Prijem
Nisam na terenu koji dobro poznajem, pod ruke mi je došla knjiga iz koje sam izvadio ovaj materijal, jedinice kraljevskog zrakoplovstva
PRVI BOMBARDERSKI PUK BIJELJINA
Komandant prvog bombarderskog puka bio je pukovnik Ferdo Gradišnik. Puk se sastojao od dve bombarderske grupe: 61 i 62. Puk je u svom naoružanju imao 23 dvomotorna bombardera tipa „Blenhajm“.
61.bombarderska grupa sastojala se od dve eskadrile: 201 i 202.
62.bombarderska grupa sastojala se od dve eskadrile: 203 i 204.
U toku 6,7 i 8. aprila 1941. godine, 61. bombarderska grupa, zajedno sa 62. bombarderskom grupom, dejstvuje iz Bijeljine po neprijateljskim motorizovanim kolonama koje su nadirale na komunikacijama Kumanovo - Stracin - Kriva Palanka i Kumanovo - Kačanik. Zbog loših meteoroloških prilika, grupa nije izvršavala zadatke 9. aprila, a veĆ10. aprila neprijateljske trupe su zauzele Paraćin. Zbog toga je grupa prebazirana za Preljinu, radi dejstva na tom pravcu. Već 6. aprila, piloti na bombarderima iz 62. grupe poleteli su radi bombardovanja neprijateljske motorizovane kolone na putu između Bele Crkve i rumunske granice. Zatim 7. i 8. aprila piloti ove grupe bombardovali su neprijateljske motorizovane kolone na komunikacijama Kriva Palanka — Kumanovo i Kumanovo — Kačanik.
PRVI BOMBARDERSKI PUK POGINULO OSAM LETAČA
TREČI BOMBARDERSKI PUK
Puk se sastojao od dve bombarderske grupe: 63. i 64. Treči bombarderski puk je imao u naoružanju oko 70 dvomotornih bombardera tipa Do-17.
63.bombarderska grupa sastojala se od tri eskadrile: 205, 206 i 207. Ova bombarderska grupa bazirala je na aerodromu Petrovac kod Skoplja. Prvi dan rata, 6. april 1941. godine, zatekao je ovu grupu potpuno nespremnu za borbena dejstva, jer je stroga pripravnost skinuta dan u oči rata, 5. aprila. Tako su Nemci napali aerodrom 63. grupe, i u dva navrata 6. aprila uništili na zemlji skoro čitavu bombardersku grupu. Sutradan, 7. aprila, preostale ispravne avione prebacio je kapetan Bonlić sa još nekolicinom pilota za Kosovo u sastav 64. bombarderske grupe, dok je ostatak ljudstva 63. grupe otstupalo prema Grčkoj.
64.bombarderska grupa sastojala se od tri eskadrile: 208, 209 i 210. Ova grupa bazirala je na aerodromu kod Miloševa i Stubola kod Prištine, na Kosovu. Na dan 6. aprila 1941. godine oko sedam časova, grupa je poletela na svoj prvi ratni zadatak u cilju bombardovanja neprijatelja na komunikaciji Buješevo - Kriva Palanka i aerodroma Ihtimap i Radomir na kojima su bile nemačke vazduhoplovne snage u Bugarskoj. Osim toga, pošli su da napadnu željezničku stanicu u Radomiru i komunikaciju Kriva Palanka - Stracin kojom je nadirao neprijatelj. Po uspešnom izvršenju prvog zadatka, po povratku grupe na aerodrome, stiglo je naređenje od Komande vazduhoplovstva da u buduče komandant vazduhoplovne brigade samoinicijativno odlučuje o daljim zadacima svoje jedinice. Dok se čekalo na odluku komandanta za sledeče poletanje, iznenadno se pojavilo devet nemačkih „Meseršmita-109” koji su napali avione Do-17 na aerodromima Stubol i Obilicčevo i na taj način uništili veči deo bombardera na zemlji. Sa ostatkom ispravnih aviona 64. grupa je izvršavala zadatke idu- čih dana, da bi se 8. aprila prebazirala za Kraljevo. Ova grupa je izvršila poslednji zadatak 12. aprila, kada je bombardovala neprijateljske motorizovane kolone na komunikaciji Čuprija -Svetozarevo - Kragujevac, kao i na putu Kragujevac - Topola - Aranđelovac. Na izvršenju svog zadatka, ovom prilikom je bio oboren bombarder Do-17 komandanta grupe majora Branka Fanedla, koji je poginuo zajedno sa svojim članovima posade.
