Prijem
Royal Aircraft Factory S.E.5
S.E.5 bio je najbolji britanski lovac iz Drugog svetskog rata. Mada, prilikom prevoda skraćenice u oznaci Scout Experimental 5, vidimo da je zamisao bila drugačija. Njegovi dizajneri su Henry P. Folland, John Kenworthy i Major Frank Goodden, a istorija je počela u julu 1915, kada je u Francuskoj u mestu Bois Kolom, izvršen prvi test prvog V - motora namenjenog za avion, a bio je to Hispano-Suiza 8a budući standardni V8. Motor je bio namenjen za francuskog lovca SPAD. Uz obezbeđivanje odličnih performansi, bio je u početku nedovoljno razvijena i nepouzdan. Prvi od tri prototipa sa ovim motorom, poleteo je 22. novembra 1916. Prva dva prototipa su izgubljena u nesrećama (prvi je ubio glavnog test pilota u Kraljevskoj fabrici aviona, majora F.V. Goodden 28. januara 1917), a zbog slabosti u njihovom dizajnu krila. Treći prototip doživeo je modifikaciju pred samu proizvodnja.
S.E.5 je bio poznat u službi kao izuzetno jak vazduhoplov kojim može da se ponire na veoma velikim brzinama - a takođe, dao je dosta bolju bočnu kontrolu pri niskim brzinama.
Kao i drugi značajni proizvodi Kraljevske Fabrike aviona, iz rata ( BEL2 , FE2 i Re8 ) i S.E.5 je prvenstveno stabilan avion, što je odlična platforma za ugradnju naoružanja, i uz to je prilično bio "manoeverable". On je bio jedan od najbržih aviona rata na sa 138 mph ( 222 km / h ), jednak barem u brzini sa SPAD S.XIII i brže nego bilo koji standardni nemački lovac tipa perioda.
Iako S.E.5 nije bio agilanji i efikasniji u bliskoj borbi kao Camel, ipak je snjim bilo mnogo lakše i bezbednije da se leti, posebno za početnike pilote. S.E.5 je nosio jedan sinhronizovan .303 Vickers, a Camel je imao dva, ali mu je takođe, na krilu montiran Levis mitraljez, što mu je omogućilo (pilotu) da puca na neprijateljske letelice odozdo, što je bilo ekvivalent dejstvu dva mitraljeza koja pucaju kroz elisu. Ovo je bilo mnogo cenjeno od strane pilota prvih S.E.5 eskadrile, posebno u odnosu na činjenicu nepouzdanog hidrauličnog sinhrona za Vikersov mitraljez. Vikersov fiksni mitraljez je montirana na prednjem levom poklopca motora sa šaržerom u kokpitu. Kokpit je postavljen u sredinu, što je ometalo osmatranje i nišanjenje preko duge linije trupa, ali inače, vidljivost je bila dobra. Možda njegova je najveća prednost u odnosu na Camel, bila superiornos performansi na visini, i što je mnogo bolje da parira novom lovcu Fokker D.VII kada je stigao na front.
Varijante
S.E.5a
Samo 77 originalnih S.E.5 aviona su izgrađene pre nego se proizvodnja usmerila na poboljšane S.E.5a. S.E.5a se razlikovao od osnovnog primerka, samo u vrsti motoranog motora os 200 KS Hispano-Suiza 8b, koji pokreće četvokraku elisu, suprotno od smera kazaljke na satu, zamenjujući raniji 150 KS model ovog motora. U ukupno je izrađeno 5.265 S.E.5 kod šest proizvođača: Austin Motors (1,650), Air Navigation and Engineering Company (560), Curtiss (1), Martinsyde (258), zatim Royal Aircraft Factory (200), Vickers (2,164) i na kraju u Wolseley Motors Limited (431). Nekoliko su pretvoreni kao treneri sa dva sedišta a postojali su planovi da Curtiss proizvede seriju od 1.000 aparata S.E.5 u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je samo jedan je završen pre kraja rata. U početku, je je dati dizajn prevazišao očekivanja, pa je veoma ograničena količina motora za ugrađenju (Hispano-Suiza motora) usporila njegovo upućivanje u eskadrile. Ipak i kad su motori pristigli, avioni u eskadrilama su patili od izvesnih sistemskih problema. Motori "HS- 8b" bio je sklon ispolji ozbiljne sistemske probleme smanjenje brzine obrtaja, ponekad sa elisa (pa čak i ceo prenosni sistem u svega nekoliko navrata) odvaja od motora i strukture vazduhoplova u letu, neštokao problem sa sličnim pogonom na Sopwith Dolphin.
