Lockheed Martin F-35 Lightning II

Na samom vrhu liste težišnih zadataka u razvoju Oružanih Snaga SAD nalazi se intervidovski program JSF (Joint Strike Fighter – Združeni Taktički Lovac), odnosno razvoj višenamenskog borbenog aviona za precizne napade na površinske ciljeve. Na osnovu taktičko-tehničkih karakteristika koje su uskladili Ratno Vazduhoplovstvo (USAF), Ratna Mornarica (US Navy) i Korpus Mornaričke Pešadije (US Marine Corps), radi se na stvaranju sofisticirane borbene platforme sa minimalnim radarskim odrazom i integrisanom avionikom. Zahtevaju se nadzvučna brzina krstarenja i smeštaj naoružanja unutar aviona kao na F/A-22A.


Na konkursu za JSF učestvovala su dva tehnološka demonstratora izrađena 2000. godine – Boing X-32 i Lokid-Martin X-35. Letovi u bazi Edvards okončani su odlukom Vlade SAD iz oktobra 2001. godine da je pobedila firma "Lokid-Martin" i da nastavlja sa razvojem aviona X-35, koji je tada preimenovan u F-35 u skladu sa standardom oznaka za avione u naoružanju OS SAD. Uslovi konkursa su zadovoljeni izrazitim oblicima aviona za prodore u protivničku PVO – na F-35 posebna pažnja posvećena je vezama krila i nosećih površina i profilu uvodnika vazduha izvedenih bez pokretnih delova. Za oblikovanje struje vazduha koriste se elementi konstrukcije trupa. Rezultati inovacija izuzetno važnih za korisnike su minimalni radarski odraz i visoke performanse. U slučaju da se mora sačuvati tajnost misije, F-35 nosi naoružanje u dva prostora smeštena na bokovima aviona predviđena za sredstva relativno malih gabarita. Ako se zanemari radarski odraz, F-35 ima četiri potkrilna nosača za veći borbeni teret kao što su laserski vođene bombe od 454 i 907 kg i AGM-154.


Pilotski prostor predstavlja revolucionarnu novinu sa velikim ekranom sa integrisanim informacionim sistemom za prikaz statusa sistema aviona, stanja u vazdušnom prostoru i taktičke situacije na površini. Umesto HUD-a, pilot će imati pokazivač na kacigi zaštićen od laserskog zračenja. Osnovni senzor aviona biće sasvim novo rešenje radara sa modularnom antenom za sve zadatke povezane sa elektromagnetskim emisijama – pored osmatranja, radar AN/APG-81 moći će da se koristi za elektronsko ometanje i izviđanje, održavanje veze i prenos informacija. F-35 imaće senzorski višenamenski sistem sa šest prijemnika raspoređenih duž trupa.



Avion sa konvencionalnim poletanjem i sletanjem F-35A treba u RV SAD da zameni F-16 i A-10 i zato se predviđa izrada 1.763 primerka. Oni će biti naoružani raketama i bombama visoke preciznosti i fleksibilnosti. Visoke manevarske sposobnosti biće postignute primenom promenljivog vektora potiska u svim pravcima pomoću asimetričnog izduvnika. Prvi let aviona X-35A obavljen je 24. oktobra 2000. godine i trajao je 22 minuta. Sledeća dva meseca X-35A je obavio rekordnih 27 letova postigavši brzinu od jednog Maha.

"Strašan avion. Izgleda kao lovac i leti kao lovac", prve su reči impresije Lokidovog opitnog pilota Toma Morgenfelda. Zatim je nastavio: "Let je protekao bez problema od početka do kraja bez ikakvih iznenađenja. Performanse, pogon i reakcija komandi su bili baš onakvi kako su inženjeri i predvideli. Sati obuke na simulatoru su bili izuzetna priprema za let. Ali, jedino stvarno letenje potvrđuje dizajn i obezbeđuje podatke, na osnovu kojih će se izbeći problemi u serijskoj proizvodnji". X-35A se na prvom probnom letu popeo na visinu od oko 3.000 m i izveo seriju od osam figurnih manevara pri brzini od 460 km/h radi provere karakteristika upravljivosti. U toku prvog leta je izvršena provera svih avionskih sistema, linka za prenos kritičnih podataka o letu na zemlju, upravljivosti i klasičnog poletanja i sletanja. Lokid će koristiti isti avion i za verifikaciju koncepta kratkog poletanja i vertikalnog sletanja za potrebe marinaca. "Kada X-35A ispuni sve zahteve predviđene za ispitivanja u letu, vratićemo se u fabriku, ugraditi na njega uzgonski ventilator, zaokretne mlaznice na repu i aktivirati opremu za stvaranje uzgonskog potiska, a zatim ga dovesti kao STOVL verziju na dalja ispitivanja u letu. Eto, to je ta univerzalnost u primeni. To je deo našeg plana da napravimo dve demonstarcione letelice, a da letimo tri jedinstvene varijante aviona", rekao je Hari Blot, potpredsednik kompanije i zamenik menadžera za JSF u kompaniji "Lokid-Martin".