TREČI BOMBARDERSKI PUK POGINULO JE DESET LETAČA
SEDMI BOMBARDERSKI PUK PRELJINA
Sedmi puk se sastojao od dve bombarderske, grupe: 66. i 67. Komandat- 66. grupe bio je major Došan Sofilj, a komapdant 67. grupe major Ranko Rašković. Puk je imao u snom naoružanju oko 40 dvomotornih bombardera tipa „Savoja Marketi—79".
66. bombarderska grupa sastojala se od dve eskadrile: 211. i 212. Ova grupa je bazirila pa aerodromu u Preljini, nedaleko od Čačka.
67. bomoarderska grupa sastojala se od dve eskadrile: 233. i 214. Ova bombarderska grupa bazirala je na aerodromu u Gorobilju.
U aprilskom ratu 1941. godine, na dan 6, 7. i 8. aprila, obe bombarderske grupe su bile angažovane na izvršavanju zadataka bombrdovanja aerodroma i nekih važnih objekata u Albaniji, kao i neprijateljskih motorizovanih kolona na relaciji Čustendil — Kriva Palapka — Stracin, a isto tako i na komunikaciji Kumanovo—Kačanik. Več prilikom prvog napada na Mostar, 6. aprila 1941. godine, poginuo je komandant sedme vazduhoplovne baze potpukovnik Jovan Basarić. Pri preletu za Sovjetski Savez, 10. aprila 1941. godine, na avionu „Savoja-Marketi” poginuli su kod Konstance u Rumuniji. poručnik Milan Prodanović i naredik bombarder strelac Stepan Knežević u udesu aviona. Sledečeg dana, 11. aprila 1941. godine, prilikom pokušaja preplata za Sovjetski Savez na avionu „Savoja -Marketi', poginula je posada: kapetan pilot Jefta Bošnjak i Momčilo Petrović, udarivši zbog lošeg vremena u brdo kod Rogačice. Isto tako nastradala je još jedna posada bombardera udarivši u plannnu Igman. Imena ove posade su nam nepoznata. Prilikom preleta iz Nikšiča za Grčku, !6. aprila 1941. jedan bombarder „Savoja-Marketi” sa. našom posadom oboren je iznad Grčke. Imena članova posade nisu nam poznata. Pokušaji posada da na svojim bombarderima prelete za Sovjetski Savez predstaaljao je velik rizik, jer u preletu preko Rumunije bilo je loše vreme, a tamo su žestoko dejstvovali nemački flakovi i lovci. Ipak, opredeljenje ovih posada za nastavljanje borbe u Sovjetskom. Savezu, pokazuje da je među vazduhoplovcima bilo simpatizera SSSR-a.
SEDMI BOMBARDERSKI PUK POGINULO SEDAM LETAČA
OSMI BOMBARDERSKI PUK
Osmi puk se sastojao od dve bombarderske grupe: 68 i 69. Komandant 68. grupe bio je major Lazar Donević, a komandant 69. grupe major Dobrosav Tešić. Zadatak bombarderskog puka bio ]e da napadne neprijateljske aerodrome i željezničke čvorove na pravcu Maribor — Beč u Austriji, a zatim slične objekte u Mađarskoj. Pored toga imao je zadatak da ukazuje pomoč gde bude zatrebalo. Puk je imao u svom naoružanju dvomotorne bombardere tipa „Blenhaj„ ukupno 24 aviona raspoređenih u dve grupe.
