Prijem
Avro Tudor
Avro Type 688 Tudor je britanski putnički avion sa klipnim motorima nastao iz projekta poznatog bomardera „Lincoln“ , savremnika još poznatijeg teškog bombardera Avro Lancaster. Bio je to ujedno prvi britanski putnički avion sa hermetizavanom kabinom za putnike. Mada je nastao u periodu, kada su se na scenu pojavili dugoprugaši (takođe sa presuriziranom kabinom) DC-4 Skymaster, te da je po mnogima imao napredne karakteristike, nije uspeo da se nametne svetskom tržištu. Koliko je tu odradio amerčki marketinški lobi, a koliko su ispoljeni nedostaci imali uticaj, da ga tržište ne prihvati ostaće pitanje za neku drugu raspravu.
Dizajn i razvoj
Avro je nastavio razvoj Type 688 Tudor u 1943, prateći specifikaciju 29/43 za prilagođavanje Lancaster IV, bombardera, za komercijalnu upotrebu. Ovaj projekat je već ranije bio preimenovan u Avro Lincoln. Specifikacija se temelji na preporukama Brabazon odbora (Brabazon Committee), formiranog 23. decembra1942 pod rukovodstvom John Moore-Brabazon), koji je izdao specifikacije za devet kategorija komercijalnih aviona za posleratno korištenje.
Avro je odmah predložio za izgradnju Avro 687 (Avro XX), što je u stvari bio Lincoln bombarder sa novim, redizajniranim trupom okruglog preseka pod pritiskom i jednom velikim vertikalnim stabilizatorom, umesto dva predhodna kormila. U fazi projektovanja, ideja jednostavne konverzije je bila ubrzo napuštena i nastao je novi dizajn pod oznakom Avro 688, koji zadržava četiri Rolls-Royce Merlin motora. Dizajnirao ga je Roy Chadwick koji je zbog svojih ratnih obaveza, nije mogao dati potpuno novi dizajn aviona, ali su se mogli iskoristiti postojeći delovi, alati i mašine Koristeći Lincolnovo krilo, Chadwick, koji je predhodno radio na Lancasteru, nastao je projekat aviona nazvanog Tudor sa novim trupom pod pritiskom, kružnog preseka, s korisnim teretom 1.705 kg, sa doletom od 3,975 milja (6.400 km)
Rolls-Royce Merlin
Roy Chadwick, CBE, FRAeS (30.april 1893 – 23.avgust 1947.)
Dva prototipa su naručena u septembu 1944 i prvom, je dodeljen s/n G-AGPF. Za javnu demonstraciju okupili su se najviši zvaničnici kompanije Avro, a prvi je put poleteo 14.aprila 1945. U Manchesteru, na erodromu Ringway. To je bio prvi britanski avion za civilne potrebe, premda prototip koji je poleteo u početku nije imao kabinu sa nadrpritiskom, računalo sa da je u toj kategoriji. Prototip Tudor imao je motore snage 1.750 KS (1.305 kW), model Rolls-Royce Merlin 102, mada su standardni motori kasnije imali po 1.770 KS (1.320 kW) Merlin 621.
Tehnički opis
Tudor je nisko krilni konzolni jednokrilac sa četiri motora, jednim perajem i kormilm pravca, sa uvlačećim stajnim trapom.
Krilo je bilo po NACA 23018 specifikaciji, potpuno metalne konstrukcije, twin-spar structure. Motori su montirani u noseće gondola ispred krila. Krilca i zakrilca imala su hidroulični mehanizam upravljanja. Ukupno za gorivo, kapaciteta 15.000 litara, bilo je 8 odeljenih tankova, raspoređenih po jedan na obe strane trupa u središnjem ddelu, a po tri u oba krila.
Celokupno upravljanje avionom bilo je uz pomoć servo sistema.
Stajni trap je nasleđen od Lancastera. Točkovi su se uvlačili unapred i zatvarali se duplim poklopcima.
Eksploatacija:
Tudor I
Tudor je zamišljen i napravljen za korišćenje na trans-atlanskim rutama. U to vreme, SAD je imao Douglas DC-4 i Lockheed Constellation, koji su mogli nositi i više putnika nego Tudor, za 12., ali su i teži od Tudora čija je težina 32.000 kg. Smatra se da je i preuzeti stajni trap za Tudor bio nedostatak.Uprkos ovoj situaciji, Ministarstvo za snabdevanje, naručilo je 14 Tudora za BOAC i ubrzalo proizvodnju do 20. aprila 1945.