Uvođenje novog modela 200 KS ( 149 kW ) Wolseley Viper, visoke kompresije sa direktnim pogonom, nastao kao verzija Hispano-Suiza 8a (napravljen po licenci u Wolseley Motors Limited), rešio je probleme motora na S.E.5a i usvojen je kao standardna pogonska gupa.
Oko 38 aparata proizvedenih u pogonima Austin su dodeljena američkim ekspedicionim snagama (American Expeditionary Force) koji su se nalazili u 25th Aero Squadron. Ova eskadrila dobija avione uglavnom naoružani samo sa mitraljezom Vickers u trup, i to na samom kraju rata.
S.E.5b
S.E.5b je bila varijanta S.E.5 sa unapređenim nosnim delom i krilima nejednakog raspona. Jedan primeraki, modifikovani S.E.5a, prvi let imao je početkom aprila 1918. Imao je "spiner" na propeleru i podesiv protok vazduha na radijator hladnjaka motora. S.E.5b imao je donje krilo užeg raspona, što je bilo malo bolje rešenje od S.E.5a. Ipak ovaj S.E.5b nije ušao u serijsku proizvodnju. Verovatno je namenjen uglavnom kao istraživački avion. U januaru 1919 testiranja su nastavljena sa ovako izmenjenim S.E.5a. Krila u ovom obliku opstala na istraživačkom avionu i u ranim dvadesetim.
Eberhart S.E.5e
U stvari to je jedan S.E.5a sastavljen od rezervnih delova američke kompanije Eberhart Aeroplane, sa motorom od 180 KS Wright-Hispano E. Trup i motor je prekriveni ivericom, realizovana je proizvodnja oko 60 aviona.
Opšte karakteristike
Posada : Jedan
Dimenzije
Dužina : 6.38 m
Raspon krila : 8.11 m
Visina : 2.89 m
Površina krila : 22,67 m²
Mase:
Težina praznog aviona : 639 kg
Poletana težina : 880 kg
Maksimalna poletna težina : 902 kg
Pogonska grupa: 1 × Hispano-Suiza 8a ili Wolseley Viper, vodeno hlađeni V8 motor, snage 200 KS ( 158 kW )
Performanse
Maksimalna brzina : 138 mph ( 222 km / h )
Dolet : 300 milja ( 483 km )
Servisni plafon : 17.000 ft ( 5.185 m )
Naoružanje
1x 0.303 u ( 7,7 mm ) spregnuti mitraljez Vikers, sa Constantinesco sinhronizujućim sistemom
1x .303 in ( 7.7 mm) Levis mitraljez na Foster montažnom postolju na gornjem krilu
Bombe : 4x 25 lb (11 kg) Cooper bombe, dve ispod svakog krila,
S.E.5 je bio poznat u službi kao izuzetno jak vazduhoplov kojim može da se ponire na veoma velikim brzinama - a takođe, dao je dosta bolju bočnu kontrolu pri niskim brzinama.
Kao i drugi značajni proizvodi Kraljevske Fabrike aviona, iz rata ( BEL2 , FE2 i Re8 ) i S.E.5 je prvenstveno stabilan avion, što je odlična platforma za ugradnju naoružanja, i uz to je prilično bio "manoeverable". On je bio jedan od najbržih aviona rata na sa 138 mph ( 222 km / h ), jednak barem u brzini sa SPAD S.XIII i brže nego bilo koji standardni nemački lovac tipa perioda.
Iako S.E.5 nije bio agilanji i efikasniji u bliskoj borbi kao Camel, ipak je snjim bilo mnogo lakše i bezbednije da se leti, posebno za početnike pilote. S.E.5 je nosio jedan sinhronizovan .303 Vickers, a Camel je imao dva, ali mu je takođe, na krilu montiran Levis mitraljez, što mu je omogućilo (pilotu) da puca na neprijateljske letelice odozdo, što je bilo ekvivalent dejstvu dva mitraljeza koja pucaju kroz elisu. Ovo je bilo mnogo cenjeno od strane pilota prvih S.E.5 eskadrile, posebno u odnosu na činjenicu nepouzdanog hidrauličnog sinhrona za Vikersov mitraljez. Vikersov fiksni mitraljez je montirana na prednjem levom poklopca motora sa šaržerom u kokpitu. Kokpit je postavljen u sredinu, što je ometalo osmatranje i nišanjenje preko duge linije trupa, ali inače, vidljivost je bila dobra. Možda njegova je najveća prednost u odnosu na Camel, bila superiornos performansi na visini, i što je mnogo bolje da parira novom lovcu Fokker D.VII kada je stigao na front.
