Данко Боројевић
РАТНА КРИЛА
МОЈСИЈЕВИХ СИНОВА
1
Израелска држава је од самог свог постојања, константно у сукобу са својим арапским суседима. Први рат са Арапима, Израел је водио већ 1948. године. Тај рат је избио као последица дуготрајне нетрепељивости између Јевреја и Арапа и реакције арапских земаља на стварање државе Израел на територији Палестине. Рат је отпочео нападом оружаних снага чланица тадашње Арапске лиге на Израел. У почетној фази рата јединице арапских земаља су имале више успеха. Под окриљем УН јуна-јула 1948. године вођени су мировни преговори, што је Израел искористио за реорганизацију својих ОС и предузимање противофанзиве. До фебруара 1949. године израелске снаге избиле су на Средоземно море. После те израелске победе Египат пристаје на потписивање уговора о примирју, што су касније учиниле и остале земље чланице Арапске лиге осим Ирака и Саудијске Арабије. Савет безбедности ОУН је 11. августа 1949. године признао уговор о примирју.
Израел је овај рат завршио у своју корист, при чему је своју територију увећао за око 6700 км2.
Други рат је Израел водио као савезник Француске и Велике Британије против Египта 1956. године. Овај оружани сукоб је познат као Суецка криза. Повод за кризу и интервенцију Француске, Велике Британије и Израела на Египат била је национализација Суецког канала од стране египатске владе. Сукоб је отпочео 29. октобра 1956. године нападом израелскиг снага, којем су следили ваздушни удари британских и француских ваздухопловних снага, по египатским аеродромима и поморски и ваздушни десант британских и француских јединица. Сукоб је прекинут одлучном акцијом ОУН за прекид рата.
Од самог свог стварања Израел је заснивао моћ својих одбрамбених снага на јаком ваздухопловству. Међутим, иако је новија историја арапско-израелских односа пуна сукоба, два рата су можда и најважнија како за Египат и Сирију, тако и за сам Израел, у којима је авијација одиграла главну или чак прецизније пресудну улогу.
ЈУНСКИ РАТ 1967.
Шестодневни рат, који је познат као израелско-арапски рат 1967. године или Јунски рат, вођен је између Египта, Јордана, Сирије и Ирака с једне стране и Израела с друге стране.
Поред тога што је овај рат обиловао новим тактикама и новим оружјима, интересантан је по ванредно добро смишљеној и изведеној стратегијској и тактичкој обмани са веома тешким последицама за обмањеног.
У годинама које су претходиле рату, Египат, Јордан, Сирија и Ирак се ужурбано припремају за одлучујући рат са Израелом. Њихове оружане снаге су, уз издашну помоћ СССР, бројчано надмоћније. Израел се није одрекао исправке граница, пре свега враћању Јерусалима под сопствену контролу. Израел је имао подршку САД. Ситуација је била експлозивна.
Израел је још 1963. године почео припрему за агресију. Израелски стручњаци су рачунарском провером разних идеја ратног плана у рачунарском центру у Тулону у Француској, израчунали да могу, уз минималне сопствене губитке, разбити арапски војни потенцијал (пре свега египатски као најопаснијег противника) једино ако муњевитим нападом униште авијацију и оклопне снаге противника. Такође су израчунали да се то може извести уз најмање губитке ако се египатске снаге извуку из утврђених база у импровизоване базе на Синају.
Упорним радом израелске обавештајне службе Мосад, Израелци на поклон добијају 1966. године најмодернији арапски ловац МиГ-21Ф-13. То се догодило 16. августа 1966. године захваљујући ирачком пилоту Муниру Родфи, који је својим ловцем МиГ-21Ф-13 пребегао у Израел. На тај начин Израелци су непуну годину дана пред велики војни сукоб с арапским земљама, добили могућност да проуче најсавременији борбени авион непријатељске стране.
