F-35A Lightning II
JSF (Joint Strike Fighter – Združeni Taktički Lovac)
JSF (Joint Strike Fighter – Združeni Taktički Lovac)
Na samom vrhu liste težišnih zadataka u razvoju Oružanih Snaga SAD nalazi se intervidovski program JSF (Joint Strike Fighter – Združeni Taktički Lovac), odnosno razvoj višenamenskog borbenog aviona za precizne napade na površinske ciljeve. Na osnovu taktičko-tehničkih karakteristika koje su uskladili Ratno Vazduhoplovstvo (USAF), Ratna Mornarica (US Navy) i Korpus Mornaričke Pešadije (US Marine Corps), radi se na stvaranju sofisticirane borbene platforme sa minimalnim radarskim odrazom i integrisanom avionikom. Zahtevaju se nadzvučna brzina krstarenja i smeštaj naoružanja unutar aviona kao na F/A-22A.
Boing X-32
Lokid-Martin X-35
Na konkursu za JSF učestvovala su dva tehnološka demonstratora izrađena 2000. godine – Boing X-32 i Lokid-Martin X-35. Letovi u bazi Edvards okončani su odlukom Vlade SAD iz oktobra 2001. godine da je pobedila firma "Lokid-Martin" i da nastavlja sa razvojem aviona X-35, koji je tada preimenovan u F-35 u skladu sa standardom oznaka za avione u naoružanju OS SAD. Uslovi konkursa su zadovoljeni izrazitim oblicima aviona za prodore u protivničku PVO – na F-35 posebna pažnja posvećena je vezama krila i nosećih površina i profilu uvodnika vazduha izvedenih bez pokretnih delova. Za oblikovanje struje vazduha koriste se elementi konstrukcije trupa. Rezultati inovacija izuzetno važnih za korisnike su minimalni radarski odraz i visoke performanse. U slučaju da se mora sačuvati tajnost misije, F-35 nosi naoružanje u dva prostora smeštena na bokovima aviona predviđena za sredstva relativno malih gabarita. Ako se zanemari radarski odraz, F-35 ima četiri potkrilna nosača za veći borbeni teret kao što su laserski vođene bombe od 454 i 907 kg i AGM-154.
Pilotski prostor predstavlja revolucionarnu novinu sa velikim ekranom sa integrisanim informacionim sistemom za prikaz statusa sistema aviona, stanja u vazdušnom prostoru i taktičke situacije na površini. Umesto HUD-a, pilot će imati pokazivač na kacigi zaštićen od laserskog zračenja. Osnovni senzor aviona biće sasvim novo rešenje radara sa modularnom antenom za sve zadatke povezane sa elektromagnetskim emisijama – pored osmatranja, radar AN/APG-81 moći će da se koristi za elektronsko ometanje i izviđanje, održavanje veze i prenos informacija. F-35 imaće senzorski višenamenski sistem sa šest prijemnika raspoređenih duž trupa.
F-35A Lightning II
Avion sa konvencionalnim poletanjem i sletanjem F-35A treba u RV SAD da zameni F-16 i A-10 i zato se predviđa izrada 1.763 primerka. Oni će biti naoružani raketama i bombama visoke preciznosti i fleksibilnosti. Visoke manevarske sposobnosti biće postignute primenom promenljivog vektora potiska u svim pravcima pomoću asimetričnog izduvnika. Prvi let aviona X-35A obavljen je 24. oktobra 2000. godine i trajao je 22 minuta. Sledeća dva meseca X-35A je obavio rekordnih 27 letova postigavši brzinu od jednog Maha.
"Strašan avion. Izgleda kao lovac i leti kao lovac", prve su reči impresije Lokidovog opitnog pilota Toma Morgenfelda. Zatim je nastavio: "Let je protekao bez problema od početka do kraja bez ikakvih iznenađenja. Performanse, pogon i reakcija komandi su bili baš onakvi kako su inženjeri i predvideli. Sati obuke na simulatoru su bili izuzetna priprema za let. Ali, jedino stvarno letenje potvrđuje dizajn i obezbeđuje podatke, na osnovu kojih će se izbeći problemi u serijskoj proizvodnji". X-35A se na prvom probnom letu popeo na visinu od oko 3.000 m i izveo seriju od osam figurnih manevara pri brzini od 460 km/h radi provere karakteristika upravljivosti. U toku prvog leta je izvršena provera svih avionskih sistema, linka za prenos kritičnih podataka o letu na zemlju, upravljivosti i klasičnog poletanja i sletanja. Lokid će koristiti isti avion i za verifikaciju koncepta kratkog poletanja i vertikalnog sletanja za potrebe marinaca. "Kada X-35A ispuni sve zahteve predviđene za ispitivanja u letu, vratićemo se u fabriku, ugraditi na njega uzgonski ventilator, zaokretne mlaznice na repu i aktivirati opremu za stvaranje uzgonskog potiska, a zatim ga dovesti kao STOVL verziju na dalja ispitivanja u letu. Eto, to je ta univerzalnost u primeni. To je deo našeg plana da napravimo dve demonstarcione letelice, a da letimo tri jedinstvene varijante aviona", rekao je Hari Blot, potpredsednik kompanije i zamenik menadžera za JSF u kompaniji "Lokid-Martin".
