Sredinom 50-tih godina TT zahtevi kod aviona menjali su se, tako reći svake godine. Tome je svakako doprinelo ubrzano naprdovanje u vazduhoplovnoj tehnologiji. Tako je usled procesa testiranja lovaca Jak-26, već 8.marta 1956.godine Savet ministara SSSR-a izdao dekret o razvoju novog supersoničnog aviona – frontovskog bombardera. Prema zahtevu od 6.aprila novi avion trebao bi biti opremljen sa dva TMM R-11-300 iz OKB S.K.Tumanskog sa normalnim potiskom od 3.900 kp, odnosno 5.300-5.500kp sa DS. Avion bi imao masu u poletanju od 12-13.000 kg, maksimalnu brzinu na visini od 1.000m, sa DS , od 1.500-1.600km/h (bez forsaža 1.200-1.300km/h). Dostizanja visine od 10.000m za 3-3,5min (sa DS), plafon leta 16.000-17.000m. TR je na visinama od 1.000 do 10.000m trebao biti 2.000-2.400km i to sa opterećenjem od 1.200kg Ub/S, a mogućnost nošenja do 3.000kg. Za samoodbranu iz zadnje polusfere, predviđen je avionski top 23mm sa 50 granata. Budući bombarder u projektu nosio je oznaku Jak-129 (Як-129).
Već 21. Avgusta 1956.godine Savet ministara izdao je novi dekret, prema kojem je OKB-115 trebao da razvije avion na bazi pogona dva TMM VK-11, sa potiskom od 6.100kp, odnosno sa DS oko 9.000kp. Ovaj zahtev je podrazumevao i ostvarenje brzine od 2.000-2.500km/h, plafon leta od 19-20.000metara, dolet od 2.000km. Takođe, prvi od dva prototipa, je trebao da se pojavi na fabričkom testiranju u I kvartalu 1958.g a u IV kvartalu je trebao da ima i državna testiranja. Zahtev je dostavljen П.О.Сухого (kao Т-37) i ОКБ А.И.Микояна (kao Е-150). S, obzirom na nerealno postavljene zahteve, odustalo se od ovih projekata, pa je pažnja usmerena na
Jak-129.
Prototip Jak-129 (Yak-28-1) – prerađeni Jak-26
Frustriran neuspehom u razvoju Jak-26, glavni konstruktor A.S.Jakovljev (А.С. Яковлев), pristupio je projektu, sa neskrivenim skepticizmom. Ipak je usvojena predhodna dizajnerska ideja i pristupilo se redizajnu određenih rešenja, na sklopovi na krilima.
Takođe, usvojeno je da oba člana posade imaju izbaciva sedišta, a da bombarder-navigator bude smešten u nosnom delu trupa, koji je izraćen od pleksi stakla, radi obezbeđenja dobre vidljivosti. Da bi ubrzali izgradnju prototipa, uzeli su jedan serisjki Jak-26, na kojem su bile primenjene sve modifikacije na krilima i opremi. Tako je prototip završen već 1958. Za potrebe smanjenja protrčavanja na sletanju, avion je dobio kočeće padobrane.
U prvo vreme ugrađen je motor R-11A-300, koji na forsažu daje 4.850kp. To je modifikacija jedne eksperimentalne serije motora R-11-300 namenjene avionima MiG-21, a modifikacija se odnosi na prilagođavanje ugradnji u motorske gondola, a ne u trup aviona. Za motore je obezbeđeno 4025litara goriva u 6 odvojenih rezervoara.
Prvi let održan je 5.marta 1958. Leteo je test-pilot ОКБ В.М.Волков, čime su otpočela zavodska ispitivanja, koja su trajala do 4.oktobra. Nakon ovih ispitivanja, novi bombarder dobija tipsku oznaku Jak-28, a NATO mu dodeljuje svoj kod Brewer A (Pivopija). Avion je ostvario postavljene zahteve u direktivi, a Jakovljev je odagnao sumnje u uspeh ovog projekta.