Složeni sistem za skraćeno poletanje i vertikalno sletanje čini F-35B avionom za podršku marinaca sa desantnih brodova i isturenih i delimično uređenih baza na čvrstom tlu. F-35B imaće iza pilotske kabine ventilator sa mlazom usmerenim nadole. On će biti pogonjen osnovnim motorom preko vratila. Stabilnost u vertikalnom uzdizanju održavaće se pomoću dva pomoćna bočna izduvnika na prednjem delu trupa (oni će biti zatvoreni u progresivnom letu) i glavnim izduvnicima koji će imati tri položaja. Dodatna prednost biće manja buka, ali marinci će izgubiti u mogućnostima aviona – F-35B neće imati streljačko naoružanje i imaće manji dolet u odnosu na druge dve varijante. Marinci žele da F-35B postane osnovni avion u njihovim skvadronima i zato su najavili nabavku 609 primeraka.

Tehnološki rizik u "Lokid Martinu" su znatno umanjili dobrom poslovnom procenom iz ranih 90-ih godina. Tada su, u vreme propasti ruske industrije, za veoma malo novca dobili sve rezultate razvoja aviona sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-141. Upravo to je Lokidovom timu za propulziju JSF omogućilo da izvrši program ubrzanog ispitivanja izdržljivosti propulzivnog sistema na X-35B, jednu od završnih provera pre ispitivanja u letu. Test izdržljivosti je ekvivalentan izvršenju 132 letne misije, a obavljen je za dvostruko kraće vreme od predviđenog.

Jedinstven propulzivni sistem za X-35B se sastoji od motora PW119-611 firme "Pratt&Whitney", povezanog pomoću pogonskog vratila i kvačila sa dvostepenim kontrarotirajućim uzgonskim ventilatorom firme "Rolls-Royce"(Rolls-Royce Lift System). Vektorski mlaznik u repu i dve bočne obrtne mlaznice takođe proizvodi RR. U STOVL režimu propulzivni sistem stvara vertikalnu uzgonsku silu od 178 kN i obezbeđuje dovoljnu marginu uzgonskog potiska za bezbedan rad aviona u ovom režimu (Shaft Driven Lift Fan (SDLF)). Tokom ispitivanja propulzivni sistem je podvrgnut ekvivalentnim opterećenjima, koja se očekuju tokom subsoničnog i supersoničnog leta, tokom ispitivanja na zemlji i tokom STOVL režima leta. Konačna statistika ispitivanja se ogleda u sledećem: 249 ukupnih motorskih ciklusa (TAC), 115,6 časova STOVL rada i 171 dinamičko uključenje kvačila. U tipičnoj misiji F-35B bi trebalo da radi u STOVL režimu manje od 10 minuta.

RM SAD traži 480 F-35C sa većim nosećim površinama potrebnim radi poboljšanja karakteristika aviona u upotrebi na nosačima aviona, posebno za lakšu kontrolu nad avionom u fazi prilaza na sletanje. Uobičajena rešenja za palubnu avijaciju primenjena na F-35B su preklopna krila, ojačan stajni trap i kuka za zaustavljanje.


Zbog razlika u hitnosti potrebe uvođenja novih aviona u naoružanje, F-35 treba da dođe u jedinice u nekoliko podvarijanti: "blok 1" naoružan samo minimalnim izborom ubojnih sredstava treba da uđe u sastav marinskih skvadrona bar godinu dana pre F-35A i C. Termin uvođenja u naoružanje zavisi od dinamike rešavanja problema viška mase aviona. Premašena masa konstrukcije loše se odrazila na proračunate performanse i zato ona mora da se smanji 1.300 kg za F-35B, odnosno oko 680 kg za F-35C. Avioni "blok 1" nosiće bombe JDAM i dve rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM, a namenjeni su za marince. Prelazna varijanta namenjena stranim korisnicima biće "blok 2", a RV i RM SAD nameravaju da prenaoružaju većinu borbenih skvadrona avionima F-35 "blok 3" u kojima će biti integrisani svi borbeni sistemi, uključujući rakete vazduh-vazduh AIM-9X i AIM-132 ASRAAM.

Naslednik F-16 predstavlja privlačan mamac za saveznike Sjedinjenih Država i zato su se oni pridružili u razvojnoj fazi novcem ili znanjem, zavisno od tehnoloških mogućnosti. Zauzvrat će dobiti deo proizvodnje elemenata aviona. Britanci su u poslu od početka i već su garantovali porudžbinu 67 aviona u standardu sličnom F-35C. Do sada, u JSF klub su se sa privilegovanim statusom učlanili Izrael, Australija, Danska, Holandija, Italija, Kanada, Norveška, Turska i Singapur. Prema procenama "Lokid-Martina", do 2040. godine biće prodato više od 3.000 primeraka F-35, za oko 200 milijardi dolara. To bi trebalo da bude najunosniji posao u istoriji svetske industrije.

Opšte karakteristike aviona "F-35 LIGHTNING II "

Proizvođač: Lockheed-Martin (Lockheed - Martin , finalizacija u novom pogonu u El Segundu, i prvi subkontraktor Northrop Grumman.