Složeni sistem za skraćeno poletanje i vertikalno sletanje čini F-35B avionom za podršku marinaca sa desantnih brodova i isturenih i delimično uređenih baza na čvrstom tlu. F-35B imaće iza pilotske kabine ventilator sa mlazom usmerenim nadole. On će biti pogonjen osnovnim motorom preko vratila. Stabilnost u vertikalnom uzdizanju održavaće se pomoću dva pomoćna bočna izduvnika na prednjem delu trupa (oni će biti zatvoreni u progresivnom letu) i glavnim izduvnicima koji će imati tri položaja. Dodatna prednost biće manja buka, ali marinci će izgubiti u mogućnostima aviona – F-35B neće imati streljačko naoružanje i imaće manji dolet u odnosu na druge dve varijante. Marinci žele da F-35B postane osnovni avion u njihovim skvadronima i zato su najavili nabavku 609 primeraka.
Tehnološki rizik u "Lokid Martinu" su znatno umanjili dobrom poslovnom procenom iz ranih 90-ih godina. Tada su, u vreme propasti ruske industrije, za veoma malo novca dobili sve rezultate razvoja aviona sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-141. Upravo to je Lokidovom timu za propulziju JSF omogućilo da izvrši program ubrzanog ispitivanja izdržljivosti propulzivnog sistema na X-35B, jednu od završnih provera pre ispitivanja u letu. Test izdržljivosti je ekvivalentan izvršenju 132 letne misije, a obavljen je za dvostruko kraće vreme od predviđenog.
Jedinstven propulzivni sistem za X-35B se sastoji od motora PW119-611 firme "Pratt&Whitney", povezanog pomoću pogonskog vratila i kvačila sa dvostepenim kontrarotirajućim uzgonskim ventilatorom firme "Rolls-Royce"(Rolls-Royce Lift System). Vektorski mlaznik u repu i dve bočne obrtne mlaznice takođe proizvodi RR. U STOVL režimu propulzivni sistem stvara vertikalnu uzgonsku silu od 178 kN i obezbeđuje dovoljnu marginu uzgonskog potiska za bezbedan rad aviona u ovom režimu (Shaft Driven Lift Fan (SDLF)). Tokom ispitivanja propulzivni sistem je podvrgnut ekvivalentnim opterećenjima, koja se očekuju tokom subsoničnog i supersoničnog leta, tokom ispitivanja na zemlji i tokom STOVL režima leta. Konačna statistika ispitivanja se ogleda u sledećem: 249 ukupnih motorskih ciklusa (TAC), 115,6 časova STOVL rada i 171 dinamičko uključenje kvačila. U tipičnoj misiji F-35B bi trebalo da radi u STOVL režimu manje od 10 minuta.
RM SAD traži 480 F-35C sa većim nosećim površinama potrebnim radi poboljšanja karakteristika aviona u upotrebi na nosačima aviona, posebno za lakšu kontrolu nad avionom u fazi prilaza na sletanje. Uobičajena rešenja za palubnu avijaciju primenjena na F-35B su preklopna krila, ojačan stajni trap i kuka za zaustavljanje.
Zbog razlika u hitnosti potrebe uvođenja novih aviona u naoružanje, F-35 treba da dođe u jedinice u nekoliko podvarijanti: "blok 1" naoružan samo minimalnim izborom ubojnih sredstava treba da uđe u sastav marinskih skvadrona bar godinu dana pre F-35A i C. Termin uvođenja u naoružanje zavisi od dinamike rešavanja problema viška mase aviona. Premašena masa konstrukcije loše se odrazila na proračunate performanse i zato ona mora da se smanji 1.300 kg za F-35B, odnosno oko 680 kg za F-35C. Avioni "blok 1" nosiće bombe JDAM i dve rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM, a namenjeni su za marince. Prelazna varijanta namenjena stranim korisnicima biće "blok 2", a RV i RM SAD nameravaju da prenaoružaju većinu borbenih skvadrona avionima F-35 "blok 3" u kojima će biti integrisani svi borbeni sistemi, uključujući rakete vazduh-vazduh AIM-9X i AIM-132 ASRAAM.
