Georges Messier - vazduhoplovni konstruktor

Georges Messier

Kraj Prvog svetskog rata doneo je mir u svetu. Nagli razvoj avijacije i vazduhoplovstva, koji je determinisan potrebama rata, najednom je stao. Nije bilo projektivanja novih modela. Ovo verovatno iz razloga odsustva naručioca, ali neki komentarišu da su i sami konstruktori prešli u neku vrstu letargije. Zapravo su se bavili usavršavanjem starih modela. Pa i to je bilo diskutabilno, jer nisu u pitanju poslovi poboljšanja performansi, nego konverzija upotrebljenih materijala i/ili prepravke u cilju prenamene nekih aviona.

Avioni su prvo prepravljani za neke "poštanske" potrebe, a zatim i za prevoz putnika.

Samo mali broj inžinjera – entuzijasta nastvaio je rad na iznalaženju novih koncepcija i stvaranju novih modela.

Međutim, između tehničkog napretka i profita, stajala je brana, koja je vodu prelivala na interese brze zarade, tako da je malo novaca ostajalo za eksperimente. Trajalo je to tako do kraja 1920.

Neko ko se nije mirio sa istraživačkim radom u aerodinamici i konstrukcijama, svakako je briljantni inžinjer (neko će napisati pogrešni genije) Georges Messier.
Da spomenem i ostale iz tog doba: Marcel Leyat; Ivan Makhonine, sa avionom koji koristi trapezasta krila; Jacques Gerin avion sa promenljivom geometrijom krila; Rene Couzinet i njegova kreacija aviona; Rene Leduc i JET thermopropulsives; Louis de Monge; Romulus Bratu i njegovi motori u osi; Charles Fauvel i njegova leteća krila, a zatim Maurice Delanne, Rene Dorand i Marcel Riffard, ako i drugi.

U ovj priči osvrnuću se na rad Georges Messier
George Messier (rođen 23.april 1896. u Monts , umro 23.januar 1933.) završio je osnovne studije kao hemiski inženjer. Nakon školovanja 1921. otpočeo je sa eksperimentima i projektovanjem amortizera za ogibljenje u auto-industriji. Zapravo aktivnosti je usmerio na rešavanje problema hidraulike, a kasnije počinje da se zanima i za vazduhoplovnu problematiku.

Zajedno sa René Lucien je osnovao 1927. Francusko udruženje za avionske materijale (Société Française de Matériel d’Aviation), a 1933, ga je preimenova u Societe Messier.
Usko je sarađivao na izradi ogibljenja za automobile sa firmom "Bugatti Automobiles S.A.S.", gde je doprineo ukupnom rešenju amortizera, vešanja, kočnica i točkova. Njegovo rešenje hidro-pneumatskog vešanja i danas se primenjuje. Kasnije je njemu u čast i firma dobila novo ime "Messier-Bugatti"



Ova saradnje nastavila se do 1931. Kada se Messier počinje baviti avionima. Izvršio je spajanje svoje i rivalske firme, pa je nastala zajednička firma iz ove oblasti "Dowty – Messier" (Dowty još uvek radi u tom području i svetski je lider). Da se ne bismo vrćali na ova spajanja i razdvajanja, spomenimo da je "Bugatti - Messsier" ušla u ovo trosjtvo, pa je ono konačno dobilo trojni naziv "Messier-Bugatti-Dowty", a od 2011. su deo veće firme Safrana.
Kakva su saznanja iz njegovog bavljenja vazduhoplovnom tehnikom.

S obzirom da se bavio vešanjem – ogibljenje, Messier je došao na ideju primene tih rešenja na avione. 1920. konstruiše uvlačeći stajni trap. To se u to vreme nije ni sanjalo, a kamo li da se neko pozabavi tim problemom.

Avioni označeni kao Messier, stoga predtstavljaju važan korak u vaduhoplovstvu. Aeronautičari su u to vreme vise pažnje poklanjali izradi plovaka i pretvaranje kopnenih aviona u hidroavione. Naime, tada je sletanje na ravnu vodenu površinu bilo unosnije nego ravnanje travnatih kopnenih livada.
Novina je pored ugradnje hidropneumarskog sistema i primena tandem stajnog trapa.