Namena: višenamenski borbeni avion

Posada: 1

Pogonska grupa:
- turboventilatorski motor Pratt&Whitney JSF-119-PW-611
- potisak 147 kN

Dimenzije:
- dužina 15,47 m
- razmah krila X-35A - 12,19 m
- razmah krila X-35B - 10,06 m

Mase:
- prazan X-35A - 11.800 kg
- prazan X-35B - 10.600 kg
- prazan X-35C - 11.400 kg
- maks. poletna X-35A - 22.680 kg
- maks. poletna X-35B - 25.600 kg
- maks. poletna X-35C - 25.400 kg

Performanse:
- maks. brzina 1,4 Maha
- borbeni radijus 1.100-1.400 km

Naoružanje:
- streljačko: top kalibra 27 mm u trupu za F-35A i podvesnom kontejneru za F-35B
- dva prostora unutar trupa za do 6 AIM-120C ili 2 AIM-120C i 2 GBU-31 JDAM
- četiri potkrilna nosača za do 3.628 kg borbenog tereta

Zvanični sajt:
http://www.jsf.mil/



Preuzeto sa:
http://www.mycity-military.com/Avioni/Joint-Strike-Fighter.html

F-35: Najskuplja greška na svetu



Američki program da se izgradi F-35 lajtning II, nailazio je na prepreku za preprekom sa odlaganjima i prekoračenjima budžeta.


Te prepreke ovog najnaprednijeg višenamensog borbenog aviona mogle bi da ga pretvore u najskuplji neuspeli poduhvat na svetu.

F-35 kompanije “Lokid Martin“ trebalo je da bude “centralna tačka za definisanje isplative nove generacije lovaca koje bi koristila Mornarica, Vazduhoplovstvo, Marinci i naši saveznici“.

Međutim, cena koja mu je rasla vrtoglavom brzinom, kao i probijanje rokova, uz potrebe da se naprave krupne modifikacije motora, nakon što se prošle godine zapalio, uzrokovale su da mnogi komentatori iznesu stav da on nikada neće opravdati očekivanja. U Britaniji neki stariji odbrambeni eksperti ovaj projekat odbacuju kao "besmislen“.

Devet zemalja-partnera u projektu F-35 su Sjedinjene Američke Države, Australija, Kanada, Danska, Italija, Holandija, Norveška, Turska i Velika Britanija. Dobavljači iz svake od ovih država konstruišu komponente F-35 za sve letelice, ne samo one koje su namenjene njihovim zemljama. Međutim, Džon Maršal, iz trusta mozgova "Difens sinergija“, rekao je za britanski list "Indipendent“ da je ta letelica izuzetno skupa, tehnički i operativno falična i da je mala verovatnoća da će dostići potpuno i zadovoljavajuće operativno stanje u narednih nekoliko godina.

Skuplja dara nego mera
Ukupni troškovi programa F-35 povećani su sa 233 milijarde 2001. godine na 391 milijardu, što, prema nedavno objavljenom izveštaju, ovaj projekat čini "najskupljom i najambicioznijom akvizicijom“ Ministarstva odbrane SAD.

Bilo je planirano da avioni F-35 budu raspoređeni na britanskim nosačima aviona tipa "Kraljica Elizabeta“, koji su trenutno u fazi izgradnje, ali će zbog kašnjenja projekta ovi brodovi u službu ući bez aviona. Velika Britanija trenutno poseduje tri letelice, koje su na testiranjima u SAD, naručila je pet letelica, a planira da kupi još 10, što će rezultirati ogromnim računom za samo 18 aviona.

"Čovek bi mogao da pomisli da je minimalna porudžbina koju moraju da imaju do 2020. približno 48 letelica, ali siguran sam da se Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo nada da će biti još porudžbina, pošto je predviđeno da F-35 zameni 'tornado‛“, rekao je bivši prvi morski lord admiral Lord Vest.

Bivši ministar oružanih snaga Velike Britanije Nik Harvi rekao je za "Indipendent“ da "nije bilo teoretske šanse“ da F-35 bude spreman za borbu do 2018.

"Ne sećam se da sam čuo bilo kakve nagoveštaje da će ove naprave moći da se koriste u borbi pre 2020. godine. Može se argumentovano tvrditi da je ovo odavno bio jedan od najskupljih neuspelih vojnih poduhvata u istoriji“, rekao je Harvi.

IZVOR: B92, SPUTNIK

PILOTI U NEVERICI
Test let najskupljeg lovca na svetu završio potpunim fijaskom

"Najmoderniji" borbeni avion na svetu, američki lovac-bombarder F-35 Lightning II ("Munja"), doživeo je totalni fijasko na nedavnim manevrima, na kojima se sukobio sa avionom kojeg bi trebalo da zameni - F-16 Falcon ("Sokol").

F-35, kojeg proizvodi kompanija Lockheed Martin, zamišljen je kao svevremenski višenamenski borbeni avion, namenjen za napade na kopnu, vazdušnu odbranu i nadgledanje. Pentagon planira da novom letelicom zameni više serija ostarelih aviona, među njima višenamenske lovce F-16 Falcon, protivtenkovske avione A-10 Thunderbolt, mornaričke višenamenske lovce F/A-18 Hornet i taktičke mornaričke avione AV-8B Harrier, koji mogu sletati vertikalno.

NOVI PROBLEMI ZA NEVIDLJIVI AVION
"Na F-35 potrošili smo 400 milijardi dolara, a ne može da puca iz topova!"

Planira se proizvodnja tri varijante ove letelice
- F-35A namenjen vazduhoplovstvu,
- F-35B namenjen marincima, koji bi mogao sletati vertikalno, i
- F-35C namenjen mornaričkoj avijaciji, prilagođen za uzletanje s nosača aviona.