Израелски извиђачки авиони месецима су интензивно извиђали египатску и сиријску територију, посебно аеродроме и ракетне положаје. Лажни аеродроми, авиони и ракетни положаји, којих је било много, израелским извиђачима нису били проблем, јер нису били веродостојни (лажни аеродроми без трагова стајања авиона, писте без трагова кочења, лажни авиони лоше постављени, слабо маскирани и без живота и сл.).
Да би постигао свој циљ – извлачење египатских снага и њихово уништење, Израел је, као увод у борбена дејства, провео добро замишљену, тачно планирану и доследно изведену обману која се састојала у лажној концентрацији десантне флоте у луци Елат и лажну концентрацију оклопних снага, која је изведена са две трећине лажних тенкова.
Конценрацију тенкова је 20. маја 1967. године снимио египатски извиђачки авион, са висине од 15000 м. На снимцима лажни тенкови се нису разликовали од стварних. Египћани су већ 15. маја пребацили своје снаге на Синај. То је дало сигнал Израелцима да почну са ваздушним провокацијама.
Пре почетка непријатељстава израелски авиони лете свако јутро до границе Египта на Синају. Тиме провоцирају египатске пилоте, који су већ од 15. маја на Синају. Они полећу у сусрет израелским авионима. Израелски авиони скрећу натраг у Израел, египатски авиони слећу, пилоти доручкују, а авиони се пуне горивом. Следећа израелска провокација била је у касним преподневним сатима. И то се понављало сваки дан, тачно, увек у исто време, тако да су египатски пилоти били навикнути на „возни ред“.
Стање ваздухопловних снага сукобљених страна уочи рата било је следеће:
Израел – 347 авиона и хеликоптера. Од борбених авиона РВ Израела је имало 72 ловца типа мираж-IIIЦЈ (Mirage-IIICJ), 24 супер мистери (Super Mystere), 60 мистери-IV (Mystere-IV), 40 ураган (Оураган) и 25 ваутоур-IIА/Н (Vautour-IIA/N), 45 авиона за обуку фуга магистер (Fouga Magister), 12 транспортних авиона норатлас (Noratlas), 42 хеликоптера Сикорски С-55 и С-58 (Sikorsky S-55 и S-58), 15 хеликоптера супер фрелон (Super Frelon) и 12 хеликоптера алует (Alouette).
Египат – 518 авиона и хеликоптера. Од борбених авиона ту је било 30 бомбардера ТУ-16, 40 ИЛ-28, 20 ловаца-бомбардера СУ-7Б, 130 ловаца МиГ-21, 80 ловаца МиГ-19, 100 МиГ-17, 50 МиГ-15, 24 транспортна авиона АН-12, 24 ИЛ-14 и 20 хеликоптера Ми-4 и Ми-6.
Сирија – 153 авиона и хеликоптера. По типовима ту су били присутни од ловаца МиГ-15, МиГ-17 и МиГ-21, од бомбардера ИЛ-28, од транспортних авиона ИЛ-14 и од хеликоптера Ми-4.
Ирак – 135 авиона и хеликоптера. Од борбених авиона ту су били присутни хокер хантер (Hawker Hunter), МиГ-15, МиГ-17, МиГ-19, МиГ-21, ИЛ-28 и ТУ-16.
Јордан – 38 авиона и хеликоптера хокер хантер, вемпајер (Vampire), алует.
Либан – 32 авиона и хеликоптера (од тог броја 12 авиона типа хокер хантер).
Из горе наведеног види се да је највећу опасност по РВ Израела представљало РВ Египта. Стога је одлучено да се РВ Египта уништи на земљи, и да се потом пружи несметана подршка сопственим копненим снагама.