Tudor je patio od niza problema u stabilnosti, što je uključivalo i uzdužnu i poprečnu nestabilnost. Za otklanjanje toga, uloženi su značajni napori na konstrukciji trupa, krila i kormila, koje je zamenjeno sa većim vertikalcem. BOAC dodatno uticao na kašnjenje, tražeći od više od 340 izmjena, a na kraju je odbacio Tudor dana 11.aprila 1947, s obzirom na to, da nije sposoban za Severno-atlantski prevoz bilo je predviđeno da ovih 12 Tudora budu izgrađeni u Australiji za vojni transport, ali i taj plan je bio napušten.
Rađena je serija od dvanaest Tudora, od kojih su tri su napuštena, dok su drugi u različitim fazama pretvoreni u Tudor IVB i Tudor Freighter.
Kao rezultat kašnjenja svih Tudor I. BOAC – je uz podršku Ministarstva za civilno vazduhoplovstvo (Ministry of Civil Aviation) tražio dozvolu za nabavku, odnosno pokušao je testiranje aviona Lockheed Constellation i Boeing Stratocruiser za svoje atlantske linije, kako bi zamenio Tudor I. Ipak BOAC nije uspeu svojoj nameri inevoljno je kupio Tudore, Ministarstvo je i dalje subvencioniraloopremanje ovim avionom.
Tudor II
Putnički kapacitet Avro 688 smatrali su se nedovoljim, pa je veća verzija planirana još od samog početka. Prostor na Avro 689 (takođe Avro XXI), odnosno Tudor II je zamišljen kao putnički avion, kategorije 60 sedišta za BOAC, što je zahtevalo produženje trupa do 32,18 m, u odnosu na Tudor I koji je imao 24,23 m, kao u povećanje širine trupa za 1 ft (0,30 m) , odnosno na 3,4 m prečnika, što je za Veliku Britaniju bio najveći putnički avion tog vrijemena.
Pri kraju 1944, još dok bio u fazi projektovanja, BOAC, Qantas Airways i South African Airways odlučili su za Tudor II, kao standard I za Commonwealth vazdušne linije, a sam BOAC povećao je svoju početnu narudžbu od 30 na 79 primeraka.
Prototip Tudor II G-AGSU prvi je put poleteo 10.marta 1946 sa Woodford aerodroma . Promene u dizajnu ipak su dovelo do gubitka performansi i avion je bio nepogodan za upotrebu u tropskim krajevima, pa je Qantas sklopio ugovor sa Lockheed, a South African Airways sa Douglas DC-4. Narudžbina je smanjena na 50 aviona.
U nastavku daljnjeg ispitivanja, prototip se srušio 23.avgusta 1947 u kobnoj nesreći na poletanju iz Woodforda, poginuo je i sam Roy Chadwick. Istraga je kasnije pokazala da je do nesreće došlo iz razloga grešaka tokom sklapanja aviona na kontrolama leta.
Motori na drugom prototipu su promenjeni sa Bristol Hercules, zvezdasti motori, pa je i prototip dobio novu oznaku: prototip Tudor 7 , koji ne ide u proizvodnju. Nezadovoljan prema ispoljenim karakteristikama ovog aviona,, BOAC nije zahtevao dalju proizvodnju Tudor II i samo tri aparata su prihvaćena iz proizvodnje. Šest aviona su građena za British South American Airways (BSAA) kao Tudor V .
Treći iz pred-proizvodnje Tudor II, u početku G-AGRZ korišten je za testova kao VZ366 u novoosnovani Royal Aircraft Establishment na Farnborough Airport, u Hampshire.
Drugi Tudor II biće dovršen kao G-AGRY, prebačen je u Nairobiju za tropska ispitivanje kao VX202 , ali su rezultati nezadovoljavajući i opet su narudžbe za Tudor II smanjene na 18 aparata. Na kraju, samo četiri Tudor II su završena, uključujući i prototip.
Ovi neuspesi korišteni su u dnevnopolitičke svrhe, međusobnim optuživanjem vlasti i iopzicije, ko je odgovoran za ovaj neuspeh. Sumnjalo se u svakog, pa čak i na subverzivnu ulogu američkih kompanija.