Do sada se ceo program proizvodnje sukobio s mnogim problemima i devet godina nakon prvog leta avioni F-35 još uvek nisu spremni za vojne operacije. Cena jednog aviona skočila je sa 51 na 134 miliona dolara, a do kraja 2014. godine proizvedeno ih je samo 115.

Do sada je u proizvodnju i razvoj utrošeno oko 400 milijardi dolara, a ukupna cena održavanja i korišćenja procenjuje se na više od bilion dolara - preko 1.000 milijardi.

Kada je započeo razvoj F-35, Lockheed Martin je tvrdio kako će nova letelica biti četiri puta bolja od prethodnika u vazdušnoj borbi, osam puta efikasnija u napadima na zemlju, i tri puta efikasnija  u nadgledanju i suzbijanju neprijateljske protivvazdušne odbrane. S vremenom, predviđanja su se smanjila do tvrdnje da će biti "barem" jednako manevrabilan kao i F-16.

Sada su se ta predviđanja pokazala potpuno netačnim u praksi.

Neimenovani pilot američkog ratnog vazduhoplovstva testirao je F-35 protiv inače starog F-16, aviona koji je razvijen krajem 70-ih godina prošlog veka, i zaključio kako je u bliskoj borbi F-16 nadmoćan po skoro svim kriterijumima.


- F-35 imao je veliku slabost po pitanju energije, napisao je pilot u izveštaju na pet stranica koji je procureo u medije.

- Izvodili smo tradicionalne osnovne letačke manevre u ofanzivnim, defanzivnim i neutralnim postavkama, na visinama od 10.000 do 30.000 stopa, - objasnio je pilot.

"OVO JE NAJPROMAŠENIJA INVESTICIJA U ISTORIJI"
Trebao je biti ponos američke vojske, a pretvara se u veliku sramotu

F-35 leteo je "čist", bez projektila u odeljenju za bombe ili montiranih na krilima, dok je F-16 leteo uz hendikep - dva velika rezervoara za gorivo ispod svakog krila, što je znatno umanjilo njegove sposobnosti.

Ipak, ta prednost u bliskoj borbi nije značila ništa. F-35 bio je pretrom da bi pouzdano mogao da pobedi F-16, čak i s teškim rezervoarima.

- Nedovoljna brzina podizanja - energetski deficit naspram suparničkog aviona bi samo rastao s vremenom. Letačke karakteristike nisu bile ni intuitivne ni povoljne, napisao je pilot.

Pilot modernijeg aviona pokušao je da "pogodi" stariji sa svojim topom, ali se manji F-16 prelako izmicao.

- Umesto da ga uhvatim nespremnog naglim podizanjem prema gore, nos se presporo dizao, i mogao je lako tempirati svoje izmicanje pre nego što bih stigao da ga naciljam, stoji u izveštaju.

Kada je F-16 proganjao F-35, pilot najskupljeg aviona na svetu nije mogao da se izmakne topovima, opet zbog presporog podizanja.

- Ako letite u F-35, nema smisla upustiti se u borbu okretanja s drugim lovcem. Nema nikakvih razloga za borbu u takvom scenariju.

Ipak tu nije bio kraj problemima. Pilot je otkrio da, zbog prevelike kacige, ne može pomerati ni glavu unutar malog kokpita.

- Kaciga je bila prevelika da bih mogao da vidim iza letelice, napisao je on i dodao da je F-16 nekoliko puta uspeo da mu se prišunja s leđa.


Najgore od svega je što se radilo o F-35A varijanti, koja bi trebalo da bude najagilnija i ima najbolju manevrabilnost, za razliku od "B" modela s turbinom za vertikalno sletanje u sredini, i "C" modela s većim krilima za lakše poletanje s brodova.

U bliskoj borbi između aviona lovaca, premoć određuju zakoni fizike. Avion koji ima veću energiju - veći zbroj visine i brzine - uvek će biti u prednosti.

Prema izveštaju probnog pilota, F-35 gubio je energiju brže od F-16, a dobijao je sporije, uvek se borio s nedostatkom. Pilot, koji je imao veliko iskustvo i na F-15 avionima proizvedenim u 80-im godinama, odgovorno tvrdi kako je i taj avion "značajno superioran" novoj uzdanici američke vojske.

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/najveca-sramota-americke-vojne-industrije-zbog-neispravmih-sjedalica-na-f-35-piloti-bi-pri-iskakanju-u-nuzdi-mogli-slomiti-vrat/1432325/


Na budući ponos ratnog zrakoplovstva spiskali 400 milijardi, a piloti bi zbog loše izrađene opreme mogli slomiti vrat

Piloti koji se nađu u situaciji da moraju iskočiti iz najskupljih američkih zrakoplova F-35 mogli bi slomiti vrat uslijed neispravnosti sjedalica tipa Martin-Baker US16E, prenosi Daily Mail .

Ispitivanje novih kaciga Generation 3 otkrilo je da izbačaj lomi vrat testnim lutkama manje težine. Američko zrakoplovstvo je nakon toga odlučilo zabraniti upravljanje zrakoplovom pilotima lakšima od 62 kg.