68. bombarderska grupa bazirala je u Rovinama, kod Banjaluke i u svom sastavu imala dve eskadrile: 215. i 216. Komandir 215. eskadrile bio je kapetan I klase Vladimir Jovičić, a komandir 216. kapetan Sergije Vojinov.
69. bombarderska grupa takoe je bazirala u Rovinama kraj Banjaluke i u svom sastavu imala dve eskadrile: 217. i 218. Puk je u celini ušao u rat, ali nespreman za borbu. Na bombarderima nisu bile postavljene odgovarajuče radiostanice, več su dopremljene ležale u sanducima u jednoj štali na aerodromu. Bombarderi su imali samo po jedan mitraljez postavlen u krilima aviona. Na zadatke su leteli bez neophodne lovačke zaštite. Več 6. aprila, prvog dana rata 1941. godine, puk je vršio izviđanja u Austriji pomoču pojedinih avioodeljenja, a zatim je izvršeno bombardovanje velikog železničkog čvora u Gracu, u Austriji. Sledečeg dana rata, 7. aprila, puk je bombardovao neke željezničke objekte u Austriji a zatim je bombardovao aerodrome u okolini Pečuja i Segedina, odakle su poletali neprijateljski avioni u napad na Jugoslaviju. Na izvršenju tih zadataka puk je izgubio osam aviona tipa „Blenhajm“ (Terzić: „Aprilski rat 1941“, str. 436.). U pomenutim akcijama poginula su oba komandanta grupe majori Lazar Donović i Dobrosav Tešić, zatim oba komandira iz 69 grupe kapetani I klase Sergije Vojinov i Vladimir Jovičić.
OSMI BOMBARDERSKI PUK POGINUAO DVANAEST LETAČA
Nedostaju podaci za tri podoficira radiotelegrafista, među kojima je bio i narednik Miroslav V. Raković
PETI LOVAČKI PUK KOSANČIĆ
Puk se sastojao od dve lovačke grupe: 35. i 36. Puk je imao u naoružanju lovačke avione tipa „Hoker Fjuri”, oko 30 aviona ovoga tipa. Zadatak petog lovačkog puka bio je: da štiti reone gradova Niš i Skoplje, da spreči dejstva neprijateljske avijacije na ovom sektoru i štiti bombardersku avijaciju od napada neprijateljske lovačke avijacije.
35. lovačka grupa sastojala se od dve lovačke eskadrnjge: 109 i 110. Ova lovačka grupa bazirala je na aerodromu kod Kosančića. Prvi dan rata, 6. april 1941. godine, zatekao je 35. lovačku grupu potpuno nespremnu. Naime, nije bilo pripravnosti jer su oženjeni oficiri i podoficiri uoči izbijanja rata bili na spavanju kod svojih porodica. Rano ujutro 6. aprila, neprijateljska avijacija je napala aerodrom Šarlinci i mitraljesko-topovskom vatrom zapalila na zemlji avione armijske izviđačke grupe. Avioni 35. lovačke grupe poleteli su za napadačima sa znatnim zakašnjenjem u pravcu Pirota, ali nisu uspeli da ih stignu. U toku 6. i 7. aprila, piloti lovačke grupe izvršili su još nekoliko poletanja radi gonjenja neprijateljske avijacije, ali bez rezultata. Neprijateljeva vazduhoplovna tehnika bila je kvalitetnija, avioni brži itd.
36. lovačka grupa sastojala se od dve lovačke eskadrile: 111 i 112. Ova lovačka grupa bila je stacionirana na aerodromu kod Režanovačke Kose. Komandir 111. lovačke eskadrile bio je kapetan I klase Konstantin Jermakov. Šestog aprila 1941. godine, na prvi dan rata, jedna formacija neprijateljskih lovaca iznenada je napala avione i postrojenja na aerodromu. Poleteli su lovci u cilju zaštite aerodroma i sprečavanje neprijateljskih napada. U vazdušnim borbama sa Nemcima poginula su: oba komandira eskadrile kapetani Popović i Jermakov zatim poručnik Tanasić, potporučnik Perović i narednici piloti lovci Arsić, Milivojević i Stojadinović. Pomočnik komandanta petog lovačkog puka, kao zamenik komandanta lovačke grupe major Franjo Džal, prilikom napada neprijatelja na ovaj aerodrom kod Kumanova nije poleteo da se bori, več je iz skloništa kraj aerodroma pasivno posmatrao borbu pilota ove grupe, koja je neprijatelju pružila žestok otpor. Piloti koji su stupili u borbu protiv neprijatelja, skoro su svi izginuli. Major Džal ni kasnije nije pokušavao da poleti, ma da je bilo prilike za to. Ovaj njegov postupak je jasan.
