Douglas C-133 Cargomaster

Треба констатовати да је током Другог светског рата, направљен незабележени искорак у развоју војне технологије. Значајно је повећана ефикасност војног оружја, али је начињен и изванредни напредак у војној транспортној авијацији, која обезбеђује да се та нова оружја доведу ближе фронту.Удаљеност фронтова, захтев за брз транспорт утицали су да се изнађу нови типови транспортних авиона који ће задовољити све веће потребе, како за довожењем људства тако и разноврсног материјала.
Даглас као водећи произвођач транспортних авиона, први је учинио искорак и дотадашњу флоту познатих ДЦ-3 Дакота, ојачао новом технологијом, направивши авион по имену Ц-74 „Глобмастер“ (С-74 Globemaster). Овај авион није стигао да учествује у ратним операцијама јер је први лет направио тек у септембру 1945.

Као први међу „великима“ овај авион дао је импулс стварању још бољег авиона, којег смо описали на страницама овог форума, Ц-124 Гломбастер II (С-124 Globemaster II). Покушај да се преко овог авиона добије још бољи Ц-132 је пропао, али је зато настао успешни пројекта који је у почетку требао да гласи Глобмастер III (Globemaster III).


Глобални транспортер

Истакнуто је да се захтева за тешким транспортним авионом наметнуо још за време блокаде Берлина. Тада је ваздухопловна транспортна команда (Air Transport Command) транспортна команда морнарице (Naval Air Transport Service) обједињене у јединствену транспортну команду „Military Air Transport Service“ (MATS). Током 1951.дефинисани су нови захтеви, а развој технике и технологије учинили су процват у овој авијацији па је настало више авиона, различитих произвођача са позитивним карактеристикам или неким израженим слабостима.



Главни инжињер у развоју фирме Даглас био је Џон Буквалтер (John C. Buckwalter), који је поставио задатак да се направи авион по новим спецификацијама, са турбоелисним моторима, кабином под притиском, летом на већим висинама са економичнијим утрошком горива, уз повећање носивости и долета.
Још док је трајала производња Ц-124, у фебруару 1953. приступило се пројектовању новог, већег и бржег транспортера пројекат Douglas Model DTS-1333. Мотори, турбомлазни, су испробавани на већ споменутом YC-124B, са нискокрилца се прешло на висококрилни авион, издуженог вретенастог трупа. Тако је јула 1954. Настао официјелни пројеката „Logistic Carrier“ модел SS402L, а да би имао финасијку подршку америчког ваздухопловстав, пројекат добија војну ознаку Даглас Ц-133 (Douglas C-133) поруџбину за 30 апарата.

Испробано је неколико типова мотора, али је избор пао на турбоелисне типа T34-P-3 снаге 6.500 KS (847 kW 4) фирме „Pratt & Whitney Aircraft Corporation“. Ово је мотор који је успешно коришћен на другим транспоретерима са високим степеном поузданости.


Ц-133А (C-133А)
Настојању да се у складу са новим роковима испоруке уради серија авиона, нови инжињер на пројекту Калос Вуд (Carlos C. Wood) је пошао од већ испитаних и примењних решења на предходним пројектима. Мада неки зли језици указују да је пројекта пресликани Ц-130 (Lockheed C-130 Hercules), ипак је коришћено знање и умеће из до тада примењних на Ц-74 и Ц-124, тако да нови авион и није сасвим „нов“.


Први примерак авиона са с/б 54-135 напустио је фабричку халу у фебруару 1956. и извршио прва испитивања у лету, током априла исте година на аеродрому Long Beach.
Током ових летова, авион је у ваздуху провео око 33 сати без икаквих компликација. Испитивања су настављена у Airbase Edwards када су уочене неке неправилности-несавршености на трупу, кормилу правца.


Све је то отклањено у ходу, већ од 8 авиона у серији отклоњене су уочене неправилности, али је пројекат ипак каснио. У пролеће 1958. авион добија своје име - Каргомастер (C-133A Cargomaster) тиме се одустало од наставка серије Глобмастер (Globemaster III). Током 1958. Авион лети преко океана на разним рутама и обилази готово све континете, како би се уверили у способнос употребе у разним климатским условима.
Авион добија побољшане моторе Pratt & Whitney T34-P-7W и T34-P-7WA, који су јачи за око 500 КС, а имали су и могућност директног убризгавања „метанола“ ради обезбеђења додатне краткотрајне снаге. Нешто као „турбо“ погон, потребан за узлетање са кратких и неприпремљених писти, а уједно се и обезбедила снага за 13 тона допунског терета (од 115.618 кг на 127.917 кг).


Ипак је главна карактеристика Каргомастера, велики, простран и лако доступан теретни простор. Испуњени су захтеви за превоз трупа, МТС, борбене технике, али и превоз ракета великог домета (Atlas, Jupiter, Thor i Titan). Једна од новина у конструкцији је и коришћење задњих великих врта. Редизајн двоструких врата, је замењен са вратима, која имају и улогу рампе за утовар терета. Ово је примењено од 33. авиона из серије Ц-133А pa надаље.