Ovo je samo još jedna u nizu prepreka koje su usporile proizvodnju aviona za sada već osam godina i poskupjele ukupnu cijenu razvoja letjelice za više od 100 milijardi dolara više od planiranog. Dosad je izdvojeno oko 400 milijardi dolara.

'Ograničenja za pilote postoje samo zato jer sjedalice za izbačaj nisu prošle rigorozno testiranje kao i inače, a Pentagon ih je prerano stavio u teren. Ovo je još jedan primjer nabavljačke zloupotrebe kakvu trebamo izbjegavati', rekla je Jackie Speier, demokratska kongresnica i članica odbora za oružane snage.

Dodala je da će se o tom problemu razgovarati na sljedećem sastanku odbora kasnije ovog mjeseca.

Ispitivači su otkrili da se sjedalica previše rotira prema naprijed te da je ta sila, u kombinaciji sa silom izbačaja, jednostavno prejaka za lutke lakše težine te da im zbog toga izbačaj slomi vrat. Najmanje je jedan pilot koji trenutno sudjeluje u testnim letovima pogođen ovim ograničenjem težine za pilote.

Kao što je već poznato, F-35 se prije ovoga susreo s problemom nemogućnosti nošenja naprednijih bombi zbog neadekvatnog dizajna. Umjesto planiranih osam, zrakoplovi F-35 mogu nositi četiri.

U srpnju ove godine je F-35 poražen u direktnoj borbi protiv zrakoplova F-16. Bio je F-35 prespor da pogodi suparnika ili da se izmakne napadima.

Piloti su se također tijekom testiranja žalili na kacigu koja košta pola milijuna dolara jer ne omogućava obećanu punu pokretljivost i vidno polje od 360 stupnjeva.

Lockheed Martin je predstavio prvi F-35A proizveden za Norvešku, označivši tako početak procesa Kraljevskog norveškog ratnog zrakoplovstva (RNoAF) koji će trajati 10 godina i u kojem će postupno iz uporabe izlaziti borbeni avion F-16. Njega će do 2025. zamijeniti F-35.

Država koja svojom dugačkom obalom dijeli granicu s Rusijom, obvezala se na kupnju 22 borbena aviona F-35 dok su zahtjevi za ukupno 52 aviona.

RNoAF šef stožera general-bojnik Per Egil Rygg je rekao kako je predstavljanje zrakoplova AM-1 značajan korak - ali sada tek pravi posao uvođenja u operativnu uporabu sljedi.

"Mi smo se pripremali za ovaj dan dugo vremena, a sada smo konačno dobili avion. Poslat ćemo ga u Arizonu kako bi počeli letjeti na njemu nakon ispitivanja u siječnju 2016. ", rekao je Rygg u intervjuu. Norveški drugi zrakoplov, AM-2, bit će isporučena krajem ove godine. Sve u svemu, četiri RNoAF zrakoplova će biti stacionirana u multinacionalnoj pilotskoj školi Luke AFB, a prvi će avion stići u zemlju 2017. kako bi podržao početnu operativnu sposobnost u 2019.


http://www.defender.hr/azija-afrika-i-australija/oruzane-snage-2/lockheed-predstavio-prvi-norveski-borbeni-avion-f-35a.php


Datum objave:
23.09.2015

Poslovni lider u proizvodnji lakih metala tvrtka Alcoa (AA) je dobila ugovor za isporuku komponenti od titana za borbeni avion F-35 Lightning II. Prema ugovoru, Alcoa postaje dobavljač titana dobavljač za konstrukcijske strukture svih triju varijante F-35 i to na razdoblje od devet godina, od 2016. do 2024., a ugovor se procjenjuje na 1,1 milijardi USD. Titan će se koristiti za proizvodnju strukture aviona na sve tri F-35 JSF varijante: F-35A (CTOL), F-35B (STOVL) i F-35C (CV).  

Oko 75 posto svih proizvedenih F-35 su CTOL verzije. Lockheed Martin očekuje punu stopu proizvodnje sa 13 aviona mjesečno do sredine 2020-ih dok je sada prosječna proizvodnja ograničena na trri aviona mjesečno.

Značajno kašnjenje projekta F-35, kao i vrtoglav rast cene po komadu, dovelo je do novih prestrojavanja, kako među političarima, tako i među vojnicima. Sve je očiglednije da će izbor da zameni flotu Boing CF-18 biti nabavka Boeing F / A-18 Super Hornets, rekao je Aboulafia (Richard Aboulafia, an analyst with the Teal Group). Laka preobuka pilota na ovaj mlažnjak, interoperabilnosti sa starijom flotom, kao i dobre vojne veze između SAD i Kanade čine ga lakim izborom.

Mađutim, u tu neodlučnost su se umešali i evropljani.
Ipak,  je malo izgleda u verovatnoću da će Kanada odabrati ne-američkog dobavljača, mada Aboulafia ne kaže da ne bi bio iznenađen, ako Dassault Rafale, Eurofighter Tiphoon i Saab Gripen NG unesu dodatna razmišljanja na ovu temu. Rafale i Eurofighter su montiranli jaku marketinšku kampanju u poslednjih šest meseci, i time pojačali neizvesnost u vezi sa realizacijom ugovora oko F-35.