Varijante
S.E.5a
Samo 77 originalnih S.E.5 aviona su izgrađene pre nego se proizvodnja usmerila na poboljšane S.E.5a. S.E.5a se razlikovao od osnovnog primerka, samo u vrsti motoranog motora os 200 KS Hispano-Suiza 8b, koji pokreće četvokraku elisu, suprotno od smera kazaljke na satu, zamenjujući raniji 150 KS model ovog motora. U ukupno je izrađeno 5.265 S.E.5 kod šest proizvođača: Austin Motors (1,650), Air Navigation and Engineering Company (560), Curtiss (1), Martinsyde (258), zatim Royal Aircraft Factory (200), Vickers (2,164) i na kraju u Wolseley Motors Limited (431). Nekoliko su pretvoreni kao treneri sa dva sedišta a postojali su planovi da Curtiss proizvede seriju od 1.000 aparata S.E.5 u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je samo jedan je završen pre kraja rata. U početku, je je dati dizajn prevazišao očekivanja, pa je veoma ograničena količina motora za ugrađenju (Hispano-Suiza motora) usporila njegovo upućivanje u eskadrile. Ipak i kad su motori pristigli, avioni u eskadrilama su patili od izvesnih sistemskih problema. Motori "HS- 8b" bio je sklon ispolji ozbiljne sistemske probleme smanjenje brzine obrtaja, ponekad sa elisa (pa čak i ceo prenosni sistem u svega nekoliko navrata) odvaja od motora i strukture vazduhoplova u letu, neštokao problem sa sličnim pogonom na Sopwith Dolphin.
Uvođenje novog modela 200 KS ( 149 kW ) Wolseley Viper, visoke kompresije sa direktnim pogonom, nastao kao verzija Hispano-Suiza 8a (napravljen po licenci u Wolseley Motors Limited), rešio je probleme motora na S.E.5a i usvojen je kao standardna pogonska gupa.
Oko 38 aparata proizvedenih u pogonima Austin su dodeljena američkim ekspedicionim snagama (American Expeditionary Force) koji su se nalazili u 25th Aero Squadron. Ova eskadrila dobija avione uglavnom naoružani samo sa mitraljezom Vickers u trup, i to na samom kraju rata.
S.E.5b
S.E.5b je bila varijanta S.E.5 sa unapređenim nosnim delom i krilima nejednakog raspona. Jedan primeraki, modifikovani S.E.5a, prvi let imao je početkom aprila 1918. Imao je "spiner" na propeleru i podesiv protok vazduha na radijator hladnjaka motora. S.E.5b imao je donje krilo užeg raspona, što je bilo malo bolje rešenje od S.E.5a. Ipak ovaj S.E.5b nije ušao u serijsku proizvodnju. Verovatno je namenjen uglavnom kao istraživački avion. U januaru 1919 testiranja su nastavljena sa ovako izmenjenim S.E.5a. Krila u ovom obliku opstala na istraživačkom avionu i u ranim dvadesetim.
Eberhart S.E.5e
U stvari to je jedan S.E.5a sastavljen od rezervnih delova američke kompanije Eberhart Aeroplane, sa motorom od 180 KS Wright-Hispano E. Trup i motor je prekriveni ivericom, realizovana je proizvodnja oko 60 aviona.
Opšte karakteristike
Posada : Jedan
Dimenzije
Dužina : 6.38 m
Raspon krila : 8.11 m
Visina : 2.89 m
Površina krila : 22,67 m²
Mase:
Težina praznog aviona : 639 kg
Poletana težina : 880 kg
Maksimalna poletna težina : 902 kg
Pogonska grupa: 1 × Hispano-Suiza 8a ili Wolseley Viper, vodeno hlađeni V8 motor, snage 200 KS ( 158 kW )
Performanse
Maksimalna brzina : 138 mph ( 222 km / h )
Dolet : 300 milja ( 483 km )
Servisni plafon : 17.000 ft ( 5.185 m )
Naoružanje
1x 0.303 u ( 7,7 mm ) spregnuti mitraljez Vikers, sa Constantinesco sinhronizujućim sistemom
1x .303 in ( 7.7 mm) Levis mitraljez na Foster montažnom postolju na gornjem krilu
Bombe : 4x 25 lb (11 kg) Cooper bombe, dve ispod svakog krila,
Љуба