Naslednik F-16 predstavlja privlačan mamac za saveznike Sjedinjenih Država i zato su se oni pridružili u razvojnoj fazi novcem ili znanjem, zavisno od tehnoloških mogućnosti. Zauzvrat će dobiti deo proizvodnje elemenata aviona. Britanci su u poslu od početka i već su garantovali porudžbinu 67 aviona u standardu sličnom F-35C. Do sada, u JSF klub su se sa privilegovanim statusom učlanili Izrael, Australija, Danska, Holandija, Italija, Kanada, Norveška, Turska i Singapur. Prema procenama "Lokid-Martina", do 2040. godine biće prodato više od 3.000 primeraka F-35, za oko 200 milijardi dolara. To bi trebalo da bude najunosniji posao u istoriji svetske industrije.
Opšte karakteristike aviona "F-35 LIGHTNING II "
Proizvođač: Lockheed-Martin (Lockheed - Martin , finalizacija u novom pogonu u El Segundu, i prvi subkontraktor Northrop Grumman.
Namena: višenamenski borbeni avion
Posada: 1
Pogonska grupa:
- turboventilatorski motor Pratt&Whitney JSF-119-PW-611
- potisak 147 kN
Dimenzije:
- dužina 15,47 m
- razmah krila X-35A - 12,19 m
- razmah krila X-35B - 10,06 m
Mase:
- prazan X-35A - 11.800 kg
- prazan X-35B - 10.600 kg
- prazan X-35C - 11.400 kg
- maks. poletna X-35A - 22.680 kg
- maks. poletna X-35B - 25.600 kg
- maks. poletna X-35C - 25.400 kg
Performanse:
- maks. brzina 1,4 Maha
- borbeni radijus 1.100-1.400 km
Naoružanje:
- streljačko: top kalibra 27 mm u trupu za F-35A i podvesnom kontejneru za F-35B
- dva prostora unutar trupa za do 6 AIM-120C ili 2 AIM-120C i 2 GBU-31 JDAM
- četiri potkrilna nosača za do 3.628 kg borbenog tereta
Zvanični sajt:
http://www.jsf.mil/
Preuzeto sa:
http://www.mycity-military.com/Avioni/Joint-Strike-Fighter.html
Izbor slika ЉубаBoing X-32
Lokid-Martin X-35
Na konkursu za JSF učestvovala su dva tehnološka demonstratora izrađena 2000. godine – Boing X-32 i Lokid-Martin X-35. Letovi u bazi Edvards okončani su odlukom Vlade SAD iz oktobra 2001. godine da je pobedila firma "Lokid-Martin" i da nastavlja sa razvojem aviona X-35, koji je tada preimenovan u F-35 u skladu sa standardom oznaka za avione u naoružanju OS SAD. Uslovi konkursa su zadovoljeni izrazitim oblicima aviona za prodore u protivničku PVO – na F-35 posebna pažnja posvećena je vezama krila i nosećih površina i profilu uvodnika vazduha izvedenih bez pokretnih delova. Za oblikovanje struje vazduha koriste se elementi konstrukcije trupa. Rezultati inovacija izuzetno važnih za korisnike su minimalni radarski odraz i visoke performanse. U slučaju da se mora sačuvati tajnost misije, F-35 nosi naoružanje u dva prostora smeštena na bokovima aviona predviđena za sredstva relativno malih gabarita. Ako se zanemari radarski odraz, F-35 ima četiri potkrilna nosača za veći borbeni teret kao što su laserski vođene bombe od 454 i 907 kg i AGM-154.
Pilotski prostor predstavlja revolucionarnu novinu sa velikim ekranom sa integrisanim informacionim sistemom za prikaz statusa sistema aviona, stanja u vazdušnom prostoru i taktičke situacije na površini. Umesto HUD-a, pilot će imati pokazivač na kacigi zaštićen od laserskog zračenja. Osnovni senzor aviona biće sasvim novo rešenje radara sa modularnom antenom za sve zadatke povezane sa elektromagnetskim emisijama – pored osmatranja, radar AN/APG-81 moći će da se koristi za elektronsko ometanje i izviđanje, održavanje veze i prenos informacija. F-35 imaće senzorski višenamenski sistem sa šest prijemnika raspoređenih duž trupa.