Predsednik "Dassault aviation", godpodin Eric Trappier, je u svom pismu od 22. oktobra poslao čestitke predsedniku vlade Trudeau (Justin Pierre James Trudeau) za dozvolu predstavljanja Rafale na tlu Kanade.

Portparol Eurofighter Tiphoon je odbio da komentariše nastup Francuza u Kanadi, osim što je istakao da konzorcijum pažljivo prati i ostala politička dešavanja u Kanadi.

A šta je sa Boingom. Za njih je ipak bitno, da ako Kanada bira Super Hornet, pored konkurentskih evropskih lovaca, to bi za njih bio veliki dobitak. Boing, nastoji da produži život svog objekta u Sent Luisu.

Kanadski CF-35 će se razlikovati od američke varijante F-35A, sa dodatim kočećim padobranom pri sletanju i sistemom za punjenje goriva u letu, kao što je kod varijanti F-35B/C. Norveška varijanta aviona takođe može koristiti opciju sa kočnim padobranom, jer i oni takođe tokom zime imaju hladne i zamrznute piste.

Međutim, ono što se do sada izrodilo u protivurečnost kod naručioca, ogleda se u sledćem: dizajn jedno motornog F-35 je previše opasan za kanadsko vazduhoplovstvo, potvrđeno u oficijelnom izveštaju.

U novom izveštaju od 2016.godine, se poziva federalna vlada da odustane od kupovine F-35 lovaca i da ih zameni sa serijom obnovljenih kanadskih CF-18. Dizajn jednomotornog lovca je loše po bezbednost kanadskog severa i opasno po pilota.

Kanadski centar političkih alternativa  (Canadian Centre for Policy Alternatives’) u svom izveštaju pod nazivom "Jedan mrtvi pilot" (One Dead Pilot) kojeg je potpisao UBC političkih nauka Michael Biers, kaže se da će "odluka o kupovini lovca sa jednim motorom skoro neminovno dovesti do nepotrebnih gubitka kanadskih pilota".

U izveštaju, Bajers upoređuje F-35 sa Lokidovim CF-104 Starfighter, koje je Kanada radila po licenci od 1961. do 1987.godine. Bajers piše da, CF-104 koji nikada nije video borbu uticao je da "39 kanadskih pilota izgubi život dok leti ovim avionima”. Njih 110 od 239 aviona su bili uključeni u nesrećne događaje, što je avionu donelo zlokobni nadimak "Widow Maker"

Bajers napominje da je 25% od nezgoda nastalo zbog uletanja ptica u motor, a kojih ne bi bilo, da je avion imao drugi motor. On sugeriše da se malo toga promenilo, uprkos tehnološkim poboljšanjima.

"Neuspesi sa motorima će i dalje biti, a kada se to desi daleko od aerodroma, drugi motor je jedina stvar koja može da spreči krah. Pitanje je posebno važno za Kanadu, koja ima najdužu obalu na svetu i ogromnu Arktičku teritoriju", piše Bajers.

Savezna vlada se po pitanju zamene ostarelih CF-18 još nije izjasnila, pa je puno kontroverzinih argumenata za “ZA” i za “PROTIV” u igri.


U 2012.godini, konzervativci su uspeli da ostvare privremeni zastoj u kupovini F-35, nakon niza upozoravajućih izveštaja od strane generalnog revizora Kanade i Parlamentarne kancelarije za budžet (Parliamentary Budget Office). Grupa visokih zvaničnika je imenovan da istraži mogućnosti vlade da zameni CF-18, ali nijedna odluka nije javno objavljena.

Juna 2014., Rojters je, pozivajući se na uverljive izvore, rekao da će Kanada uskoro izjasniti o kupovini 65 aparat CF-35 lovaca.
Odeljenje za narodnu odbranu (Department of National Defence) u početku je izjavilo da će troškovi F-35 projekta biti oko 14,7 milijardi $, ali bivši parlamentarni sekretar budžeta, (Parliamentary Budget Officer) Kevin Page, rekao je, da će cena biti bliže iznosu od 29 milijardi $.


Novembar 2016.

Dana 22.novembra 2016.godine Ministar odbrane Harjit Sajjan (Defence Minister Harjit Sajjan) je najavio da će vazduhoplovstvo (CAF) dobiti 18 Boeing F/A-18E/F Super Hornet kao privremenu meru, kako bi nadoknadili avioni, koji zbog resursa napištaju službu. Time bi se ublaži problem ostarelih CF-18 u sadašnjoj floti. Sajjan je opisao da oni nastavljaju da lete kao CF-18, te da bi njihovo napuštanje bilo "would be imprudent and irresponsible".

Ministar javnih službi i nabavke Judi Foote (Minister of Public Services and Procurement Judy Foote ) ukazao da će proces zamenu ovih lovaca verovatno trajati pet godina, a s obzirom na punu potrebu odbrane u skladu sa proklamovanom odbrambenom politikom.

Proizvođač Lokid Martin odgovorio je na ovo kanadsko saopštenje, "iako razočaran ovom odlukom, mi smo i dalje uvereni da je F-35 najbolje rešenje da se udovoljilo operativnim zahtevima Kanade, i da je on po najpristupačnijoj ceni, te da se F-35 pokazao u svim takmičenja bitno jeftiniji od ostalih konkurenata četvrte generacije".