BOAC je definitivno otkazao svoju narudžbu za Tudore u 1947, umjesto njih opredelio se zanabavku 22 Canadair North Stars kasnije preimenovanih u C-4 Argonauts te ih je uspešno koristio u periodu između 1949 i 1960.
Šest naručenih Tudor II bili su namenjeni da se, nakon modifikacije stajnog trapa koriste od strane BSAA kao "teretnjaci", a određen im je naziv 711 Trader.
Tudor III
Dva Tudora G-AIYA i G-AJKC, poslani su u Armstrong Whitworth za završetak za prevoz VIP članove kabineta ministarstva. Oni mogu ugostiti 10 putnika i imao devet posebnih kabina. Oni su ponovno preregistrovani kao VP301 i VP312 , a njih je preuzeo Aviation Traders u septembru 1953, kada se VP301 pretvara u klasični putnički avion, na standard Tudor I.
Godine 1955, G-AIYA i Tudor I G-AGRG su modifikovane na Tudor IV standard. Zajedno s osnovnim modelom Tudor I G-AGRI, koda su osposobljeni za ukrcaj 42 putnika, oni su ušli u sastav kompanije Air Charter Ltd Colonial Coach Services i održavali niju između Velike Britanije, Tripolija i Lagosa.
Tudor IV
Na zahtev BSAA, neki su Tudor I produženi za 1,75 m, dobili motore od 1.770 KS (1.320 kW) Rolls-Royce Merlin 621 i od 1.760 KS (1.310 kW) Rolls-Royce Merlin 623. Imali su 32 mesta i bez člana posade - inženjer leta, te su bili poznati kao Tudor IV, a kad su popunjeni sa inženjerom leta broj sedišta se smanjije ne 28, i tada se označavaju kao Tudor IVB.
Piloti kompanije BSAA imali su podeljena mišljenja o ovom avionu. Od odobravanja do teških kritika.Ipak glavni pilot BSAA i rukovodilac operacija, Gordon Store, nije bio impresioniran:
"Tudor je izgrađena kao Battleship. Bio je bučan, nisam imao povjerenja u njegove motore i njegov system osiguranja. Amerikanci su pedeset godina ispred nas u inženjeriskom smislu….. “
Prvi primerak, G-AHNJ "Star Panther", poleteo je 9.aprila 1947. Tudor IV je dobio Certifikat o plovidbenosti 18.jula 1947, a 29.septembra, BSAA preuzeo G-Star AHNK "Star Lion", prvog iz serije od šest Tudor IV. Sljedećeg dana bio je na letu za Južnu Ameriku od Heathrow, a 31.oktobra je započeo letove iz Londona u Havanu preko Lisabona, Azora, Bermuda i Nassau.
U noći između 29-30.januara 1948, Tudor IV G-AHNP "Star Tigar", sa 31 putnikom i članovima posade, nestao je bez traga između Santa Maria u Azori i Bermuda. Tudori su privremeno prizemljeni i dok uzrok nesreće nikada nije tačno utvrđen, avioni se vraćaju u službu 3.decembra 1948, kada je obnovljena linija iz Londona u Buenos Aires preko Gande, Bermuda.
Avro 688 Super Trader 4B "Conqueror" of Air Charter Ltd at Manchester's Ringway Airport in June 1955
Nesreća se dogodila opet 17.januara 1949, kada je Tudor IV G-Agre "Star Ariel", takođe je nestao, ovaj put između Bermuda i Kingston, Jamajka , s gubitkom od 20 ljudi, a Tudor IV još jednom su prizemljeni. Avionima nije vraćena dozvola za prevoz putnika, pa su preuređeni u kargo avione pod oznakama Tudor Freighter IV i IVB.
Nakon skladištenja od nekoliko godina u Manchester Airport , četiri ex-BSAAC Tudor IV su kupljeni od strane Air Charter krajem 1953. Oni su opremljeni s teretni vratima na krmi dimenzija 2,08 x 1,65m i dobili su naziv Super Traders IV ili IVB. Neki su ostali u službi do 1959, dok se G-AGRH "Zephyr" srušio u Turskoj 23.aprila 1959.
Tudor V
Tudor V ex BSAAC and BOAC in storage at London Stansted Airport in 1953
Tudor V je modifikovana verzija produženog Tudor II opremljen sa 44 sedišta. BSAA koja ga je naručila, nije ga koristila kao putnički avion. Međutim ovaj model je korišćen za prevoz goriva (kao tanker u okviru Berlinskog vazdušnog mosta . Oni su izvršili ukupno 2.562 letova u 6.973 sati leta, prevezli su 22.125 tona goriva u Berlin.