На дан напада 5. јуна 1967. године РВ Израела је поступило на исти начин као и до тада. После „јутарњег излета“ посаде су доручковале, а авиони су се пунили горивом. За разлику од претходних дана, у 7ч и 45 мин., почиње истовремени напад 120 израелских борбених авиона на 10 египатских најзначајнијих аеродрома. Израелско РВ успева да уништи преко 300 авиона РВ Египта у три напада у току три часа, уз губитак 19 својих авиона и 8 пилота. Истог дана, израелско РВ у потпуности је деградирало јорданско, а великим делом и сиријско РВ.
У току првог дана рата, бомбардована су укупно 23 египатска, сиријска, јорданска и ирачка аеродрома и уништена скоро сва борбена авијација на земљи уз минималне сопствене губитке. Крајем истог дана, Израелци превентивно бомбардују и ирачку ваздухопловну базу Х-3. Као одговор на израелски напад 6. јуна 1967. године, један ирачки бомбардер ТУ-16К бомбардује израелски индустријски комплекс Натанија, а затим бива оборен од стране израелске ловачке авијације.
Одмах након ове акције ирачког РВ, Израел поново покушава да бомбардује ирачку ваздухопловну базу Х-3 при чему се суочава са снажним отпором ирачких и „преживелих“ јорданских борбених авиона типа хантер. У овом сукобу бивају оборена најмање три израелска борбена авиона. Након што је остварило премоћ у ваздуху, израелско РВ прелази на пружање подршке јединицама КОВ Израела.
Укупни губици арапских снага су била 452 авиона и хеликоптера, од тога 60 је оборено у ваздушним борбама, 373 је уништено на земљи, 3 је оборила ПВО и 16 остало.
Израел је имао 46 изгубљених авиона и хеликоптера, од тога 12 у ваздушним борбама и 34 остало.
По државама и типовима ваздухоплова губици су били следећи:
Египат – 100 авиона МиГ-21, 29 МиГ-19, 89 МиГ-15/17, 14 јуришника СУ-7Б, 30 бомбардера ТУ-16, 29 ИЛ-28, 10 хеликоптера Ми-6, 1 Ми-4, 24 транспортна авиона Ил-14, 8 АН-12 и 4 остала. Укупно Египат је имао 338 изгубљених ваздухоплова.
Сирија – 33 ловца МиГ-21, 23 МиГ-15/17, 2 лака бомбардера ИЛ-28 и 3 хеликоптера Ми-4. Укупно Сирија је имала 61 изгубљени авион и хеликоптер.
Јордан – 21 ловац хокер хантер, 2 хеликоптера и 6 транспортних авиона. Укупно 29 изгубљених ваздухоплова.
Ирак – 15 ловачких авиона МиГ-21, 5 хокер хантера, 1 бомбардер ТУ-16 и 2 транспортна авиона ИЛ-14. Укупно 23 изгубљена авиона.
Либан се покушао супротставити ловачкој авијацији Израела, која је прелетала његову територију на путу ка Сирији и изгубио је само један ловац хокер хантер.
Заслужни за овај успех израелског РВ су и добро планирана и изведена обмана о правцу и времену напада, лет у малим групама на малим висинама на којима је била ПВО слаба и максимално коришћење радио-дезинформација.
Након освајања превласти у ваздушном простору РВ Израела се следећих дана сконцентрисало на пружање подршке израелским копненим снагама. До 10. јуна израелска војска је овладала Синајским полуострвом, заузела Суецки канал и овладали Голанском висоравни.
Одлуку о исходу рата донела је израелска авијација изненадним нападом на арапске аеродроме, још првог дана рата
За последицу арапске земље су имале 30 хиљада погинулих и несталих војника и око 70% уништене целокупне војне опреме. Нарочито је тешко страдала арапска авијација.
Муњевитом акцијом својих ваздухопловних и копнених снага Израел је заузео и анектирао стари део Јерусалима, што је била потпуна победа израелске војске. Уверљива израелска победа у Јунском рату омогућила је Израелу да одбаци све покушаје нагодбе са арапским суседима. Рат је обустављен посредством ОУН.