Douglas C-133A-25-DL Cargomaster. serial number 56-2011

Ц-133Б (C-133В)


Douglas 1430 C-133B Cargomaster (59-0534 c/n 45585) US Air Force
Photographed at RAAF Base Pearce, Bullsbrook, Western Australia, Australia, ca. 1966

Ово је наредна верзија у развоју Каргомастера. Појавио се као модел Ц-133Б (службена ознака Douglas Model 1430), која се карактерише, не само новим вратима за утовар/истовар терета, већ побољшаним хидроуличним системом, побољшаним моторима са већом снагом за 12% (Pratt & Whitney T34-P-9W) укупне снаге 7.500 KС (5.593 kW), који омогућују максималну полетну тежину од 129.278 кг. Основна разлика у удносу на предходне моторе је нови систем убризгавања горива.

Први авион из ове серије полетео је 31.октобра 1959. и уврштен је у оперативну употребу МАТС 21.марта 1960. преузимањем у Airbase Travis. Настављено је опремање истих летачких јединица, у којима су већ летели авиони варијанте Ц-133А. До априла 1961. МАТС је преузео петнаест авиона из варијанте Ц-133Б.

Највероватније да је ова варијанта настала, као израз потреба за транспорт ракета Атлас, повећаних габарита. А и током оператвне употреба, најважнија намена му је била транспорт ових ракета.



Douglas C-133B s/n N199AB последњи из серије снимљен на Ted Stevens International Airport у вопјној бази Travis AFB након конзервације 2008.



Војна служба за ваздушни саобраћај

Неколико авиона Ц-133 Каргомастер уписани су у историју постављених рекорда.
- 16.децембра 1958. Постављен је рекорд у дизању терета од 53.478,5 кг на висину од 3.000 м. Затим је постављен рекорд у брзини при трансатланском прелету. Авион је стекао назив „Atlantics Blue Ribbon“. Треба истаћи да су рекорде учинили среијски авиони без икаквих посебних припрема.

Сматра се да је Ц-133 први авион америчког ваздухопловства специјално развијен за деесантирање из авздуха. Превоз трупа и материјала стратегијског значаја. Ипак је његова примена била усмерена на транспорт статегијског „Нуклеарног“ оружја током „Хладног рата“, пре свега балистичких ракета. Биле су то ракете типа „Атлас“, „Сатурн“ и „Титан“ које су касније коришћене у свемирским програмима „Ренџр“, „Меркури“ и „Аполо“.

Највећи број оперативно употребљивих авиона био је 47 (од 50 произведених), што би требало да буде висок степен исправности. Међутим, 10 уништених авиона, током службе, предстваља 20% произведених, што је изразито висок ниво. Преглед губитака, на крају текста. Један од фактора удесе, помињу се и турбомотори, коју су наводно изазивали неподношљиве вибрације и брз замор материјала трупа и крила. Размишљало се и о њиховој конверзији са моторима Allison T54 макисималне снаге 7.500 KС (5.513 kW), али је ипак остало само на размишљању.


Хладни рат

Ц-133 имао је своје светле тренутке у обезбеђењу логистичке подршке током Берлинске кризе 1961. Кубанска криза у јесен 1962. Када се спремала ваздушна и поморска инвазија на Кубу, а свакако да је његова примарна улога била у брзом пребацивању балистичких ракета са простора Турске, натраг у Америку.
Током рата у Вијетнаму 1965-1972. Имао је запажену улогу, али се заборавља и његово велико напрезање у првој половини шездесетих док су довлачени материјали за потребе ОС Јужног Вијстнама. Сва војна техника од џипова, преко лаких тенкова до хеликоптера свих намена. Превожени су и авиони типа Ф-4 Фантом II (McDonnell Douglas F-4 Phantom II). Распложиве могућности једновременог укрцаја и превоза 200 потпуно опремљених војника нису искоришћене. Наиме, велика бука мотора и и вибрације у теретном простору изазивали су здравствене проблеме војника, па је након бројних жалби прекинут овакав транспорт.

Војна команда МАТС

Како је вијетнамски рат све више ескалирао, то је захтевало веће напрезање транспортне авијације. Млазни транспортни авиони Ц-141 (Lockheed C-141 Starlifter) и Ц-5А(Lockheed C-5 Galaxy), преузимају примат, а Ц-133 се полако повлачи, да би 1971. Био потпуно замењен за задатке транспорта у војетнам. Неколико авиона се опрема радио-комуникацијском опремо, а његову славу преузима авион Ц-130 Херкулес (Lockheed C-130 Hercules), већ смо истакли њихову сличност.

Између јануара и јуна 1971. Највећи део авиона Ц-133 је пребачен у Davis-Monthan AFB названа база „ваздухопловно гробље“. Неколико авиона је прешло у цивилно ваздухопловства, а касније су неки одвожени на сталне поставке ваздухопловних музеја. Они са гробља су дефинитивно уништени 1999.
НАСА

Несреће и инциденти:

Од 50 произведених авиона, изгубљно је 10, рекло би се 20%, висок проценат. Девет авиона изгубљно је у авионским удесима, а један је изгубљен у пожару, на тлу. Интересантно је да у током летова страдали авиони махом у превученом лету, губитком узгона, а било је и падова због замора материјала (или се још чувају као тајна).

