opreme i naoružanja. Saturn [NPO Saturn (НПО Сатурн)]je zadužen za razvoj i proizvodnju motora. Finalno sklapanje, integraciju sklopova i sistema i ispitivanje je određeno u kapacitetima na lokaciji grada Komsomolsk na Amuru (Комсомо́льск-на-Аму́ре). Kooperanti za izradu delova i podsklopova su kapaciteti Suhoja (Сухой). Svi ovi kapaciteti su zajedno organizovani i integrisani oko programa PAK FA, u okviru organizacije Ujedinjena avio-proizvodna korporacija (Объединённая авиастроительная корпорация). Najveći problem, sa kojim se suočava vazduhoplovna industrija, su nedostatak stručnih kadrova, koje treba uključiti u ovaj program. Raspadom SSSR-a i usled višegodišnje ekonomske krize nije sačuvan na okupu stručni kadar. Dug je proces za stvaranje novih stručnjaka. Ovo dodatno usporava proces odvijanja programa. Početak prototipskog razvoja je označio glavnokomandujući ruskog vojnog vazduhoplovstva general-pukovnik Aleksandar Zelin 8. septembra 2007. godine.
Više puta su visoki ruski zvaničnici najavljivali taj prvi let prototipa aviona PAK FA. To se nije desilo po predviđenoj dinamici, verovatno zbog iskrslih tehničkih problema, što je sasvim normalna pojava u prototipskom razvoju. Prvi let prvog prototipa (51) aviona PAK FA je konačno realizovan, u trajanju od 45 minuta, iznad fabričkog aerodroma, u gradu Komsomoljsk na Amuru, na Dalekom istoku, tek 29. januara 2010. godine. Let je uspešno realizovan, sa povoljnom prvom ocenom probnog pilota Sergej Bogdana. U narednom periodu su usledili letovi u funkciji daljih ispitivanja, kao i poletanje ostalih prototipova. Drugi letni prototip sa brojem 52 je poleteo u martu mesecu 2011. godine, dok je treći letni prototip sa brojem 53 poleteo u novembru iste godine. Prvi let četvrtog letnog prototipa je zabeležen 12. decembra 2012. godine. 27. oktobra 2013. leteo je peti prototip (55).
Prvi avion za državno testiranje je dostavljen komisiji 21. februara 2014 .
Izvor: kompilacija tekstova sa Wikipedije
obradio
Љуба
Prvi let Suhoja PAK FA, u trajanju od 45 minuta uspešno je izvršen 29. januara 2010. godine. Trenutno su na ispitivanju 4 letna prototipa od ukupno 6 proizvedenih aparata PAK FA. Letni prototipovi su avioni sa brojevima 51, 52 , 53 , 54 i 55 , dok se T-50-0 i T-50KNS koriste za ispitivanja na zemlji i nisu avioni namenjeni za letna ispitivanja, pa nemaju ugrađene motore i drugu opremu.
Istorijat
U vreme velike zategnutosti, u odnosima, između supersila i dva suprotstavljena vojna saveza, 1980. godine,Sjedinjene Američke Države pokreću program razvoja lovačkog aviona pete generacije YF-22 (kasnije nazvan Raptor) što je nagnalo Sovjetski Savez na razvoj sličnog projekta. To je bila dobro uhodana uporna trka u vojnom prestižu, posebno u udarnom segmentu lovačke avijacije.
Vazduhoplovstvo Sovjetskog Saveza tokom 1980-tih formuliše taktičko–tehničke zahteve za svoj novi avion, koji bi uneko buduće vreme trebao da zameni lovce MiG-29 i Su-27, a da bude sposoban da se uspešno suprostavi američkom lovcu F-22. Na osnovu ovih zahteva KB Mikojan je koncipirao predlog MiG 1.44, a Suhoj S-47. Sa raspadom Sovjetskog Saveza, a posledično i sa privrednim padom su nestali neophodni uslovi za nastavak rada na ovom programu. Ruska Federacija je program zamrzla, zbog nemogućnosti finansiranja.