F-35A Lightning II
Avion sa konvencionalnim poletanjem i sletanjem F-35A treba u RV SAD da zameni F-16 i A-10 i zato se predviđa izrada 1.763 primerka. Oni će biti naoružani raketama i bombama visoke preciznosti i fleksibilnosti. Visoke manevarske sposobnosti biće postignute primenom promenljivog vektora potiska u svim pravcima pomoću asimetričnog izduvnika. Prvi let aviona X-35A obavljen je 24. oktobra 2000. godine i trajao je 22 minuta. Sledeća dva meseca X-35A je obavio rekordnih 27 letova postigavši brzinu od jednog Maha.
"Strašan avion. Izgleda kao lovac i leti kao lovac", prve su reči impresije Lokidovog opitnog pilota Toma Morgenfelda. Zatim je nastavio: "Let je protekao bez problema od početka do kraja bez ikakvih iznenađenja. Performanse, pogon i reakcija komandi su bili baš onakvi kako su inženjeri i predvideli. Sati obuke na simulatoru su bili izuzetna priprema za let. Ali, jedino stvarno letenje potvrđuje dizajn i obezbeđuje podatke, na osnovu kojih će se izbeći problemi u serijskoj proizvodnji". X-35A se na prvom probnom letu popeo na visinu od oko 3.000 m i izveo seriju od osam figurnih manevara pri brzini od 460 km/h radi provere karakteristika upravljivosti. U toku prvog leta je izvršena provera svih avionskih sistema, linka za prenos kritičnih podataka o letu na zemlju, upravljivosti i klasičnog poletanja i sletanja. Lokid će koristiti isti avion i za verifikaciju koncepta kratkog poletanja i vertikalnog sletanja za potrebe marinaca. "Kada X-35A ispuni sve zahteve predviđene za ispitivanja u letu, vratićemo se u fabriku, ugraditi na njega uzgonski ventilator, zaokretne mlaznice na repu i aktivirati opremu za stvaranje uzgonskog potiska, a zatim ga dovesti kao STOVL verziju na dalja ispitivanja u letu. Eto, to je ta univerzalnost u primeni. To je deo našeg plana da napravimo dve demonstarcione letelice, a da letimo tri jedinstvene varijante aviona", rekao je Hari Blot, potpredsednik kompanije i zamenik menadžera za JSF u kompaniji "Lokid-Martin".
Složeni sistem za skraćeno poletanje i vertikalno sletanje čini F-35B avionom za podršku marinaca sa desantnih brodova i isturenih i delimično uređenih baza na čvrstom tlu. F-35B imaće iza pilotske kabine ventilator sa mlazom usmerenim nadole. On će biti pogonjen osnovnim motorom preko vratila. Stabilnost u vertikalnom uzdizanju održavaće se pomoću dva pomoćna bočna izduvnika na prednjem delu trupa (oni će biti zatvoreni u progresivnom letu) i glavnim izduvnicima koji će imati tri položaja. Dodatna prednost biće manja buka, ali marinci će izgubiti u mogućnostima aviona – F-35B neće imati streljačko naoružanje i imaće manji dolet u odnosu na druge dve varijante. Marinci žele da F-35B postane osnovni avion u njihovim skvadronima i zato su najavili nabavku 609 primeraka.
Tehnološki rizik u "Lokid Martinu" su znatno umanjili dobrom poslovnom procenom iz ranih 90-ih godina. Tada su, u vreme propasti ruske industrije, za veoma malo novca dobili sve rezultate razvoja aviona sa vertikalnim poletanjem i sletanjem Jak-141. Upravo to je Lokidovom timu za propulziju JSF omogućilo da izvrši program ubrzanog ispitivanja izdržljivosti propulzivnog sistema na X-35B, jednu od završnih provera pre ispitivanja u letu. Test izdržljivosti je ekvivalentan izvršenju 132 letne misije, a obavljen je za dvostruko kraće vreme od predviđenog.
