Vought XF8U-3 Crusader III

Postavlja se pitanje, da li je ovo zasebni avion, ili tek nastavak razvoja predhodnog F-8 Crusader.
Nakon konsultovanja prijatelja i drugih izvora, konstatujem, da ovaj avion zaslužuje posebnu temu.

Vought XF8U-3 Crusader III je avion razvijen od strane Chance Vought kao naslednik uspešnog Vought F-8 Crusader II. Razvijan je paralelno sa svojim konkurentom McDonnell F4H-1 Phantom, koji će ostati kao usvojeno rešenje, dok Vought XF8U-3 nikad neće izgubiti ono “X”. U projekat se krenulo od već usvojenih rešenja predhodnika F8U -1 i F8U-2, sa ciljem da se iskoriste što vise standardni delovi i sklopovi, odnosno što vise usvojenog alata za eksploataciju i održavanje.

Dizajn i razvoj

Projekat je razvijan pod inetrnom fabričkom oznakom “V-401”. Iako spolja gledano avion veoma sliči svojim predhodnicima, ipak su gabariti novog aviona veći. Ovo povećanje gabarita trebalo je da pruži i znatno povoljnije performance. Jedan od aduta u tom razvoju je u gradnja novo pogonske grupe Pratt & Whitney J75-P-5A motor potiska 73.4 kN, odnosno 131,2 kN sa DS. Ova snaga bi trebala da omogući lako dostizanje brzina 2+ Mach. Dodatna ubrzanja, (i dostizanja visina 60.000 fita) treba da omogući i ugradnja jednog raketnog motora, na tečno gorivo, Rocketdyne* XLF-40 potiska 35,6 kN. Ova rešenja su već viđena, testirana, pa i primenjena kao standardna (SEPR 841 na Mirage IIIC) ali kod ovog aviona je to tek trebalo da se primeni i to pošto prođu testovi na F8U-1. (normalno da testovi nisu zadovoljili, pa se pokuišalo sa Rocketdyne XLF-54).

Na avion su ispod zadnjeg dela trupa ugrađena dva repna peraja, koja se tokom sletanja / poletanja sklapaju u vodoravni položaj.


Za avion je konstruisan novi radarski-računarski sistem AN/AWG-7, novi SUV AN/APG-74 radar i novi data link AN/ASQ-19. SUV omogućuje jednovremenu obradu i praćenje do 6 ciljeva, kao i dejstvo na dva cilja istovremeno.
Zbog svih ovih promena, napredka u kvalitetu i sposobnostima u celini, XF8U-3 dobija i novu službenu oznaku “Crusader III”, a predhodnicima se dodaje “sufiks - Crusader II”

I s p i t i v a n j a

XF8U-3 je prvi put poleteo 2. juna 1958. Uprkos mnogim tvrdnjama napisanim u projektnoj dokumentaciji da će avion ostvariti horizontalnu brzinu od 2,6 Mach na 35.000 ft (10.670 m), u stvari, najveća brzina postignuta (i to samo jednom) je Mach 2,39, dok je normalna operativni brzina bila manja od Mach 2.32. Isiti izvori navode da je Vought bio predviđao maksimalnu brzinu od Mach 2,9 sa dopunskim pogonom, upotrebom raketnog pogona instaliranog (Rocketdyne XLF-54). Ipak tehnološka ograničenja vezana za upotrebljene materijale u izradi napadne ivice krila i drugih delova koji su najviše izloženi toplotnim naprezanjima nisu ovo omogućila. Zapravo njegova konstrukcija je ostala na barijeri od 2,35 Mach.


Tokom decembra 1955. Američka ratna mornarica (US Navy) raspisala je konkurs za novog lovca klase Mach 2+ za odbranu flotnog sastava
Uži izbor pao je na Crusader III i suparnika u vidu McDonnell F4H-1 Phantom II. Po letnim osobinama Crusader III, je nadmašio suparnika, Čak je probni pilot Johan Konrad izjavio da bi mogao praviti krugove u letu, oko Phantoma, ističići prednost dizajna koji mu omogućava izvanredna manevarska svojstva. Međutim, usamljeni pilot u XF8U-3 je bio inferioran u pogledu presretačkih zadataka, u kojem je Phantom sa novim raketama Sparow III, jačim radarom, kao i angažovanjem drugog člana posade (kome je borba bila osnovni formacijski zadatak) odneo pobedu. Gabariti Crusadera nisu omogućavali ugradnju moćnijeg radara kao na lovcu Phantom. Letenje i upravljanje sistemom borbe na daljinu iziskivali su veliko opterećenje pilotu, pa je on gubio cilj. Ondašnji nivo razvoja elektronike i SUV išli su u prilog avionu sa dva člana posade: pilot + radarski operater.