PETI LOVAČKI PUK POGINULO JE SEDAM LETAČA
JEDANAESTA SAMOSTALNA VAZDUHOPLOVNA GRUPA — VELIKI RADINCI
Ova grupa je bazirala na aerodromu u Velikim Radincima, u Sremu. Sastav grupe sačinjavale su dve eskadrile: 21. i 22. Grupa je imala u svom naoružanju dva tipa različitih bombardera: ,,Blenhajm“ i „Hoker Hajnd", ukupno 20 aviona. Prvog dana rata, 6. aprila 1941. godine, komandant ove grupe primio je usmeno naređenje od komandanta vazduhoplovstva generala Bore Mirkovića, da sa svojom bombarderskom grupom izvrši bombardovanje neprijateljskih aerodroma na rumunskoj teritoriji kod Arada i Temišvara. Na izvršenje postavljenog zadatka poletela su tri bombardera sa kompletnim posadama, ali su svi bili poobarani od neprijateljske odbrane i posade poginule. Na dan 8. aprila 1941. godine, prilikom izvrilavanja zadatka, kod Preševa, poginuli su: kapetan pilot Živomir Petrović sa po- ručnikom izviđačem Brankom Novovićem, kao i poručnik pilot Rastislav Pešić sa narednikom radiotelegrafistom strelcem Blažom Gardaševićem.
JEDANAESTA SAMOSTALNA VAZD. GRUPA ZA DALJNO IZVIĐANJE POGINULO JE JEDANAEST LETAČA
TREČA PILOTSKA ŠKOLA MOSTAR
Treča lovačka pilotska škola u Mostaru imala je u svom sastavu tri odelenja (jedinice jačine eskadrile), kao i jednu samostalnu lovačku eskadrilu. U eskadrili je bilo 3 lovačka aviona Me-109, 2 „Harikena" i 2 lovca „Avia BH—33“. Zadatak ove grupacije bio je da štiti od neprijateljske avijacije područje Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije. Komandiri odelenja u lovačkoj školi bili su kapetani: Ilija Zelenika, Bogdan Vujičić i Danilo Grbić. Prvog dana rata, 6. aprila 1941. godine, oko šest časova ujutro, iznad Mostara se pojavilo oko 20 italijanskih bombardera i lovaca koji su napali Mostar i okolne objekte. Piloti iz lovačke škole nisu stigli da polete u to vreme, ali su se pripremali za iduče presretanje i borbu. U toku dana, u vazdušnim borbama s neprijateljskom avijaci-jom poginuli su hrabro se boreči iznad Titograda (Podgorice) poručnik Milenko Milivojević i narednik Đorđe Cvetković-Ciga. Oni su se borili protiv neprijatelja leteči na svojim lovcima „Avia BH—33“. Sledečeg dana, 7. aprila, oko dvanaest časova je nadletelo je aerodrom kod Mostara oko 25 neprijateljskih bombardera i lovaca leteči u pravcu Sarajeva. Pri pojavi ove neprijateljske formacije jedini je poleteo na svom „Harikenu" kapetan Danilo Grbić i odmah stupio u vazdušnu borbu s daleko brojnijim neprijateljem. On je u borbi bio teško ranjen a avion oštečen, tako da se spasavao iskačući padobranom iz aviona. Pao je kod sela Trnova blizu Sarajeva i izdahnuo od velikog izliva krvi.