Dana 12.marta 1950, G-AKBY , koji je vraćen u putnički službu Airflight Ltd. , na čarter letu iz Irske, srušio se na aerodromu RAF Llandow , South Wales, usmrtivši 80 njegovih putnika i članova posade.
Godine 1953, Lome Airways zakupio je ex BSAA Tudor V od Surrey Flying Services kao CF-FCY za teretnim operacijama u Kanadi. On je penzionisan u Stanstedu i otpisan u 1959.
Tudor VI
Tudor VI je trebao biti izgrađen za argentinskog vazdušnog prevoznika FAMA za jugoistočnu Atlantic liniju, sa 32-38 putničkih mesta, ili 22 spavaća kreveta , ali nije urađen niti jedan primerak aviona.
Tudor VII
Tudor VII je prvi proizvodni Tudor II opremljen sa Bristol Hercules vazdušno hlađenim zvezdastim motorima u pokušaju da daju bolje performanse. Jedini primerak izgrađen, sa oznakom G-AGRX, obavio je svoj prvi let 17.aprila 1946, a kasnije je predstavljen u junu 1948 sa kraćim stajnim trapom. Nije korišten u komercijalne svrhe, nakon nekih eksperimenata u eksploataciji, prodan je za rezervne delovi u martu 1954.
Tudor 8
Avro Tudor 8 fitted with Nene jet engines at RAE Farnborough in September 1950
Drugi prototip Tudor I je obnovljen kako bi bio doveden na Tudor IV standard. Kasnije je opremljen sa četiri Rolls-Royce Derwent 5 turbomlaznim motorima, smešteni u udvojene gondola pod krilima.. S obzirom na serijski borj VX195 , Tudor 8 realizuje svoj prvi let u Woodford 6.septebra 1948, a nekoliko dana kasnije, je pokazan na SBAC Show na Farnborough. Kasnije je Tudor 8 korišten je za ispitivanje u letovima na velikim visinama na Boscombe Down i RAE Farnborough sve dok nije razbijen 1951.
Tudor 9
Nakon ispitivanja sa Tudor 8, Ministarstvo snabdevanja naručilo je šest aviona Tudor 9, na temelju Tudor II, ali pogonjeni sa četiri Rolls-Royce Nenes motorimai korištenjem modernog tricikl podvozja . Prvobitni dizajn pretrpeo je promene i tavion je proizveden kao Avro 706 Ashton a prvi let izveo je 1.septembra 1950.
Dizajn i razvoj
Avro je nastavio razvoj Type 688 Tudor u 1943, prateći specifikaciju 29/43 za prilagođavanje Lancaster IV, bombardera, za komercijalnu upotrebu. Ovaj projekat je već ranije bio preimenovan u Avro Lincoln. Specifikacija se temelji na preporukama Brabazon odbora (Brabazon Committee), formiranog 23. decembra1942 pod rukovodstvom John Moore-Brabazon), koji je izdao specifikacije za devet kategorija komercijalnih aviona za posleratno korištenje.
Avro je odmah predložio za izgradnju Avro 687 (Avro XX), što je u stvari bio Lincoln bombarder sa novim, redizajniranim trupom okruglog preseka pod pritiskom i jednom velikim vertikalnim stabilizatorom, umesto dva predhodna kormila. U fazi projektovanja, ideja jednostavne konverzije je bila ubrzo napuštena i nastao je novi dizajn pod oznakom Avro 688, koji zadržava četiri Rolls-Royce Merlin motora. Dizajnirao ga je Roy Chadwick koji je zbog svojih ratnih obaveza, nije mogao dati potpuno novi dizajn aviona, ali su se mogli iskoristiti postojeći delovi, alati i mašine Koristeći Lincolnovo krilo, Chadwick, koji je predhodno radio na Lancasteru, nastao je projekat aviona nazvanog Tudor sa novim trupom pod pritiskom, kružnog preseka, s korisnim teretom 1.705 kg, sa doletom od 3,975 milja (6.400 km)
Rolls-Royce Merlin
Roy Chadwick, CBE, FRAeS (30.april 1893 – 23.avgust 1947.)