Uočene slabosti, otklanjane su i odmah primenjivane na drugom prototipu Jak-28-2 (ovo je takođe redizajnirani Jak-26). On dobija poboljšane motore R-11AF-300, koji daju potisak na forsažu 5.750kp. Redizajnirane su motorske gondola, što je obezbedilo veću efikasnost motora. Predhodno rešenje uzrokovalo je znatnu potrošnju goriva pri brzinama 1,3-1,6Mach ujedno i veoma sporo ubrazanje na tim brzinama. Obavljeno je poletanje i sletanje sa podzemnih aerodrome, kao i poletanje i sletanje sa travnatih PSS. Ujedno, izvršeno je bombardovanje cilja pri supersoničnim brzinama leta.
Drugi prototip Jak-28-2, sa motorima F-11AF-300 u gondolama sa eliptičnim usisnicima
Testovi sa ovim avionom su povoljni. Otklonjene su neke nepreciznosti kod bombardovanja, a vazduhoplovstvo je zahtevalo ubrzanje radova, kako bi dobili, što pre, novi supersonični bombarder. Usledio novi niz dorada na krilima i gondolama, koji su poslužili za testiranje motora i avionike, kako bi se ostvarili postavljeni zahtevi za brzinama, radijusom i ostalim letnim performansama. Ostvarena su veoma precizna bombardovanja sa bombama velikog gabarita – 1.500kg. Gro testova izvršene je na vojnom poligonu kod Saratova.
Treći prototip Jak-28-3 “Žuti-56”
Treći prototip Jak-28-3 “Žuti-56” – takođe je prepravljeni Jak-26, poslužio je za nastavak testiranja, ali i za donošenje konačne odluke za serisjku proizvodnju u Irkutsku. Osnova za proizvodnju su upravo testovi sa drugim prototipom. Naručena je mala serija, jer još nije bio završen rad na finalizaciji avionskog radara i bombarderske opreme, savremenog dizajna. Avion nosi oznaku Jak-28B.
U OKB-115 su uveliko radili na eletronskoj opremi za navigaciju
"Инициатива" i
"Лотос" ali se serijska proizvodnja očekivala tek za koju godinu. Na serijskoj varijanti bombardera, automatski top je ipak ugrađen u prednji deo trupa, za gađanje napred. Ostala je količina od 50 granata, što je samo dokaz je top namenjen dejstvu po ciljevima na zemlji. Ispitivanja serisjkog bombardera obavljena su 1959.g. a nastavljena iduće godine. Napredak je bio sve očitiji, anjemu su doprinela i poboljšanja na TMM, koji sada daju pri DS 5.900-6.050kp potiska. 1960. su prvi primerci preuzeti od strane vazduhoplovstva i nastvaljena su paralelno fbrička i trupna ispitivanja.
Vojna ispitivanja imala su za posledicu niz pritužbi. Najviše su se odnosile na pojavu pukotina na strukturi aviona. Fbarički piloti su nastojali da pronađu uzroke, pa su primenili metode leta, koje se koriste u VVS. Ubrzo su pronađeni uzroci, koji se javljaju na motorima i oplati trupa. Nastavkom eksploatacionih ispitivanja, pronađene su greške i otkazu na krilcima i zakrilcima, koji bi se zaglavljivali u nekom od ne predvićenih položaja. Bilo je nekih ideja da se zaustavi dalja eksploatacija, ali su inžinjeri uspeli da otklone sve uočene nedostatke. Bez obzira na uložene napore, tokom eksploatacije javljali su se i novi problem-otkazi. Neki od ovih problema, odnosili su se i na nizak nivo tehnologije proizvodnje, tako je uočen problem zaptivanja trupa u koji su tokom leta ulazil vlaga i hladnoća.