 AF Serial No. 54-0140, 1607 ATW — Уништен 10.јануара 1965., срушио се у воду, одмах након полетања са Wake Island (Тихи океан);.

 AF Serial No. 54-0146, 1607 ATW — Уништен 13.априла 1958., срушио се након 26 mil (42 km) лета од Dover AFB, држава Delaware;

 AF Serial No. 56-2002, 1607 ATW — Уништен 22.септембра 1963., срушио се у Атлантски окена, након лета из Dover AFB, Delaware; сматра се грешком пилота, када су прешли границу оперативног врхунца лета;

 AF Serial No. 56-2005, 1607 ATW — Уништен-изгорео 13.јула 1963. Због избијања пожара у току попуне горивом на аеродрому Dover AFB, Delaware;

 AF Serial No. 56-2014, 1607 ATW — Уништен 07.новембра 1964. Срушио се у полетању у CFB Goose Bay, Labrador; највероватнији узрок је отказ мотора због прениске температуре, или залеђивање крила;

 AF Serial No. 57-1611, 1607 ATW — Уништен 27.маја 1962., срушио се у окена након полеатања источно од Dover AFB, Delaware;

 AF Serial No. 57-1614, 1501 ATW — Уништен 11.јуна 1961, срушио се у океан након лета из Јапана;

 AF Serial No. 59-0523, 1501 ATW — Уништен 10.априла 1963, срушио се у прилазу на слетање недалеко од Travis AFB, California;

 AF Serial No. 59-0530, 60 MAW — Уништен 6.фебруара 1970, распао се у ваздуху северозападно од Nebraska, на висини од 23,000 ft (7,010 m). Највероватније због неуочене пукотине на трупу авиона.

 AF Serial No. 59-0534, 1501 ATW — Уништен 30.априла 1967., принудно слетео недалеко од источне обале Okinawa, Japan. Сматра се да је узрок пада отказ рада мотора, вероватно неисправност у инсталацији.

НАСА (NАSА)

Поред U. S. Air Force, авионе Даглас Ц-133 Каргомастер, од маја 1966. до фебруара 1969. користи и Национална агенција за аеронаутику и свемирска истраживања (НАСА - NASA), под својим именом 928, серијски број летилице 54-136. Основни задаци су испитивања у оквиру програма Аполо.Замишљено је да се изнад трупа постави посебан модул, за превоз и тестирање, али се ипак одустало, након неуспешних проба модела у ваздушном тунелу.

Тактички и технички подаци за Ц-133Б

Распон крила 54.77 м
Дужина трупа 48.00 м
Висина 14,70 м
Површина крила 248.40 квадратних метара
Празан авион 52.634 кг
Полетна тежина 127.917 кг
Максимална тежина 136.080 кг
Почетно пењање 5.08 м / с
Брзина крстарења 500 км / х
Максимална брзина 572 км / х
Плафон лета 6.125 м
Максимални долет 6.500 км


Јединице у којима се налазио
 United States Air Force

1607. Air Transport Wing (MATS)
Касније означен као: 436th Military Airlift Wing (MAC), 8.јанура 1966.

1. и 39. Military Airlift Squadrons (MAS), Dover AFB, Delaware (1956-1971) укупно 32 апарата верзије C-133A


1501. Air Transport Wing (MATS)
Касније преименован у : 60. Military Airlift Wing (MAC), 8.јанура 1966.



84. Military Airlift Squadron (MAS), Travis AFB, California (1959-1971) 18 авиона варијанте C-133B

 Cargomaster Corporation, Ted Stevens International Airport (ANC), Anchorage, Alaska

Davis-Monthan AFB - „ваздухопловно гробље“.




Last flyable C-133 makes final flight to Travis AFB Museum on 30 Aug 2008.

GIGANT odlazi u penziju
(Aeroplane 2008/11)

ERA američkog transportnog aviona C-133A Cargomaster završena je 30. avgusta u vazduhoplovnoj bazi Travis Air Force Base, na severu Kalifornije, kada je zadnji avion tipa DouglasC133A Cargomaster preleteo radi odlaska u Travis Air Museum (TAM).

Prvi od 50 C-133 leteti za USAF od 1957., ali nakon nekoliko misterioznih nesreća
Život aviona revidiran na 19.časova letenja (čitaj sigurnog).
Avioni se postupno povlače iz službe od 1971.godine. Ovo je bio let poslednjeg aktivnog aviona.

---------------------------------------------------------------


Douglas C-133A
s/n:N199AB, Cargomaster. Poslednji let u kojem je Corporation šef Maurice Carlsonatthe, u letu preko severne Californiaon dana 30.avgusta 2008.

Douglas C-133 Cargomaster





C-133B Cargomaster
U postavci: Air Mobility Command Museum in Dover, Delaware