Dva prototipa su naručena u septembu 1944 i prvom, je dodeljen s/n G-AGPF. Za javnu demonstraciju okupili su se najviši zvaničnici kompanije Avro, a prvi je put poleteo 14.aprila 1945. U Manchesteru, na erodromu Ringway. To je bio prvi britanski avion za civilne potrebe, premda prototip koji je poleteo u početku nije imao kabinu sa nadrpritiskom, računalo sa da je u toj kategoriji. Prototip Tudor imao je motore snage 1.750 KS (1.305 kW), model Rolls-Royce Merlin 102, mada su standardni motori kasnije imali po 1.770 KS (1.320 kW) Merlin 621.
Tehnički opis
Tudor je nisko krilni konzolni jednokrilac sa četiri motora, jednim perajem i kormilm pravca, sa uvlačećim stajnim trapom.
Krilo je bilo po NACA 23018 specifikaciji, potpuno metalne konstrukcije, twin-spar structure. Motori su montirani u noseće gondola ispred krila. Krilca i zakrilca imala su hidroulični mehanizam upravljanja. Ukupno za gorivo, kapaciteta 15.000 litara, bilo je 8 odeljenih tankova, raspoređenih po jedan na obe strane trupa u središnjem ddelu, a po tri u oba krila.
Celokupno upravljanje avionom bilo je uz pomoć servo sistema.
Stajni trap je nasleđen od Lancastera. Točkovi su se uvlačili unapred i zatvarali se duplim poklopcima.
Eksploatacija:
Tudor I
Tudor je zamišljen i napravljen za korišćenje na trans-atlanskim rutama. U to vreme, SAD je imao Douglas DC-4 i Lockheed Constellation, koji su mogli nositi i više putnika nego Tudor, za 12., ali su i teži od Tudora čija je težina 32.000 kg. Smatra se da je i preuzeti stajni trap za Tudor bio nedostatak.Uprkos ovoj situaciji, Ministarstvo za snabdevanje, naručilo je 14 Tudora za BOAC i ubrzalo proizvodnju do 20. aprila 1945.
Tudor je patio od niza problema u stabilnosti, što je uključivalo i uzdužnu i poprečnu nestabilnost. Za otklanjanje toga, uloženi su značajni napori na konstrukciji trupa, krila i kormila, koje je zamenjeno sa većim vertikalcem. BOAC dodatno uticao na kašnjenje, tražeći od više od 340 izmjena, a na kraju je odbacio Tudor dana 11.aprila 1947, s obzirom na to, da nije sposoban za Severno-atlantski prevoz bilo je predviđeno da ovih 12 Tudora budu izgrađeni u Australiji za vojni transport, ali i taj plan je bio napušten.
Rađena je serija od dvanaest Tudora, od kojih su tri su napuštena, dok su drugi u različitim fazama pretvoreni u Tudor IVB i Tudor Freighter.
Kao rezultat kašnjenja svih Tudor I. BOAC – je uz podršku Ministarstva za civilno vazduhoplovstvo (Ministry of Civil Aviation) tražio dozvolu za nabavku, odnosno pokušao je testiranje aviona Lockheed Constellation i Boeing Stratocruiser za svoje atlantske linije, kako bi zamenio Tudor I. Ipak BOAC nije uspeu svojoj nameri inevoljno je kupio Tudore, Ministarstvo je i dalje subvencioniraloopremanje ovim avionom.
Tudor II
Putnički kapacitet Avro 688 smatrali su se nedovoljim, pa je veća verzija planirana još od samog početka. Prostor na Avro 689 (takođe Avro XXI), odnosno Tudor II je zamišljen kao putnički avion, kategorije 60 sedišta za BOAC, što je zahtevalo produženje trupa do 32,18 m, u odnosu na Tudor I koji je imao 24,23 m, kao u povećanje širine trupa za 1 ft (0,30 m) , odnosno na 3,4 m prečnika, što je za Veliku Britaniju bio najveći putnički avion tog vrijemena.
Pri kraju 1944, još dok bio u fazi projektovanja, BOAC, Qantas Airways i South African Airways odlučili su za Tudor II, kao standard I za Commonwealth vazdušne linije, a sam BOAC povećao je svoju početnu narudžbu od 30 na 79 primeraka.
Prototip Tudor II G-AGSU prvi je put poleteo 10.marta 1946 sa Woodford aerodroma . Promene u dizajnu ipak su dovelo do gubitka performansi i avion je bio nepogodan za upotrebu u tropskim krajevima, pa je Qantas sklopio ugovor sa Lockheed, a South African Airways sa Douglas DC-4. Narudžbina je smanjena na 50 aviona.