Dosta problema pravio je i nesavršeni auto-pilot. Tokom jednog leta isti je onemogućio preuzimanje upravljanja pilotu i umalo doveo do katastrofe. Ipak prisebnošću pilota Ю.М.Сухова, avion je prizemljen, a pilot odlikovan Ordenom crvene zastave.
Žuti 74, Jak-28B, prototip sa motorima R-11AF-300. Uočava se radom bomboluka BRP-3
Serijski Jak-28B
Testiranja i ispitivanja nastavljena su i narednih godina. Od 20.marta do 4.aprila 1962. Vršena su zajednička ispitivanja bombardera Jak-28B s/n 1900304, izvršeno je niz unapređenja na stajnom trapu, na trupu i drugoj opremi. Omogućeno je odbacivanje kočećeg padobrana tokom sletanja i rulanja po PSS. Smanjena je količina goriva u trupu za 755kg.
Trupna ispitivanja su otkrila nove greške u sistemu za upravljanje vatrom, ali je nastavljeno otkrivanje pucanja oplate trupa. Ipak najizraženija je nepreciznost kod bombardovanja na supersoničnim brzinama. U priručnicima leta iznova su dodavana ograničenja u letnim manevrima, a jedan se odnosi u na zabranu pikiranja ispod 4.000 m, odnosno napuštanje aviona ispod te visine, ukoliko se avion ne može prevesti u horizontalni let.
Ipak je avion bio lak za upravljanje i piloti su lako ovladali njime, što je smanjlo tenzije uzrokovane nepoverenjem, zbog mnoštva problema uočenih tokom ispitivanja. Borbeni piloti su bili veoma zadovoljni rezultatima bombardovanja sa visine oko 12.000m koja je postala i osnovna visina za izvršavanje zadataka. U to vreme to su bile sigurne visine za bombarderske zadatke. Tek će vijetnamski rat, naterati avijaciju da se spušta nisko i da bombarduje iz brišućeg leta. Ovaj avion je imao zadatak da u taktičkoj i operativnoj dubini otkriva neprijateljeve balističke rakete, operativne rezerve, komandna mesta, komunikacione centre. Tkom mirnodopske upotrebe mogao je da izvršava izviđačke zadatke za potrebe Varšavskog pakta i SSSR-a.
Bombarder Jak-28 nije imao prilike da se koristi u ratnim dejstvima, gde bi pokazao svoje prave vrednosti. Učestvovanje u “Čehoslovačkoj operacije” je ipak samo demonstracija sile.
VVS SSSR dobile su ukupno 350 aviona Jak-28 raznih modifikacija. Sredinom 70-tih oni su počeli da se zamenjuju sa savremenijim avionima Su-24. Jak-28 ostavio je vidan trag u ostoriji ruskog vazduhoplovstva. Posebno je vredan pažnje podatak da je ova konstrukcija poslužila za razvoj niza različitih, po nameni, vojnih aviona. On je kruna razvoja svog predhodnika Jak-25.
Namena: Frontovski bombarder
Datum / I let: 05.03.1958
TAKTIČKO - TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Dimenzije aviona- dužina aviona (m) 20.02
- raspon krila (m) 11.78
- visina (m) 4.30
- površina krila (m
2) 35.25
Mase aviona- prazan (kg)
- normalno opterećen (kg) 16.160
- maksimalno opterećen (kg) 18.080
Brzine aviona- maksimalna na visini (km/h) 1850
- krstareća na H = 0 (km/h) 987
- uzdizanja na H = 0 (m/s)
Ostale karakteristike- operativni vrhunac leta (m) 14500
- taktički radijus (km)
- dolet (km) 2070
Naoružanje: top x 23 mm NR-23
kasnije: top 2 x 23 mm 2GSh-23S
bombe kalibra od 100 do 3000kg u bomboluku
normalni korisni teret 1200kg
Prijem
+15.jpg)
')
')