LOVAČKA ESKADRILA TRENAŽNE PILOTSKE ŠKOLE POGINULO JE TRI PILOTA
PRVI BOMBARDERSKI PUK BIJELJINA
Komandant prvog bombarderskog puka bio je pukovnik Ferdo Gradišnik. Puk se sastojao od dve bombarderske grupe: 61 i 62. Puk je u svom naoružanju imao 23 dvomotorna bombardera tipa „Blenhajm“.
61.bombarderska grupa sastojala se od dve eskadrile: 201 i 202.
62.bombarderska grupa sastojala se od dve eskadrile: 203 i 204.
U toku 6,7 i 8. aprila 1941. godine, 61. bombarderska grupa, zajedno sa 62. bombarderskom grupom, dejstvuje iz Bijeljine po neprijateljskim motorizovanim kolonama koje su nadirale na komunikacijama Kumanovo - Stracin - Kriva Palanka i Kumanovo - Kačanik. Zbog loših meteoroloških prilika, grupa nije izvršavala zadatke 9. aprila, a veĆ10. aprila neprijateljske trupe su zauzele Paraćin. Zbog toga je grupa prebazirana za Preljinu, radi dejstva na tom pravcu. Već 6. aprila, piloti na bombarderima iz 62. grupe poleteli su radi bombardovanja neprijateljske motorizovane kolone na putu između Bele Crkve i rumunske granice. Zatim 7. i 8. aprila piloti ove grupe bombardovali su neprijateljske motorizovane kolone na komunikacijama Kriva Palanka — Kumanovo i Kumanovo — Kačanik.
PRVI BOMBARDERSKI PUK POGINULO OSAM LETAČA
TREČI BOMBARDERSKI PUK
Puk se sastojao od dve bombarderske grupe: 63. i 64. Treči bombarderski puk je imao u naoružanju oko 70 dvomotornih bombardera tipa Do-17.
63.bombarderska grupa sastojala se od tri eskadrile: 205, 206 i 207. Ova bombarderska grupa bazirala je na aerodromu Petrovac kod Skoplja. Prvi dan rata, 6. april 1941. godine, zatekao je ovu grupu potpuno nespremnu za borbena dejstva, jer je stroga pripravnost skinuta dan u oči rata, 5. aprila. Tako su Nemci napali aerodrom 63. grupe, i u dva navrata 6. aprila uništili na zemlji skoro čitavu bombardersku grupu. Sutradan, 7. aprila, preostale ispravne avione prebacio je kapetan Bonlić sa još nekolicinom pilota za Kosovo u sastav 64. bombarderske grupe, dok je ostatak ljudstva 63. grupe otstupalo prema Grčkoj.
64.bombarderska grupa sastojala se od tri eskadrile: 208, 209 i 210. Ova grupa bazirala je na aerodromu kod Miloševa i Stubola kod Prištine, na Kosovu. Na dan 6. aprila 1941. godine oko sedam časova, grupa je poletela na svoj prvi ratni zadatak u cilju bombardovanja neprijatelja na komunikaciji Buješevo - Kriva Palanka i aerodroma Ihtimap i Radomir na kojima su bile nemačke vazduhoplovne snage u Bugarskoj. Osim toga, pošli su da napadnu željezničku stanicu u Radomiru i komunikaciju Kriva Palanka - Stracin kojom je nadirao neprijatelj. Po uspešnom izvršenju prvog zadatka, po povratku grupe na aerodrome, stiglo je naređenje od Komande vazduhoplovstva da u buduče komandant vazduhoplovne brigade samoinicijativno odlučuje o daljim zadacima svoje jedinice. Dok se čekalo na odluku komandanta za sledeče poletanje, iznenadno se pojavilo devet nemačkih „Meseršmita-109” koji su napali avione Do-17 na aerodromima Stubol i Obilicčevo i na taj način uništili veči deo bombardera na zemlji. Sa ostatkom ispravnih aviona 64. grupa je izvršavala zadatke idu- čih dana, da bi se 8. aprila prebazirala za Kraljevo. Ova grupa je izvršila poslednji zadatak 12. aprila, kada je bombardovala neprijateljske motorizovane kolone na komunikaciji Čuprija -Svetozarevo - Kragujevac, kao i na putu Kragujevac - Topola - Aranđelovac. Na izvršenju svog zadatka, ovom prilikom je bio oboren bombarder Do-17 komandanta grupe majora Branka Fanedla, koji je poginuo zajedno sa svojim članovima posade.