Jedinstven propulzivni sistem za X-35B se sastoji od motora PW119-611 firme "Pratt&Whitney", povezanog pomoću pogonskog vratila i kvačila sa dvostepenim kontrarotirajućim uzgonskim ventilatorom firme "Rolls-Royce"(Rolls-Royce Lift System). Vektorski mlaznik u repu i dve bočne obrtne mlaznice takođe proizvodi RR. U STOVL režimu propulzivni sistem stvara vertikalnu uzgonsku silu od 178 kN i obezbeđuje dovoljnu marginu uzgonskog potiska za bezbedan rad aviona u ovom režimu (Shaft Driven Lift Fan (SDLF)). Tokom ispitivanja propulzivni sistem je podvrgnut ekvivalentnim opterećenjima, koja se očekuju tokom subsoničnog i supersoničnog leta, tokom ispitivanja na zemlji i tokom STOVL režima leta. Konačna statistika ispitivanja se ogleda u sledećem: 249 ukupnih motorskih ciklusa (TAC), 115,6 časova STOVL rada i 171 dinamičko uključenje kvačila. U tipičnoj misiji F-35B bi trebalo da radi u STOVL režimu manje od 10 minuta.
RM SAD traži 480 F-35C sa većim nosećim površinama potrebnim radi poboljšanja karakteristika aviona u upotrebi na nosačima aviona, posebno za lakšu kontrolu nad avionom u fazi prilaza na sletanje. Uobičajena rešenja za palubnu avijaciju primenjena na F-35B su preklopna krila, ojačan stajni trap i kuka za zaustavljanje.
Zbog razlika u hitnosti potrebe uvođenja novih aviona u naoružanje, F-35 treba da dođe u jedinice u nekoliko podvarijanti: "blok 1" naoružan samo minimalnim izborom ubojnih sredstava treba da uđe u sastav marinskih skvadrona bar godinu dana pre F-35A i C. Termin uvođenja u naoružanje zavisi od dinamike rešavanja problema viška mase aviona. Premašena masa konstrukcije loše se odrazila na proračunate performanse i zato ona mora da se smanji 1.300 kg za F-35B, odnosno oko 680 kg za F-35C. Avioni "blok 1" nosiće bombe JDAM i dve rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM, a namenjeni su za marince. Prelazna varijanta namenjena stranim korisnicima biće "blok 2", a RV i RM SAD nameravaju da prenaoružaju većinu borbenih skvadrona avionima F-35 "blok 3" u kojima će biti integrisani svi borbeni sistemi, uključujući rakete vazduh-vazduh AIM-9X i AIM-132 ASRAAM.
Naslednik F-16 predstavlja privlačan mamac za saveznike Sjedinjenih Država i zato su se oni pridružili u razvojnoj fazi novcem ili znanjem, zavisno od tehnoloških mogućnosti. Zauzvrat će dobiti deo proizvodnje elemenata aviona. Britanci su u poslu od početka i već su garantovali porudžbinu 67 aviona u standardu sličnom F-35C. Do sada, u JSF klub su se sa privilegovanim statusom učlanili Izrael, Australija, Danska, Holandija, Italija, Kanada, Norveška, Turska i Singapur. Prema procenama "Lokid-Martina", do 2040. godine biće prodato više od 3.000 primeraka F-35, za oko 200 milijardi dolara. To bi trebalo da bude najunosniji posao u istoriji svetske industrije.
Opšte karakteristike aviona "F-35 LIGHTNING II "
Proizvođač: Lockheed-Martin (Lockheed - Martin , finalizacija u novom pogonu u El Segundu, i prvi subkontraktor Northrop Grumman.
Namena: višenamenski borbeni avion
Posada: 1
Pogonska grupa:
- turboventilatorski motor Pratt&Whitney JSF-119-PW-611
- potisak 147 kN
Dimenzije:
- dužina 15,47 m
- razmah krila X-35A - 12,19 m
- razmah krila X-35B - 10,06 m
Mase:
- prazan X-35A - 11.800 kg
- prazan X-35B - 10.600 kg
- prazan X-35C - 11.400 kg
- maks. poletna X-35A - 22.680 kg
- maks. poletna X-35B - 25.600 kg
- maks. poletna X-35C - 25.400 kg
Performanse:
- maks. brzina 1,4 Maha
- borbeni radijus 1.100-1.400 km
Naoružanje:
- streljačko: top kalibra 27 mm u trupu za F-35A i podvesnom kontejneru za F-35B
- dva prostora unutar trupa za do 6 AIM-120C ili 2 AIM-120C i 2 GBU-31 JDAM
- četiri potkrilna nosača za do 3.628 kg borbenog tereta
Zvanični sajt:
http://www.jsf.mil/
Preuzeto sa:
http://www.mycity-military.com/Avioni/Joint-Strike-Fighter.html