Georges Messier podneo je zahtev za zaštitu patenta stajnog trapa s dva točka- tandem, 23.decembra 1929, pod naslovom "train d'atterrissage pour avion a grande vitesse"(stajni trap za velike brzine – slobodni prevod). Ovaj uređaj ima pametan mehanizam za ravnotežu hidraulični ili pneumatski cilindar čija je baza pričvršćena na trup kako bi se olakšalo amortizerima da dejstvuju na oba točka. Bočno stabilnost je obezbeđena pomoćnim točkovima, koji su opremljeni amortizerom. On je u ovoj formuli uvideo mnoge prednosti:
• otklanjanje rizika ponašanja “drvenog konja”;
• olakšava vešanje i ravnotežu za avion jer su točkovi postavljeni u blizini središta težišta;
• sposobnost da se primeni energično kočenje na glavnom točku, bez opasnosti od prevrtanja. Kočenje je sada sigurnije i ne zavisi od ravnomernog kočenja oba točka, jer nema opasnosti od asimetrije i šprevrtanja.
• avion stiže na stajanku lakše i brže ovakvim rešenje stajnog trapa.


Sledeći doprinos George Messier je podvozje, sa zglobnim vešanjem iz 20.decembra 1929, ili kočnice od 7.jula 1928. Hidro-pneumatsko vešanje takođe, patent od 5.juna 1928, pa čak i moguće prilagođenje na hidrauličkoj opremi ugradnjom amortiziranih plovaka na hidroavionima od 14.maja 1932. i od 11.februara 1932.

Smeštaj stajnog trapa unutar trupa aviona


Ova ideja, oko untrašnjih spremnika i te kako se mogla upotrebiti za povećanje rezervoara za gorivo, smeštaj bombi ili torpeda, a s obzirom da se nalazi u središtu gravitacije niskokrilnog aviona, pa je ovo patentirao i zaštitio 16.februara 1931,. Među deset vazduhoplovnih patenata podnesenih od George Messier tokom poslednje četiri godine, ističe se patent novog rešenja krila prilagođenog bvelikim brzinama leta. Ovo rešenje je kasnije široko primenjeno na novoj generaciji lovaca..

Jedan od interesantnih projekata je i noćni lovac za "obranu Pariza" koji je bio pod velikom pažnom i sponzorstvom od strane Rene Fonk lično. Ovaj avion konzolni, niskokrilac, dvosed s ukupnom masom od 4.300 kg, krilima površine 40 m2, trebao je biti potpuno metalnekonstrukcije. Posada je bila sastavljena od pilota-strelca (što je još uvek u duhu, doktrine iz Prvog svjetskog rata), o punioca oružja ujedno zadnjeg strelca. Avion je napred gađao sa topom od 37mm, na sredini trupa je bio montiran top 20mm koji je dejstvovao „na gore“ , a odbrana sa sadnje polusfere bila sa dva Lewis mitraljeza. Takođe, trebao je da nosi do 200 kg bombi. Za ovaj avion planirana je brzina od 330 km / h na maloj visini i 380 km / h na 4.500 m, uz gornju granicu od 10.000 m, bio je to veoma ambiciozan projekat. Maketu u razmeri 1/30 ovog projekta su testirali u vazdušnom tunelu oktobra 1933.

Jedan od projekata lovca metalne konstrukcije sa uvlačećim stanim trapom

Realizaciju projekta omela je prerana smrt galavnog konstruktora.
George Messier, u dobi od samo 37 godina, stradao je u saobraćajnoj nesreći 22.januara 1933.

Mnogi započeti projekti su obustavljeni. Ipak, njegova supruga je želela da nastavi muževljevo delo. Uz pomoć Rene Lucien Levy, a pod predsedavanjem gđe Y.L. Messier-Bonnamy, udovica je osnivala fondaciju S F M A, za nastvak projekta Georges Messier.

Smatra se da je fondacija dobro radila. Očuvano je niz patenata koji i danas imaju svoju primenu, a ime Messier ugrađivano je u nazive kompanija koje su koristile njegova saznanja.