Pilot, potpukovnik Roberto Della Croce rođen je 1968. godine u Kalesiji u blizini Tuzle. Završio je 22. klasu Vazduhoplovne opšte srednje vojne škole kao najbolji učenik u klasi, a proglašen je i za prvog u rangu 39. klase Vazduhoplovne vojne akademije. Komandno-štabno usavršavanje završio je u Rusiji kao najbolji stranac u klasi. U karijeri je više puta pohvaljivan i nagrađivan. Odlikovan je Ordenom za hrabrost i Zlatnom medaljom za revnosnu službu. Nosilac je zlatnog letačkog znaka. Oženjen je i otac je dvoje dece.Usled teške i neizlečive bolesti preminuo je 12.4.2014.godine u 16.30 časova.
3.decembra 2013 promovisao je knjigu Priča jednog borbenog pilota
Kad se ukrste redovna profesionalna iskustva borbenog pilota sa turbulencijama kroz koje smo prošli devedesetih godina XX veka i unutrašnjim stanjima duha, svesti i morala sa kojima se većina oficira JNA, manje ili više uspešno nosila, dobija se izuzetna ispovest u kojoj dinamično promiču slike Mostara,Zadra, Titograda, Pule, Bihaća, Batajnice... zapleti kao u akcionim filmovima ...
Priča počinje "zatišjem pred buru"... nastavlja "ratnim igrama"..."prvim linijama odbrane"....na kraju se, kao i uvek umeša "prst sudbine" a borbenost od profesionalne osobine prerasta u stanje duha...
Dva lajt motiva obeležavaju ovo pripovedanje - ŽIVOT JE BORBA i SRECA PRATI HRABRE - u njima je poruka ovog neobičnog pripovedača, pilota i oficira.
Plavo i mirno nebo prijatelju!!!
Glavni i odgovorni urednik Aeromagazina piše
Nekoliko reči o našem uvaženom i cenjenom saradniku
.
Roberto je pisao dobro i lako, išlo mu je to od ruke kao i letenje. Ni od prvog ni od drugog nije imao straha. Znao je šta radi i kako će uraditi, i to mu je davalo snagu i samopouzdanje. Verovao je da će to još dugo raditi. Nažalost nije mogao dalje!
Uvek se, u Aeromagazinu, potpisivao "pilot lovac", S pravom se time ponosio! I ja kao glavni urednik sam bio i ostao ponosan što sam imao takvog saradnika.
SLAVA MU!
Evo šta je Roberto rekao o sebi:
"Čudan splet okolnosti doveo je do toga da moj deda, živeći u Dalmaciji, umesto svog porodičnog prezimena Krstović dobije italijansko prezime Della Croce, što na italijanskom jeziku znači to isto-od krsta".
"Moji koreni sa očeve strane imaju italijansko-hrvatsko poreklo -- deda je bio politički komesar u slovenačkim partizanima......a baka je....preživela Aušvic".
"Sa majčine strane koreni imaju srpsko poreklo--deda je bio prvoborac i aktivno vojno lice posleratne jugoslovenske vojske, a baka domaćica iz Like. Sudbina je htela da se moji roditelji, inače oboje prosvetni radnici, sretnu na poslu u osnovnoj školi.....U Kalesiji kod Tuzle".
Roberto je u Kalesiji i rođen.
"Aerodrom (Dubrave) je bio smešten u neposrednoj blizini Kalesije i zvuk aviona nikad mi nije bio stran".
Roberto je, kao najboli učenik, završio vazduhoplovnu gimnaziju "Maršal Tito" u Mostaru- 22.klasa.
a VVA RV i PVO je završio kao prvi u range 39 klase.
Leteo je do kraja na MiG-21... "zveri nebeskoj" kako ga je obično zvao.
Branko Bilbija