TREČI BOMBARDERSKI PUK POGINULO JE DESET LETAČA
SEDMI BOMBARDERSKI PUK PRELJINA
Sedmi puk se sastojao od dve bombarderske, grupe: 66. i 67. Komandat- 66. grupe bio je major Došan Sofilj, a komapdant 67. grupe major Ranko Rašković. Puk je imao u snom naoružanju oko 40 dvomotornih bombardera tipa „Savoja Marketi—79".
66. bombarderska grupa sastojala se od dve eskadrile: 211. i 212. Ova grupa je bazirila pa aerodromu u Preljini, nedaleko od Čačka.
67. bomoarderska grupa sastojala se od dve eskadrile: 233. i 214. Ova bombarderska grupa bazirala je na aerodromu u Gorobilju.
U aprilskom ratu 1941. godine, na dan 6, 7. i 8. aprila, obe bombarderske grupe su bile angažovane na izvršavanju zadataka bombrdovanja aerodroma i nekih važnih objekata u Albaniji, kao i neprijateljskih motorizovanih kolona na relaciji Čustendil — Kriva Palapka — Stracin, a isto tako i na komunikaciji Kumanovo—Kačanik. Več prilikom prvog napada na Mostar, 6. aprila 1941. godine, poginuo je komandant sedme vazduhoplovne baze potpukovnik Jovan Basarić. Pri preletu za Sovjetski Savez, 10. aprila 1941. godine, na avionu „Savoja-Marketi” poginuli su kod Konstance u Rumuniji. poručnik Milan Prodanović i naredik bombarder strelac Stepan Knežević u udesu aviona. Sledečeg dana, 11. aprila 1941. godine, prilikom pokušaja preplata za Sovjetski Savez na avionu „Savoja -Marketi', poginula je posada: kapetan pilot Jefta Bošnjak i Momčilo Petrović, udarivši zbog lošeg vremena u brdo kod Rogačice. Isto tako nastradala je još jedna posada bombardera udarivši u plannnu Igman. Imena ove posade su nam nepoznata. Prilikom preleta iz Nikšiča za Grčku, !6. aprila 1941. jedan bombarder „Savoja-Marketi” sa. našom posadom oboren je iznad Grčke. Imena članova posade nisu nam poznata. Pokušaji posada da na svojim bombarderima prelete za Sovjetski Savez predstaaljao je velik rizik, jer u preletu preko Rumunije bilo je loše vreme, a tamo su žestoko dejstvovali nemački flakovi i lovci. Ipak, opredeljenje ovih posada za nastavljanje borbe u Sovjetskom. Savezu, pokazuje da je među vazduhoplovcima bilo simpatizera SSSR-a.
SEDMI BOMBARDERSKI PUK POGINULO SEDAM LETAČA
OSMI BOMBARDERSKI PUK
Osmi puk se sastojao od dve bombarderske grupe: 68 i 69. Komandant 68. grupe bio je major Lazar Donević, a komandant 69. grupe major Dobrosav Tešić. Zadatak bombarderskog puka bio ]e da napadne neprijateljske aerodrome i željezničke čvorove na pravcu Maribor — Beč u Austriji, a zatim slične objekte u Mađarskoj. Pored toga imao je zadatak da ukazuje pomoč gde bude zatrebalo. Puk je imao u svom naoružanju dvomotorne bombardere tipa „Blenhaj„ ukupno 24 aviona raspoređenih u dve grupe.
68. bombarderska grupa bazirala je u Rovinama, kod Banjaluke i u svom sastavu imala dve eskadrile: 215. i 216. Komandir 215. eskadrile bio je kapetan I klase Vladimir Jovičić, a komandir 216. kapetan Sergije Vojinov.