Ostvareni rezultati kroz programe Mikojana MiG 1.44 i Suhoja S-47 su sjedinjeni 2002. godine i nastavljen je rad na jedinstvenom projektu, pod odgovornošću firme Suhoj. Potpredsednik vlade Rusije, Sergej Ivanov je u svome intervjuu dao osnovne informacije o programu ruskog novog lovca. O programu PAK FA (Перспективный авиационный комплекс фронтовой авиации) su svetsku i domaću javnost povremeno obaveštavali i ostali ruski zvaničnici. Konačno je njegov prvi prototip, od tada ukupno proizvedena tri, uspešno javno leteo 29. januara 2010. godine, za razliku od američkog Raptora, koji je poleteo još 29. septembar 1990.
Suhoj PAK FA na prvom letu
Saradnja sa Indijom i Brazilom
Saradnja Indije i Rusije u ovom projektu zasnova se na tradiciji dugogodišnje saradnje u domenu odbramdbenih tehnologija. Uspešna saradnja u bliskoj prošlosti su zajednički projekti (Su-30, balistička raketa BrahMos). Direktor kompanije Suhoj je izjavio da će Indija i Rusija sarađivati na izgradnji ovog lovca, po sistemu 50:50, uključujući troškove, tehnologiju, kapacitete i kadrove. Potpisan je ugovor o zajedničkom razvoju i proizvodnji lovca pete generacije, 22. decembra 2008. godine, sa indijskom vazduhoplovnom industrijom HAL(Hindustan Aeronautics Limited), u Bangaloru. Pregovara se o 25% Indijskog angažovanja na aktivnostima daljeg razvoja. Prvenstveno u domenu kompozitnih materijala i računarske opreme. Indijska verzija je označena sa T-50 FGFA (Fifth Generation Fighter Aircraft) i na početku se razlikuje od ruske, saglasno taktičko–tehničkim–zahtevima indijske vojske. Osnovna razlika je u tome što je ruska verzija jednosed, a indijska dvosed. Već ta činjenica prouzrokuje razliku u dimenzijama ove dve verzije aviona. Indijski T-50 FGFA će biti sposoban da nosi projektile indijske proizvodnje. Indija želi uvođenje ovog aviona u operativnu upotrebu posle 2015. godine, umesto tri tipa sadašnjih lovačkih aviona, u svome vazduhoplovstvu.
Međutim Indija je kasnije ipak donela odluku da se paralelno razvija i jednoseda varijanta.
Brazil je zainteresovan i započeo je saradnju sa kompanijom Suhoj 16. aprila 2008. Zvaničnici brazilske vlade su objavili da počinje saradnja Brazila i Rusije u izgradnji novog lovca pete generacije. Zvaničan ugovor su potpisali dan ranije ministar inostranih poslova Brazila, Roberto Mangabeira Unger i sekretar saveta odbrane Rusije,Valentin Aleksejevič. Brazil je uslovljen na ovakvu odluku pošto nije našao drugo odgovarajuće rešenje za razvoj i proizvodnju svog novog lovca. Tadašnji Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je najavio kako će iskoristiti samit OPEK-a u Peruu da poseti Brazil i dogovori nove detalje o modalitetima saradnje na ovom program, a da bi brazilske kompanije Embraer i Avibras mogle biti kooperanti u proizvodnji aviona u Brazilu ..
Projekat je viđen kao veoma važan za Brazil, koji može značiti napredak u nacionalnoj odbrambenoj industriji jer bi mogao zameniti trenutne avione u FAB koji se smatraju zastarelim. Međutim, Brazil, na čijem je čelu u to vreme bio predsednik Lula (Luiz Inácio Lula da Silva), odlučio se za tajno dogovaranje sa Francuskim predsednikom Sarkozijem (Nicolas Sarkozy), oko kupovine Dassault Rafale.
A, onda: "Brazil je zvanično istupio iz projekta PAK-FA" - Putovanje ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva za Brazil, 25. novembra 2008, nije rezultirao potpisivanjem nekog sporazuma koji se odnosi na “projekt PAK-FA”. Comandante da Força Aérea brasileira, Juniti Saito, je objasnio : "Ne želim da omalovažavaju imidž Suhoja, ali projekat nije odgovarao našim potrebama".