Alan Vilijams, bivši šef nabavke u Ministarstvu nacionalne odbrane, kritikuje konzervativnu vladu za zamenu lovaca, u svom saopštenju, rekavši da je postupak "apsurdan" i "nepotreban", dodajući: "Nisam siguran da li se vlada zaista razume u poslove odbrambenih nabavki". ["absurd" and "unnecessary", adding "I'm not sure whether the government really understands the business of defence procurement"].

Takođe, u novembru 2016., Vlada je odlučila da učestvuje sa novih 36 miliona C$ u programu razvoja F-35, a u cilju održavanja statusa zemlje učesnika u programu, uključujući i pristup kanadskim kompanijama u dalje kooperatntske ugovore u programu F-35.

Bezbednosni kabinet izraelske vlade doneo je jednoglasno odluku da se od Sjedinjenih Država kupi dodatnih 17 borbenih aviona F 35 sa čim će se broj nabavljenih aviona povećati na ukupno 50.
Izrael planira da nabavkom osposobi dve kompletne eskadrile koje bi trebale da postanu operativne 2021 i 2022. godine, a sa dodatnom nabavkom planirana je čak i treća.

Priča o nabavci izraelskih F 35 nije bila nimalo laka. Prvo je bilo planirano da se nabavi samo 14 aviona od planiranih 31 zbog budžetskih razloga jer bi to bukvalno ispraznilo izraelsku kasu.. Jedan od glavnih protivnika nabavke F 35 je bio tada ministar za bezbednost Juval Stanitz, koji je 2014. smatrao da kabinet ne treba da bude gumeni pečat i da prihvata sve ono što bezbednosni establišment smatra da je potrebno. Staintz je poslednji put početkom 2016. ponovo želeo da se nabavka letelica zaustavi na 33 primerka. U tu svrhu je čak angažovao i 4 ministra među kojima je bio i Avigdor Libirman, koji je u međuvremenu postao ministar odbrane i 2.maja 2016. promenio odluku, sa čime je postao veliki zagovornik nabavke F- 35 pored novih podmornica na AIP pogon.

Sve je bitno promenjeno i kada su 15.septembra 2016 SAD odobrile Izraelu vojnu pomoć od enormnih 38 milijardi dolara u narednih 10 godina što je omogućilo Izraelu da nabavi F-35 po ceni od 110 miliona dolara po komadu.

Izrael planira da nabavljene avione F-35 koristi za hibridne operacije, koje ne iziskuju dugoročno planiranje i sprovođenje. Avijacija ima nekoliko argumenata u korist nabavke baš F 35.
Po generalu Amiru Eshelu to su:

1. Potreba Izraela da bude na vrhu zemalja koje poseduju vrhunsku tehnologiju u regionu, koja će se opremiti najmodernijom tehnologijom koju nudi 5 generacija borbenih aviona;

2. Relativno brzo raspoređivanje letelica širom baza u Izraelu, bez potrebe angažovanja velikog broja ljudi, što šalje jasnu poruku komšijama Izraela da će u slučaju bilo šta da pokušaju uraditi biti deležni jasnog i brzog odgovora.

3. Iako je nosivost F-35 manja od F -15, prednost novog lovca Adir ogleda se u upotrebi inovativne tehnologije koja bi trebala da ućutka radarske sisteme protivnika i time otvori put za masovne udare više borbenih aviona drugih modela na koje se Izrael oslanja, kao što su F-16 Sufa i F-15 Ra am. Takođe nije tajna da pored modernih letelica Izraelsko vazduhoplovstvo se i dalje oslanja na stare lovce F-16 i F-15 od kojih su neki u službi već skoro 40 godina. Povlačenje nekih borbenih aviona starijih godišta planirana je već za 2017. godinu, a oni bi trebali biti upravo zamenjeni sa F-35, koji će se koristiti u kombinaciji sa F-15 Ra am;


Visoki oficir izraelskog vazduhoplovstva koji je insistirao na anonimnosti izjavio je da će F -35 omogućiti da vazduhoplovstvo izvrši sve one misije, koje sadašnje letelice ne mogu, posebno u dubini neprijateljske teritorije, kao i mogućnost da se istovremeno obavi više zadataka.
Ministar odbrane Izraela Avigdor Liberman izjavio je da se radi o najnaprednijem avionu na svetu koji će omogućiti očuvanje Izraela iz vazduha, njegovu superiornost i stelt karakteristike bi trebale da omoguće izbegavanje raketnih sistema S-400 i S-300VM stacioniranih u Siriji i S-300 PMU-2 u Iranu koji štite nuklearna postrojenja.

Neimenovani izraelski zvaničnik rekao je da Izrael mora nabaviti F-35 jer se sedeći u Tel Avivu oseća da ste u dometu oluje, misleći na ono što se dešava u Siriji gde se već nalaze ruski lovci Su -30, 33, 34. Saudijska Arabija ojačava svoju flotu lovcima Jurofajter-2000 iako već poseduje napredne F-15S, kao i Egipat koji poseduje veliki broj američkih, ruskih, a od skora i francuskih borbenih aviona Rafal. Takođe tu je i pretnja PVO sistemima kao što su S-400, S 300, zatim baterije SA-22, SA -17 sa kojima raspolaže Sirija i ruske jedinice stacionirane u toj zemlji, što predstavlja ozbiljnu pretnju za Izrael.
Broj borbenih pilota u Izraelu bi trebalo da naredne dekade počne da opada, ali Izrael planira da taj broj ne sme da padne ispod kritičnog nivoa i da većina borbenih pilota bude osposobljena za let na F -35.