69. bombarderska grupa takoe je bazirala u Rovinama kraj Banjaluke i u svom sastavu imala dve eskadrile: 217. i 218. Puk je u celini ušao u rat, ali nespreman za borbu. Na bombarderima nisu bile postavljene odgovarajuče radiostanice, več su dopremljene ležale u sanducima u jednoj štali na aerodromu. Bombarderi su imali samo po jedan mitraljez postavlen u krilima aviona. Na zadatke su leteli bez neophodne lovačke zaštite. Več 6. aprila, prvog dana rata 1941. godine, puk je vršio izviđanja u Austriji pomoču pojedinih avioodeljenja, a zatim je izvršeno bombardovanje velikog železničkog čvora u Gracu, u Austriji. Sledečeg dana rata, 7. aprila, puk je bombardovao neke željezničke objekte u Austriji a zatim je bombardovao aerodrome u okolini Pečuja i Segedina, odakle su poletali neprijateljski avioni u napad na Jugoslaviju. Na izvršenju tih zadataka puk je izgubio osam aviona tipa „Blenhajm“ (Terzić: „Aprilski rat 1941“, str. 436.). U pomenutim akcijama poginula su oba komandanta grupe majori Lazar Donović i Dobrosav Tešić, zatim oba komandira iz 69 grupe kapetani I klase Sergije Vojinov i Vladimir Jovičić.
OSMI BOMBARDERSKI PUK POGINUAO DVANAEST LETAČA
Nedostaju podaci za tri podoficira radiotelegrafista, među kojima je bio i narednik Miroslav V. Raković
PETI LOVAČKI PUK KOSANČIĆ
Puk se sastojao od dve lovačke grupe: 35. i 36. Puk je imao u naoružanju lovačke avione tipa „Hoker Fjuri”, oko 30 aviona ovoga tipa. Zadatak petog lovačkog puka bio je: da štiti reone gradova Niš i Skoplje, da spreči dejstva neprijateljske avijacije na ovom sektoru i štiti bombardersku avijaciju od napada neprijateljske lovačke avijacije.
35. lovačka grupa sastojala se od dve lovačke eskadrnjge: 109 i 110. Ova lovačka grupa bazirala je na aerodromu kod Kosančića. Prvi dan rata, 6. april 1941. godine, zatekao je 35. lovačku grupu potpuno nespremnu. Naime, nije bilo pripravnosti jer su oženjeni oficiri i podoficiri uoči izbijanja rata bili na spavanju kod svojih porodica. Rano ujutro 6. aprila, neprijateljska avijacija je napala aerodrom Šarlinci i mitraljesko-topovskom vatrom zapalila na zemlji avione armijske izviđačke grupe. Avioni 35. lovačke grupe poleteli su za napadačima sa znatnim zakašnjenjem u pravcu Pirota, ali nisu uspeli da ih stignu. U toku 6. i 7. aprila, piloti lovačke grupe izvršili su još nekoliko poletanja radi gonjenja neprijateljske avijacije, ali bez rezultata. Neprijateljeva vazduhoplovna tehnika bila je kvalitetnija, avioni brži itd.
36. lovačka grupa sastojala se od dve lovačke eskadrile: 111 i 112. Ova lovačka grupa bila je stacionirana na aerodromu kod Režanovačke Kose. Komandir 111. lovačke eskadrile bio je kapetan I klase Konstantin Jermakov. Šestog aprila 1941. godine, na prvi dan rata, jedna formacija neprijateljskih lovaca iznenada je napala avione i postrojenja na aerodromu. Poleteli su lovci u cilju zaštite aerodroma i sprečavanje neprijateljskih napada. U vazdušnim borbama sa Nemcima poginula su: oba komandira eskadrile kapetani Popović i Jermakov zatim poručnik Tanasić, potporučnik Perović i narednici piloti lovci Arsić, Milivojević i Stojadinović. Pomočnik komandanta petog lovačkog puka, kao zamenik komandanta lovačke grupe major Franjo Džal, prilikom napada neprijatelja na ovaj aerodrom kod Kumanova nije poleteo da se bori, več je iz skloništa kraj aerodroma pasivno posmatrao borbu pilota ove grupe, koja je neprijatelju pružila žestok otpor. Piloti koji su stupili u borbu protiv neprijatelja, skoro su svi izginuli. Major Džal ni kasnije nije pokušavao da poleti, ma da je bilo prilike za to. Ovaj njegov postupak je jasan.