U nastavku daljnjeg ispitivanja, prototip se srušio 23.avgusta 1947 u kobnoj nesreći na poletanju iz Woodforda, poginuo je i sam Roy Chadwick. Istraga je kasnije pokazala da je do nesreće došlo iz razloga grešaka tokom sklapanja aviona na kontrolama leta.
Motori na drugom prototipu su promenjeni sa Bristol Hercules, zvezdasti motori, pa je i prototip dobio novu oznaku: prototip Tudor 7 , koji ne ide u proizvodnju. Nezadovoljan prema ispoljenim karakteristikama ovog aviona,, BOAC nije zahtevao dalju proizvodnju Tudor II i samo tri aparata su prihvaćena iz proizvodnje. Šest aviona su građena za British South American Airways (BSAA) kao Tudor V .
Treći iz pred-proizvodnje Tudor II, u početku G-AGRZ korišten je za testova kao VZ366 u novoosnovani Royal Aircraft Establishment na Farnborough Airport, u Hampshire.
Drugi Tudor II biće dovršen kao G-AGRY, prebačen je u Nairobiju za tropska ispitivanje kao VX202 , ali su rezultati nezadovoljavajući i opet su narudžbe za Tudor II smanjene na 18 aparata. Na kraju, samo četiri Tudor II su završena, uključujući i prototip.
Ovi neuspesi korišteni su u dnevnopolitičke svrhe, međusobnim optuživanjem vlasti i iopzicije, ko je odgovoran za ovaj neuspeh. Sumnjalo se u svakog, pa čak i na subverzivnu ulogu američkih kompanija.
BOAC je definitivno otkazao svoju narudžbu za Tudore u 1947, umjesto njih opredelio se zanabavku 22 Canadair North Stars kasnije preimenovanih u C-4 Argonauts te ih je uspešno koristio u periodu između 1949 i 1960.
Šest naručenih Tudor II bili su namenjeni da se, nakon modifikacije stajnog trapa koriste od strane BSAA kao "teretnjaci", a određen im je naziv 711 Trader.
Tudor III
Dva Tudora G-AIYA i G-AJKC, poslani su u Armstrong Whitworth za završetak za prevoz VIP članove kabineta ministarstva. Oni mogu ugostiti 10 putnika i imao devet posebnih kabina. Oni su ponovno preregistrovani kao VP301 i VP312 , a njih je preuzeo Aviation Traders u septembru 1953, kada se VP301 pretvara u klasični putnički avion, na standard Tudor I.
Godine 1955, G-AIYA i Tudor I G-AGRG su modifikovane na Tudor IV standard. Zajedno s osnovnim modelom Tudor I G-AGRI, koda su osposobljeni za ukrcaj 42 putnika, oni su ušli u sastav kompanije Air Charter Ltd Colonial Coach Services i održavali niju između Velike Britanije, Tripolija i Lagosa.
Tudor IV
Na zahtev BSAA, neki su Tudor I produženi za 1,75 m, dobili motore od 1.770 KS (1.320 kW) Rolls-Royce Merlin 621 i od 1.760 KS (1.310 kW) Rolls-Royce Merlin 623. Imali su 32 mesta i bez člana posade - inženjer leta, te su bili poznati kao Tudor IV, a kad su popunjeni sa inženjerom leta broj sedišta se smanjije ne 28, i tada se označavaju kao Tudor IVB.
Piloti kompanije BSAA imali su podeljena mišljenja o ovom avionu. Od odobravanja do teških kritika.Ipak glavni pilot BSAA i rukovodilac operacija, Gordon Store, nije bio impresioniran:
"Tudor je izgrađena kao Battleship. Bio je bučan, nisam imao povjerenja u njegove motore i njegov system osiguranja. Amerikanci su pedeset godina ispred nas u inženjeriskom smislu….. “
Prvi primerak, G-AHNJ "Star Panther", poleteo je 9.aprila 1947. Tudor IV je dobio Certifikat o plovidbenosti 18.jula 1947, a 29.septembra, BSAA preuzeo G-Star AHNK "Star Lion", prvog iz serije od šest Tudor IV. Sljedećeg dana bio je na letu za Južnu Ameriku od Heathrow, a 31.oktobra je započeo letove iz Londona u Havanu preko Lisabona, Azora, Bermuda i Nassau.