наставља се
РАТНА КРИЛА
МОЈСИЈЕВИХ СИНОВА
1
Израелска држава је од самог свог постојања, константно у сукобу са својим арапским суседима. Први рат са Арапима, Израел је водио већ 1948. године. Тај рат је избио као последица дуготрајне нетрепељивости између Јевреја и Арапа и реакције арапских земаља на стварање државе Израел на територији Палестине. Рат је отпочео нападом оружаних снага чланица тадашње Арапске лиге на Израел. У почетној фази рата јединице арапских земаља су имале више успеха. Под окриљем УН јуна-јула 1948. године вођени су мировни преговори, што је Израел искористио за реорганизацију својих ОС и предузимање противофанзиве. До фебруара 1949. године израелске снаге избиле су на Средоземно море. После те израелске победе Египат пристаје на потписивање уговора о примирју, што су касније учиниле и остале земље чланице Арапске лиге осим Ирака и Саудијске Арабије. Савет безбедности ОУН је 11. августа 1949. године признао уговор о примирју.
Израел је овај рат завршио у своју корист, при чему је своју територију увећао за око 6700 км2.
Други рат је Израел водио као савезник Француске и Велике Британије против Египта 1956. године. Овај оружани сукоб је познат као Суецка криза. Повод за кризу и интервенцију Француске, Велике Британије и Израела на Египат била је национализација Суецког канала од стране египатске владе. Сукоб је отпочео 29. октобра 1956. године нападом израелскиг снага, којем су следили ваздушни удари британских и француских ваздухопловних снага, по египатским аеродромима и поморски и ваздушни десант британских и француских јединица. Сукоб је прекинут одлучном акцијом ОУН за прекид рата.
Од самог свог стварања Израел је заснивао моћ својих одбрамбених снага на јаком ваздухопловству. Међутим, иако је новија историја арапско-израелских односа пуна сукоба, два рата су можда и најважнија како за Египат и Сирију, тако и за сам Израел, у којима је авијација одиграла главну или чак прецизније пресудну улогу.
ЈУНСКИ РАТ 1967.
Шестодневни рат, који је познат као израелско-арапски рат 1967. године или Јунски рат, вођен је између Египта, Јордана, Сирије и Ирака с једне стране и Израела с друге стране.
Поред тога што је овај рат обиловао новим тактикама и новим оружјима, интересантан је по ванредно добро смишљеној и изведеној стратегијској и тактичкој обмани са веома тешким последицама за обмањеног.
У годинама које су претходиле рату, Египат, Јордан, Сирија и Ирак се ужурбано припремају за одлучујући рат са Израелом. Њихове оружане снаге су, уз издашну помоћ СССР, бројчано надмоћније. Израел се није одрекао исправке граница, пре свега враћању Јерусалима под сопствену контролу. Израел је имао подршку САД. Ситуација је била експлозивна.
Израел је још 1963. године почео припрему за агресију. Израелски стручњаци су рачунарском провером разних идеја ратног плана у рачунарском центру у Тулону у Француској, израчунали да могу, уз минималне сопствене губитке, разбити арапски војни потенцијал (пре свега египатски као најопаснијег противника) једино ако муњевитим нападом униште авијацију и оклопне снаге противника. Такође су израчунали да се то може извести уз најмање губитке ако се египатске снаге извуку из утврђених база у импровизоване базе на Синају.
Упорним радом израелске обавештајне службе Мосад, Израелци на поклон добијају 1966. године најмодернији арапски ловац МиГ-21Ф-13. То се догодило 16. августа 1966. године захваљујући ирачком пилоту Муниру Родфи, који је својим ловцем МиГ-21Ф-13 пребегао у Израел. На тај начин Израелци су непуну годину дана пред велики војни сукоб с арапским земљама, добили могућност да проуче најсавременији борбени авион непријатељске стране.