PETI LOVAČKI PUK POGINULO JE SEDAM LETAČA
JEDANAESTA SAMOSTALNA VAZDUHOPLOVNA GRUPA — VELIKI RADINCI
Ova grupa je bazirala na aerodromu u Velikim Radincima, u Sremu. Sastav grupe sačinjavale su dve eskadrile: 21. i 22. Grupa je imala u svom naoružanju dva tipa različitih bombardera: ,,Blenhajm“ i „Hoker Hajnd", ukupno 20 aviona. Prvog dana rata, 6. aprila 1941. godine, komandant ove grupe primio je usmeno naređenje od komandanta vazduhoplovstva generala Bore Mirkovića, da sa svojom bombarderskom grupom izvrši bombardovanje neprijateljskih aerodroma na rumunskoj teritoriji kod Arada i Temišvara. Na izvršenje postavljenog zadatka poletela su tri bombardera sa kompletnim posadama, ali su svi bili poobarani od neprijateljske odbrane i posade poginule. Na dan 8. aprila 1941. godine, prilikom izvrilavanja zadatka, kod Preševa, poginuli su: kapetan pilot Živomir Petrović sa po- ručnikom izviđačem Brankom Novovićem, kao i poručnik pilot Rastislav Pešić sa narednikom radiotelegrafistom strelcem Blažom Gardaševićem.
JEDANAESTA SAMOSTALNA VAZD. GRUPA ZA DALJNO IZVIĐANJE POGINULO JE JEDANAEST LETAČA
TREČA PILOTSKA ŠKOLA MOSTAR
Treča lovačka pilotska škola u Mostaru imala je u svom sastavu tri odelenja (jedinice jačine eskadrile), kao i jednu samostalnu lovačku eskadrilu. U eskadrili je bilo 3 lovačka aviona Me-109, 2 „Harikena" i 2 lovca „Avia BH—33“. Zadatak ove grupacije bio je da štiti od neprijateljske avijacije područje Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije. Komandiri odelenja u lovačkoj školi bili su kapetani: Ilija Zelenika, Bogdan Vujičić i Danilo Grbić. Prvog dana rata, 6. aprila 1941. godine, oko šest časova ujutro, iznad Mostara se pojavilo oko 20 italijanskih bombardera i lovaca koji su napali Mostar i okolne objekte. Piloti iz lovačke škole nisu stigli da polete u to vreme, ali su se pripremali za iduče presretanje i borbu. U toku dana, u vazdušnim borbama s neprijateljskom avijaci-jom poginuli su hrabro se boreči iznad Titograda (Podgorice) poručnik Milenko Milivojević i narednik Đorđe Cvetković-Ciga. Oni su se borili protiv neprijatelja leteči na svojim lovcima „Avia BH—33“. Sledečeg dana, 7. aprila, oko dvanaest časova je nadletelo je aerodrom kod Mostara oko 25 neprijateljskih bombardera i lovaca leteči u pravcu Sarajeva. Pri pojavi ove neprijateljske formacije jedini je poleteo na svom „Harikenu" kapetan Danilo Grbić i odmah stupio u vazdušnu borbu s daleko brojnijim neprijateljem. On je u borbi bio teško ranjen a avion oštečen, tako da se spasavao iskačući padobranom iz aviona. Pao je kod sela Trnova blizu Sarajeva i izdahnuo od velikog izliva krvi.
LOVAČKA ESKADRILA TRENAŽNE PILOTSKE ŠKOLE POGINULO JE TRI PILOTA
