avioni Luisa Bregea

Nakon pažljive analize, i usklađivanja sa zahtevima NATO-a, avion je razvijen prema novo-usvojenim standardima. Velika trapezna krila sa upravljivim površinama su montirana na sredinu trupa, repne površine su klasične sa horizontalnim stabilizatorima koji su postavljeni na donjem delu trupa. Napadna ivica krila je 38º,na 25%,dužine krila. Topovsko naoružanje je postavljeno na donjem delu trupa sa brižljivo planiranim usmerivačima barutnih gasova, koji sa donjom stranom usisnika čine aerodinamičku celinu, čime je sprečeno da oni utiču na snabdevanje motora vazduhom i ometaju njegov optimalni rad. Za pogonsku grupu odabran je pouzani britanski motor iz serije Orpheus. Nakom kratkih priprema avion je poleteo, pokazao je stabilnost u letu i upravljivost na svim visinama. Piloti su postavili nekoliko brzinskih rekorda i očekivasla se serijska proizvodnja, ali je konkurencija postala sve jača, jer se u trku uključuju italijani sa avionom Fiat G -91, koji se razvija kao jednomotorna ili dvomotorna verzija. Dassault je razvio nove verzije aviona Mystere-a, jednomotornu varijantu Mystere 22, I dvomotornu Mystere 26. Od svih aviona se puno očekivalo, ali je najveće izglede imao italijanski avion, više zbog političkog uticaja nego što je bolji od konkurenata.




Taktičko-tehničke karakteristike

Pogonska grupa: Bristol Orpheus BOr.3
potisak (kN) sa DS
potisak (kN) bez DS 22.00

Dimenzije aviona
- dužina aviona (m) 11.68
- raspon krila (m) 6.80
- visina (m) 3.70
- površina krila (m²) 14.50

Mase aviona
- prazan (kg) 3425
- normalno opterećen (kg) 5200
- maksimalno opterećen (kg) 5560

Brzine aviona
- maksimalna na visini (km/h) 1075
- krstareća na H = 0 (km/h) 768
- uzdizanja na H = 0 (m/s) 20.00

Ostale karakteristike
- operativni vrhunac leta (m) 12600
- taktički radijus (km) 310
- dolet (km) 1200

Naoružanje:
top 2 x 30 mm
bombe I rakete do 2000 kg

Francusko, britansko i nemačko ratno vazduhoplovstvo (Luftvafe), 1965. godine, pokrenuli su proces zamene svoje zastarele avijacije sa mlaznim motorom, za obuku pilota i za laku podršku. Prvo su okrenuti pojedinačni nacionalni projekti, koji su kasnije sporazumno transformisani u međunarodnu francusko-britansku kooperaciju na borbenom avionu „jaguar“, 17. maja 1965. „Jaguarov“ program je 1970. godine ponovo izmenjen: britansko vazduhoplovstvo ga više nije želelo u nameni za obuku, već kao taktičkog aviona za podršku. Smatrajući ga teškog i skupog, u nameni obuke. To je odredilo potrebu za poseban razvoj aviona za obuku i laku podršku. Francuzi i Nemci, kroz program Alfa džeta, a britanci, samostalno BAE sistems Hok.

Francusko-nemački razvoj:
U međuvremenu, Francuzi su počeli razgovore sa Zapadnom Nemačkom, za saradnju na rešavanju problema oko obezbeđenja novog aviona za školovanje i obuku pilota. Napravljeni su zajednički taktičko-tehnički zahtevi, 1968. godine. Glavna odlika te definicije je bio manji podzvučni dvomotorni avion, sa osnovnom namenom obuka pilota i laka podrška. Njihove firme, već u julu 1969. godine, predložile su tri idejna projekta:
Avions Marcel Dassault-Breguet Aviation (AMD-BA  / Dornier predložili su TA501, spajanjem postojećih koncepcija Brege 126 i Dornier P.375.
Aerospecijal / MBB predložili su E.650 Eurotrener.
VFW-foker predložili su VFT-291.

Svi predlozi su se zasnivali na primeni pogona od dva motora Snekma-turbomeca larzak, Dženeral elektrik J85-GE-4 ili Prat i Vitni Kanada JT15D-37. Nemačko ratno vazduhoplovstvo Luftvafe, je posebno insistirao da avion ima dva motora, nakon svoga teškog iskustva sa velikim gubicima i udesima sa jednomotornim F-104 starfajterom.

Posle žestoke konkurencije, 23. jula 1970. godine, dve vlade su se odlučile za koncepciju TA501, koja dobija naziv Alfa džet. Oznaka „E“ je verzija namenjena za obuku, a „A“ za podršku. Francuska i Zapadna Nemačka, počeli su za saradnju sa rešavanjem problema svojih potreba, sporazum je potpisan u julu 1969. godine. Zajednički dogovor je nagovestio da će svaka strana naručiti 200 primeraka aviona Alfa džet, stim da se vlastiti avioni sklapaju u sopstvenim fabrikama. Konačna odluka, o početku razvoja, doneta je u februaru 1972. godine