U oktobru 2013. ,Ruska delegacija ponovo se vratila u Brazil, da pokuša da zatvori dogovor i da nastavi projekat PAK-FA u Brazilu, u starim oblicima. Očigledno je to motivisano saradnjom Brazila sa vojnim preduzećima Rusije i nedavne špijunske afere od strane Amerikanaca prema brazilskim aviokompanijama. Izvori kažu da je bi to moglo da promeni poziciju, u nadmetanju za FX - 2 (za novi lovački avion u Brazilu) u kojem je glavni konkurent Saab JAS 39 Gripen NG. Da li će biti postignut takav sporazum sa Rusima oko T- 50, videćemo.
Razvoj
Prototip T-50 u letu
Rusko ratno vazduhoplovstvo (Военно-воздушные cилы России) i vazduhoplovna industrija su u situaciji da moraju pratiti i nadoknaditi zaostajanje u nekim segmentima razvoja vazduhoplovne tehnologije, u odnosu na tehnički razvijene i ekonomski jake zemlje. Nedopustivo je daRusija nema avion pete generacije, a da je konkurenski već preko 15 godina u operativnoj upotrebi (!?), a u najboljem slučaju PAK FA će biti operativan tek 2015. Rusija je, u želji da ubrza realizaciju programa, donela oluku da se iskoriste rezultati oba predprojekta, u daljoj realizaciji programa: Suhoj S-37 [Sukhoi Su-47 Berkut ( Су-47 Беркут—Golden Eagle)] i MiG 1.44 [ Mikoyan Project 1.44/1.42 (Микоян МиГ-1.44; NATO - Flatpack)]. Dalje odvijanje programa je postalo državni strateški prioritet. Nakon razmatranja 2002. godine, Suhoj je određen kao vodeća kompanija u ovom programu.
Uključeni su svi značajniji kadrovski, laboratorijski i proizvodni resursi na realizaciji razvoja aviona, njegovog pogona, opreme i naoružanja. Saturn [NPO Saturn (НПО Сатурн)]je zadužen za razvoj i proizvodnju motora. Finalno sklapanje, integraciju sklopova i sistema i ispitivanje je određeno u kapacitetima na lokaciji grada Komsomolsk na Amuru (Комсомо́льск-на-Аму́ре). Kooperanti za izradu delova i podsklopova su kapaciteti Suhoja (Сухой). Svi ovi kapaciteti su zajedno organizovani i integrisani oko programa PAK FA, u okviru organizacije Ujedinjena avio-proizvodna korporacija (Объединённая авиастроительная корпорация). Najveći problem, sa kojim se suočava vazduhoplovna industrija, su nedostatak stručnih kadrova, koje treba uključiti u ovaj program. Raspadom SSSR-a i usled višegodišnje ekonomske krize nije sačuvan na okupu stručni kadar. Dug je proces za stvaranje novih stručnjaka. Ovo dodatno usporava proces odvijanja programa. Početak prototipskog razvoja je označio glavnokomandujući ruskog vojnog vazduhoplovstva general-pukovnik Aleksandar Zelin 8. septembra 2007. godine.
Više puta su visoki ruski zvaničnici najavljivali taj prvi let prototipa aviona PAK FA. To se nije desilo po predviđenoj dinamici, verovatno zbog iskrslih tehničkih problema, što je sasvim normalna pojava u prototipskom razvoju. Prvi let prvog prototipa (51) aviona PAK FA je konačno realizovan, u trajanju od 45 minuta, iznad fabričkog aerodroma, u gradu Komsomoljsk na Amuru, na Dalekom istoku, tek 29. januara 2010. godine. Let je uspešno realizovan, sa povoljnom prvom ocenom probnog pilota Sergej Bogdana. U narednom periodu su usledili letovi u funkciji daljih ispitivanja, kao i poletanje ostalih prototipova. Drugi letni prototip sa brojem 52 je poleteo u martu mesecu 2011. godine, dok je treći letni prototip sa brojem 53 poleteo u novembru iste godine. Prvi let četvrtog letnog prototipa je zabeležen 12. decembra 2012. godine. 27. oktobra 2013. leteo je peti prototip (55).
Prvi avion za državno testiranje je dostavljen komisiji 21. februara 2014 .
Izvor: kompilacija tekstova sa Wikipedije
obradio
Љуба