Lokid Martin tvrdi da će cena aviona u narednom periodu padati kako se bude povećavao broj naručenih aviona, pa bi cena sa 110 miliona po komadu trebala da padne na 80 miliona. Tako će Izrael za prva 33 primerka ukupno izdvojiti 5,25 milijardi dolara, dok će troškovi za dodatnih 17 tek biti objavljeni. Novac za ove avione biće obezbeđen iz američke vojne pomoći Izraelu od 38 milijardi dolara.



Dolazak novih aviona predviđa i nabavku oružja, rezervnih delova, simulatora i godišnje troškove održavanja, što će jednim delom biti finansirano takođe iz američke vojne pomoći Izraelu. Inače Izrael je aktivno već uključen u proizvodnju aviona F 35. tako Israel aerospace industry IAI proizvodi spoljna krila, Elbit Sistems Cyclone je izradio centralni trup od kompozitnih materijala, a Elbit Sistem LTD radi na super kacigi pilota. Pilotska kaciga je zajednički projekat Elbit Systems i Rockwell Colins koja treba da pilotu da ključne informacije o letu i svim podacima tokom misije, pa i to da isporučuje video snimke leta i napada na cilj u dnevnim i noćnim uslovima.




Lokid Matrin je izabrao Elbit Sistem da im pomogne u podizanju centra za obuku letenjem na lovcu F 35, gde će biti instaliran simulator letenja. Sam centar će biti formiran u bazi Nevatim. Izrael je prva zemlja koja će kad primi F 35 te letelice više neće napuštati zemlju, osim ako su u pitanju borbeni zadaci. Kompletno održavanje obavljaće se u samom Izraelu, dok druge zemlje koje će nabaviti F -35 moraće da održavanje letelica obavljaju u regionalnim centrima, van svojih granica. Ono što će izraelski F-35 razlikovati od ostalih verzija ovog aviona je ugradnja novog borbenog sistema C 4 razvijen specijalno za verziju Adir F-35I za mrežno ratovanje u vazduhu i koordinirano delovanje sa drugim letelicama.


Prvi par F 35 sleteće u Izrael 12. decembra 2016. Svi avioni biće stacionirani u bazi Nevatim pored grada Ber Sheva na jugu Izraela nedaleko od Gaze. Njih će do baze dopremiti američki piloti koji će prema planu imati dva punjenja goriva iznad Atlantika i Mediterana pre nego što stignu u Izrael. Izrael je već prvih 6 pilota uputio na obuku u SAD, a povratak prva dva pilota se očekuje uskoro. Među njima je i komandant prve eskadrile koja će biti opremljena lovcima F -35A.

Prema nezvaničnim krugovima Izraelska avijacija je i dalje veoma zainteresovana da se broj F-35 sa 50 poveća čak na 75 F-35 A od 2021. pa u narednih 6-10 godina. Izrael će primiti verziju F-35A, ali je premijer Benjamin Netanijahu najavio da bi za nabavku mogla doći i verzija F-35B sa vertikalnim poletanjem i sletanjem.

Izrael iako ne poseduje amfibijske snage planira da ovu verziju aviona koristi za rad u isturenim bazama ili sa brodskih platformi - korveta koji se kreću u blizini zone borbenih dejstva. Upotreba verzije F 35 B bi trebala da bude ključna posebno u slučaju da velike vazduhoplovne baze budu napadnute i poletno sletne staze pretrpe velika oštećenja od strane neprijateljskih raketa. O ovom se tek planira rasprava, jer se u vojsci već stvara određeni rivalitet da će ostali rodovi izraelske vojske biti zanemareni ako se sav novac utroši na avijaciju.

Uprkos zabrani koju propisuje federalni zakon u SAD-u, u američke vojne avione ugrađuju se kineski dijelovi i materijali. Prema navodima Rojtersa, Pentagon je saopštio da su pored lovca najnovije generacije F-35 i kod bombardera B-1, lovaca F-16, kao i raketa SM-3, pronađeni kineski dijelovi i materijali od kojih su avio-komponente napravljene, prenosi RT.


Kina je proizvela posebne magnete za radarske sisteme na avionima, a pretpostavlja se da je kineski titanijum korišten za pravljenje raketa. Nadležni su saopštili ranije da bi zamjena kineskih magneta vrijednih dvadeset dolara, kod lovaca F-35 koštalo državu više od 10 miliona dolara. “Nećete slomiti višemilionski radar da biste zamenili magnete vrijedne dvadeset dolara”, rečeno je Rojtersu iz Pentagona.

F-35 spada u najskuplji oružani program Pentagona, a troškovi razvoja se procjenjuju na blizu 400 milijardi dolara. Američki sekretarijat odbrane već godinama nastoji da smanji zavisnost od uvoza rijetkih metala iz Kine. Međutim, agenciji Blumberg je rečeno da domaća proizvodnja u SAD-u još uvek ne može nadomjestiti potražnju za proizvodima od rijetkih metala, njihovih legura i magneta koji se koriste za sofisticirano oružje.