U noći između 29-30.januara 1948, Tudor IV G-AHNP "Star Tigar", sa 31 putnikom i članovima posade, nestao je bez traga između Santa Maria u Azori i Bermuda. Tudori su privremeno prizemljeni i dok uzrok nesreće nikada nije tačno utvrđen, avioni se vraćaju u službu 3.decembra 1948, kada je obnovljena linija iz Londona u Buenos Aires preko Gande, Bermuda.
Avro 688 Super Trader 4B "Conqueror" of Air Charter Ltd at Manchester's Ringway Airport in June 1955
Nesreća se dogodila opet 17.januara 1949, kada je Tudor IV G-Agre "Star Ariel", takođe je nestao, ovaj put između Bermuda i Kingston, Jamajka , s gubitkom od 20 ljudi, a Tudor IV još jednom su prizemljeni. Avionima nije vraćena dozvola za prevoz putnika, pa su preuređeni u kargo avione pod oznakama Tudor Freighter IV i IVB.
Nakon skladištenja od nekoliko godina u Manchester Airport , četiri ex-BSAAC Tudor IV su kupljeni od strane Air Charter krajem 1953. Oni su opremljeni s teretni vratima na krmi dimenzija 2,08 x 1,65m i dobili su naziv Super Traders IV ili IVB. Neki su ostali u službi do 1959, dok se G-AGRH "Zephyr" srušio u Turskoj 23.aprila 1959.
Tudor V
Tudor V ex BSAAC and BOAC in storage at London Stansted Airport in 1953
Tudor V je modifikovana verzija produženog Tudor II opremljen sa 44 sedišta. BSAA koja ga je naručila, nije ga koristila kao putnički avion. Međutim ovaj model je korišćen za prevoz goriva (kao tanker u okviru Berlinskog vazdušnog mosta . Oni su izvršili ukupno 2.562 letova u 6.973 sati leta, prevezli su 22.125 tona goriva u Berlin.
Dana 12.marta 1950, G-AKBY , koji je vraćen u putnički službu Airflight Ltd. , na čarter letu iz Irske, srušio se na aerodromu RAF Llandow , South Wales, usmrtivši 80 njegovih putnika i članova posade.
Godine 1953, Lome Airways zakupio je ex BSAA Tudor V od Surrey Flying Services kao CF-FCY za teretnim operacijama u Kanadi. On je penzionisan u Stanstedu i otpisan u 1959.
Tudor VI
Tudor VI je trebao biti izgrađen za argentinskog vazdušnog prevoznika FAMA za jugoistočnu Atlantic liniju, sa 32-38 putničkih mesta, ili 22 spavaća kreveta , ali nije urađen niti jedan primerak aviona.
Tudor VII
Tudor VII je prvi proizvodni Tudor II opremljen sa Bristol Hercules vazdušno hlađenim zvezdastim motorima u pokušaju da daju bolje performanse. Jedini primerak izgrađen, sa oznakom G-AGRX, obavio je svoj prvi let 17.aprila 1946, a kasnije je predstavljen u junu 1948 sa kraćim stajnim trapom. Nije korišten u komercijalne svrhe, nakon nekih eksperimenata u eksploataciji, prodan je za rezervne delovi u martu 1954.
Tudor 8
Avro Tudor 8 fitted with Nene jet engines at RAE Farnborough in September 1950
Drugi prototip Tudor I je obnovljen kako bi bio doveden na Tudor IV standard. Kasnije je opremljen sa četiri Rolls-Royce Derwent 5 turbomlaznim motorima, smešteni u udvojene gondola pod krilima.. S obzirom na serijski borj VX195 , Tudor 8 realizuje svoj prvi let u Woodford 6.septebra 1948, a nekoliko dana kasnije, je pokazan na SBAC Show na Farnborough. Kasnije je Tudor 8 korišten je za ispitivanje u letovima na velikim visinama na Boscombe Down i RAE Farnborough sve dok nije razbijen 1951.
Tudor 9
Nakon ispitivanja sa Tudor 8, Ministarstvo snabdevanja naručilo je šest aviona Tudor 9, na temelju Tudor II, ali pogonjeni sa četiri Rolls-Royce Nenes motorimai korištenjem modernog tricikl podvozja . Prvobitni dizajn pretrpeo je promene i tavion je proizveden kao Avro 706 Ashton a prvi let izveo je 1.septembra 1950.
nastavlja se