Израелски извиђачки авиони месецима су интензивно извиђали египатску и сиријску територију, посебно аеродроме и ракетне положаје. Лажни аеродроми, авиони и ракетни положаји, којих је било много, израелским извиђачима нису били проблем, јер нису били веродостојни (лажни аеродроми без трагова стајања авиона, писте без трагова кочења, лажни авиони лоше постављени, слабо маскирани и без живота и сл.).
Да би постигао свој циљ – извлачење египатских снага и њихово уништење, Израел је, као увод у борбена дејства, провео добро замишљену, тачно планирану и доследно изведену обману која се састојала у лажној концентрацији десантне флоте у луци Елат и лажну концентрацију оклопних снага, која је изведена са две трећине лажних тенкова.
Конценрацију тенкова је 20. маја 1967. године снимио египатски извиђачки авион, са висине од 15000 м. На снимцима лажни тенкови се нису разликовали од стварних. Египћани су већ 15. маја пребацили своје снаге на Синај. То је дало сигнал Израелцима да почну са ваздушним провокацијама.
Пре почетка непријатељстава израелски авиони лете свако јутро до границе Египта на Синају. Тиме провоцирају египатске пилоте, који су већ од 15. маја на Синају. Они полећу у сусрет израелским авионима. Израелски авиони скрећу натраг у Израел, египатски авиони слећу, пилоти доручкују, а авиони се пуне горивом. Следећа израелска провокација била је у касним преподневним сатима. И то се понављало сваки дан, тачно, увек у исто време, тако да су египатски пилоти били навикнути на „возни ред“.
Однос снага у ваздухопловствима
Стање ваздухопловних снага сукобљених страна уочи рата било је следеће:
Израел – 347 авиона и хеликоптера. Од борбених авиона РВ Израела је имало 72 ловца типа мираж-IIIЦЈ (Mirage-IIICJ), 24 супер мистери (Super Mystere), 60 мистери-IV (Mystere-IV), 40 ураган (Оураган) и 25 ваутоур-IIА/Н (Vautour-IIA/N), 45 авиона за обуку фуга магистер (Fouga Magister), 12 транспортних авиона норатлас (Noratlas), 42 хеликоптера Сикорски С-55 и С-58 (Sikorsky S-55 и S-58), 15 хеликоптера супер фрелон (Super Frelon) и 12 хеликоптера алует (Alouette).
Египат – 518 авиона и хеликоптера. Од борбених авиона ту је било 30 бомбардера ТУ-16, 40 ИЛ-28, 20 ловаца-бомбардера СУ-7Б, 130 ловаца МиГ-21, 80 ловаца МиГ-19, 100 МиГ-17, 50 МиГ-15, 24 транспортна авиона АН-12, 24 ИЛ-14 и 20 хеликоптера Ми-4 и Ми-6.
Сирија – 153 авиона и хеликоптера. По типовима ту су били присутни од ловаца МиГ-15, МиГ-17 и МиГ-21, од бомбардера ИЛ-28, од транспортних авиона ИЛ-14 и од хеликоптера Ми-4.
Ирак – 135 авиона и хеликоптера. Од борбених авиона ту су били присутни хокер хантер (Hawker Hunter), МиГ-15, МиГ-17, МиГ-19, МиГ-21, ИЛ-28 и ТУ-16.
Јордан – 38 авиона и хеликоптера хокер хантер, вемпајер (Vampire), алует.
Либан – 32 авиона и хеликоптера (од тог броја 12 авиона типа хокер хантер).
Из горе наведеног види се да је највећу опасност по РВ Израела представљало РВ Египта. Стога је одлучено да се РВ Египта уништи на земљи, и да се потом пружи несметана подршка сопственим копненим снагама.