Osim toga budući F-4 Phantom II mogao je nositi znatno veći broj raketa 4 Sparow + 4 Sidewinder, dok je XF8U-3 bio ograničen na 3 Sparow III ili alternativno 4 Sidewinder. Druga je priča što su konstruktori F-4 još tokom projektovanja imali na umu njegovog korišćenja u lovačko-bombarderskim zadacima, pa je nosivost od 7.250 kg tereta bila nezamisliva za Crusader III.

Tako će F-4 Phantom II, tokom vijetnamskog rata, istisnuti već postojeće F-8 u ulogama dnevnog lovca, a preuzimaće i ulogu aviona za neposrednu vatrenu vazduhoplovnu podršku od aviona A-4 i A-7.

Da li je F-4 zapečatio sudbinu ovom projeku firme Voght, nije na mnei da sudim, ali je program F8U-3 Crusader III, otkazan decembra 1958. Izrađeno je 5 primeraka ovog aviona (još 12 ih je bilo u raznim fazama završetka).

Tri aviona, koje je testirala mornarica pridružili su se ostalima u opitnom centru NASA. Tu su korišćeni za testiranja dejstva lovaca na velikim visinama u okviru NAS Patuxent River (Naval Air Station Patuxent River (IATA: NHK, ICAO: KNHK, FAALID: NHK), poznati pod imenom NAS Pax River) Treba istaći, da su mornarički test piloti tu "dokazivali" prednosti Crusadera III u odnosu na US Navy Phantom II, što svakako nije bilo "umesno", te je nakon vise pritužbi mornaričkih pilota ova virtuelna borba prestala. Kasnije su prebačeni u Edwards Air Force Base, gde su leteli još godinu dve.

Svi avioni XF8U-3 Crusader III su stavljeni van operativne upotrebe i uništeni. Postoji "priča" da su čak dva sačuvana, ali ih niko do danas nije videdo.

Korisnicii

Sjedinjene Američke Države
 Ratna mornarica SAD
 NASA

S p e c i f i k a c i j e


Taktičko-tehnički podaci

 Posada: 1 pilot
 Dužina: 17,88 m
 Raspon krila : 12,16 m
 Visina: 4,98 m
 Površina krila: 41,8 m²
 Masa : (9.915 kg
 Normalno opterećen: 14.660 kg
 Max. težina uzletanja : 17.590 kg
 Pogonska grupa : 1 × Pratt & Whitney J75-P-5A turbomlazni motor
 Normalni potisak: 73,4 kN
 Potisak s DS : 131,2 kN
 Opciono: Rocketdyne AR-1 (međutim, projekat je odbačen)
 Nosi goriva: 7.700 litara

Performanse

 Maksimalna brzina : 2,39 Mach (dostigao) na 50.000 ft (15.000 m)
 Krstareća brzina : 500 kn (575 mph, 925 km / h)
 TR : 560 NMI (645 km , 1.040 km) s dopunskim gorivom
 Dolet : 1.777 nautičkih milja (2.045 km , 3.290 km)
 Operativni vrhunac leta : 60.000 ft (18.300 m)
 Brzina uzdizanja : 32.500 ft / min (165 m / s)
 Opterećenje krila : 350 kg / m²
 Potisak / težina : 0,74
Naoružanje
 Guns: 4 × 20 mm Colt Mk 12 topova (planirano, nikada instaliran)
 Rakete:
 3 × AIM-7 Sparrow radarski vođene rakete, ili
 4 × AIM-9 Sidewinder projektila
Avionika
 Raytheon Aero 1B system za upravljanje vatrom:
- Autotechnicas AN/AWG-7 missile control system
- AN/APQ-50 radar