Пакао на земљи – тренутак одлуке
На дан напада 5. јуна 1967. године РВ Израела је поступило на исти начин као и до тада. После „јутарњег излета“ посаде су доручковале, а авиони су се пунили горивом. За разлику од претходних дана, у 7ч и 45 мин., почиње истовремени напад 120 израелских борбених авиона на 10 египатских најзначајнијих аеродрома. Израелско РВ успева да уништи преко 300 авиона РВ Египта у три напада у току три часа, уз губитак 19 својих авиона и 8 пилота. Истог дана, израелско РВ у потпуности је деградирало јорданско, а великим делом и сиријско РВ.
У току првог дана рата, бомбардована су укупно 23 египатска, сиријска, јорданска и ирачка аеродрома и уништена скоро сва борбена авијација на земљи уз минималне сопствене губитке. Крајем истог дана, Израелци превентивно бомбардују и ирачку ваздухопловну базу Х-3. Као одговор на израелски напад 6. јуна 1967. године, један ирачки бомбардер ТУ-16К бомбардује израелски индустријски комплекс Натанија, а затим бива оборен од стране израелске ловачке авијације.
Одмах након ове акције ирачког РВ, Израел поново покушава да бомбардује ирачку ваздухопловну базу Х-3 при чему се суочава са снажним отпором ирачких и „преживелих“ јорданских борбених авиона типа хантер. У овом сукобу бивају оборена најмање три израелска борбена авиона. Након што је остварило премоћ у ваздуху, израелско РВ прелази на пружање подршке јединицама КОВ Израела.
Укупни губици арапских снага су била 452 авиона и хеликоптера, од тога 60 је оборено у ваздушним борбама, 373 је уништено на земљи, 3 је оборила ПВО и 16 остало.
Израел је имао 46 изгубљених авиона и хеликоптера, од тога 12 у ваздушним борбама и 34 остало.
По државама и типовима ваздухоплова губици су били следећи:
Египат – 100 авиона МиГ-21, 29 МиГ-19, 89 МиГ-15/17, 14 јуришника СУ-7Б, 30 бомбардера ТУ-16, 29 ИЛ-28, 10 хеликоптера Ми-6, 1 Ми-4, 24 транспортна авиона Ил-14, 8 АН-12 и 4 остала. Укупно Египат је имао 338 изгубљених ваздухоплова.
Сирија – 33 ловца МиГ-21, 23 МиГ-15/17, 2 лака бомбардера ИЛ-28 и 3 хеликоптера Ми-4. Укупно Сирија је имала 61 изгубљени авион и хеликоптер.
Јордан – 21 ловац хокер хантер, 2 хеликоптера и 6 транспортних авиона. Укупно 29 изгубљених ваздухоплова.
Ирак – 15 ловачких авиона МиГ-21, 5 хокер хантера, 1 бомбардер ТУ-16 и 2 транспортна авиона ИЛ-14. Укупно 23 изгубљена авиона.
Либан се покушао супротставити ловачкој авијацији Израела, која је прелетала његову територију на путу ка Сирији и изгубио је само један ловац хокер хантер.
Заслужни за овај успех израелског РВ су и добро планирана и изведена обмана о правцу и времену напада, лет у малим групама на малим висинама на којима је била ПВО слаба и максимално коришћење радио-дезинформација.
Након освајања превласти у ваздушном простору РВ Израела се следећих дана сконцентрисало на пружање подршке израелским копненим снагама. До 10. јуна израелска војска је овладала Синајским полуострвом, заузела Суецки канал и овладали Голанском висоравни.
Одлуку о исходу рата донела је израелска авијација изненадним нападом на арапске аеродроме, још првог дана рата
За последицу арапске земље су имале 30 хиљада погинулих и несталих војника и око 70% уништене целокупне војне опреме. Нарочито је тешко страдала арапска авијација.
Муњевитом акцијом својих ваздухопловних и копнених снага Израел је заузео и анектирао стари део Јерусалима, што је била потпуна победа израелске војске. Уверљива израелска победа у Јунском рату омогућила је Израелу да одбаци све покушаје нагодбе са арапским суседима. Рат је обустављен посредством ОУН.
наставља се